Nema savrsenog drustva. Zanima me da li je istina da sabotiraju decu useljenika tokom upisa u gimnaziju, recimo?
Svi smo culi te price. Poznajemo porodicno zenu koja se vratila iz Nemacke jer devojcica nije mogla da upise gimnaziju. Devojka sada studira arhitekturu u Beogradu a majka radi za medjunarodnu organizaciju, ljudi su fini po svim parametrima.
Zena tvrdi da je dete bilo stigmatizovano.
Ne znam da li jeste ali moja sestricina je vracena godinu dana radi usavrsavanja jezika dok je pak prijateljice cerkica kod nas primljena kao Ruskinja u prvi razred o roku. Nije znala na startu ali sada gura veoma lepo, ide u isto odeljenje sa mojim klincem pa poznajem dete dobro.
Nikakve potrebe nije bilo da se deci ogranicava skolovanje.
Ne znam da li je moguce tako odseci svoje korene naprecac, zanemariti vaspitanje i veru te drusnuti u Nemacku i postati mali Nemac.
Vecina ljudi treba akomodaciju pa ukoliko je stav da kao muslimanka nije pozeljno da nosim hidzab ili da nazovem dete kako moje vaspitanje nalaze, logicno je da cu se povuci u svoj iseljenicki tabor.
Da li se razvijaju prijateljstva sa Nemcima, da li se deca medjusobno druze...to su bas vazna pitanja ili Nemacka centripetalno usisava radnu snagu koja ostaje uz svoj narod koji se u Nemacku vec iselio.
moj sin ide u gimnaziju, ove godine maturira,
on je rodjen ovde, al ima nase prezime i ime,
mozda su to deca koja su naknadno dosla, nisam razumela,
konkretno nije imao problema u gimnaziji,
ali jesmo vec u predskolskom,
kad su hteli da ga godinu dana kasnije puste u skolu,
i to specijalnu, zamisli, ..rekli da je hiperaktivan i svasta nesto, ma haos,
ali nisam dala, upisala sam ga redovno,
ne znam dal je to bilo zbog toga sto je stranac,
al nije bio jedini, ...rade na tome da roditeljima
oduzmu svako pravo odlucivanja
i da oni decu usmeravaju kako oni hoce,
onda je uciteljica u 1. razredu rekla da on nece zavrsiti ni 2. razred,
jer je "odsutan" na casovima, mos misliti tek te glooposti,
imala sam puno posla s njima dok nismo stigli dovde gde smo danas,
al ja im nisam dala pardona,
jedno mogu da potpisem,
losijeg skolstva i nepismenije i tupavije dece ,nema na svetu,
i to bas mislim na tu gimnaziju, tj. sve, od 1. do 12. razreda,
mnogo mi je zao sto mi se sin nije skolovao u srbiji,
imala sam i to u planu, al nije ispalo
