Једна од најинтригантнијих тема у психологији је свакако концепт несвесног. Овај концепт је уведен у психологију од стране Сигмунда Фројда, који је сматрао да је несвесно централни део људске психе и да утиче на већину наших мисли и поступака. Фројд је упоредио свесно са врхом леденог брега који извире из воде, док је огроман, невидљиви део испод површине представљао несвесно.
Структура личности по Фројду се састоји од три дела: ид, его и суперего. Ид је извор инстинктивних нагона и жеља, его функционише на основу реалности и покушава да задовољи ид на социјално прихватљив начин, док суперего представља морални компас и стандарде које је особа усвојила од друштва.
Интересовање за несвесно је довело до развоја психоанализе као методе за истраживање унутрашњег света индивидуе и терапије за менталне поремећаје. Психоанализа је имала велики утицај на разумевање људског понашања и на каснији развој других психолошких теорија и терапија.
Структура личности по Фројду се састоји од три дела: ид, его и суперего. Ид је извор инстинктивних нагона и жеља, его функционише на основу реалности и покушава да задовољи ид на социјално прихватљив начин, док суперего представља морални компас и стандарде које је особа усвојила од друштва.
Интересовање за несвесно је довело до развоја психоанализе као методе за истраживање унутрашњег света индивидуе и терапије за менталне поремећаје. Психоанализа је имала велики утицај на разумевање људског понашања и на каснији развој других психолошких теорија и терапија.