- Poruka
- 2.613
Nijesu Hrvati i Turci veći junaci od nas. Za mnom, braćo, organizovaćemo odbranu. Ja vas vodim u boj. Kao omađijan njegovim rečima, narod se okrenu i pođe za pukovnikom. Novica Gutić izdvoji muškarce od šesnaest do šezdeset godina, formira jsdinicu i postavi front prema hrvatskoj i muslimanskoj vojsci. Formira nevesinjsku brigadu i rasporedi je na borbenu liniju od Lju6ljanice do Dabića polja. Drugi i četvrti bataljon rasporedi u pravcu Nevesinja. Iz doline Neretve, od pravca mora, pokrenu se veliki zbeg srpskog naroda ka Nevesinju. Iz srpskih sela od Čapljine do Mostara potekoše kolone izbeglica ispred hrvatsko-muslimanske vojske, kao da se Neretva zaljuljala i izlila u sela Gabele, Pribilovci, Tasovčići, Hodbine, Pješevce, Bunu, Bijelo Polje, Željuše, Vrapčići, pa sve do Bradine i Konjica. Izbegli muškarci ojačaše Nevesinjsku brigadu. Učvrstiše položaje u pravcu Mostara. Druga laka brdska brigada, pod komandom Baje Pantelja, držala je položaj Bijela — Glavatičevo, prema Konjicu. Na položaj Druge brigade nadovezala se boračka brigada koja je branila teritoriju od Platona do Borka, prema Konjicu. Front dug sto trideset kilometara, s mnogo uvala, stenja, kamenja i čestara, pojačaše novopristigli dobrovoljci iz Crne Gore i Srbije. Srpska komanda saznade da Tuđmanove "zenge" i Alijina Alahova vojska spremaju veliku ofanzivu na Nevesinje. U pomoć Nevesinjskoj brigadi dođoše bilećki sokolovi, četiici vojvode Rada Radovića, i gačanski jurišni bataljon, kao i delovi jedinica fočanske i Trebinjske brigade. Na Mitrovdan, 8. novembra 1992. godine, general Janko Bobetko povede u ofanzivu devet brigada s dvanaest hiljada združene hrvatsko-muslimanske vojske, kojoj se priključila i splitska brigada HVO. Tri hiljade srpskih boraca suprotstavi ss hrvatsko-muslimanskoj vojsci. Iz mostarske kotline odjeknu paljba haubica po srpskim položajima. Srpska artiljerija, s poteza Rabine — Čobanovo polje, uzvrati artiljerijskom vatrom iz tenkova i haubica. Stotine granata proleću jedna pored druge i padaju po položajima. Odjekuje dolina Neretve, drhte prozori na mostarskim zgradama, kao da se planina Velež sručuje na grad. Uznemiri se narod Mostara i Nevesinja. Izašao na ulice i sa strahom sluša zaglušujuću grmljavinu artiljerije. General Janko Bobetko pokrenu svoju pešadiju u boj. Dvanaest hiljada vojnika krenu na srpske položaje. Tri hiljade srpskih sokolova dočeka Tuđmanovu i Alijinu vojsku. Odjeknuše minobacačke granate sa srpskih položaja, krenuše tenkovi, trocevci, protivavionski topovi i "kaćuše" — višecevni raketni bacači, da razaraju Bobetkovu vojsku. Najelitniji deo vojske generala Janka Bobetka, brigada iz Čapljine bojnika Pere Dalmatina, pretrpe slom. Srpski borci je skoro prepoloviše. Bojnika Peru Dalmatina raznese minobacačka granata. Vojska se uzbuni i poče da odstupa. General Janko Bobetko posmatra borbu sa uzvišice kroz dvogled, vidi kako vojnici padaju po zemlji, ne shvata da padaju mrtvi, i uzvikuje: "Forverc, Bobetkova vojsko, forverc..." Čuje uzvike Alijine vojske: "Alahu egber, Alahu egber! Đihad, đihad!" Ali, odjednom i uzvici utihnuše.
— Uh, Bože, pa moja vojska odstupa! — viknu Bobetko, dvogled mu zadrhta u rukama, opet ga prinese očima, suze mu zamagliše vid, protrlja oči, opet pogleda kroz dvogled, i zaprepašćen shvati kako njegovi vojnici u odstupanju padaju po zemlji kao snopovi žita, mrtvi. Jedni tegle ranjenike, drugi nose mrtve, novi padaju, kao da ih sveti Dimitrije seče munjama, iz olovnih oblaka. Suze mu se od muke skotrljaše niz lice, uzdiše i izgovara: "Gdje sam pogrešio? Šta ovo bi s mojom vojskom?" Njegovi komandanti prikupiše izveštaje s ratišta. Janko Bobetko uze od pukovnika izveštaj, pogleda ga i iskolači oči: — Osam stotina mrtvih i tri hiljade ranjenih! kriknu. Pogleda u pukovnika koji mu je doneo izveštaj i jedva izgovori: — Pa ni na staljingradskom frontu ne bih izgubio toliku vojsku. Srpski Mitrovdan u crno nas zavi. U hrvatsko muslimanskoj ofanzivi pogiboše četrdeset dva srpska borca a trista pedeset pet zadobi teže i lakše povrede. Uspeh Srba u mitrovdanskoj ofanzivi utvrdi srpske položaje prema Mostaru i popuni jedinice novim dobrovoljcima. Mladog tenkistu Milomira Vučkovića, kapetana Brana Ivkovića, Tomislava Todorovića i ostale heroje nevesinjske ofanzive sahraniše na nevesinjskom groblju. Ožalošćeni Franjo Tuđman i Alija Izetbegović više nisu pokušavali da udare na Nevesinje, sve do druge nevesinjske ofanzive, 10. novembra 1994. godine, u kojoj je učestvovala samo Alijina Alahova vojska, koja je doživela poraz ravan onom u prvoj, mitrovdanskoj ofanzivi.
hahahhaha, a oni su imali srpskog pjesnika kod generala Bobetka koji je pamtio svaku njihovu riječ. Daj kad si već krenula sa pjesmicama daj onu o oslobođenju Knina.
Dosta je bilo vaseg prekrajanja povijesti. 
.
