Neandertalci i današnja DNK

[Manga Hilux]

Šest čudnih osobina koje pokazuju da IMATE DNK NEANDERTALCA! Zavisnost od nikotina, veliki nos, neotpornost na kovid...​

Genetski inženjer Sebnem Unluisler, izjavio je da kod modernog čoveka, do dva procenta DNK potiče od neandertalaca. Naime, DNK neandertalaca ima male, ali uočljive efekte na ljude danas, koji potiču iz drevnog perioda kada su se ljudi i neandertalci ukrštali, rekao je stručnjak za genetiku.

Kako je objasnio, veruje se da su se savremeni ljudi iz Afrike u Aziju pre oko 60.000 godina ukrštali sa neandertalcima - i da se neandertalska DNK širila sa njima širom sveta.

U razgovoru za Dejli mejl, istakao je da neandertalski geni utiču na sve, od kose do zavisnosti od nikotina kod savremenih ljudi.
- DNK neandertalaca predstavlja samo mali procenat modernog ljudskog genoma, a ovi uticaji su samo jedan deo genetske slagalice koja svaku osobu čini jedinstvenom - rekao je Unluisler, koji radi na londonskom Regenerativnom institutu

Zavisnost od nikotina​

Jedan specifičan deo neandertalske DNK značajno povećava rizik od zavisnosti od nikotina - što je ironično s obzirom na to da su neandertalci bili u Evropi 40 milenijuma pre nego što je duvan prvi put stigao.
Istraživači Vanderbilta kažu da su ove DNK sekvence možda pružile neandertalcima adaptivne prednosti dok su se neandertalci preselili u nova okruženja, ali sada imaju negativne posledice, uključujući uticaj na verovatnoću zavisnosti od nikotina.
Istraživači su takođe otkrili da su brojne varijante neandertalske DNK povezane sa depresijom, psihijatrijskim i neurološkim efektima.
- Studije sugerišu vezu između neandertalske DNK i rizika od zavisnosti od nikotina. Pojedinci neandertalskog porekla mogu imati blago povećanu verovatnoću zavisnosti od nikotina - rekao je Unluisler.

Imamo gustu ravnu kosu​

DNK neandertalaca utiče na kosu modernih ljudi - posebno, ljudi sa gustom, ravnom kosom mogu imati neandertalski DNK.
- DNK neandertalaca je povezana sa varijacijama u karakteristikama kose. Neki ljudi neandertalskog porekla mogu imati nešto gušću ili ravniju kosu. Studije su takođe pokazale da je kod neandertalaca prisutna veća učestalost genetske varijante povezane sa crvenom kosom - rekao je Unluisler.
Geni koji su preneti od drevnih ljudi, uključujući neandertalce, mogu diktirati koliko ste dobri u ustajanju ujutro.

FOTO: PROFIMEDIA
neanderthal

Geni utiču na to kada se budimo i spavamo​

Istraživanja pokazuju da geni koji se odnose na cirkadijalni ritam tela, koji upravljaju kada se budimo i spavamo, potiču od neandertalaca.
Istraživači sa Univerziteta Vanderbilt otkrili su da je 16 varijanti povezanih sa ranim dizanjem kod modernih ljudi pronađeno u genomima neandertalca starog 120.000 godina i neandertalca starog 52.000 godina.
Neki od njih su takozvani "geni sata" povezani sa cirkadijanskim ritmom - što je možda pomoglo ranim ljudima da ustaju ranije dok su se preselili u područja sa većim varijacijama u dužini dana.
- Neandertalska DNK može uticati na cirkadijalne ritmove i obrasce spavanja. Na ovo su možda uticali epigenetski faktori kao što su klima, društvena dinamika i izloženost svetlosti. Ljudi neandertalskog porekla mogu doživeti varijacije u ciklusima spavanja i buđenja - kaže Unluisler.

Veliki nos​

"Visoki" nosovi od vrha do dna mogu biti nasleđeni od neandertalskog genetskog materijala, pokazalo je istraživanje Univerzitetskog koledža u Londonu.
Istražitelji su koristili volontere iz cele Latinske Amerike i upoređivali genetske informacije sa fotografijama njihovih lica.
Istraživanje je pokazalo da je jedan region genoma - ATF3 - imao genetski materijal koji je nasleđen od neandertalaca, a koji je možda bio proizvod prirodne selekcije pošto su se drevni ljudi prilagodili hladnijim klimatskim uslovima nakon što su napustili Afriku.
Istraživači veruju da su duži nosevi možda pomogli neandertalcima da se prilagode hladnijem vazduhu van Afrike.

Teško podnose COVID-19​

Tokom prvih meseci pandemije, studija je otkrila da je region hromozoma nasleđen od neandertalaca učinio ljude podložnijim COVID-19.
Ljudi sa regionom nasleđenim od neandertalaca imali su veće šanse da pate od teških slučajeva COVID-19, uključujući probleme sa plućima.
Dalja istraživanja Univerziteta Tartu identifikovala su četiri varijante neandertalskog porekla za koje se veruje da su odgovorne.
Veruje se da su četiri varijante uključene u "oluje citokina" koje se dešavaju u teškim slučajevima COVID-19.

Borimo se da pocrnimo​

Geni neandertalaca mogu uticati na to koliko lako dobijate preplanulost - i da li ste skloni gorenju.
Istraživanje Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Nemačkoj 2018. uporedilo je DNK neandertalaca sa DNK od 112.000 učesnika pilot studije UK Biobank.
Istraživači primećuju više različitih neandertalskih alela (varijanti u DNK) koji doprinose tonovima kože i kose.
- Pojedinci neandertalskog porekla mogu težiti svetlijim ili tamnijim tonovima kože, pri čemu neki imaju alele povezane sa svetlijim tonovima kože koji su možda pružili povećanu otpornost na UV svetlost u regionima sa nižim intenzitetom sunčeve svetlosti - rekao je Unsluisler.
Neandertalci su bili bliski ljudski predak koji je misteriozno izumro pre oko 40.000 godina. Vrsta je živela u Africi sa ranim ljudima milenijumima pre nego što se preselila u Evropu pre oko 300.000 godina. Kasnije su im se pridružili ljudi, koji su ušli u Evroaziju pre oko 48.000 godina.
To su bili originalni "pećinski ljudi", za koje se istorijski smatralo da su glupi i brutalni u poređenju sa modernim ljudima.
Međutim, poslednjih godina, a posebno u poslednjoj deceniji, to se pokazalo kao ne baš istinito. Sve veći broj dokaza ukazuje na sofisticiraniju i višestruko talentovanu vrstu "pećinskog čoveka" nego što je iko mislio da je moguća.
Sada se čini verovatnim da su neandertalci pričali, sahranjivali svoje mrtve, slikali i čak se mešali sa ljudima.
Koristili su bodi art kao što su pigmenti i perle, i bili su prvi umetnici, sa neandertalskom pećinskom umetnošću (i simbolizmom) u Španiji koja je očigledno prethodila najranijoj modernoj ljudskoj umetnosti oko 20.000 godina.
Smatra se da su lovili na kopnu i bavili se pecanjem. Međutim, izumrli su pre oko 40.000 godina nakon uspeha Homo sapiensa u Evropi.
izvor Dejli mejl
https://www.blic.rs/vesti/svet/sest-cudnih-osobina-koje-pokazuju-da-imate-dnk-neandertalca/7db5cjz

 

[Samsonight]

Sve manje ima straha kojim su nas dugo plašili. Ha..

 

[Manga Hilux]

Sve manje ima straha kojim su nas dugo plašili. Ha..

tačno , jer smo te i takve strahove prevazišli živeći sa i uz njih

 

[jolemisa]

Šest čudnih osobina koje pokazuju da IMATE DNK NEANDERTALCA! Zavisnost od nikotina, veliki nos, neotpornost na kovid...​

Genetski inženjer Sebnem Unluisler, izjavio je da kod modernog čoveka, do dva procenta DNK potiče od neandertalaca. Naime, DNK neandertalaca ima male, ali uočljive efekte na ljude danas, koji potiču iz drevnog perioda kada su se ljudi i neandertalci ukrštali, rekao je stručnjak za genetiku.

Kako je objasnio, veruje se da su se savremeni ljudi iz Afrike u Aziju pre oko 60.000 godina ukrštali sa neandertalcima - i da se neandertalska DNK širila sa njima širom sveta.

U razgovoru za Dejli mejl, istakao je da neandertalski geni utiču na sve, od kose do zavisnosti od nikotina kod savremenih ljudi.
- DNK neandertalaca predstavlja samo mali procenat modernog ljudskog genoma, a ovi uticaji su samo jedan deo genetske slagalice koja svaku osobu čini jedinstvenom - rekao je Unluisler, koji radi na londonskom Regenerativnom institutu

Zavisnost od nikotina​

Jedan specifičan deo neandertalske DNK značajno povećava rizik od zavisnosti od nikotina - što je ironično s obzirom na to da su neandertalci bili u Evropi 40 milenijuma pre nego što je duvan prvi put stigao.
Istraživači Vanderbilta kažu da su ove DNK sekvence možda pružile neandertalcima adaptivne prednosti dok su se neandertalci preselili u nova okruženja, ali sada imaju negativne posledice, uključujući uticaj na verovatnoću zavisnosti od nikotina.
Istraživači su takođe otkrili da su brojne varijante neandertalske DNK povezane sa depresijom, psihijatrijskim i neurološkim efektima.
- Studije sugerišu vezu između neandertalske DNK i rizika od zavisnosti od nikotina. Pojedinci neandertalskog porekla mogu imati blago povećanu verovatnoću zavisnosti od nikotina - rekao je Unluisler.

Imamo gustu ravnu kosu​

DNK neandertalaca utiče na kosu modernih ljudi - posebno, ljudi sa gustom, ravnom kosom mogu imati neandertalski DNK.
- DNK neandertalaca je povezana sa varijacijama u karakteristikama kose. Neki ljudi neandertalskog porekla mogu imati nešto gušću ili ravniju kosu. Studije su takođe pokazale da je kod neandertalaca prisutna veća učestalost genetske varijante povezane sa crvenom kosom - rekao je Unluisler.
Geni koji su preneti od drevnih ljudi, uključujući neandertalce, mogu diktirati koliko ste dobri u ustajanju ujutro.

FOTO: PROFIMEDIA
neanderthal

Geni utiču na to kada se budimo i spavamo​

Istraživanja pokazuju da geni koji se odnose na cirkadijalni ritam tela, koji upravljaju kada se budimo i spavamo, potiču od neandertalaca.
Istraživači sa Univerziteta Vanderbilt otkrili su da je 16 varijanti povezanih sa ranim dizanjem kod modernih ljudi pronađeno u genomima neandertalca starog 120.000 godina i neandertalca starog 52.000 godina.
Neki od njih su takozvani "geni sata" povezani sa cirkadijanskim ritmom - što je možda pomoglo ranim ljudima da ustaju ranije dok su se preselili u područja sa većim varijacijama u dužini dana.
- Neandertalska DNK može uticati na cirkadijalne ritmove i obrasce spavanja. Na ovo su možda uticali epigenetski faktori kao što su klima, društvena dinamika i izloženost svetlosti. Ljudi neandertalskog porekla mogu doživeti varijacije u ciklusima spavanja i buđenja - kaže Unluisler.

Veliki nos​

"Visoki" nosovi od vrha do dna mogu biti nasleđeni od neandertalskog genetskog materijala, pokazalo je istraživanje Univerzitetskog koledža u Londonu.
Istražitelji su koristili volontere iz cele Latinske Amerike i upoređivali genetske informacije sa fotografijama njihovih lica.
Istraživanje je pokazalo da je jedan region genoma - ATF3 - imao genetski materijal koji je nasleđen od neandertalaca, a koji je možda bio proizvod prirodne selekcije pošto su se drevni ljudi prilagodili hladnijim klimatskim uslovima nakon što su napustili Afriku.
Istraživači veruju da su duži nosevi možda pomogli neandertalcima da se prilagode hladnijem vazduhu van Afrike.

Teško podnose COVID-19​

Tokom prvih meseci pandemije, studija je otkrila da je region hromozoma nasleđen od neandertalaca učinio ljude podložnijim COVID-19.
Ljudi sa regionom nasleđenim od neandertalaca imali su veće šanse da pate od teških slučajeva COVID-19, uključujući probleme sa plućima.
Dalja istraživanja Univerziteta Tartu identifikovala su četiri varijante neandertalskog porekla za koje se veruje da su odgovorne.
Veruje se da su četiri varijante uključene u "oluje citokina" koje se dešavaju u teškim slučajevima COVID-19.

Borimo se da pocrnimo​

Geni neandertalaca mogu uticati na to koliko lako dobijate preplanulost - i da li ste skloni gorenju.
Istraživanje Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Nemačkoj 2018. uporedilo je DNK neandertalaca sa DNK od 112.000 učesnika pilot studije UK Biobank.
Istraživači primećuju više različitih neandertalskih alela (varijanti u DNK) koji doprinose tonovima kože i kose.
- Pojedinci neandertalskog porekla mogu težiti svetlijim ili tamnijim tonovima kože, pri čemu neki imaju alele povezane sa svetlijim tonovima kože koji su možda pružili povećanu otpornost na UV svetlost u regionima sa nižim intenzitetom sunčeve svetlosti - rekao je Unsluisler.
Neandertalci su bili bliski ljudski predak koji je misteriozno izumro pre oko 40.000 godina. Vrsta je živela u Africi sa ranim ljudima milenijumima pre nego što se preselila u Evropu pre oko 300.000 godina. Kasnije su im se pridružili ljudi, koji su ušli u Evroaziju pre oko 48.000 godina.
To su bili originalni "pećinski ljudi", za koje se istorijski smatralo da su glupi i brutalni u poređenju sa modernim ljudima.
Međutim, poslednjih godina, a posebno u poslednjoj deceniji, to se pokazalo kao ne baš istinito. Sve veći broj dokaza ukazuje na sofisticiraniju i višestruko talentovanu vrstu "pećinskog čoveka" nego što je iko mislio da je moguća.
Sada se čini verovatnim da su neandertalci pričali, sahranjivali svoje mrtve, slikali i čak se mešali sa ljudima.
Koristili su bodi art kao što su pigmenti i perle, i bili su prvi umetnici, sa neandertalskom pećinskom umetnošću (i simbolizmom) u Španiji koja je očigledno prethodila najranijoj modernoj ljudskoj umetnosti oko 20.000 godina.
Smatra se da su lovili na kopnu i bavili se pecanjem. Međutim, izumrli su pre oko 40.000 godina nakon uspeha Homo sapiensa u Evropi.
izvor Dejli mejl
https://www.blic.rs/vesti/svet/sest-cudnih-osobina-koje-pokazuju-da-imate-dnk-neandertalca/7db5cjz

Eeee kovid je najveca veza sa neandertalcima.

 

[Manga Hilux]

Eeee kovid je najveca veza sa neandertalcima.

jedna od pretpostavki za prva živa bića na planeti je da su to virusi , a što da ne i COVID

 

[jolemisa]

jedna od pretpostavki za prva živa bića na planeti je da su to virusi , a što da ne i COVID

A zasto bi bio kovid,kada je tek pre nekoliko godina izasao iz labaratorije,znaci vestacki virus.

 

[Black_star]

Neandertalac od glave do pete..
sem dva poslednja.

 

[bmaxa]

Međutim, izumrli su pre oko 40.000 godina nakon uspeha Homo sapiensa u Evropi.

A odakle se homosapiens pojavio, i zasto su izumrli? Potom, zasto nema jos inteligentnih majmunolikih vrsta?
Zasto je homosapiens jedina?

 

[Bambi]

A odakle se homosapiens pojavio, i zasto su izumrli? Potom, zasto nema jos inteligentnih majmunolikih vrsta?
Zasto je homosapiens jedina?

Pretpostavlja se da je se homo sapiens razvio iz homo erectusa. Slicno se misli i za neandertalce i denisovce. Veruje se da imaju istog potomka. Bar na to ukazuju dosadasnja istrazivanja.

Ovi gore navedeni su potekli iz Homo vrste. Najstarije poznate su Homo rudolfensis i Homo habilis. Nakon njih ide Homo erectus.

I da, pracovek je nastao u Africi odakle je kasnije emigrirao u vise pravaca.

 

[bmaxa]

Pretpostavlja se da je se homo sapiens razvio iz homo erectusa. Slicno se misli i za neandertalce i denisovce. Veruje se da imaju istog potomka. Bar na to ukazuju dosadasnja istrazivanja.

Ovi gore navedeni su potekli iz Homo vrste. Najstarije poznate su Homo rudolfensis i Homo habilis. Nakon njih ide Homo erectus.

I da, pracovek je nastao u Africi odakle je kasnije emigrirao u vise pravaca.

To je netacno. rh- ljudi ima najvise u Evropi aa gotovo ih nmea u africi. Osim toga, nema ojasnjenja kako su nastali
rh- ljudi Od zajnickog pretka sa majmunima sigurno nisu.
To je genetska nekompatibionost, tako da rh- trudnica sa rh+ muskarcem ukoliko dete bude rh+ stvara
antitela i ubija bebu.

 

[Bambi]

To je netacno. rh- ljudi ima najvise u Evropi aa gotovo ih nmea u africi. Osim toga, nema ojasnjenja kako su nastali
rh- ljudi Od zajnickog pretka sa majmunima sigurno nisu.
To je genetska nekompatibionost, tako da rh- trudnica sa rh+ muskarcem ukoliko dete bude rh+ stvara
antitela i ubija bebu.

Ali kakve to ima veze sa onim sto sam napisala?
I neandertalac je u odnosu na homo sapiensa bio genetski vrlo jednostavan, a imaju istog pretka.
Na osnovu istrazivanja na tri razlicita skeleta neandertalaca je pronadjen Rezus faktor D za koga se smatralo da je nestao, pa je se pre par godina ispostavilo da ipak nije. Primecen kod jednog Aboridzina, a kasnije i kod ljudi sa Papue N.G.
Mi za sada ne znamo kako su nastale razlicite krvne grupe, kao ni rezus faktori.
Jedna od hipoteza je da je do promena, odnosno jednog vida evolucije same krvi doslo kao odgovor organizma na ceste virusne i bakterijske infekcije.

 

[teletabis56]

Šest čudnih osobina koje pokazuju da IMATE DNK NEANDERTALCA! Zavisnost od nikotina, veliki nos, neotpornost na kovid...​

Genetski inženjer Sebnem Unluisler, izjavio je da kod modernog čoveka, do dva procenta DNK potiče od neandertalaca. Naime, DNK neandertalaca ima male, ali uočljive efekte na ljude danas, koji potiču iz drevnog perioda kada su se ljudi i neandertalci ukrštali, rekao je stručnjak za genetiku.

Kako je objasnio, veruje se da su se savremeni ljudi iz Afrike u Aziju pre oko 60.000 godina ukrštali sa neandertalcima - i da se neandertalska DNK širila sa njima širom sveta.

U razgovoru za Dejli mejl, istakao je da neandertalski geni utiču na sve, od kose do zavisnosti od nikotina kod savremenih ljudi.
- DNK neandertalaca predstavlja samo mali procenat modernog ljudskog genoma, a ovi uticaji su samo jedan deo genetske slagalice koja svaku osobu čini jedinstvenom - rekao je Unluisler, koji radi na londonskom Regenerativnom institutu

Zavisnost od nikotina​

Jedan specifičan deo neandertalske DNK značajno povećava rizik od zavisnosti od nikotina - što je ironično s obzirom na to da su neandertalci bili u Evropi 40 milenijuma pre nego što je duvan prvi put stigao.
Istraživači Vanderbilta kažu da su ove DNK sekvence možda pružile neandertalcima adaptivne prednosti dok su se neandertalci preselili u nova okruženja, ali sada imaju negativne posledice, uključujući uticaj na verovatnoću zavisnosti od nikotina.
Istraživači su takođe otkrili da su brojne varijante neandertalske DNK povezane sa depresijom, psihijatrijskim i neurološkim efektima.
- Studije sugerišu vezu između neandertalske DNK i rizika od zavisnosti od nikotina. Pojedinci neandertalskog porekla mogu imati blago povećanu verovatnoću zavisnosti od nikotina - rekao je Unluisler.

Imamo gustu ravnu kosu​

DNK neandertalaca utiče na kosu modernih ljudi - posebno, ljudi sa gustom, ravnom kosom mogu imati neandertalski DNK.
- DNK neandertalaca je povezana sa varijacijama u karakteristikama kose. Neki ljudi neandertalskog porekla mogu imati nešto gušću ili ravniju kosu. Studije su takođe pokazale da je kod neandertalaca prisutna veća učestalost genetske varijante povezane sa crvenom kosom - rekao je Unluisler.
Geni koji su preneti od drevnih ljudi, uključujući neandertalce, mogu diktirati koliko ste dobri u ustajanju ujutro.

FOTO: PROFIMEDIA
neanderthal

Geni utiču na to kada se budimo i spavamo​

Istraživanja pokazuju da geni koji se odnose na cirkadijalni ritam tela, koji upravljaju kada se budimo i spavamo, potiču od neandertalaca.
Istraživači sa Univerziteta Vanderbilt otkrili su da je 16 varijanti povezanih sa ranim dizanjem kod modernih ljudi pronađeno u genomima neandertalca starog 120.000 godina i neandertalca starog 52.000 godina.
Neki od njih su takozvani "geni sata" povezani sa cirkadijanskim ritmom - što je možda pomoglo ranim ljudima da ustaju ranije dok su se preselili u područja sa većim varijacijama u dužini dana.
- Neandertalska DNK može uticati na cirkadijalne ritmove i obrasce spavanja. Na ovo su možda uticali epigenetski faktori kao što su klima, društvena dinamika i izloženost svetlosti. Ljudi neandertalskog porekla mogu doživeti varijacije u ciklusima spavanja i buđenja - kaže Unluisler.

Veliki nos​

"Visoki" nosovi od vrha do dna mogu biti nasleđeni od neandertalskog genetskog materijala, pokazalo je istraživanje Univerzitetskog koledža u Londonu.
Istražitelji su koristili volontere iz cele Latinske Amerike i upoređivali genetske informacije sa fotografijama njihovih lica.
Istraživanje je pokazalo da je jedan region genoma - ATF3 - imao genetski materijal koji je nasleđen od neandertalaca, a koji je možda bio proizvod prirodne selekcije pošto su se drevni ljudi prilagodili hladnijim klimatskim uslovima nakon što su napustili Afriku.
Istraživači veruju da su duži nosevi možda pomogli neandertalcima da se prilagode hladnijem vazduhu van Afrike.

Teško podnose COVID-19​

Tokom prvih meseci pandemije, studija je otkrila da je region hromozoma nasleđen od neandertalaca učinio ljude podložnijim COVID-19.
Ljudi sa regionom nasleđenim od neandertalaca imali su veće šanse da pate od teških slučajeva COVID-19, uključujući probleme sa plućima.
Dalja istraživanja Univerziteta Tartu identifikovala su četiri varijante neandertalskog porekla za koje se veruje da su odgovorne.
Veruje se da su četiri varijante uključene u "oluje citokina" koje se dešavaju u teškim slučajevima COVID-19.

Borimo se da pocrnimo​

Geni neandertalaca mogu uticati na to koliko lako dobijate preplanulost - i da li ste skloni gorenju.
Istraživanje Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Nemačkoj 2018. uporedilo je DNK neandertalaca sa DNK od 112.000 učesnika pilot studije UK Biobank.
Istraživači primećuju više različitih neandertalskih alela (varijanti u DNK) koji doprinose tonovima kože i kose.
- Pojedinci neandertalskog porekla mogu težiti svetlijim ili tamnijim tonovima kože, pri čemu neki imaju alele povezane sa svetlijim tonovima kože koji su možda pružili povećanu otpornost na UV svetlost u regionima sa nižim intenzitetom sunčeve svetlosti - rekao je Unsluisler.
Neandertalci su bili bliski ljudski predak koji je misteriozno izumro pre oko 40.000 godina. Vrsta je živela u Africi sa ranim ljudima milenijumima pre nego što se preselila u Evropu pre oko 300.000 godina. Kasnije su im se pridružili ljudi, koji su ušli u Evroaziju pre oko 48.000 godina.
To su bili originalni "pećinski ljudi", za koje se istorijski smatralo da su glupi i brutalni u poređenju sa modernim ljudima.
Međutim, poslednjih godina, a posebno u poslednjoj deceniji, to se pokazalo kao ne baš istinito. Sve veći broj dokaza ukazuje na sofisticiraniju i višestruko talentovanu vrstu "pećinskog čoveka" nego što je iko mislio da je moguća.
Sada se čini verovatnim da su neandertalci pričali, sahranjivali svoje mrtve, slikali i čak se mešali sa ljudima.
Koristili su bodi art kao što su pigmenti i perle, i bili su prvi umetnici, sa neandertalskom pećinskom umetnošću (i simbolizmom) u Španiji koja je očigledno prethodila najranijoj modernoj ljudskoj umetnosti oko 20.000 godina.
Smatra se da su lovili na kopnu i bavili se pecanjem. Međutim, izumrli su pre oko 40.000 godina nakon uspeha Homo sapiensa u Evropi.
izvor Dejli mejl
https://www.blic.rs/vesti/svet/sest-cudnih-osobina-koje-pokazuju-da-imate-dnk-neandertalca/7db5cjz

Ljudi su većinom Neandertalci.
A ovo za veliki nos (sem ukoliko se ne odnosi na širinu) nije tačno.

 

[teletabis56]

jedna od pretpostavki za prva živa bića na planeti je da su to virusi , a što da ne i COVID

Virusi su sastavni delovi živih bića, ne postoje van njih.

 

[teletabis56]

A odakle se homosapiens pojavio, i zasto su izumrli? Potom, zasto nema jos inteligentnih majmunolikih vrsta?
Zasto je homosapiens jedina?

Samo u čudesnim davnim vremenima je neki majmun mogao da počne da se pretvara u čoveka.
Danas, u ovim običnim - ne može.
Kao i ona čudesna riba, koja je , dok se davila u plitkoj bari - uspela da časkom razvije pluća.
Posle nje to nije uspelo milijardama drugih, ali to su bile obične ribe.

 

[teletabis56]

Pretpostavlja se da je se homo sapiens razvio iz homo erectusa. Slicno se misli i za neandertalce i denisovce. Veruje se da imaju istog potomka. Bar na to ukazuju dosadasnja istrazivanja.
Ovi gore navedeni su potekli iz Homo vrste. Najstarije poznate su Homo rudolfensis i Homo habilis. Nakon njih ide Homo erectus.
I da, pracovek je nastao u Africi odakle je kasnije emigrirao u vise pravaca.

Lepa bajka.
Kako je majmun uspeo da se pretvori u čoveka, ima li neka validna priča o tome?

 

[teletabis56]

Ali kakve to ima veze sa onim sto sam napisala?
I neandertalac je u odnosu na homo sapiensa bio genetski vrlo jednostavan, a imaju istog pretka.
Na osnovu istrazivanja na tri razlicita skeleta neandertalaca je pronadjen Rezus faktor D za koga se smatralo da je nestao, pa je se pre par godina ispostavilo da ipak nije. Primecen kod jednog Aboridzina, a kasnije i kod ljudi sa Papue N.G.
Mi za sada ne znamo kako su nastale razlicite krvne grupe, kao ni rezus faktori.
Jedna od hipoteza je da je do promena, odnosno jednog vida evolucije same krvi doslo kao odgovor organizma na ceste virusne i bakterijske infekcije.

Lepa bajka.
Kako to da majmuni, koji su postojali milionima godina, nisu imali mutacije krvi, a baš se kod čoveka javile?
I kako se to od obične krvi dobija "reptilska"?
Ima li neka validna priča o tome?

 

[bmaxa]

Ali kakve to ima veze sa onim sto sam napisala?

Itekako ima, ne mozes tvrditi da je pracovek potekao iz Afrike, niti da ima zajednickog pretka sa majmunima.

Mi za sada ne znamo kako su nastale razlicite krvne grupe, kao ni rezus faktori.

Rezus faktor se tako zove jer je to gen koji imaju svi majmuni, i prvo je otkriven na rezus majmunima.
Dakle, ljudi koji nemaju taj gen, nisu potekli od majmunskog pretka. Dokaz je genetska nekompatibinost.

 

[bmaxa]

Samo u čudesnim davnim vremenima je neki majmun mogao da počne da se pretvara u čoveka.
Danas, u ovim običnim - ne može.
Kao i ona čudesna riba, koja je , dok se davila u plitkoj bari - uspela da časkom razvije pluća.
Posle nje to nije uspelo milijardama drugih, ali to su bile obične ribe.

U nauci treba biti maksimalab skeptik i sve proveravati sa cinjenicama.
Materijalizam je naneo ogromnu stetu nauci i sveo je na religiju..

 

[teletabis56]

U nauci treba biti maksimalab skeptik i sve proveravati sa cinjenicama.
Materijalizam je naneo ogromnu stetu nauci i sveo je na religiju..

U modernoj nauci činjenice uopšte nisu bitne.
Da parafraziram Čeličnog: "ako se obrazovni sistem stavi pod kontrolu, nauka ne mora da ima nikakve veze sa činjenicama".
U biologiji imaš "kambrijumsku eksploziju života", kada se preko 50 kola javljaju odmah na samom početku, bez ikakvih medjusobnih veza i mogućih predaka.
I onda neko smisli evoluciju, koja zahteva da je najpre nastalo jedno živo biće, pa vrsta, pa...

Totalna kontrola koju sprovodi bagra koja vlada svetom, omogućila je gomili političkih komesara da zajaše najvažnije naučne institucije, a sve u cilju ostvarivanja njihovog plana o NWO, koji uključuje i mantru da smo svi isto i da potičemo od evolucionističkog, ili religioznog Adama i Eve.
Nismo isto.

 

[Bambi]

Krindz.

 

[Bren]

Lepa bajka.
Kako je majmun uspeo da se pretvori u čoveka, ima li neka validna priča o tome?

Još je lepša bajka da je onaj od gore pucnuo prstima i stvorio svet i čoveka pre 7000 godina.

 

[teletabis56]

Još je lepša bajka da je onaj od gore pucnuo prstima i stvorio svet i čoveka pre 7000 godina.

To nije odgovor na pitanje.
Ne vidim šta je nauka u zameni jedne bajke drugom bajkom?