Па и не желим да се покрећем за џабе, само ако знам да ћу остварити оно што ми треба. Много ми је боље да не остварим ништа али да сам у међувремену био бар мало опуштенији, није лош живот и по цео дан спавати и играти игрице, неупоредиво је боље него бити амбициозан а завршити скроз исто. Чак и такви често имају љубав и друштво. Али како знати унапред и како се поставити а да после буде без кајања, то је најгоре.
-
- Popularno:
- Seme kanabisa, šta kaže zakon?
- Da li je kupovina Rafala od strane...
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Upornost Nemačke i zapada oko Kosova i...
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Хрвати бришу сваки траг постојања Срба...
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Da li se parkirate naopačke?
- Žene u Srbiji imaju najmanje grudi u...
- Pritisak vršnjaka da se krene sa seksom
Ne želim više da me gaze
- Začetnik teme bezimeni1
- Datum pokretanja
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 28.519
Dok te neko idrzava nije tebi lose,a kako je njima,jesi li se upitao.
Тебе издржава држава и сви ми порески обвезници, како је нама? Ја сам те исте родитеље морао да трпим, њих није занимало што бих да имам секс и што бих да идем на журке, дугују они мени пуно. Ја самог себе издржавам што мањим радом и што мањим трошењем, а чак и да немам никакав посао зар бих био крив ако сам незапослен а имам добру вољу да размењујем рад за новац?
Колико пара добијају одрасла деца од својих родитеља? Сигурно нешто ситно, ако уопште и добијају икакав новац осим хране, а ако раде у кући уместо родитеља онда заправо зарађују своје, родитељи дођу као неформални послодавци. Други добијају бенефиције од државе а такви се сматрају као да их нико не издржава, и станове су чак добијали а онда им криви други или се наслађују над онима који нису имали ту срећу, смувавали инвалидске пензије а онда им криви они који реално не могу да нађу посао. Јако је лепа улога кад наследиш стан па све време причаш о стицању и глумиш способност (онима који то не знају) док истовремено осуђујеш бескућнике.
Колика је социјала? Социјалу свако може да заради за 4-5 дневница, али цака је што углавном нема посла где би свако могао да ради само толицно и да има гарантован посао да тако може доживотно (и са могућношћу да ради више ако нешто искрсне), него послодавци условљавају и морају људи да буду незапослени чак иако су вољни да раде. Не можеш као родитељ да причуваш мало дете на пар сати - није проблем, дај отказ и буди скроз незапослен да би чувао дете и нека те други финансирају тако незапосленог.. Ја имам посао где имам такву могућност, али то је ретко и нема таквог посла, а радио бих и пуно радно време да сам задовољан условима. Посао није право него привилегија, нико није дужан да те запосли и мораш да испуњаваш услове за то.
Социјална помоћ за појединца је око 12000, то је око 5 дневница и то чак по минималној цени рада, преостали чланови домаћинства добијају чак и упола мање (6000 по одраслој особи), зашто бих радио пуно радно време и трпео мобинг, а онда паре трошио на глупости које нису најнеопходније за основно преживљавање, ако могу да радим 5 дана месечно и чак да имам и дупло више од тих са 6000? Зашто неко исту суму нема права да зарађује сам сваког месеца?
Ја се равнам према социјали јер она је одређена као сума од које може да се преживи. Хоћу истовремено да будем самодовољан а да што мање радим и трошим јер нисам повлашћен као остали па ми се и не исплати да будем економски активан, а истовремено да имам свој а не туђ динар. Може се преживети од тога, тако скромно су људи уобичајено и живели до модерних времена, и боље живим него што су онда.
Сад ће неко да ме убеђује да ми је потребно да једем пљескавице, да имам маркирану гардеробу, да путујем, да имам ауто, итд (и свима који се запосле одједном то постане неопходно а реално то нису имали док су били незапослени а живи су остали ваљда), и да нико не може без тога, док мени треба оно што се не купује, а то су љубав, секс, дружење, а и мир, слобода, сигурност. Кад спавам не треба ми готово ништа. Једна кафа у кафићу ме кошта 45 минута мобинга на послу, много ми је комфорније да је пијем кући. Пре ћу пуцати у себе него што ћу дозволити себи да идем на летовање док истовремено радим на послу где не смем да одбијем нешто што ми не одговара јер могу можда добити отказ.
Али како сви који су повлашћени добрим послом или неким бенефицијама умеју да коментаришу.
Poslednja izmena:
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 28.519
Tebe na zalost roditelji izdrzavaju,a ja zam radio prko 42 godine,pa sa sakupljao pare za penziono.I ne osecam da ikome sta dugujem,pogotovo takvima kao ti.
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 28.519
Ne znam sta bi ti hteo da ne privredjujes ni u kuci nista,vec samo da igras igrice,jedes i spavas.Pa druze zeznuo si se malo,za zivot treba da se potrudis malo,pa ma sta to bilo.Neces da tebe gaze,a ti gazis druge.Razmisli mali,ali u normali.
На који начин? Зашто ми не нађеш и не гарантујеш посао? Ако бих био незапослен и нека ме издржавају или нађу посао, у чему је проблем? Мени је циљ да имам 15 година осигурања, и ни дан више, и радим на томе, то је једина смислена инвестиција.
Ти то знаш из неких предрасуда? Волим да радим око куће, тај посао је далеко лепши него кад се ради код послодавца. Хоћу да имам гарантовано право на посао и да се ником не покоравам да бих га имао, јер посао је чиста трансакција, размена рада за новац. Да имам права да радим мало, зарадим и потрошим мало, а не да ме неко присиљава на оно што не желим и што ми није потребно, само за најосновније преживљавање, од луксуза имам интернет (који ми мења путовања, кафиће, књижаре, и било какве друштвене догађаје, то је као други живот), и ништа више ми материјално не треба. Зашто бих трошио више ако немам лак новац? Кад бих имао добре услове на послу и радио бих нормално. Ја имам посао али га не рачунам, лош посао = немање посла, мени је горе него незапосленима а сви мисле да ми је боље него њима, за пар година га можда нећу ни имати не својом вољом и шта ми то онда значи? Ја и причам из угла незапослених јер незапосленост и јесте гарантована а сви мисле о незапосленима како су лењи и криви за то, што покушавам да докажем да то није тачно, и да сви престану да осуђују незапослене, неки су и извршавали самоубиства због тога, баш због таквих људи.
Ако сам вољан да радим а неко ме уцењује или злоставља, то што не радим не би било до мене него до њих, имам вољу али други кажу НЕ. Други нека се договоре да ли треба да радим или не треба да радим а не да ме једна страна тера да радим а друга страна да ми говори да не можеш да радиш. Како то да никад послодавци не кажу "издржавају те родитељи" а они који то помињу никада ти не нађу посао а том осудом су прихватили ту дужност?
Ако никад нисам био са девојком, ако не идем на журке, ако немам никог блиског, зар не би било поштено и да не морам онда да сарађујем са шефовима и колегама који су по дифолту зли? На журку где су сви непознати људи не бих отишао, како то да није у реду што не желим ни на посао? На сваком послу мора с људима, хоћу посао где то не мора и где шеф једино може да ми буде вештачка интелигенција или нека виша сила. Ниси способан да оствариш прелепе ствари које толико желиш, онда тек ниси способан да оствариш ни ружне ствари које искрено и не желиш као што је посао. Ако никада нисам пришао девојци, зашто бих прилазио послодавцу, чак неће нико ни да зове да му радим, морају људи сами да се угуравају и улизују послодавцима.
За све је крив систем, моје је да покажем вољу и да кренем, ако други кажу НЕ, шта ћу, није моје да се угуравам где ме не желе. Реч сналажење не постоји у мом речнику, никад не правим никакве сплетке у животу, одговоран сам, све волим лепо да испланирам унапред, тако да заслужујем да не морам ни да се сналазим. Већина вас кад иде негде касно крене и онда сте у журби, паници, и криви су вам сви који су опуштени јер су кренули на време. Као радник сам прилично вредан на послу, не блејим уопште (и досадно ми је да блејим на послу јер свакако нисам кући) али се не прилагођавам ником, само ме рад по пе-есу занима, никакве импровизације, вредан сам баш зато да би могао да ме боли к. Ако будем био незапослен то ће бити искључиво туђом вољом и тиме што немам привилегију да радим, ја у сваком трену могу самоиницијативно ићи да чистим лишће или ђубре на улици али ко ће ми то платити.
Poslednja izmena:
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 28.519
Dal' si ti normalan,da ti ja nadjem posao,pa digni dupe i juri za poslom i ne zakeraj nego radi.
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 28.519
Pa sta ti mislis da mi koji smo otisli u penziju,nismo trpeli,razne probleme,nego je sve bilo kako smo mi voleli.E pa gresis i to puno.Iako sam licno bio jedan koji se suprostavljao sefovima,kad god nisu bili u prav,pa sam zato bio i kaznjavan,ali sve mora da se pretrpi,ako zelis posao.
С којим правом онда коментаришеш да ли је неко радник, нерадник, и ко кога издржава?
Али не трпимо сви једнако, велике су разлике у условима рада и могућностима за запослење. Неко је истрпео приватно пуно проблема па не може још и на послу. Да је свима једнако лоше било би савршено.
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 28.519
Sa svakim pravom.Da si moj dobio bi budak u celo.
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 28.519
Ti si onda trebao da zavrsis neki fakultet,pa da budes sef,a ne radnik.Moras nesto da doprineses da bi ti zivot uzvratio.
Leptir_NL
Primećen član
- Poruka
- 826
Stigla sezona radova u poljoprivredi. Može lepo da se zaradi.
Manje interneta, više rada i umora i biće ti bolje.
Треба да ми даш посао као сваки нормалан човек, а не будак као криминалац. Живео си у систему где ти је посао био гарантован, да си радио код приватника никад тако не би писао.
Код тебе постоји само или да газдујеш неком или да неко теби газдује, а не постоји оно бити сам свој газда. И кад идем на посао понашам се као свој газда који сарађује са другима, то је сарадња и трансакција, како ико други може да ми газдује осим државе или родитеља, и по ком основу?
Ако будем био незапослен, и ако постоји могућност дугогодишњег посла, уз или близину посла или лепу атмосферу, заинтересован сам. Умор и рад ми доносе само несрећу, али ако ћу добити љубав и пријатељство на послу, ту бих радио и повољно. Радио бих и сада, само викендом, ако сте близу и ако нисте непријатни људи, морам да стекнем и искуство.
Poslednja izmena:
Ја кад одем на посао, сви причају са свима, мувају се, само ја сам дискриминисан и изопштен, сви се знају и имају приватне односе ван посла, је ли у реду што не желим да будем у таквој средини и што не желим нигде да радим? Да ли имам већу плату јер ми је непријатније на послу од других? Нисте у реду, ја сам међу вреднијим радницима а увек сам диксримисанији од свих, шта ми је то донело у животу, ништа баш, ленији људи су лаганица, могу да раде сваки дан, зарађују лакше паре, увек су опуштени и имају друштво и љубав. Не постоји никаква количина рада којом бих добио љубав и секс од девојке.
Немате никакав одговор на овакве ствари.
Немате никакав одговор на овакве ствари.
Poslednja izmena:
Kad bi covek znao gde ce pasti,on bi seo
pa ne postoji
ne znam kako si to povezao
pametan mladic, ali je nesto pogresno ispovezivao
mozda jesi, a mozda delimicno i ti imas neke kocnice, bojis se, bezis, a ne treba
iznad kazes da je kajanje najgore, ali i ono je za ljude
Па осуђују ме што сам нерадник, као што осуђују и једно трећину радно способних а незапослених људи који стварно не могу да нађу посао, притом ја и радим а и даље не ваљам јер маштам да ништа не радим и што желим да узмем оно што ми је одузето.
Ако бих остао без посла и био незапослен а не будем способан да нађем други посао због социјалне фобије и депресије, да ли је у реду да људе који ме осуђују сматрам непријатељима и великим злочинцима, ја мислим да је у реду јер знају само да врше насиље без да знају зашто неко нешто не може и позадину проблема. Таква је већина људи, само мањина нису злочинци.
Јолемиса се издр*као над неким ко има социјалну фобију и депресију и ко као такав има ограничене могућности за било шта друштвено укључујући и посао, толико о њему. Тако ће и о било ком другом ко му привидно делује као безобразник и ленштина ако не функционише нормално. Али да ли је ико дужан да маше дијагнозама само да би их други не и разумели него само оставили на миру? Какви су људи злочинци, то је невероватно, убијали би радо да могу да је сада неки рат.
takvim razmisljam samoga sebe izopstavas - shvati da ti moras donekle da se promenis. nije bas svaki covek coveku vuk - razumes? opece se svako, pokajanje je za ljude, ali nemoj da neoprijateljstvujes, vec okreni glavu na drugu stranu, ne boj se.
imas depresiju ok, gledaj da se cupas, mozes, pametan si,. a ljudi su se prozlili, znam, samo ne svi
Мени су сви људи који осуде неког због својих предрасуда непријатељи, њих не занима ако неко има неке проблеме, такви су били нацисти у 2. светском рату, са таквима нема ни сарадње а камоли пријатељства.
Ако ми неко не би помогао ако се на улици онесвестим (као што се дешавало чак и код нас да људи прескачу на улици оне који падну у несвест), поготово због предрасуде да је то због алкохолизна или наркоманије (а чак и да је тако зашто не помоћи и тад), тај ми је само непријатељ и ту нема никакве расправе. Не причам глупости, то се дешавало и код нас, не само у Америци. Таква је већина људи, сви су злочинци док се не испостави супротно. Овде постоје људи који би каменовали особе које су незапослене а за шта незапослени нису ни криви, такви би биле страсне убице и нацисти, на таквим примерима се све види, то су само непријатељи, каква црна сарадња са њима.
Свако ко за бескућника прво помисли да је лења и проблематична особа, а не особа са проблемима које су узроковале то стање, то је екстремно зла и насилна особа, а то је већина људи. Не претерујем уопште.
Poslednja izmena:
pa, takvi su ljudi, znam da ne preterujes, neki su cak i u stanju da gaze preko leseva, da bi dosli do svoga cilja, a mnoge drugi ljudi i ne zanimaju ako im nisu prepreka, bezdusni...
| Luka 10,29 | A on šćadijaše da se opravda, pa reče Isusu: a ko je bližnji moj? |
| Luka 10,30 | A Isus odgovarajući reče: jedan čovjek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva. |
| Luka 10,31 | A iznenada silažaše onijem putem nekakav sveštenik, i vidjevši ga prođe. |
| Luka 10,32 | A tako i Levit kad je bio na onome mjestu, pristupi, i vidjevši ga prođe. |
| Luka 10,33 | A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i vidjevši ga sažali mu se; |
ali sve je to neprijateljsstvo, i ti i sam kazes - e, oni su onda moji [neprijatelji]...
zivotna mudrost je da covek nema neprijatelje, i sam pojam neprijateljstva da mu je stran, u tom smislu da se obrati u dete
ne sudite, da vam se ne sudi, ali ti si u pravu, samo kazem kako treba, i gde ti gresis...
imas i Hristos odgovara na pitanje ko su covekovi bliznji, a cak i oni - domasnji - mogu coveku da postanu neprijatelji
covek ima probleme i onda trazi ko bi mogao da bude krivac, ko je odgovoran, i naravno radja se neprijateljstvo, cak ne mora sam covek da ga trazi, sami se pojavljuju razni neprijatelji... covek vidi da ne moze da se izbori, i covek je u pravu cak i kada gresi.... u pravu je, jer neprijatelja zaista ima, ali gresi sto prihvata neprijateljstvo generalno - to je test, koji ni ja nisam jos uvek prosao
oni, nasi neprijatelji neprijateljstvuju, ali mi ne trebamo, to je greska koju sam ja uvideo, ali je jos nisam ispravio, kao kada psalmist kaze:
https://biblija.biblija-govori.hr/glava.php?prijevod=sve&dknjiga=Psalam&glava=18#3
| Prizivljem Gospoda, kojemu se klanjati valja, i opraštam se neprijatelja svojih. |
zasto mi ne mozemo da se oprostimo od svojih neprijatelja?
jer nam treba krivac za sve sto nam nije po volji, ako moramo da izgubimo vec, da budemo tzv. luzeri, moramo da imamo i neprijatelje od kojih smo izgubili
to je greska koju uvideh, ali ne ispravih jos, svi smo se mi na tom testu zaglavili jedino Hristos nije
ja cak kao i pslamist vidim jasno problem, ali ne mogu da ga resim, vec mi se samo neprijateljstvo preselilo iz jednog domena u drugi, iz stranackog, religioznog, politickog, poslovnog itd na porodicni nivo.... zeni kazem, doslo vreme da se rastajamo, a ona i dalje trazi neprijateljstvo i borbu
Poslednja izmena:
hoce do groba da me drzi u sahu, a ja da se osvrnem, moja najcesca uzrecica je pravdanje - "PA", cak i na forumu
a ko tebe drzi u sahu? oprosti se sinko neprijatelja svojih, i gledaj svoja posla, ne trazi ko je odgovoran za proslo, nego se zagledaj u buducnost, ne vuci repove, nego hrabro, imas solidnu osnovu kazes vredan si, neces propasti ni ti ni tvoj trud - otvorice ti se prozor mogucnosti, cim se oprostis od neprijatelja svojih, dok vecina nas samo zameni jedne za druge, vrzino kolo neprijateljstvovanja
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 28.519
Sigurno,ili gazduj,ili trpi i radi i zaradi
jolemisa
Buduća legenda
- Poruka
- 28.519
Ma ne treba ja da ti ga dam,nego ako si sposoban,nadji ga sam.I ja sam sam trazio sebi posao.E to sto sam je ja rodio skoro vek pre,tu ti nista ne mogu pomoci.
