Plate u obrazovanju bi trebalo da budu 30 do 50 odsto veće od prosečnog ličnog dohotka u Srbiji, kako bi nastavnička profesija bila cenjena i kako bi mladi želeli da budu nastavnici, konstatovano je u Platformi za spas obrazovanja u Srbiji koju su nedavno potpisali dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu i reprezentativni sindikati obrazovanja.
U realnosti, početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme i sa poslednjim povećanjem od 10 odsto za toliko je niža od proseka Republike, ukazuje Srđan Slović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, koji podseća da se Vlada u protokolu potpisanim u oktobru prošle godine sa reprezentativnim sindikatima obrazovanja obavezala da će osnovna plata nastavnika dostići republički prosek do 1. januara 2025.
– Od toga se nije odustalo i niko ne negira da se to neće ispuniti, ali još nema jasnog stava da li će to ići u etapama ili odjednom – kaže Slović.
Zaposleni u obrazovanju su početkom februara primili prvi deo januarske zarade od kada je počela da važi nova cena rada, pa je osnovna plata nastavnika početnika sada 86.680 dinara.
Iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) upozoravaju da je osnovna zarada školskog profesora sa fakultetskim obrazovanjem u Srbiji 2009. godine bila 2,89 puta veća od minimalne zarade.
Od tada se taj odnos menja na štetu prosvetnih radnika pa danas profesori dobijaju samo 1,74 puta veću platu od minimalca.
– Minimalac je u Srbiji od 2010. do 2024. godine porastao za 316,66 odsto, a prosečna osnovna zarada profesora u školi za 225,18 procenata. Ako se ovaj trend nastavi, za osam godina će profesori raditi za najnižu garantovanu zaradu u državi, kao nekvalifikovani fizički radnici – ističu u NSPRS.
Da bi se ova pogubna sudbina izbegla neophodno je, kažu, promeniti način obračuna zarade u prosveti.
Predlog NSPRS je da osnovica za računanje plate u prosveti bude minimalna zarada u Republici Srbiji, a koeficijenti bi se kretali od 1,05 za fizičkog radnika, do 2,30 za nastavnika sa sedmim stepenom stručnosti.
Predlog sadrži i odredbu da se koeficijenti uvećavaju za 0,20 na ime regresa i toplog obroka zaposlenih. Primenom ovog predloga, fakultetski obrazovan profesor bi uvek zaradio najmanje 2,4 državna minimalca.
Za razliku od Srbije, prosvetari u BiH i Republici Srpskoj imaju plate iznad republičkog proseka, a izuzetak su jedino Crna Gora i Makedonija.
O tome je jesenas govorio i Srđan Slović, kada su sindikati pregovarali sa državom i najavljivali štrajk u školama do koga posle svega nije došlo.
„Predstavnici vlasti govore kako imamo najbolje finansije u regionu. Međutim, ako uporedimo naše i plate naših kolega u regionu, vidimo koliko nas je država ponizila. Da ne pominjemo Sloveniju i Hrvatsku, koje su daleko iza nas. Mi zaista imamo veći BDP od Republike Srpske i BiH, na nivou smo Crne Gore, a Makedonija je nešto ispod nas. Ali je osnovna plata nastavnika u Crnoj Gori i Republici Srpskoj 100 evra veća nego u Srbiji, veća je i u BiH, čak njihov nastavnik sa oko 30 godina radnog staža ima skoro dve prosečne plate, a mi se borimo i tražimo samo taj jedan prosek – kazao je ranije Slović.
Plate u obrazovanju bi trebalo da budu 30 do 50 odsto veće od prosečnog ličnog dohotka u Srbiji, kako bi nastavnička profesija bila cenjena i kako bi mladi želeli da budu nastavnici, konstatovano je u Platformi za spas obrazovanja u Srbiji koju su nedavno potpisali dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu i reprezentativni sindikati obrazovanja.
On napominje da treba imati u vidu i da je sistem nagrađivanja u državama iz okruženja drugačiji nego u Srbiji, odnosno da minuli rad iznosi najmanje 0,5 odsto po godini radnog staža, a u Crnoj Gori od 0,5 do jedan odsto.
– To znači da je za prvih 10 godina 0,5 odsto, od 10 do 20 godina staža 0,7, a jedan odsto od 20 do 30 godina staža. Kod nas je minuli rad 0,4 odsto po godini staža. U Republici Srpskoj imaju regres i topli obrok i to je u nominalnom iznosu veliki novac – ističe Slović.
Korekcija najnižih koeficijenata koja je izvršena promenom uredbe krajem avgusta prošle godine nije rešila stari problem – zaposleni sa najnižim primanjima i dalje će veći deo ove godine biti dotirani do minimalne zarade jer minimalac raste brže nego što su sektorske povišice.
– Uredba je menjana a da sindikati nisu bili uključeni u to. Mi smo tražili da uđe u sporazum sa Vladom da se koeficijenti temeljno moraju menjati jer nam se svi zaposleni do petog stepena utapaju u minimalac. Nije to slučaj samo u školama, već i u drugim delatnostima u obrazovanju, u učeničkom i studentskom standardu imamo cele službe na minimalnoj ceni rada, tako da postoje poteškoće da se obezbedi radna snaga – ukazuje Slović.
On podseća da u obrazovanju i dalje postoje tri različite cene rada.
– Jedna cena rada je u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, odskora ona važi i za predškolske ustanove, druga cena rada je za studentske domove, treća za visoko obrazovanje. Tako imamo slučaj da kuvarica u studentskom domu ima različitu platu i koeficijent od kuvarice u učeničkom domu, a i jedna i druga obavljaju isti posao – priča Slović.
Na pitanje zašto država ne izjednači cene rada u obrazovanju, on misli da je razlog to što se ovom pitanju ne pristupa sistemski i na osnovu profesionalnih argumenata, već se na probleme reaguje tamo gde je pritisak veći i gde postoji veća opasnost da dođe do štrajka.
Ja sam učiteljica, sa VII stepenom i 20 godina staža i imam oko 89000..o tome ti pričam, ako se razumemo.
