Najveći majstori dirigentske palice

[Hesse]

Meni i dalje nije bash najjasnija njihova uloga. Mislim, chemu dirigent ako vec svaki clan orkestra zna sta svira (a i ima note ispred sebe)...?

Zamisli kada bi sto ljudi sviralo bez dirigneta , tj gledajuci samo u note...
Dirigent je tu da se postara da orkestar zvuci kao celina, a ne kao masa muzicara koji sviraju...najprostije receno...a to je veoma tezak posao, zato je dirigent, pored soliste najcenjeniji u orkestru...on izucava delo studioznije od clanova orkestra )

 

[Hesse]

Meni i dalje nije bash najjasnija njihova uloga. Mislim, chemu dirigent ako vec svaki clan orkestra zna sta svira (a i ima note ispred sebe)...?

Zamisli kada bi sto ljudi sviralo bez dirigneta , tj gledajuci samo u note...
Dirigent je tu da se postara da orkestar zvuci kao celina, a ne kao masa muzicara koji sviraju...najprostije receno...a to je veoma tezak posao, zato je dirigent, pored soliste najcenjeniji u orkestru...on izucava delo studioznije od clanova orkestra )

 

[introitus]

Ja jedino mogu da izdvojim Herbert Fon Karajan-a, cija izvodjenja sam najvise slusao, ali pretpostavljam da ima jos puno vrhunskih dirigenata...

 

[Loengrin]

Meni i dalje nije bash najjasnija njihova uloga. Mislim, chemu dirigent ako vec svaki clan orkestra zna sta svira (a i ima note ispred sebe)...?

Zamisli kada bi sto ljudi sviralo bez dirigneta , tj gledajuci samo u note...
Dirigent je tu da se postara da orkestar zvuci kao celina, a ne kao masa muzicara koji sviraju...najprostije receno...a to je veoma tezak posao, zato je dirigent, pored soliste najcenjeniji u orkestru...on izucava delo studioznije od clanova orkestra )

Eto,sada dolazimo do suštine dirigentske umetnosti.Volim kada u sažetom obliku,kažu upravo ono što sam već u početku ove teme istakao.

Ukratko,dirigent je u muzici sve.Posle umetnika-stvaraoca.

I Karajan je,posle Toskaninija,drugi najveći svetski dirigent.U pogledu preciznosti interpretacije i u okvirima epohe kojoj je pripadao.

 

[Hesse]

Meni i dalje nije bash najjasnija njihova uloga. Mislim, chemu dirigent ako vec svaki clan orkestra zna sta svira (a i ima note ispred sebe)...?

Zamisli kada bi sto ljudi sviralo bez dirigneta , tj gledajuci samo u note...
Dirigent je tu da se postara da orkestar zvuci kao celina, a ne kao masa muzicara koji sviraju...najprostije receno...a to je veoma tezak posao, zato je dirigent, pored soliste najcenjeniji u orkestru...on izucava delo studioznije od clanova orkestra )

Lepo je da ovakva tema postoji na forumu, samo nije velika zainteresovanost...sa obzorom na problematiku, to se donekle moze i ocekivati, jer mali je broj ljubitelja dirigovanja, pa jos da se zadese na forumu :wink:
Ja sam slucajno procitao temu, pa reko ajde da vidim...naisao sam na pitanje onog sto mu nije najjasnija svrha dirigenta u orkestru...pa sam mu dao kratak odgovor...ali nisam citao raniji tekst sa foruma...pa sam sada bacio pogled...
Nisam mnogo upucen u umetnost dirigovanja, ali ljubitelj sam klasicne muzike i mnogo je slusam...
Pa imam jedno pitanje za tebe,vezano za dirigovanje, posto drzim da poznajes tu oblast...
Naime jedan od mojih favorita u klasicnoj muzici je Rachmaninoff...citao sam pomalo o njemu...navodi se da je pored toga sto je bio izvrstan pijanista i kompozitor, bio i dirigent...cak je rekao za sebe da nikada u zivotu nije zaista znao sta je: pijanista, kompozitor ili dirigent? Pa me interesuje tvoje misljenje o njemu, kao o dirigentu.

Pozdrav! :wink:

Eto,sada dolazimo do suštine dirigentske umetnosti.Volim kada u sažetom obliku,kažu upravo ono što sam već u početku ove teme istakao.

Ukratko,dirigent je u muzici sve.Posle umetnika-stvaraoca.

I Karajan je,posle Toskaninija,drugi najveći svetski dirigent.U pogledu preciznosti interpretacije i u okvirima epohe kojoj je pripadao.

 

[Hesse]

Meni i dalje nije bash najjasnija njihova uloga. Mislim, chemu dirigent ako vec svaki clan orkestra zna sta svira (a i ima note ispred sebe)...?

Zamisli kada bi sto ljudi sviralo bez dirigneta , tj gledajuci samo u note...
Dirigent je tu da se postara da orkestar zvuci kao celina, a ne kao masa muzicara koji sviraju...najprostije receno...a to je veoma tezak posao, zato je dirigent, pored soliste najcenjeniji u orkestru...on izucava delo studioznije od clanova orkestra )

Eto,sada dolazimo do suštine dirigentske umetnosti.Volim kada u sažetom obliku,kažu upravo ono što sam već u početku ove teme istakao.

Ukratko,dirigent je u muzici sve.Posle umetnika-stvaraoca.

I Karajan je,posle Toskaninija,drugi najveći svetski dirigent.U pogledu preciznosti interpretacije i u okvirima epohe kojoj je pripadao.

Lepo je da ovakva tema postoji na forumu, samo nije velika zainteresovanost...sa obzorom na problematiku, to se donekle moze i ocekivati, jer mali je broj ljubitelja dirigovanja, pa jos da se zadese na forumu :wink:
Ja sam slucajno procitao temu, pa reko ajde da vidim...naisao sam na pitanje onog sto mu nije najjasnija svrha dirigenta u orkestru...pa sam mu dao kratak odgovor...ali nisam citao raniji tekst sa foruma...pa sam sada bacio pogled...
Nisam mnogo upucen u umetnost dirigovanja, ali ljubitelj sam klasicne muzike i mnogo je slusam...
Pa imam jedno pitanje za tebe,vezano za dirigovanje, posto drzim da poznajes tu oblast...
Naime jedan od mojih favorita u klasicnoj muzici je Rachmaninoff...citao sam pomalo o njemu...navodi se da je pored toga sto je bio izvrstan pijanista i kompozitor, bio i dirigent...cak je rekao za sebe da nikada u zivotu nije zaista znao sta je: pijanista, kompozitor ili dirigent? Pa me interesuje tvoje misljenje o njemu, kao o dirigentu.

Pozdrav! :wink:

 

[Loengrin]

Hvala Hesse,pozdrav i Tebi

Nije Rahmanjinov bio do te mere uspešan dirigent,kao što je bio uspešan pijanista.Ja bih rekao:Rahmanjinov je na prvom mestu kompozitor,zatim pijanista i tek na poslednjem mestu dirigent.

On se dirigovanjem bavio tek rutinski,prenoseći svoju pijanističku tehniku na pult.Tako je bilo do kraja njegovog životnog i radnog veka.U prvo vreme čak samo da bi izdržavao brojnu porodicu.
O njegovoj dirigentskoj umetnosti svedoče i njegove tri simfonije.Sve tri traju blizu jednog sata i izrazito su meditativne po karakteru i muzičkom materijalu.Dakle,kod Rahmanjinova dirigovati znači meditirati.To je bilo njegovo specifično dirigentsko obeležje.

Rahmanjinov se u svakom pogledu posmatra kao vrstan pijanista.

 

[Hesse]

Hvala Hesse,pozdrav i Tebi

Nije Rahmanjinov bio do te mere uspešan dirigent,kao što je bio uspešan pijanista.Ja bih rekao:Rahmanjinov je na prvom mestu kompozitor,zatim pijanista i tek na poslednjem mestu dirigent.

On se dirigovanjem bavio tek rutinski,prenoseći svoju pijanističku tehniku na pult.Tako je bilo do kraja njegovog životnog i radnog veka.U prvo vreme čak samo da bi izdržavao brojnu porodicu.
O njegovoj dirigentskoj umetnosti svedoče i njegove tri simfonije.Sve tri traju blizu jednog sata i izrazito su meditativne po karakteru i muzičkom materijalu.Dakle,kod Rahmanjinova dirigovati znači meditirati.To je bilo njegovo specifično dirigentsko obeležje.

Rahmanjinov se u svakom pogledu posmatra kao vrstan pijanista.

Hvala i te

 

[Loengrin]

Vratio se Loengrin. Stari poznavalac muzičke klasike sa ovog Foruma. Ali, koliko vidim za svo ovo dugo vreme mog odsustvovanja, niko se, što se tiče klasične muzike, praktično nije ni rodio ni umro na ovom forumu.

Zato ja obnavljam pisanja o ovoj oblasti muzičke kulture i to u jednoj od najsvestranijih oblasti umetničkog delovanja o kojoj sam već dosta pisao - UMETNOSTI DIRIGOVANJA.

Ove se godine obeležava 100 godišnjica rođenja jednog od najvećih majstora dirigentske palice u XX veku i istoriji dirigovanja uopšte - HERBERTA FON KARAJANA. Moje prvo podsećanje u prilog obnovi ove teme i diskusija o klasičnoj muzici.

 

[Loengrin]

Upravo je HERBERT FON KARAJAN bio i ostao jedan od najboljih tumača fantastičnih varijacija na jednu temu viteškog karaktera za veliki orkestar DON KIHOT, opus 35. kompozitora Riharda Štrausa. U dva navrata, 1975. i 1981. godine, ovo je delo izveo i snimio na nosače zvuka sa orkestrom Berlinske Filharmonije, a kao solisti su sa njim nastupali MSTISLAV ROSTROPOVIČ, PJER FURNIJE i ANTONIO MENEZES (violončela, u tumačenju teme Don Kihota), ĐUSTO KAPONE i VOLFRAM HRIST (viole) i LEON ŠPIRER (violina, svi u ulozi teme Sanča Panse). Neponovljivo verna i zamislima kompozitora veoma bliska interpretacija.

Pričalo se do sada na ovoj temi i o dirigentu KRISTOFU EŠENBAHU. Ovih dana, on je ponovo u žiži interesovanja muzičke javnosti, serijom koncerata koje drži sa orkestrom Bečke Filharmonije. U periodu između 10. i 15. oktobra 2008. godine, održao je koncerte u Beču, Alborgu i Kelnu i na svim koncertima izveo simfonije FRANCA ŠUBERTA - SIMFONIJU broj 7. h-moll, D. 759. zvanu NEDOVRŠENA i ANTONA BRUKNERA - SIMFONIJU broj 6. A-Dur, WAB 106. Sa zavidnim uspehom.

Zaista, dirigent je u muzici sve!

 

[Loengrin]

Jedno sećanje

27. jula 2008. godine, u Švajcarskoj je preminuo jedan istaknuti dirigent, veliki Evropski organizator muzičkog života, HORST ŠTAJN. Rođen u Vupertalu 2. maja 1928. godine, rukovodio je operskim i koncertnim izvođenjima u Frankfurtu (gde se školovao), Hamburgu, Manhajmu, Bambergu (rukovodio je orkestrom ''Bamberških Simfoničara'' između 1994. i 1996. godine)... Ali je posebno ostao upamćen kao zapažen umetnički direktor Bečke Filharmonije, koja je povodom njegove smrti napravila svojevrstan internet-omaž. Evo teksta o Štajnu, autora dr Klemensa Helsberga, violiniste i aktuelnog umetničkog direktora Bečke Filharmonije:

http://www.wienerphilharmoniker.at/index.php?set_language=de&cccpage=news_detail&set_z_news=640

Slava i hvala Horstu Štajnu, još jednom Evropskom velikanu dirigentske umetnosti.

 

[Carol]

Toskanini a po mom misljenju kod nas svakako Bojan Sudjic........

 

[Loengrin]

Jedno od istaknutih imena Evropske i svetske dirigentske umetnosti, svakako je i KRISTIJAN TILEMAN.

Rođen je 1951. godine, karijeru je nakon studija započeo u Berlinskoj Filharmoniji kao asistent velikom maestru Herbertu fon Karajanu, pre ravno trideset godina. U međuvremenu se stručno usavršavao i istakao se izrazitom muzikalnošću i osećajem za efektno izvođenje operskih i simfonijskih dela majstora rane i zrele klasike. Tako je 2001. godine, nakon smrti dirigenta Đuzepea Sinopolija, postao njegov naslednik na mestu umetničkog direktora Vagnerovog festivala u Bajrojtu, dirigujući njegove muzičke drame sa ovog mesta kontinuirano zadnjih sedam godina. U međuvremenu, beleži i brojne uspele nastupe sa Berlinskom i Bečkom Filharmonijom, Simfonijskim orkestrom Bavarskog Radija, Amsterdamskim ''Koncertgebau'' orkestrom, Drezdenskom kapelom, Londonskim Simfonijskim Orkestrom...

U periodu od 25. novembra do 2. decembra 2008. godine, održaće šest koncerata sa orkestrom Bečke Filharmonije i na njima izvesti Betovenove SIMFONIJU broj 1. C-Dur, opus 21. (na početku koncerata) i SIMFONIJU broj 2. D-Dur, opus 36. (na njihovom finalu). Od toga na četiri koncerta: 25, 26, 29. i 30. novembra, dirigovaće kao drugu, središnju koncertantnu tačku, KONCERT ZA VIOLINU I ORKESTAR d-moll, opus posthumni, Roberta Šumana, kojom prilikom će kao solista nastupiti istaknuti violinista RAJNER KIL.

I tako, tim koncertima se ide u susret tradicionalnom ''Novogodišnjem Koncertu Bečke Filharmonije''.

 

[Loengrin]

Osim što ja putem svojih muzičkih, klasičnih simfonijskih koncerata, ovih dana ponovo preslušavam i proučavam simfonije najvećeg finskog kompozitora i petog među onima koji su vodeći u mom muzičkom ukusu, JANA SIBELIJUSA, jedno od njegovih poslednjih simfonijskih dela, njegovu jednostavačnu SIMFONIJU broj 7. C-Dur, opus 105. će, na seriji od četiri koncerata sredinom novembra ove godine, sa orkestrom Bečke Filharmonije, izvesti još jedno istaknuto ime među savremenim svetskim dirigentima mlađe generacije, DANIJEL HARDING.

Ovaj dirigent sa posebnim osećajem i uspehom, tumači sa brojnim vodećim simfonijskim orkestrima današnjice, kolosalna simfonijska dela majstora zrele i pozne romantike i moderna simfonijska ostvarenja XX veka. Sa uspehom tumači simfonijska dela Roberta Šumana, Johanesa Bramsa, Gustava Malera, Karla Nilzena, Moprisa Ravela, Igora Stravinskog, Dmitrija Šostakovića... Ali ima i specifičan, naročito suptilan osećaj za tumačenje orkestarskih dela baroknih majstora, komponovanih za orkestre kamernog tipa. Među takvima su Žan Baptist Lili, Žan Filip Ramo, Georg Fridrih Hendl, Johan Sebastijan Bah... Osim sa Bečkom Filharmonijom, zapažene interpretacije ostvario je i sa Evropskom Filharmonijom Mladih, koja nosi ime slavnog Gustava Malera.

Osim Sibelijusove Sedme Simfonije, na pomenutim koncertima sa Bečkom Filharmonijom, dirigent Danijel Harding, sugestivnie i manuelne i tehnike sugerisanja licem, tumačiće još i SIMFONIJU broj 2. C-Dur, opus 61. Roberta Šumana, najveću i emotivno najsadržajniju Simfoniju u Šumanovom orkestarskom opusu. Sibelijusova Sedma Simfonija, trajanja 22 minuta, biće izvedena kao prva tačka, dok će Šumanova Druga Simfonija - sa četiri stava i ukupnog trajanja 41 minut - biti poslednja, finalna tačka ovih koncerata.

 

[Loengrin]

У петак 31. октобра 2008. године, у Београду поново гостује истакнути пољски композитор и диригент Кжиштоф Пендерецки. По први пут диригује оркестром Београдске Филхармоније.

Придружујући се водећим светским оркестрима у прослави 75 рођендана Кжиштофа Пендерецког, Београдска Филхармонија има част да угости једног од најцењенијих композитора данашњег доба, који, како и доликује огромној већини великих композитора прошлости и данашњице, наступа и као диригент. Као добитник великог броја признања за стваралаштво, између осталих Унескове награде и Сибелијусове златне медаље и почасни професор бројних универзитета, од седамдесетих година до данас, углавном диригује своја дела, која су на репертоарима најбољих европских и америчких оркестара. Компоновао је осам симфонија, од којих је Шеста још увек недовршена, док ће управо завршена Осма бити премијерно изведена на његов Рођендан, 23. новембра ове године. У значајно вокално-инструментално остварење овог врсног ствараоца, спада његов веома познати ''Пољски Реквијем'', својеврсни омаж, епитаф жртвама његове земље у другом светском рату. Његов Други концерт за виолончело и оркестар који ће бити премијерно изведен у Београду, награђен је Гремијем као најбоље савремено дело. Настао као поруџбина Берлинске Филахрмоније за век постојања, посвећен је његовом блиском пријатељу Мстиславу Ростроповичу. У другом и финалном делу концерта, Пендерецки ће са оркестром Београдске Филхармоније тумачити Трећу Симфонију звану ''Ероика'', Лудвига ван Бетовена.

Двадесетпетогодишња виолончелисткиња Маја Богдановић гради успешну међународну каријеру у Паризу. Само у овој сезони Мају очекују и наступи у њујоршком Карнеги Холу, турнеја по Мексику и наступ у престижној париској сали Плејел. Свира на скупоценом виолончелу Жан-Батисте Вилама из 1852. године, које је као специјалну награду добила на конкурсу Ростропович у Паризу 2005. године. На београдском концерту 31. октобра, наступа као солиста у ауторовом Другом Концерту за виолончело. (Ако се не варам, ако сам добро погодио, Маја Богдановић је заправо она ''Челисткиња'' са овог Форума, са којом сам пре четири године једно време формирао музичке теме на овом Форуму, укључујући и ову!!!)

 

[Loengrin]

Još jedno veliko dirigentsko ime, obeležilo je moj muzički program proteklog predvečerja. To je istaknuti italijanski dirigent i prvi naslednik Herberta fon Karajana na mestu umetničkog rukovodioca Berlinske Filharmonije, KLAUDIO ABADO (rođen u Milanu 1933. godine).

Devedesetih godina, u poslednjoj deceniji prošlog veka, sa velikim uspehom, rukovodio je Berlinskom Filharmonijom i održao joj stari sjaj, nasleđen od Karajana. Dva sačuvana video snimka iz tog perioda, a koja sam prethodnog predvečerja nanovo otkrivao, odgledao i prelušao, o tome rečito govore. Na prvom, iz 1991. godine, sa koncerta odražnog u čast Abadovog preuzimanja rukovodećeg mesta u Filharmonji, dirigent i orkestar su izveli, efektno izraženim zvučnim koloritom, karakterističnim za to delo, SIMFONIJU broj 1. D-Dur, zvanu TITAN, Gustava Malera. Na drugom, iz 1998. godine (dakle, reč je o dva krajnja vremenska trenutka u ovoj fazi Abadove dirigentske umetnosti), u finalnom delu Evropskog koncerta koji je Berlinska Filharmonija održala 1. maja te godine, u dvorani (istina, akustički nepodesnoj) pomorskog muzeja ''Vassa'' u Stokholmu, Klaudio Abado je, uz sudelovanje hora Švedskog Radija, dirigovao ČETIRI DUHOVNA KOMADA, poslednje delo i muzičku oporuku Đuzepe Verdija. Akustički nepodesna dvorana, oduzela je dobar deo onog dostojanstvenog, ali zvučno snažnog i izražajnog tonusa, koji karakteriše ovaj Verdijev ''opus finalum'', dajući čitavoj interpretaciji ponešto bled i neuverljiv utisak, pre svega u trećem komadu, pisanom samo za hor bez orkestarske pratnje, ''Laudi alla vergine Maria''. Ali, to je vešto nadoknađeno u poslednjem potresnom i zvučno snažnom finalu za sopran i limene duvače, ''In te Domine, speravi''.

Sve u svemu, posle Čikaškog Simfonijskog Orkestra i Evropske Filharmonije Mladih ''Gustav Maler'', čiji je bio osnivač i dugogodišnji umetnički rukovodilac, Berlinska Filharmonija je treći veliki simfonijski orkestar u kome se Klaudio Abado na pravi način snašao i umetnički dalje afirmisao.

 

[_Krang_]

Jedan jedini,
kad odvrnem
ceo Tehnodrom se trese !

 

[Loengrin]

I drugi najveći svih vremena: LEOPOLD STOKOVSKI (1882-1977). On je prvi u Americi i to u Filadelfiji 1916. godine, gde je do kraja ostao jedan od najvećih umetničkih rukovodilaca Simfonijskog Orkestra tog grada, izveo OSMU SIMFONIJU, zvanu SIMFONIJA HILJADE, Gustava Malera, samo šest godina nakon minhenske praizvedbe. Na slici ga vidimo sa grupom izvođača sa kojima je izveo Malerovog simfonijskog kolosa:

 

[Loengrin]

Osvežavam ovu temu. Još jedno veliko dirigentsko ime, ostalo je upisano u večnost. Počela je večna slava našeg istaknutog dirigenta, priznatog i cenjenog u svetu, Oskara Danona (1913-2009):

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/Друштво/378331/Преминуо+Оскар+Данон.html?message=ok

Slava mu i hvala!

 

[Вуја]

Berlioz,Vagner,Hans Fon Bilov,Artur Nikiš,Gustav Maler,Rihard Štraus,Arturo Toskanini,Bruno Valter,Vilhelm Furtvengler,Feliks Vajngartner,Džon Barbiroli,Herbert Fon Karajan,Leonard Bernštajn,Karlos Klajber,Lorin Mazel,Zubin Meta(Mehta),Rikardo Muti,Klaudio Abado,Sajmon Retl...svi su oni na svoj način,obeležili razvoj dirigentske umetnosti,ističući se i kao potencijalni najveći dirigenti u njenoj istoriji.U ovoj temi,pokušaćemo dati odgovor na pitanje koji je najveći majstor dirigentske palice i koje je njegovo najveće dostignuće,kojim se udostojio tog mesta.

Сер Томас Бичам је такође велико диригентско име.

 

[Loengrin]

Свакако. За време једне пробе давних педесетих година прошлог века, излазећи пред музичаре оркестра са којим се такорећи сродио у својој каријери, Лондонске Краљевске Филхармоније, столицу на пулту, на којој је иначе седео за време проба, подигли су тако високо да је рекао: ''Ала је ово високо! Па нисте ваљда умислили да сам Самсон?!''

Иначе, мени је посебно позната Бичамова интерпретација музике за балет ''Пелеас и Мелисанда'', великог финског ствараоца Јана Сибелијуса. Остварио ју је управо са оркестром Краљевске Филхармоније.

 

[Prisoner]

Meni i dalje nije bash najjasnija njihova uloga. Mislim, chemu dirigent ako vec svaki clan orkestra zna sta svira (a i ima note ispred sebe)...?

Jako volim ozbiljnu muziku, opere posebno, mada moram priznati da i meni baš nije najjasnija uloga dirigenta. I sa njim i bez njega muzičari sviraju po notama a dok sviraju nemaju vremena da gledaju šta im on pokazuje palicom.Pogotovu na koncertu

 

[Rei Ki]

jedan od najvecih dirigenata danasnjice-
majstor Riccardo Muti

 

[Loengrin]

jedan od najvecih dirigenata danasnjice-
majstor Riccardo Muti

Rikarda Mutija (rođen 1941. godine u Napulju), upravo smo danas - 20. decembra 2009. godine - videli u najnovijem izdanju. U velikoj dvorani italijanskog parlamenta u Rimu, sa orkestrom mladih ''Luiđi Kerubini'', održao je tradicionalni Božićni Koncert. na kome je kao glavna tačka izvedena Betovenova SIMFONIJA broj 5. c-moll, opus 67 (ma meni je ta Simfonija već izašla na nos!). Sve bilo je, ipak, samo korektno praznično isviravanje mladih muzičara, ujedinjenih Mutijevom majstorskom palicom. Održao je maestro Muti i jedan poduži govor, gde je baš temeljito predstavio ovaj mladi simfonijski ansambl. Izvedena je i uvertira za operu DON PASKVALE, Gaetana Donicetija, šest minuta poletnog muzičkog vatrometa.

Ono po čemu Rikardo Muti i ovoga puta ostaje ''svoj'', to je da ništa ne prepušta slučaju iliti, ništa ne diriguje bukvalno napamet. Partitura mu je uvek tu, za pultom, uvek ga podsećajući na muzički tok, održavajući mu interpetativnu koncentraciju i kontrolu nad celokupnim ansamblom.

 

[Loengrin]

Jako volim ozbiljnu muziku, opere posebno, mada moram priznati da i meni baš nije najjasnija uloga dirigenta. I sa njim i bez njega muzičari sviraju po notama a dok sviraju nemaju vremena da gledaju šta im on pokazuje palicom.Pogotovu na koncertu

U današnje vreme, uloga dirigenta nije jasna samo neupućenima. U muzici za ansamble, dirigent je danas sve, kreator i kontrolor izvođenja. Ceo ansambl danas zavisi od umeća dirigovanja, sve se podređuje dirigentu i ansambl je dužan slediti njegove interpretativne zamisli. Razlika je samo u tome, što u ansamblima manjeg, kamernog sastava, dirigent može biti neki muzičar tog ansambla (po pravilu prvi violinista, koji je i sam majstor tog instrumenta), ili pak uloga dirigenta biva minimizirana, svedena samo na nužne interpretativne intervencije, dok u većim simfonijskim, čak oratorijumskim ansamblima, uloga dirigenta obavezno treba biti vrlo upečatljiva, tu se ništa ne prepušta muzičarima u ansamblu na volju.

Ne stoji ni tvrdnja da muzičari nemaju vremena gledati u dirigenta. naprotiv, muzičari u svakom ansamblu (što se može videti i na snimcima koncerata), po pravilu gledaju i u note i u dirigenta , što se vešto savladava na probama, na kojima dirigent svim izvođačima jasno sugeriše, a na koncertima daje i znakove, kada moraju gledati u note, a kada u dirigenta, koji im se po pravilu obraća, kada se dođe do kritičnih momenata u interpretaciji, koje muzičari sami, u interesu jedinstva muzike i zvučne interpretacije, nikako ne mogu niti smeju, izvoditi sami, samo iz nota. Štaviše, u pratiturama se uvek, u interesu bolje zvučnosti, neki detalji prepravljaju, što dirigenti po pravilu čine i tada je pogled u dirigenta od presudne važnosti za uspešno izvođenje ovih korekcija.