E sad, za tebe alles, ukoliko te ne mrzi da mi odgovoriš: ako je idealizam stvar uma, a mudrost stvar ne-uma (kao krajnja, objektivna racionalnost, lišena emotivnih zamagljivanja, u čistoti stvarnog, dečijeg Ja), to bi značilo da je mudrost nad-instanca, tj. nad-kategorija u odnosu na idealizam (koji je slabost)?
A šta je cilj čoveka? (Ovde mislim na budističku filozofiju) Nije li budizam u svojoj osnovi idealistička koncepcija?
Rekao bih da je cilj coveka sloboda.
Mislim da je sve sto cinimo usmereno ka tome.
Najvise uzivanja u zivotu prosecan covek povezuje sa seksualnim uzbudjenjem I orgazmom, koliko ja uspevam da primetim.
Uglavnom je ono sto covek radi usmereno ka tome, na ovaj ili onaj nacin, do tog zakljucka je dosao I Frojd.
Ali zapitaj se – sta je orgazam ako ne nekoliko sekundi slobode I oslobodjenja od uma?
To su trenuci iskakanja iz uma, stopiranost uma, sloboda od uma, ne - um.
U orgazmu nema misli, nema ega.
E sad, neki ljudi su to izgleda shvatili pa su poceli da traze nacine kako da u toj slobodi budu postojanije od tih desetak sekundi.
One koji na ovaj ili onaj nacin uspevaju u tome, nazivamo mudracima.(takvih nema puno, zapitaj se koliko znas mudraca.)
Po meni, mudrost jeste nadinstanca, ili bolje reci nadinstanca je njen Izvor, mudrost dolazi iz nadinstance I ispoljava se kroz um.
Pamet I inteligencija su korisni samo u meri da bi se to sto dolazi iz nadinstance ukanalisalo u rechi.
Ta nadinstanca je savrsenstvo I njoj nikakvo ulepsavanje ili idealizacija uma nije potrebna.
Pamet I mudrost nisu isto – pametan je onaj koji je uchen, a mudrost je nuspojava (da je tako nazovem, moze da se kaze I dar) onog koji dodiruje nadinstancu.
Zapitaj se koliko ima pametnih inzinjera I lekara - cenjenih clanova drushtva koji nisu mudri.
Oni su naucheni umovi.
Kastaneda takve ljude naziva razumnim majmunima.
…
Za Budizam - Budizam, po meni, je Budino ucenje o tome kako doci do te nadinstance, ne - uma.
Zato ne bih Budizam nazvao
idealistickom koncepcijom – to bi trebalo da bude prakticno ucenje koje vodi do oslobodjenja, po meni.
Postoje I druga ucenja, ne samo Budizam o tome kako se povezati postojanije sa tom nadinstancom.
U sustini svih tih ucenja primetio sam jednu slicnost – suocavanje sa licnim ogranicenjima I strahovima I razbijanje ustaljenih putanja uma I razuma.
Otishao bih u shirinu, ako bih sad pisao razne nacine na koje razni ljudi traze svoj ne – um, ne – matriks, svoju slobodu I postojanost u njoj, od severnoamerichkih do juznoamerichkih Indijanaca, preko Indijaca, Budista itd.
“Ako zelis da upoznas magicnu stranu sveta, budi neumoljiv prema svom razumu. Ne dopusti mu da se oseca udobno; dovedi svoje racionalne pomisli do krajnosti, do tacke sloma. Pod takvim okolnostima, tvom umu ce preostati samo dve mogucnosti: da nametne sebe prisiljavajuci te da napustis poducavanje, ili da ucuti ostavljajuci te na miru.”
Kastaneda
, što apsolutno ne potire moju sposobnost racionalnog zaključivanja o tome kakvi ste. Rekoh već, ali ću da ponovim (makar Vas "zabole" 
