MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pogledi su nemi. Gotovo i ne postoje. Uprti u neke udaljene svetove, nepoznate. Mahom se dodiruju...mozda u izmaglici iznad vode, a mozda samo teku jedan pored drugog, isto tako nemo, a opet razgovaraju tisinom. Izmaglica otvara vidike. Sasvim slucajno. Ona siri zenice i steze grudi. I samo jedan nesmotren pogled koji luta za necim sto ce odvuci iluziju momenta stvorenu maglovitom slikom, zaustavlja se na neobicnoj boji svega sto okruzuje ovaj nestvarni, i nicim izazvan rat duse sa umom. A ta boja...dobro poznata...Ona koja se davno, kroz snove neostvarenosti, prozimala u hiljadu dimenzija. Vidjena snom, ali ne i javom. Pogled je jos vise nem. Bezeci iz jednog talasa koji izaziva zudnju i strah od ponovnog gubitka umnog, kao na visok kameni zid, nalece na jos veci talas, koji kao da mami, obasjavajuci snenu boju, i cini da umno postaje umrtvljeno, a iluzija nepobediva....Trenutak je ono sto je stvarno. Trenutak je ono sto traje, ali se ipak, u otkucaju sata, gubi u izmaglici iznad vode...Pogledi su nemi. Gotovo i ne postoje. Uprti u neke udaljene svetove, nepoznate.
 
Ljubi me

Budi me jutrom cjelovima
uveče uspavaj me sa njima
cjelovima krasi svaki mi dan
ljubav sa tobom pravi je san.

Snovi ti naši nek potraju
usne nek vječno se spajaju
nikada ništa da ih ne razdvoji
kad tako vrela ljbav ih spoji.

Ljubime jutrima ranim, bjelim
ljubi me jer sve je što želim
tvoja mi ljubav najdraža hrana
ljubi me noćima sa sjajem
sa sjajem u svojim očima.

 
Znaj, nikada neces saznati istinu o meni…
Ne, ne lazem ja tebe...
I da hocu, ne umem.
Moja istina uvek ima drugaciji oblik...
Samo je malo ’’zakrivljujem’’ izmedju redova...
Izmedju oblaka i fantoma, cesto mi je tanka linija na dlanu.
Ali cu tebi uvek otvoriti dlan
i dozvoliti da mi se zagledas u oci...
...i dodirnes mi potiljak...
Ponekad se igras prijateljstva
I odes od mene toliko daleko
Nijedan bozanski kurir moga srca
Ne bi te dostigao kud god krenes
Zadrzavas svoj usamljeni stav ratnika
Iz prastarih vremena
Ponekad ti medjutim sanjas kroz prste
U meni ti nikada se ne gubis
Za ludoscu svakom zudis i prisvajas njen plast
- u trenutku dok se smejes
Postajem tvoj glas
Ponekad poverujem u nepostojece a
Ponekad niotkuda spas...
Da li se osecam bolje dok jurim
Kroz plasticne oblake dosade danju
I dok jurim bezoblicne fantome secanja nocu
Izgnana iz moga omiljenog raja
Sa najomiljenije mi sahovske table
Iz galaksije najboljeg prijatelja
Gladni marsiraju,
Bogati ocajavaju, prolece u vazduhu
A ja razmisljam kako bi
Cudesno bilo da posmatram
Njegov prst dok dodiruje
Lozu moga potiljka, ali tu je dosetka
Namesto njega pristize obrok
U vidu entropije i sala mala:
Zrikavci su ti oci, u decembru, kad ne lazes vise...
normalimg1189re6.jpg

[/color][/u]




 
STO VEKOVA CU DA TE VOLIM ZVERI

--------------------------------------------------------------------------------


Britvom cu morati
da te ljustim sa sebe,
da te do krvi kao krljust, skidam.

Moracu da te otkidam
kao ljusturu skoljke
uraslu u skrapu krecnu.

Jer videla sam te celog,
Do stida,
I mnogo dublje od stida.

Jer videla sam te vecnog,
i isprljanog,
i mlecnog.

Sto vekova cu ostati ukopana korenjem
u bele peskovite bregove
tvog uzarenog tla.

Sto vekova cu zbog tebe
noktima da se krstim
i kutnjacima molim.

Mesecinu cu kao razanj
u grkljan da zabodem.

Sto vekova cu ovako da te volim,
UZASNO DA TE VOLIM
sva od paperja i sva od zla...
 

ZA TEBE GOVORIM

Ako jednom stavis na gramofon moje srce,
Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji,
Da li je tamo vec i mozak covecanstva?"
Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio,
Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla zicom do tvojih usta
I telefonska mreza se pretvarala u krvotok,




Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu,
Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu,
Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.
Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemnje
Izletece iz nje kamenje vece od nase planete,
Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porusenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe.
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,
Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu!
Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona.
Sve sto je receno o buducnosti,
Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom,
Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.
Zato sto me volis ja volim sve ostalo,
I nikome ne zelim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo!
Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muskarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,
Neka nice drvece koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica,
Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoce,
Neka se slonovi uvuku u misje rupe!
Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu,
Neka najjaci glasovi sruse sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kise,
Neka sve ostane cisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli!

M.B



 
Devojke....FENOMENALNE STE...ovoga puta ste mi uzburkale moje male sarene emocije..divne pesme i misli....Hvala..Toliko sam ranjiva..toliko sam zedna ono malo zrna peska..nekada ostajem bez daha..i tada letim..svojim prostranstvima kao velika ptica Kondor..cudesno lepa i cudesno snazna i mocna, koja me inspirise..Gospodar je visina i svog onog plavetnila..pisemo se i dalje..

64334dm3.jpg
 
Hocu da vristim.
Toliko glasno da me cuje ceo svet,pa jos dalje…do drugih galaksija…
Da moj glas,jak poput rike ranjene lavice,poput zemljotresa dodirne I najskrivenije kutke svesnog I nesvesnog…
Pucam…pukla sam…po svim savovima…
Toliko ljubavi I zelje se nagomilalo u svakoj celiji mog organizma,da vise nema ni nanomilimetar slobodnog prostora…
Jedino da prsnem,da razbijem svoju ljusturu I poput lave pustim emocije da,prelivajuci se,potope sve…

zasto je toliko tesko,zasto je toliko mucno,moci voleti a nemati koga…
zasto je toliko tesko naci osobu koja ce biti dovoljno jaka za toliku kolicinu ljubavi,strasti,zelje I dovoljno snazna da ih uzvrati…
zasto je toliko bolno vristati u sebi,a da niko ne cuje urlike u dubini… ZASTO...:-(
 
MALI


Ti imas lice covjeka
ti imas dusu dijeteta
ti imas snagu koja meni treba
ti rijeci biras nespretno
al' ja te zelim opako
jedno smo drugom darovani s neba
jednom vec pokreni se
hrabro naprijed, ne boj se

Mali, hajde ne budali
sve sto kazes pali
samo uzmi me
mali, hajde ne budali
sve sto kazes pali
kuci vodi me

Ti imas dusu dijeteta
i nesto divlje do bola
moja je zelja duboka ko more
i kad me gledas nevino
ja te zelim opako
sve sto bi tebi
radila do zore
jednom vec pokreni se
hrabro naprijed, ne boj se

(Alka Vujica)

​
 
O da, lagala je, još kako...
Jednom, kad je zadremala, preturajući joj krišom po rečima, kao po tašni, slučajno sam nabasao na neke male, nepotrebne laži, i te noći je tamna senka slutnje prvi put nadletela moje snove. Znao sam da to uzima jednom za uvek, Laž je teška droga, sa te igle se još niko nije skinuo...
...Kako dosad nisi naučila da sam ja momak kog svako može lagati, ali ga niko ne može slagati? I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno poštujem jedino zbog toga što sam ih lično odredio?
 
Enrique.:
O da, lagala je, još kako...
Jednom, kad je zadremala, preturajući joj krišom po rečima, kao po tašni, slučajno sam nabasao na neke male, nepotrebne laži, i te noći je tamna senka slutnje prvi put nadletela moje snove. Znao sam da to uzima jednom za uvek, Laž je teška droga, sa te igle se još niko nije skinuo...
...Kako dosad nisi naučila da sam ja momak kog svako može lagati, ali ga niko ne može slagati? I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno poštujem jedino zbog toga što sam ih lično odredio?
Kliknite za proširenje...

Polozili ste dva najteza testa na putu duhovnosti: STRPLJENJE da sacekate pravi trenutak i HRABROST da se ne razocarate onim na sta naidjete....Kueljo
 
kuca za ptice

vec sedmi dan je kisilo
k'o sa mnom da je citav svijet
zaboravljen
al' ti si se nasmijesio
i nebo se nasmijesilo
u isti tren

i zivot svoj si listao
i zvijezde su svjetlucale
u zivot moj
a onda si me ljubio
k'o ptice sto su kucale
na prozor tvoj

ja slavim veceras dan ljubavi tvoje
u kuci za ptice, u kuci za dvoje

i dok ti pricam o nama
ti gledas me i smijesis se
jer sve to znas
i makar dani prolaze
jos uvijek ptice dolaze
na prozor nas

231kondor_xia.jpg
 
Peta..za tebe..uvek me ova pesma"razbije"...:-(

D-moll

Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokusavam
i uvek dodje D-moll
spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to

Jedan D-moll me dobije
kako odes ti u sobi je
glupi D-moll uvek sazna kad je to
uhvati me cvrsto i ne popusta
lud je za tisinom, to ne propusta
vodi me u svoj plavicasti dom

Jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga
za D-moll

Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav D-moll
pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo

Plasi me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi D-moll, za kim tugujem svu noc
uzme me u svoju tamnu kociju
nebo primi boju tvojih ociju
znam taj put, to je precica za bol
jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za D-moll

Ostala je knjiga
sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od Herendi porcelana
jedan pulover u kom si bila
i ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao zeljan
dok me bude, moja mila
 
Soneta LXVI iz: "100 ljubavnih soneta"

Ne volim te izuzev zato što te volim;
Od voljeti te do ne voljeti prelazim ,
Od čekanja do kada te ne čekam
Srce mi prelazi od studeni do plama.

Volim te samo zato što si ti ta koju volim;
Duboko te mrzim, i mrzeći te
Privijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi
Je da te ne vidim već slijepo volim.

Mozda će januarsko svjetlo uništiti
Moje srce sa svojom okrutnom
Zrakom, kradući mi ključ ka potpunom smiraju.

U ovom dijelu priče sam ja onaj koji
Umire, jedini, i umrijeću od ljubavi zato što te volim,
Zato što te volim, Ljubavi, u plamenu i krvi

Treba da ojacam pusti zivot
sto josh uvijek je tvoje zrcalo :
svakog jutra ga obnavljam.
Otkad si otisla,s kisom
koliko je mjesta opet opustjelo
i neprimijetno se izjednacilo
na dnevnoj svjetlosti.
Veceri sto bijahu okvir tvoje slike,
glazbu za koje si me uvijek promatrala,
rijeci iz onog vremena,
zgrabit cu ih sve da ih svojerucno razbijem.
U koju dubinu da sakrijem dusu svoju
a da ne osjeti tvoju odsutnost
sto, poput nekog strasnog sunca, bez zalaska,
nesmiljeno i konacno sjaji ?
Tvoja me odsutnost muci
poput uzeta na vratu
i mora u koje se utapam.

.


 
ZEDNA NISAM

"Ne pokusavaj da me shvatis,
mene ni Ja ne shvata.
Ne menjaj me,
menjam se samo u prvom licu jednine.
Ne zapovedaj,
ne trpim disciplinu gluposti.
Ne objasnjavaj protok vremena,
zvucne kapljice kazaljki
tecno citam.
Ne precenjuj,
vrednost svojih minuta
i moje bi dobro prosle
u zalagaonici.
Odlicno tumacim mape
koje mi putopisi vekova
ostavise na telu,
u glavi.
Ne sipaj mi u casu bljutave izgovore.
Zedna nisam.
Ne toci vino slepila,
dovoljna mi je i ova dioptrija.

Sluh je tu
samo ga aktiviraj.
Vreme je tu
samo ga na tren ukradi.

Ne govori mi.
Osusi svoje krpice lazi,
ustirkaj,
ispeglaj,
uredno spakuj
u svoje spomenare gresaka.

Ne otkljucavaj vrata
na kojima pise
staticno-plitka-nepromisljena,
prenerazices se preobrazenjem
nestaticno-duboko-promisljena.
Ne dodiruj kvaku,
odselila se odavde budalica.
Ne otvaraj vrata
odselila se odavde nekad Ja.
Ne razmici zavese
na peronima prozora cekanja.

Ne oduvavaj
prasinu sa mene.
vise mi ne smeta.
Zakasnio si.
Zakasnio."
 
gracija

tvoje ruke u neskladu
izmedju zbilje i sna
gledam grad u prolazu
neki ljudi iza nas

hajde uzmi me sa sobom
uradi mi sve sto znas
hajde uzmi me
sa sobom, gracija

govoris mi da si slobodna
zelim vjerovati u to
ulica u odsjaju
zaludjujes me pogledom

jos uvijek te volim
da li to znas
da li to znas

trazim ritam u koraku
usporavam ti hod
slusam kako zapitkujes
uzvracam ti osmijehom

11040.jpg
 
Otišao je.Kraj.Bezvezan. Neminovan. Očaj. Neznam šta da radim. Neki čudan bol. Listam sećanja. Plačem. Osećam da me poseduje. Ponovo strah...
Prolaze dani. Nema ga. Jedva dišem. Ne razumem ga uopšte. Očekujem ga. Sama sam. Trebam ga. Želim ga. I pitam se: Da li on to pokušava da me slomi? Šta li je to u njegovoj glavi? Postajem slaba.
U glavi milion igala i vulkani sećanja.
Pa neka. Ispunila mi se želja. Bio je moj. Sada je tu praznina. Ipak dobro je. Neki čudan osećaj.
Možda, jednom, ipak popričamo kao odrasli ljudi...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top