Ljubiša Jovanović
Od 2006. godine nalazi se na funkciji predsednika Upravnog odbora AIK Banke. Od maja 1988. do 2006. godine bio je direktor Interne banke Kombinata AIK koju je kroz brojne transformacije (ZFO, ŠKO) izveo do poslovne banke AIK BANKE DOO NIŠ, 1993. godine.
Od 1985. do 1988. bio je pomoćnik Predsednika Kombinata AIK NIŠ za razvoj i investicije. Od 1985. bio je direktor GP Moravica Aleksinac. Od 1980. do 1985. bio je predsednik SO Aleksinac.
Angažovan je u brojnim društveno-političkim organizacijama i privrednim asocijacijama u organima komora. Nakon 5. oktobra 2000. godine bio koministar u prelaznoj Vladi Srbije.
Rođen je 1945. godine u selu Lužane kod Aleksinca. Završio je Ekonomski fakultet u Nišu i magistrirao na temu „Finansiranje procesa reprodukcije agrouindustrijskog kompleksa Srbije“.
Pre dolaska u bankarski sektor, tj. u AIK Banku, Ljubiša Jovanović je već 18 godina radio u privredi, u građevinarstvu, u metalskom kompleksu i u agroindustriji. Radio je na različitim poslovima, od referentskih do finansijskih poslova. Bio je finansijski direktor više godina, a bavio se i poslovima istraživanja domaćeg i stranog auto-tržišta. U AIK Banku, tadašnju internu banku Agroindustrijskog kombinata Niš, došao je 1987. godine na mesto direktora. Došao je u vreme kada se ova banka nalazila u velikoj krizi, izazvanoj čuvenim menicama bez pokrića "Agrokomerca" iz Velike Kladuše. Zajedno sa saradnicima rešio je ovaj problem i izveo banku na put razvoja i napredovanja. Ljubiša Jovanović je rođen 1945. godine u Aleksincu. Završio je Ekonomski fakultet u Nišu. Kada je počinjao da radi, više je voleo izazove i rešavanje problema nego lagodan i ustaljen posao. Mnogo je, kaže, lakše graditi banku ili osiguravajuću kuću u Beogradu, nego u provinciji. Kaže za sebe da je jedan običan čovek koji voli ljude, koji se druži sa ljudima i uvažava kolege. Ima dva sina, jedan mu je elektroinženjer, a drugi je kolega - ekonomista. Nedavno je dobio unuka. AIK Banka posluje više od 25 godina. Osnovana je 1976. godine kao interna banka Agroindustrijskog kombinata Niš. Kao štedno-kreditna i zajednička finansijska organizacija, AIK Banka je kreirala poslovni ugled jake dilersko-brokerske kuće, 10. avgusta 1993. godine dobija licencu Narodne banke i počinje sa radom kao banka. Prilagođavajući organizaciju novom Zakonu o bankama i finansijskim organizacijama, 27. juna 1995. godine AIK Banka je registrovana kao akcionarsko društvo za obavljanje klasičnih bankarskih poslova: depoziti, krediti, diskontni poslovi, emisioni poslovi, depo i garancijski poslovi, platni promet sa inostranstvom. AIK Banka je registrovana i za obavljanje parabankarskih poslova: finansijskog konsaltinga, menadžmenta i inženjeringa.
Svoje korene AIK Banka vuče iz zajedničke finansijske organizacije Agroindustrijskog kombinata Niš. Kako su se propisi menjali, ova zajednička finansijska organizacija je prerasla u štedno-kreditnu organizaciju, a 1993. godine AIK Banka dobija licencu Narodne banke i počinje da radi kao poslovna banka. Danas je AIK Banka jedna savremena banka, osposobljena za sve vrste finansijskih i bankarskih poslova. Po podacima Narodne banke Srbije, AIK Banka po bilansnoj sumi zauzima četiri odsto finansijskog tržišta, po plasmanima oko šest odsto. Od pravog zaživljavanja bankarskog tržišta Srbije i dolaska stranih banaka, tj. od 2000. godine, AIK Banka je uvek među prvih 10 banaka u Srbiji. Tokom minulih nekoliko godina po profitu smo prva banka u Srbiji, a po kapitalu prva-druga banka, kaže Ljubiša Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AIK Banke.
***************************************************
Mićo Zorić
Mićo Zorić je rođen 1958. godine u Novoj Varoši. Završio je Pedagoško-tehnički fakultet u Čačku. U “Zlatarplastu” se zaposlio odmah po završetku fakulteta, 1981. godine. Prošao je sve faze proizvodnje, od najjednostavnijih do najsloženijih poslova. Za direktora je izabran 1989. godine. U vruću direktorsku fotelju je seo sa puno entuzijazma i elana. Njegovim dolaskom na čelo firme usledile su velike promene i značajno unapređenje poslovanja, ali i teške devedesete godine minulog veka. O svemu ovome direktor Zorić kaže: “Da bi se vodila firma prepoznatljiva po vrednosti i uspehu, mora se živeti sa njom. Ne meri se to kazaljkama na satu. Zadovoljstvo je proširivati proizvodnju, povećavati kapacitete i kvalitet i utemeljivati tržišnost, a to je sve prethodnih godina bila praksa u ovom kolektivu. U teškim minulim vremenima, upornošću, poslovnošću, odgovornošću, umešnošću i, ako hoćete, jednim delom i srećom, ‘Zlatarplast’ je uspeo da se unapredi kadrovski, tehnološki, programski, ekonomski i socijalno”. Za ostvarene rezultate poslovanja u 2006. godini, Mićo Zorić je dobio priznanje Privredne komore Srbije. Dobio je i priznanje Eparhije Mileševske i Orden Svetog Save od Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve za doprinos obnovi manastira Dubica kod Nove Varoši. Oženjen je i ima tri ćerke. U slobodno vreme se bavi pčelarstvom i lovom. Preduzeće "Zlatarplast" AD iz Nove Varoši, sa 215 zaposlenih, jedno je od vodećih domaćih preduzeća u oblasti prerade plastike. Kapacitet fabrike je preko 6.000 tona prerade polietilena godišnje. Proizvodnja plastičnih masa se obavlja sa tri tehnologije: tehnologijom brizganja (nosiljke za sve vrste pića, ambalaža za poljoprivrednu, prehrambenu i hemijsku industriju, proizvodnja igračaka, artikala za automobilsku industriju i sedišta za stadione), tehnologijom duvanja (ambalaža za široku potrošnju i hemijsku industriju) i tehnologijom koekstruzinog duvanja (ambalaža za pakovanje pesticida, ambalaža za pakovanje mleka i pakovanje kečapa). “Zlatarplast” se od pre nekoliko godina bavi i proizvodnjom i preradom jagodičastog voća. Poseduje hladnjaču za skladištenje i zamrzavanje kapaciteta 1.500 tona smrznutog voća. "Zlatarplast" je preduzeće sa dugom tradicijom prerade plastike. Nastalo je od nekadašnjeg kombinata "Zlatar", a od 1989. godine posluje kao samostalno preduzeće i od tada zapravo počinje novija istorija "Zlatarplasta". Mi se već punih 35 godina bavimo preradom plastike. Od pre pet godina se bavimo i otkupom i preradom voća, kaže Mićo Zorić, generalni direktor "Zlatarplasta" i dodaje: “Osnovni tehnološki postupci kojima se bavimo su postavljeni pre 35 godina. Sve vreme pratimo svetske trendove u razvoju ovih tehnologija, i ovo je bio, mogu slobodno reći, osnovni razlog što danas postojimo, što smo preživeli teška vremena, što smo konkurentni, ne samo na na domaćem nego i na svetskom tržištu, i što smo danas profitabilni. Tajna uspeha "Zlatarplasta" je postojanje jasnih vizija i jasnih ciljeva i postojanje tima ljudi koji ove zacrtane vizije i postavljene ciljeve uspeva da realizuje”.
***************************************************
Veselin Jevrosimović
Svoju poslovnu karijeru Veselin Jevrosimović je započeo u Americi, u Majamiju, još kao student, posle čega se vratio u Evropu, u Dizeldorf, gde je živeo osam godina. U Dizeldorfu je sa svojih 27 godina postao direktor i jedan od četiri većinska akcionara kompanije CHS koja je do 1998. godine bila druga u svetu po distribuciji računarske opreme, sa godišnjim prometom blizu deset milijardi dolara. Sredinom 1996. godine je prodao svoje akcije u ovoj firmi i vratio se u Beograd, gde je još 1990. bio formirao firmu za distribuciju IT opreme.
Veselin Jevrosimović je rođen 1966. godine u Beogradu. Srednju školu je završio u rodnom gradu, a studije u Americi. Oženjen je i ima kćerku. Dugo godina se bavio atletikom i bio je u prvoj postavi „Crvene zvezde”, juniorskoj i seniorskoj, kao i juniorski i seniorski reprezentativac u skoku s motkom. Kompanija „Com Trade“ je osnovana 1990. godine, a od 1996. godine počinje ozbiljno da se razvija i danas je to uspešna multinacionalna kompanija. „Za poslednjih deset godina napravili smo zaista fantastičan uspeh. Počeli smo sa pet zaposlenih, a danas ih imamo blizu hiljadu. Kada smo počinjali, prodavali smo samo jedu vrstu PC računara, a danas u svom portfoliju imamo oko 50 hiljada proizvoda. Mi smo prva srpska firma koja je uspela da izađe van granica Srbije i da se pozicionira na stranim tržištima. Nije preterano reći da je 'Com Trade Group' danas jedan od lidera u informacionim i komunikacionim tehnologijama u jugoistočnoj Evropi. Blizu 1.000 zaposlenih pokriva distribuciju IT proizvoda i usluga, projektovanje i razvoj softverskih i hardverskih rešenja, maloprodaju, 'content i servise providing' za mobilne operatere, proizvodnju PC računara i fiskalnih kasa, kao i advertaising usluge“, kaže Veselin Jevrosimović, vlasnik „Com Trade“-a.
