- Poruka
- 35.821
Menopauza iz perspektive tradicionalne kineske medicine
Većina žena se verovatno oseća barem malo uznemireno kada razmišlja o menopauzi. Plaše se intenzivnog fizičkog pogoršanja u budućnosti sa gubitkom fizičke privlačnosti i snage. Pored toga, postoji i psihološki teret koji žene starije od 50 godina često moraju da iskuse u našem društvu zbog nedostatka profesionalnog i privatnog uvažavanja. Zanemaruje se prepoznavanje ženske zrelosti i mudrosti, koja se može razviti samo dugim životnim iskustvom. Osećaj životne krize se pogoršava pojavom klimakterijskih simptoma kao što su talasi vrućine, poremećaji spavanja ili depresivne promene raspoloženja.U ovoj situaciji, zapadna medicina nudi da se proces starenja zaustavi zamenom ženskih hormona. Mnoge studije su pokazale da ovaj koncept takođe funkcioniše: brojne bolesti poput osteoporoze, kardiovaskularnih bolesti ili čak Alchajmerove bolesti mogu se odložiti na vreme.
Da bismo razumeli perspektivu tradicionalne kineske medicine (TCM), prvo moramo objasniti šta je Iin-Iang teorija. Ljudsko telo je ovde organska celina, čije značenje leži u suprotstavljenom odnosu Jin i Janga, dva aspekta koji objašnjavaju odnos stvari jedne prema drugima. Ova teorija se može naći u izreci da „sve stvari imaju dve strane“ ili u izreci da „nema ništa toliko loše da za nešto nije dobro“.
U odnosu na ljudsko telo, ova teorija znači da se svi biološki procesi u nama odvijaju zdravo kada Jin i Jang postoje u harmoniji, odnosno u međusobnoj ravnoteži. U odnosu na temperaturu u telu, jin predstavlja hladnoću, a jang toplotu; u odnosu na doba dana, noć se pripisuje jinu, a jang danu. Jin znači odmor, Jang znači kretanje, Jin je materijalni aspekt i Jang je funkcionalni aspekt svih stvari.
Tokom menopauze, ovaj sistem se privremeno poremeti.
Iz perspektive TCM-a, postoji opšte smanjenje Jin energija. Ako je energija Janga zadržana, ali nedostaje balansirajući Jin, postoji relativni višak Janga. U odnosu na temperaturu, formira se takozvana „toplota nedostatka jina“. Situacija se može uporediti sa gubitkom ulja i vode u motoru koji se onda vrlo lako pregreva. Upravo to „pregrejavanje“ izražava se širokim spektrom tegoba kod žena. Najčešći i poznati su ponovljeni talasi vrućine, osećaj vrućine, prekomerno znojenje, naročito noću, lupanje srca, nervoza, razdražljivost, preosetljivost, suva usta, nesanica sa noćnim buđenjima i divlji snovi. Pored fiziološkog, odnosno normalnog gubitka Jina, različiti faktori mogu dovesti do dodatnog patološkog gubitka Jina. Tu spadaju hronični prekomerni rad, redovan nedostatak sna, česti emocionalni stresovi ili dugotrajne brige, kao i fizička iscrpljenost usled loše ishrane ili posle brojnih porođaja. Koliko su teški simptomi na kraju zavisi od toga koliko je bila jaka prvobitna Jin energija.
U zapadnom smislu, smanjenje Jin energije može se grubo izjednačiti sa smanjenjem ženskih hormona. Međutim, pored gubitka Jin-a, može doći i do gubitka Janga; u zavisnosti od težine energetskih uslova, simptomi tada variraju. I topli i hladni simptomi mogu se javiti kod istog pacijenta.
Drugi faktor u klimakteriju je slabljenje Ki centra, što smanjuje proizvodnju i skladištenje esencije, odnosno više nema viška koji se mora odvoditi mesečno. Klimakterij sa zaustavljanjem krvarenja je važan regulatorni proces kako bi se sačuvale vredne esencije i sokovi i sačuvala energija. Umesto toga, prema kineskom verovanju, suština se vodi do srca kako bi se hranio Šen, duh.
Zapadna medicina koristi estrogene za lečenje simptoma menopauze. Iz perspektive kineske medicine, ovaj tretman obmanjuje telo da misli da se ovulacija još uvek dešava, ali ne hrani i ne jača suštinu. Dakle, radi se o čisto simptomatskoj terapiji, a ne o uzročno-pojačavajućem tretmanu koji je u ovom trenutku stvarno potreban ženskom organizmu. Hormoni bi trebalo da podese motor na višu temperaturu da se ne bi tako lako pregrejao. Međutim, ne dolivaju ni ulje ni vodu u motor, tako da „suvoća i vrućina“ i dalje dominiraju među ženama zbog nedostatka esencije Jin. Prikladno je da nakon prestanka sa hormonima u starijoj dobi, većina žena shvati da su samo odložile fazu valunga i drugih tipičnih simptoma i da se nikako nisu poštedjele.
Biljni recepti
Tradicionalna kineska medicina pokušava da tretira simptome uzročno. Tradicionalno se koriste biljni recepti koji prvenstveno neguju Jin energije, ali i uvek podržavaju Jang energije kako bi se postigla harmonična ravnoteža. Pored toga, u zavisnosti od dijagnoze TCM-a, po potrebi se mogu lečiti i drugi obrasci bolesti, na primer dreniranjem sluzi, pomeranjem Ki-a, revitalizacijom krvi itd.
Terapiju kineskim biljem ne ometa istovremena primena preparata za nadoknadu hormona, jer obe terapije deluju po različitim principima. Potrebno je oko dva meseca dok terapija biljnom terapijom ne dovede do uočljivih promena i smanjenja klimakterijskih simptoma.
Akupunktura
Tretman akupunkturom podržava efekte kineskih biljaka tako što oslobađa blokade i podržava harmoničan tok Jin i Jang energije. Ovo pozitivno utiče na valunge, san postaje mirniji, a radost u životu i opšta želja se povećavaju.
Većina žena se verovatno oseća barem malo uznemireno kada razmišlja o menopauzi. Plaše se intenzivnog fizičkog pogoršanja u budućnosti sa gubitkom fizičke privlačnosti i snage. Pored toga, postoji i psihološki teret koji žene starije od 50 godina često moraju da iskuse u našem društvu zbog nedostatka profesionalnog i privatnog uvažavanja. Zanemaruje se prepoznavanje ženske zrelosti i mudrosti, koja se može razviti samo dugim životnim iskustvom. Osećaj životne krize se pogoršava pojavom klimakterijskih simptoma kao što su talasi vrućine, poremećaji spavanja ili depresivne promene raspoloženja.U ovoj situaciji, zapadna medicina nudi da se proces starenja zaustavi zamenom ženskih hormona. Mnoge studije su pokazale da ovaj koncept takođe funkcioniše: brojne bolesti poput osteoporoze, kardiovaskularnih bolesti ili čak Alchajmerove bolesti mogu se odložiti na vreme.
Da bismo razumeli perspektivu tradicionalne kineske medicine (TCM), prvo moramo objasniti šta je Iin-Iang teorija. Ljudsko telo je ovde organska celina, čije značenje leži u suprotstavljenom odnosu Jin i Janga, dva aspekta koji objašnjavaju odnos stvari jedne prema drugima. Ova teorija se može naći u izreci da „sve stvari imaju dve strane“ ili u izreci da „nema ništa toliko loše da za nešto nije dobro“.
U odnosu na ljudsko telo, ova teorija znači da se svi biološki procesi u nama odvijaju zdravo kada Jin i Jang postoje u harmoniji, odnosno u međusobnoj ravnoteži. U odnosu na temperaturu u telu, jin predstavlja hladnoću, a jang toplotu; u odnosu na doba dana, noć se pripisuje jinu, a jang danu. Jin znači odmor, Jang znači kretanje, Jin je materijalni aspekt i Jang je funkcionalni aspekt svih stvari.
Tokom menopauze, ovaj sistem se privremeno poremeti.
Iz perspektive TCM-a, postoji opšte smanjenje Jin energija. Ako je energija Janga zadržana, ali nedostaje balansirajući Jin, postoji relativni višak Janga. U odnosu na temperaturu, formira se takozvana „toplota nedostatka jina“. Situacija se može uporediti sa gubitkom ulja i vode u motoru koji se onda vrlo lako pregreva. Upravo to „pregrejavanje“ izražava se širokim spektrom tegoba kod žena. Najčešći i poznati su ponovljeni talasi vrućine, osećaj vrućine, prekomerno znojenje, naročito noću, lupanje srca, nervoza, razdražljivost, preosetljivost, suva usta, nesanica sa noćnim buđenjima i divlji snovi. Pored fiziološkog, odnosno normalnog gubitka Jina, različiti faktori mogu dovesti do dodatnog patološkog gubitka Jina. Tu spadaju hronični prekomerni rad, redovan nedostatak sna, česti emocionalni stresovi ili dugotrajne brige, kao i fizička iscrpljenost usled loše ishrane ili posle brojnih porođaja. Koliko su teški simptomi na kraju zavisi od toga koliko je bila jaka prvobitna Jin energija.
U zapadnom smislu, smanjenje Jin energije može se grubo izjednačiti sa smanjenjem ženskih hormona. Međutim, pored gubitka Jin-a, može doći i do gubitka Janga; u zavisnosti od težine energetskih uslova, simptomi tada variraju. I topli i hladni simptomi mogu se javiti kod istog pacijenta.
Drugi faktor u klimakteriju je slabljenje Ki centra, što smanjuje proizvodnju i skladištenje esencije, odnosno više nema viška koji se mora odvoditi mesečno. Klimakterij sa zaustavljanjem krvarenja je važan regulatorni proces kako bi se sačuvale vredne esencije i sokovi i sačuvala energija. Umesto toga, prema kineskom verovanju, suština se vodi do srca kako bi se hranio Šen, duh.
Zapadna medicina koristi estrogene za lečenje simptoma menopauze. Iz perspektive kineske medicine, ovaj tretman obmanjuje telo da misli da se ovulacija još uvek dešava, ali ne hrani i ne jača suštinu. Dakle, radi se o čisto simptomatskoj terapiji, a ne o uzročno-pojačavajućem tretmanu koji je u ovom trenutku stvarno potreban ženskom organizmu. Hormoni bi trebalo da podese motor na višu temperaturu da se ne bi tako lako pregrejao. Međutim, ne dolivaju ni ulje ni vodu u motor, tako da „suvoća i vrućina“ i dalje dominiraju među ženama zbog nedostatka esencije Jin. Prikladno je da nakon prestanka sa hormonima u starijoj dobi, većina žena shvati da su samo odložile fazu valunga i drugih tipičnih simptoma i da se nikako nisu poštedjele.
Biljni recepti
Tradicionalna kineska medicina pokušava da tretira simptome uzročno. Tradicionalno se koriste biljni recepti koji prvenstveno neguju Jin energije, ali i uvek podržavaju Jang energije kako bi se postigla harmonična ravnoteža. Pored toga, u zavisnosti od dijagnoze TCM-a, po potrebi se mogu lečiti i drugi obrasci bolesti, na primer dreniranjem sluzi, pomeranjem Ki-a, revitalizacijom krvi itd.
Terapiju kineskim biljem ne ometa istovremena primena preparata za nadoknadu hormona, jer obe terapije deluju po različitim principima. Potrebno je oko dva meseca dok terapija biljnom terapijom ne dovede do uočljivih promena i smanjenja klimakterijskih simptoma.
Akupunktura
Tretman akupunkturom podržava efekte kineskih biljaka tako što oslobađa blokade i podržava harmoničan tok Jin i Jang energije. Ovo pozitivno utiče na valunge, san postaje mirniji, a radost u životu i opšta želja se povećavaju.
