Mary Wollstonecraft: "Ono što treba svetu nije milostinja nego pravda."
Ž.J.: "Svijet ima bas onoliko koliko mu je potrebno. Ima sve, ali oci su mu zatvorene na ono sto ima dok u mislima sanja o onome sto nema.
Ima vazduh, sunce, godisnja doba, prirodu, zivotinne, ljudka bica. Do covjeka samog je da bira sto zeli, hoce i umije. Vrlo jednostavno."
- Slažem se. Prirodni svet je savršeno uredjen. To samo po sebi svedoči o neuporedivo višoj inteligenciji od naše koja je u osnovi života i univerzuma.
Isto se ne može reći za državna uredjenja, medjuljudske i političke odnose u svetu. Dok jedan deo čovečanstva živi u izobilju, drugi pati i umire od bolesti i gladi.
Razlog tome je pohlepa i suluda trka za materijalnim sredstvima. To se pojačalo uverenjem da je sve u ovde i sada i da nema ništa izvan toga. Nastala je neka vrsta panike da se ništa ne propusti, pa su isprazni užici postali mnogo važniji i značajniji od duhovnih, moralnih i ljudskih vrednosti.
Ž.J.: "slazem se. Ali je oduvijek bilo tako samo sto sada, na osnovu interneta i drustvenih mreza vidimo svijet u malom. Svijet ce i dalje nastaviti isto a priroda ce nastaviti svoje (ne) vrijeme i igrati se sa (ne)pogodama."
-Da. Razvoj nije moguć bez razlika. Svaki čovek ima suprotne nagone. Ovde smo da evoluiramo ili postajemo svesniji. To se ne može učiniti dok se ne shvati značaj ljubavi i savesti tako da se u momentima iskušenja uvek opredeli za njih.
Naravno da život treba učiniti prijatnim. Nema ničeg lošeg u luksuzu ako se može priuštiti. Ali, on nije neophodan da bi se uživalo i da bi se pronašao dublji smisao i svrha. Za to je potreban unutrašnji rast i oplemenjivanje, jer se spoljašnje vrednosti uvek doživljavaju i procenjuju kroz unutrašnje.
Ž.J.: "Svijet ima bas onoliko koliko mu je potrebno. Ima sve, ali oci su mu zatvorene na ono sto ima dok u mislima sanja o onome sto nema.
Ima vazduh, sunce, godisnja doba, prirodu, zivotinne, ljudka bica. Do covjeka samog je da bira sto zeli, hoce i umije. Vrlo jednostavno."
- Slažem se. Prirodni svet je savršeno uredjen. To samo po sebi svedoči o neuporedivo višoj inteligenciji od naše koja je u osnovi života i univerzuma.
Isto se ne može reći za državna uredjenja, medjuljudske i političke odnose u svetu. Dok jedan deo čovečanstva živi u izobilju, drugi pati i umire od bolesti i gladi.
Razlog tome je pohlepa i suluda trka za materijalnim sredstvima. To se pojačalo uverenjem da je sve u ovde i sada i da nema ništa izvan toga. Nastala je neka vrsta panike da se ništa ne propusti, pa su isprazni užici postali mnogo važniji i značajniji od duhovnih, moralnih i ljudskih vrednosti.
Ž.J.: "slazem se. Ali je oduvijek bilo tako samo sto sada, na osnovu interneta i drustvenih mreza vidimo svijet u malom. Svijet ce i dalje nastaviti isto a priroda ce nastaviti svoje (ne) vrijeme i igrati se sa (ne)pogodama."
-Da. Razvoj nije moguć bez razlika. Svaki čovek ima suprotne nagone. Ovde smo da evoluiramo ili postajemo svesniji. To se ne može učiniti dok se ne shvati značaj ljubavi i savesti tako da se u momentima iskušenja uvek opredeli za njih.
Naravno da život treba učiniti prijatnim. Nema ničeg lošeg u luksuzu ako se može priuštiti. Ali, on nije neophodan da bi se uživalo i da bi se pronašao dublji smisao i svrha. Za to je potreban unutrašnji rast i oplemenjivanje, jer se spoljašnje vrednosti uvek doživljavaju i procenjuju kroz unutrašnje.
kažu da mladost ne zna za godine...
