Mali virtuelni klub pesnika


Plan

Odraz u staklu sa
jedino očima jasnim
sa desne strane izborani san
i pravo je prolaz kojim niko ne ide
nosi žuti drvored
ljudi žure na sivilu
ali list žuri brže u levoj traci
napred i pravo
Crveni kišobran je retkost
Sve se posmatra sa raskrsnice
Krovni prozor ide nagore
samo on
Na zidu iza je slika koja svira
koju zamišljam
Proći ću pravo kroz ulicu drvoreda

2950346773_79b9fcc9e0.jpg
 
Na pocetku bese mrak. A onda Bog, jednom od onih svojih dana,
sedeci udobno u vecnoj nirvani baveci se iskljucivo svojim
promislima i naravno dosadom, pljuckajuci povremeno
kosti maslina, predhodno izvadjenih iz metuzalemskog
presolca, resi da se malo zabavi.
I bi dobro, reklo bi se. – Zelena maslina, tako nedovrsena
u svojoj mladosti i tako savrsenog ukusa i spoljasnjosti- izusti
On beskone brade i otpoce stvarati svet i u njemu coveka, tako zelenog
u svojoj mudrosti i tako savrsenog u svojoj spoljasnjosti.
 
mesecina je obasjala grad,
u ovoj tihoj,carobnoj noci
i dok sve izgleda bajno
mnogi tuguju u svojoj samoci...


idealnu sliku zivota
docarava ta prelepa noc,
znajuci da sa osvitkom zore
sve ce jednostavno proc...


na ovom svetu,nista vecno nije
tako ni lepota ove noci,
jer osvitkom novog dana
carolija ce u zaborav poci...


p.s pesmica koju sam davno napisala....
 
Šraf

Pas se probudio rano
Pas je trčao za autobusom da ne bi kasnio
Pas je otišao na posao na koji se žali svojoj ženi
Pas ima jako dosadnu ženu jer je tako red
Pas je popričao sa kolegom o problemima koje stvaraju nejaki
Pas je poredjao svoje olovke i poslao nekog po svoj sendvič
Pas je zatvorio venecijanere
Pas je telefonirao svojoj majci u trajanju od 01:14 minuta
Pas je proveravao svoju kravatu na 17 minuta
Pas je mrzeo vodu iz česme i kada su mu odvezane pertle
Pas je tražio da se zameni kvaka jer je delovala krivo
Pas bi uvek očistio svoje naočare na vreme
Pas zna broj koraka od kancelarije do autobuske stanice
Pas se iznervira kada na stanici zatekne odsutne ljude
Pas zna da oni nikad tačno ne kažu koliko dugo čekaju
Pas je sabirao kašnjenja
Pas je večerao u 8:42h
Pas je uvek sedeo četiri mesta od svoje dosadne žene
Pas je jeo sutlijaš bez cimeta
Pas nije bio pas
Pas je legao kao i obično

irobot-glance-300x170.jpg
 
Ručak

Kada buđenje bez tebe
ne bi ovoliko bolelo
bez pardona bih svoj Makijato
po krilu prosula
i smejala se
smejala
do kraja dana
smehotresom
vaze polomila
cveće na ples
korenjem i rukama
po suvom pozvala
zidove srušila
semafore zaustavila
u vestima izašla
kao najzanimljivija dnevna vest
u novinama najlepša rubrika
sosom od paradajza
prozore po kraju gađala
govorila da je to Ljubav
iz mog Srca iscurela
prekipela
kao popara
jer imam je i previše
po džepovima
Ovako
mi čudne slike jezde snovima
slike gde ne vidiš moju ruku
kada ti je pružam
imitirajući pauka
slike gde je moje lice belje
od Antarktika
slike gde bih ti od besa
kosu iščupala
i čorbu napravila
a posle nad njom plakala
plakala
zašto,
zbog čega sam te pojela?
 
phoEnix16:
Šraf

Pas se probudio rano
Pas je trčao za autobusom da ne bi kasnio
Pas je otišao na posao na koji se žali svojoj ženi
Pas ima jako dosadnu ženu jer je tako red
Pas je popričao sa kolegom o problemima koje stvaraju nejaki
Pas je poredjao svoje olovke i poslao nekog po svoj sendvič
Pas je zatvorio venecijanere
Pas je telefonirao svojoj majci u trajanju od 01:14 minuta
Pas je proveravao svoju kravatu na 17 minuta
Pas je mrzeo vodu iz česme i kada su mu odvezane pertle
Pas je tražio da se zameni kvaka jer je delovala krivo
Pas bi uvek očistio svoje naočare na vreme
Pas zna broj koraka od kancelarije do autobuske stanice
Pas se iznervira kada na stanici zatekne odsutne ljude
Pas zna da oni nikad tačno ne kažu koliko dugo čekaju
Pas je sabirao kašnjenja
Pas je večerao u 8:42h
Pas je uvek sedeo četiri mesta od svoje dosadne žene
Pas je jeo sutlijaš bez cimeta
Pas nije bio pas
Pas je legao kao i obično

irobot-glance-300x170.jpg
Kliknite za proširenje...

ODLIČNA!!!
 
Trazila sam te u mojim prvim pesmama,
da bih okrepila srce,
ljubavlju.

Trazila sam te u snovima,
kada si umesto andjela bdeo
na mome uzglavlju.

Trazila sam te na nasem starom mestu,
gde smo provodili vreme,
nekada.

Nisam te nasla,
jer ostala su
samo crna slova tvoga imena.

Trazila sam te u albumima sa starim slikama prijatelja,
da bih se nagledala tvoga lika,
jer tu mi je dusa boravila,
danima.
 
Velika ljubav doseze u moje srce,
i ako sreca postoji u senci sada,
jesmo li bili ispunjeni ljubavlju,
u jednom zednom snu,
snu zbunjenosti.

Ljubila sam sve tvoje reci,
koje mi ponekad nanosise bol,
jeziv utisak ljubavi,
u mojim blistavim ocima,
mome ogledalu istine,
koji su svi videli.

Hteli smo ziveti zajedno,
u jednom vecitom snu,
dok tvoje slatke usne ljubise,
ostatak mog pomucenog intelekta,
uzimao si mi misli nocu,
davio se u mojim suzama,
ljubismo nase zajednicko vreme,
velika ljubav doseze moje srce,
bol umire,
zauvek..
 
Svakog dana, svom unutrasnjem buntovniku objasnjavam da se svet
menja i bez njega. On, ipak, nije zadovoljan. Ponekad me strasno umara.
Tera me da se suprotstavim onima koji su zatocili najvece umove i
utamnicili najslobodniji duh. Moj mali unutrasnji buntovnik dize jedra i
nosen vetrom plovi daleko. Pomaze gladnoj deci i bolesnim starcima.
Bori se protiv rasizma i Kju-Kluks-Klana. Propoveda borbe misli, svim
religijama zeleci da ih vidi zajedno. Jurisa na bajonete i baca se na barikade.
Place sa onima kojima su tenkovi pregazili sela i gradove i unistili domove.
Svoj poslednji komad hleba daje malom Palestincu kojeg su prognali. Obilazi
bolnice u kojima vidi samo krv. Obeshrabren, vraca se i dugo cuti. Dok dani
prolaze u tisini, tesko mi je da ga gledam. Najteze mi je da pronadjem pravu rec.
 
Neznanje

sve sto znamo o drugima bolje da ne znamo
tvoj Bog nije moj, jer onda njegove kazne ne bole
jer onda zlobni nece pricati kako gresis
nece moci reci kako imaju pravo da odrede ti sudbinu

putem krvi ne treba traziti jedinstvo
krv je svojeglava, ne znas kada ce ponovo poteci
niti je glupost tako pricljiva, ni mudrost tako mirna
jer uvek prolazi da je glupost najveca mudrost

muzika je teza i cvrsca od kamena i reci
nijedna rec nije starija od nje, nijedan Bog
mada im je ona svima pevala, i kamenju i Bogovima
skrivena je izmedju sveta, izmedju nas

put za nigde naci je gde je nema gde je
bila a vise je nema zaspala nije se probudila
izmedju gluvih zidova i usana od kamena
celicnih mostova i hladnih dodira oka porazenih
 
Као у обрнутом Хичкоковом филму...

Extra, extra, read all about it!
Грациозна Grace Kelly
са гипсом на левој нози
у соби која мирише на поморанџе.
Зачарани прозор
и комшиница убија мужа.
Голотињом.

Гипс као атрактивне,
свилене, самолепљиве чарапе
са чипканом подвезицом.
Похотна кожа и
поховане кришке хлеба
крај знојаве постеље.
Могла би штакама да разбије
зачарани прозор од стакла...
Али комшиница покушава да раскомада мужа
зубима, уснама, језиком, грудима, ногама.

Grace Kelly има најдивније и најбеље ноге
које у преводу на корачање значе

Поезија.

Је-бе јој се за поезију.
Је-бе јој се са поезијом.

Она је јеб-ена Country Girl
и не може да Ухвати Лопова
са тим гипсаним чудом!

Extra, extra, read all about it!
Принцеза од Монака
у ортопедским белим ципелама.
Нова мода! Еxtra! Урбано! Авангардно!
Постмодернистички јарко-црвени нокти
дају читавој комбинацији животни шмек.

Дође ти да издркаш сочни шејк.

Вечерас у биоскопима
Grace Kelly у новом филму
The plaster doll.

Extra, extra, read all about it!
 
Poslednja izmena:
majalibre:
************
Lišće na vetru
ili to ordenje svoje šetaju
nevidljivi ljudi
koji u središtu svojih grudi
umesto srca
jato ptica nose
onih što umiru u letu
i što ih po smrti
pokopaju u nebu
i naprave im spomenik
od oblaka belih
i načine im epitaf
od zvezdane noći.
Kliknite za proširenje...

О мени пишеш, девојчице? Обожавам твоје песме. Ако некада будем нешто објавио, дозволи ми да уместо биографије ставим ову твоју реч.:heart:
 
Sarplaninac

Zaista se divim pametnima
verujte, i snob je svaki
za lakat od mene visi
i retki je tek probirac
pokiso na kisi
ko sto se skvasih i jeseni ove
i uprskah patike nove
A mogle su bar dva leta
da budu lepe za oci sveta
Zaista se divim pametnima
verujte, i snob je svaki
za lakat od mene visi
i retko je neko voleo bez napretka
ko sto evo volim svako vece iz pocetka
Nekada davno, u prolece rano
sarplaninac mi repom man'o
i evo opet vrtim glavom
trazim ga cas na proplanku
cas na ravnom
 
***********
Zidovi oblizuju svoje usne
dok zure u mene
svom tamom koju
u očima nose.
Memljivo uho mi srasta
uz kameni obraz
osluškujem
tamo negde
Istok stenje
osluškujem
kako trska
svoj struk razapinje
u svedosegloj seni
baobaba.
Osluškujem
kako bezkoso božanstvo
čerupa žar pticu
i pero umače
u suzu kamena.
Osluškujem
škripu krasnopisa
(sva sreća
Istok je uvek
govorio malo).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top