Liječeni ovisnici - povjerenje ili ne?

Nikad nisam upoznao izlečenog narkomana(heroinski zavisnik)....to ne postoji...on i posle nekoliko godina može da podlegne ovom poroku...oni ne mogu da se izleče,to se zna al' se prećutkuje jer se uzima velika lova za neko ''lečenje'' koje uglavnom ne uspeva...a ne znam ni šta košta toliko u tom lečenju?(desetine hiljada evra)?
 
Gospodo draga, ako neko od vas (koji ste puni ljudskih prava i humanosti) želi da pomogne i zaposli izlečene narkomane, neka se javi meni da mu nabavim par komada.:mrgreen:
Momci i devojke su više puta lečeni i već ko zna koji put IZLEČENI, imaju i potvrdu. :rtfm:
Tako da vas molim da u ime humanosti pomognete.
ŠIFRA: ljubav do zadnje pare (vaše) :hahaha::hahaha::hahaha::rotf::rotf:
 
Slučajno naleteh na temu....Vidim da ima raznih mišljenja što je jako dobro jer pokazuje da se nešto promenilo kod nas(nadam se).Što se narkomaneije i lečenih zavisnika tiče postoji dosta stvari koje utiču na njihovo zalečenje...u kojoj je fazi zavisnik krenuo da se leči,koliki je nivo motivacije zavisnika,koliko je telesno i mentalno oštećen,da li postoji neko ko će ga prihvatiti ako kojim slučajem prihvati lečenje i da li ta osoba ili osobe žele da prihvate edukacije i promenu načina života zbog te osobe.Ne zaboravimo da se kod zavisnika menja kompletan sistem vrednosti,karakter,psiha SVE i zato je to više psihičko oboljenje nego fizičko.Sve su to izuzetno važne stvari koje trebaju da se sklope i ukomponuju da bi jedan zavisnik mogao relativno uspešno da se pokrene u pravcu zdravog života.(da se razumemo IZLEČENJE NE POSTOJI!!!).
Kao u alkoholizmu i u narkomaniji važi pravilo da je bolest ista ali su narkomani različiti.Pitanje da li bi poverio bivšem zavisniku posao u mojoj firmi je jaaako diskutabilno...da ako imam garancije,ako je prošao uspešno program,ako je urađeno sve kako treba....na žalost to vam je kao da tražite iglu u plastu sena.Čast izuzetcima ali u našem okruženju ti ljudi su osuđeni u najavi.

E sad obzirom kojim se poslom bavim smatram da takvi ljudi jesu bolesni i da zaslužuju lečenje ali isto tako smatram da jesu krivi i zaslužni za njihovu bolest pa s toga moraju 10x više da se potrude da dokažu da zaslužuju poverenje ostalih.Velika je razlika kad neko oboli recimo od depresije uzrokovane lošim uslovima života i stresom od iste bolesti uzrokovane korišćenjem PAS-a.

Što se poslovne sposobnosti tiče....takvi ljudi se u glavnom odlučuju na lečenje kad dođu do dna...a to znači ili su sudski poslati,ili su pod pritiskom porodice ili su zdravstveno ugroženi(fizički)....90% tih ljudi više neće nikad moći da se bavi normalnim poslom jer su toliko uništeni da jednostavno ne mogu više da funkcionišu kako treba čak ni posle lečenja...
 
Poslednja izmena:
Nema od tih likova nista i takvog lika ne bih zeleo u svojoj firmi videti ni pod tackom razno,>Jednostavno nema tu vise pomoci kad potonu u taj porok oni su dozivotno potencijalni povratnici.I sto bih sebe opterecivao sa strahom sta se tim likovima mota po glavi i kad ce ponovo da se vrate starom putu.
Neka drzava takve uposli kod sebe, kod mene u firmi nece nikada biti mesta za njih.
 
@mitrovic to o čemu govorite je izuzetno diskriminišuće....osim ako niste klinički psiholog u najmanju ruku,a da jeste ne bi tako govorili.

Ako imate firmu kao što kažete,može se desiti recimo da imate među zaposlenima(jako dobar i produktivan radnik) nekog ko u svojoj porodici ima zavisnika(alkoholičara,narkomana...).Da imate znanje o bolestima zavisnosti znali bi da uži krug porodice zavisnika pa čak i širi isto mora da se leči(PRVI PRINCIP LEČENJA BOLESTI ZAVISNOSTI-SARADNIK ILI SPONZOR).Da li po Vašem postu gore to znači da i za takve ljude nema mesta u Vašoj firmi?
Stereotipi su čudo zar ne? :)
Poenta je da se sa svakim pokušajem lečenja zavisnika leči i 2-4-oro ljudi iz njegove neposredne blizine i da ti ljudi moraju da se resocijalizuju i edukuju u cilju pomoći zavisniku u spoljnom svetu,a i u cilju normalizacije života tih izmučenih porodica...posledice su katasrofalne verujte mi.

U svakom slučaju ovo nije bio napad na Vas i Vaše mišljenje već samo dobronamerna konstatacija i pitanje...
 
Poslednja izmena:
mickk:
Slučajno naleteh na temu....Vidim da ima raznih mišljenja što je jako dobro jer pokazuje da se nešto promenilo kod nas(nadam se).Što se narkomaneije i lečenih zavisnika tiče postoji dosta stvari koje utiču na njihovo zalečenje...u kojoj je fazi zavisnik krenuo da se leči,koliki je nivo motivacije zavisnika,koliko je telesno i mentalno oštećen,da li postoji neko ko će ga prihvatiti ako kojim slučajem prihvati lečenje i da li ta osoba ili osobe žele da prihvate edukacije i promenu načina života zbog te osobe.Ne zaboravimo da se kod zavisnika menja kompletan sistem vrednosti,karakter,psiha SVE i zato je to više psihičko oboljenje nego fizičko.Sve su to izuzetno važne stvari koje trebaju da se sklope i ukomponuju da bi jedan zavisnik mogao relativno uspešno da se pokrene u pravcu zdravog života.(da se razumemo IZLEČENJE NE POSTOJI!!!).
Kao u alkoholizmu i u narkomaniji važi pravilo da je bolest ista ali su narkomani različiti.Pitanje da li bi poverio bivšem zavisniku posao u mojoj firmi je jaaako diskutabilno...da ako imam garancije,ako je prošao uspešno program,ako je urađeno sve kako treba....na žalost to vam je kao da tražite iglu u plastu sena.Čast izuzetcima ali u našem okruženju ti ljudi su osuđeni u najavi.

E sad obzirom kojim se poslom bavim smatram da takvi ljudi jesu bolesni i da zaslužuju lečenje ali isto tako smatram da jesu krivi i zaslužni za njihovu bolest pa s toga moraju 10x više da se potrude da dokažu da zaslužuju poverenje ostalih.Velika je razlika kad neko oboli recimo od depresije uzrokovane lošim uslovima života i stresom od iste bolesti uzrokovane korišćenjem PAS-a.

Što se poslovne sposobnosti tiče....takvi ljudi se u glavnom odlučuju na lečenje kad dođu do dna...a to znači ili su sudski poslati,ili su pod pritiskom porodice ili su zdravstveno ugroženi(fizički)....90% tih ljudi više neće nikad moći da se bavi normalnim poslom jer su toliko uništeni da jednostavno ne mogu više da funkcionišu kako treba čak ni posle lečenja...
Kliknite za proširenje...

Oprostite ali vaša mi priča djeluje dosta kontradiktorno. Naime s jedne strane govorite kako se te osobe trebaju liječiti a zatim vrlo autoritativno ističete (očito s velikom sigurnošću) kako izliječenje ne postoji !!! Pitanje glasi: Zašto bi netko išao na liječenje ako ozdravljenja nema?! Zamislite kako takva izjava djeluje za ovisnike. U prilog tome, evo, kako bi vi svih nas uvjerili da izliječenja nema molim da nam to potrkrijepite nekim primjerima, a ja ću vama predstaviti žive primjere ljudi koji su potpuno izliječeni i godinama nemaju nikakve veze s drogom. Žive potpuno drugim životom, imaju obitelji, djecu, zaposleni su i nemaju napast da bi opet započeli. Zašto? Zato jer su slobodni od toga!!! Zar kao takvi još moraju živjeti diskriminirani i odbaćeni?
 
koma41:
Oprostite ali vaša mi priča djeluje dosta kontradiktorno. Naime s jedne strane govorite kako se te osobe trebaju liječiti a zatim vrlo autoritativno ističete (očito s velikom sigurnošću) kako izliječenje ne postoji !!! Pitanje glasi: Zašto bi netko išao na liječenje ako ozdravljenja nema?! Zamislite kako takva izjava djeluje za ovisnike. U prilog tome, evo, kako bi vi svih nas uvjerili da izliječenja nema molim da nam to potrkrijepite nekim primjerima, a ja ću vama predstaviti žive primjere ljudi koji su potpuno izliječeni i godinama nemaju nikakve veze s drogom. Žive potpuno drugim životom, imaju obitelji, djecu, zaposleni su i nemaju napast da bi opet započeli. Zašto? Zato jer su slobodni od toga!!! Zar kao takvi još moraju živjeti diskriminirani i odbaćeni?
Kliknite za proširenje...

Rekao sam da je izlečenje nemoguće,da to je istina ali se može zalečiti.Naveo sam zašto zavisnici dolaze na lečenje da se ne ponavljam,isto tako sam rekao čast izuzetcima u lečenjuZavisnost je bolest koja se po principu ne razlikuje od recimo diabetesa,neuralgije....za ceo život.Pitajte Vaše žive primere da li nakon toliko godina uspešne apstinencije(svaka čast!) imaju po nekad krizu i koliko su do sad imali otvorenu želju za supstancom,Ako postoji kriza onda čovek nije IZLEČEN ali može da se zaleči a to znači da je edukovan i sposoban da se nosi sa krizama.Zbog toga zavisnici dolaze na lečenje i zbog toga članovi njegove porodice ili okoline moraju da se edukuju..Sa drogom čovek ne mora da ima kontakt ali je dovoljna scena u filmu gde glumac uzima drogu da zavisnik opet vrati svoje stanje u period uzimanja supstance.U lečenju se bazira na PSIHIČKE zavisnosti koja je izražena u 90% slučajeva.Ja tvrdim da nema zavisnika koji nakon lečenja nije imao krizu itd....Ista stvar sa diabetesom....ne uzmete insulin ili lek...nastaje telesna kriza....samo jedina razlika je što zavisnik psihički krizira.
Opet kažem čast izuzetcima ali to je toliko retko i malo da mnogi ljudi to zanemaruju...Apsolutno nisam za diskriminaciju ali smatram da trebaju da se dokažu....
 
mickk:
Rekao sam da je izlečenje nemoguće,da to je istina ali se može zalečiti.Naveo sam zašto zavisnici dolaze na lečenje da se ne ponavljam,isto tako sam rekao čast izuzetcima u lečenjuZavisnost je bolest koja se po principu ne razlikuje od recimo diabetesa,neuralgije....za ceo život.Pitajte Vaše žive primere da li nakon toliko godina uspešne apstinencije(svaka čast!) imaju po nekad krizu i koliko su do sad imali otvorenu želju za supstancom,Ako postoji kriza onda čovek nije IZLEČEN ali može da se zaleči a to znači da je edukovan i sposoban da se nosi sa krizama.Zbog toga zavisnici dolaze na lečenje i zbog toga članovi njegove porodice ili okoline moraju da se edukuju..Sa drogom čovek ne mora da ima kontakt ali je dovoljna scena u filmu gde glumac uzima drogu da zavisnik opet vrati svoje stanje u period uzimanja supstance.U lečenju se bazira na PSIHIČKE zavisnosti koja je izražena u 90% slučajeva.Ja tvrdim da nema zavisnika koji nakon lečenja nije imao krizu itd....Ista stvar sa diabetesom....ne uzmete insulin ili lek...nastaje telesna kriza....samo jedina razlika je što zavisnik psihički krizira.
Opet kažem čast izuzetcima ali to je toliko retko i malo da mnogi ljudi to zanemaruju...Apsolutno nisam za diskriminaciju ali smatram da trebaju da se dokažu....
Kliknite za proširenje...

Upravo o tome prijatelju ja i govorim. Ne o zalječenju kao jedinom opcijom već potpunim izliječenjem. Ja ti ne zamjeram ništa jer vjerojatno je da se sa takvim osobama još nisi susreo ali oni ne hodaju po ivici provalije, u strahu da ne pokleknu, zapravo kao što ti kažeš oni nemaju krize niti napasti da se ponovno drogiraju osim normalnih životnih poteškoća ili napasti koje imamo i ti i ja. Oni koji su zaliječeni ili trenutno apstiniraju uvjek žive u bojaznosti i imaju psihićkih kriza kroz život što nije slućaj s osobama oslobođenima od tih kušnja. Kad bi to uspoređivao s diabetesom onda bi rekao da ovisnik treba uzeti metadon ili subutex da bi mu bilo bolje što nema veze sa slobodnim osobama. Ono što i jeste problem danas to je mišljenje društva da je ovisnost kronična bolest mozga koja se kad tad čovjeku vrati. Nikako se ne bi s tim složio jer onda bi značilo da je neizlječiva ili samo u segmentima liječiva. Takva konstatacija ružna bi bila pljuska svim ovim divnim primjerima koji zahvalni Bogu na trajnom izliječenju godinama žive daleko od tog prokletstva.
Nikako te ne želim uvrijedit ničim i znaj da uvažavam tvoje mišljnje bez obzira na sve :)
 
Ok poštujem mišljenje ali nisi me dobro razumeo....paralela sa diabetesom je povučena zbog ne mogućnosti potpunog ozdravljenja...a razlikuju se po fizičkom i psihičkom procesu...Potpuno si me pogrešno shvatio...diabetes-insulin=fizičko-zdravstveni problem koji se tako rešava.....narkomanija-edukacija=rešavanje mentalnog oboljenja zavisnika...
Zavisnost se ne može nikako okarakterisati kao telesno oboljenje,ali kao mentalno sa telesnim može.Zavisnost je zalečiva ili kako ti kažeš izlečiva samo onoliko koliko je zavisnik spreman da se promeni...ne postoji drugačiji sistem.
Da se ponovim...ti govoriš eksplicitno o tome kako nema nikakvih problema osim normalnih,svakodnevnih(zapravo kao što ti kažeš oni nemaju krize niti napasti da se ponovno drogiraju osim normalnih životnih poteškoća ili napasti koje imamo i ti i ja.)...Da bi lečeni zavisnik upao u krizu ne mora da bude u kontaktu sas PAS nikako,a može da odreaguje krizom na stres,zamenu supstance,raspad porodičnog sistema...Ovo poslednje nije nešto što sam izmislio već je jedan princip lečanja koji se koristi dugi niz godina i daje rezultate za razliku od ostalih tako nazovi privatnih etc....
 
ovde se dosta ljudi javlja za koje vidim da ne znaju ni jednog jedinog narkomana, i onda su naravno u fazonu- ne treba im dati da rade, treba ih ne znam sta- pobiti? :per:
od puno faktora ovisi izlecenje i sve ostalo...i da, verovali ili ne, poznajem neke narkomane koji najnormalnije rade, i ne potkradaju gazde, a gudraju se...
pravila ne postoje ni u cemu, pa ni u tome :kafa:
 
Htio sam još nešto dodati u prilog ovoj temi. Upravo sam saznao da mi je dobar frend, inače bivši ovisnik nakon zaposlenja prije godinu dana upravo postao glavni menađer tvrtke. Gazda ga u početku uopće nije poznavao. Ovaj je nastupio iskreno i dobio priliku. Iako je znao da je bio to što je bio danas radi na vrlo odgovornom poslu. Evo stvarno ohrabrenje za mnoge koji su u potrazi za poslom da nade ima i da se ne predaju. Važno je da ste o.k. i da ima ljudi koji ne gledaju na vaše greške s gražanjem. Hrabro!!! :super:
 
koma41:
Htio sam još nešto dodati u prilog ovoj temi. Upravo sam saznao da mi je dobar frend, inače bivši ovisnik nakon zaposlenja prije godinu dana upravo postao glavni menađer tvrtke. Gazda ga u početku uopće nije poznavao. Ovaj je nastupio iskreno i dobio priliku. Iako je znao da je bio to što je bio danas radi na vrlo odgovornom poslu. Evo stvarno ohrabrenje za mnoge koji su u potrazi za poslom da nade ima i da se ne predaju. Važno je da ste o.k. i da ima ljudi koji ne gledaju na vaše greške s gražanjem. Hrabro!!! :super:
Kliknite za proširenje...
bas mi je dragooooo!!! :)))))))
 
U zivotu sam upoznao desetak narkomana.Svi su mi odreda bili dragi , dok nsiu pokazali svoje pravo lice.
Jednog sam i zaposlio u mojoj firmi.
Moj zakljucak je da su svi isti: dok ne padne u krizu, sve je ok.Od momenta kada pocne kriziranje, imas sotonu pored sebe!

Nista mu nije sveto: taj mi se zaklinjao u majku, oca, sestrin grob, da nije ukrao novcanik kolegi.Kad sam zapretio njegovoj majci da cu njega prebiti a nju poslati u zatvor zbog saucesnistva u kradji, odmah je nadjen novcanik (naravno bez love, ali dokumenta su bila vazna), uz neke nebulozne izjave da nije znao ciji je i sl.Pre toga su mi nestajali alati i masine, ali nisam mogao da budem siguran.Trudio sam se da budem tolerantan prema bolesti koju trpe.

Najskoriji dogadjaj je da sam saznao da mi je brat dugogodisnji narkoman.Pokusavali smo i razgovor i lecenje i silu..dzabe.Bio je spreman sve da ucini za dop.I brata i oko i bubreg i majku...sve bi prodao.Umro je od O.D. ove godine.Imao je 31 god.

Od tada, ne pokusavam vise da budem saosecajan sa njima, i klonim ih se .
Cim saznam da je neko narkoman, brisem ga sa spiska zivih.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Živorad Drugi
Da li biste žirirali nekome kredit?
Odgovora
19
Pregleda
314
Branko Lori
Branko Lori
AleksaJ
Занимљивости са тржишта некретнинама Грчке
Odgovora
15
Pregleda
244
AleksaJ
AleksaJ
AleksaJ
Цена некретнина градова Европе у односу на просечну зараду
Odgovora
0
Pregleda
129
AleksaJ
AleksaJ

Back
Top