Шта је већи фактор за нечији успех? Да ли нечија лична воља и ангажовање или су то околности и фактор среће?
Ја имам неко своје мишљење које ћу касније рећи.
Lepa pricA tako je bilo nekada vrlo cesto a danas je to bas retkost.
SNS je gori od nekadasnje komunjarske partije.
Наравноченије би било, да срећа није нешто што нам само од себе падне с неба (осим у ретким случајевима), већ је срећа нешто што нам дође, ако себи будемо правили прилику за срећу.
У следећем посту написаћу још једну причицу.
Simbologija je ovde u pitanju jer zlatna kočija bi bila sveprisutni, sveznajući i svemogući Duh Sveti koji će nam otvoriti nova vrata gde ćemo dobiti veći izazov ali i veću nagradu.
Evo primera.
Negde 1992 godine u Beogradu je bio ogromni metež. U Knez Miahailovoj je u večernjim satima, činilo mi se, bilo premnogo ljudi sa takođe obimnom policijom koja je krstarila. I sam sam izlazio uveče i seo bih na nekoj od klupa pored žardinjera.
Jednom prilikom sednem na klupi na kojoj su bila još dvojica a ubrzo je došao i jedan penzioner koji je nakako pikirao mesto baš pored mene. Odmah sam shvatio da je došao sa razlogom što se ubrzo i pokazalo tačnim.
Priča njegova je glasila ovako: "Završio sam studije ekonomije pa sam radio u Baruču kao odgovoran za kupovinu ili dobavljanje mašina i materijala. Jednom smo kupili ogromnu mikser mešalicu za pravljenje i mešanje boja. Jednoga dana je stala i niko od naših je nije mogao popraviti pa sam zvao proizvođača u Nemačkoj. Umesto nekog od majstora došao je sami vlasnik fabrike i poprvaio je mašinu za nepunih sat vremena. Odveo sam ga na ručak u restoranu gde je ispričao njegovu priču." "Posle rata radio sam za jednu firmu i voleo sam usavršavati svaku mašinu ali vlasnik to nije voleo pa mi dao otkaz. Bio sam preplašen jer sam imao pored sebe suprugu i dvoje male dece. Na sreću brzo sam našao drugi posao i bio pažljiviji da ne nastojim uvoditi inovacije. Ipak, za mene je bio ogroman izazov uvođenje poboljšanja i tako sam dobio i drugi otkaz. Opet sam našao novi, treći posao, gde sam bio pažljiv da ne zadirem u posao inovacija jer ne bih znao kako da prehranim porodicu. Ipak, jednoga dana je došao moj pretpostavljeni i rekao da narednog dana u devet sati odem u kancelariju vlasnika fabrike. Prestrašio sam očekujući kafu, poslednju isplatu i otkaz. Cele noći nisam spavao. Sutradan pokucam na vratima kancelarije i uđem. Dočekao me sami vlasnik, pružio ruku i pokazao mi stolicu. Očekujući otkaz slušao sam njegovu priču. "Mladiću, ovu fabriku sam nesledio od oca a on od svog oca. Radila je stotinu godina a ja bih da ona radi i narednih stotinu godina. Međutim, postoji problem, supruga i ja nemamo dece i nemamo ke kome ostaviti. Godinama pratim svakog radnika i očekujem da vidim nekog pedantnog, odgovornog, radnog i kreativnog. Pratio sam i tvoj rad i evo pozvao sam te da kupiš moju fabriku." Na te reči sam se zaprepastio, umesto otkaza nudi mi fabriku a ja jedva prehranjujem porodicu. Objasnio sam mu moju situaciju a on je rekao: "Ne brini za novac, ja ću ti davati da kupiš fabriku da bismo zadovoljilio zakonsku obavezu."
Tako je i bilo. Postao sam vklasnik fabrike. Samog vlasnika i njegovu suprugu negovao sam i pazio bolje nego što sam činio sa mojim roditeljima. Kasnije sam lično konstruisao ovu mikser mešalicu i izvežena je u mnogim mestima i zemljama i nigde nije bilo problema. Zato sam ovde došao lično da vidim koji je problem.""
Pažljivo sam pratio priču penzionera Milana iz naselja Braće Jerković i shvatio još dok je pričao, zašto je došao baš kod mene a to je da mi ispriča ovu priču u kojoj se pokazuje kako sveprisutni i sveznajući Duh Sveti na bezbroj načina nekome zatvara jedna a otvara druga vrata da bi ga odveo tačno tamo gde njega čeka odgovarajuće radno mesti. U ovom slučajevu, Vlasnik fabrike iz nemačke je kao mehaničar dobijao otkaze sve dok nije doveden tamo gde je mogao primeniti svoje umeće i na taj način opslužuje života a za sebe i svoju porodicu obezbedi bolje uslove života.
Otuda, niko nikada ne dobije nešto zbog dobre ili loše sreće već dobijemo ono što je njbolje za nas ali i za radno mesto kako bismo svi dobili ono što trebamo dobiti - radno mesto dobije nešto bolje ali i mi sami. Jednostavno, život ima svoj puni smisao, svrhu i cilj i zato ne treba traćiti vreme već se zainteresovati i otkriti šta je naša uloga u ovom životu i kako da ostvarimo cilj svog života.
Na ovaj sličan način meni su dovođeni mnogi sagovornici i davali mi materijal kao građu za moju planiranu knjigu jer sam prethodnih godina istraživao i saznao kako život i mi u njemu funkcionišemo.
Sreča nikome ne dolazi sam, svako od nas je mora zaraditi...
Pozdrav.
