Jeremija
Zainteresovan član
- Poruka
- 148
Док се Јапан бори са највећом катастрофом после атомских удара 1945-те, покушавајући да спречи нуклеарну катастрофу несагледивих последица у пацифичком подручју, али и шире, док стотинак људи буквално жртвује своје животе како би спречили оно најгоре, Америка и Европа поново би да се играју рата.
НАТО Алијанса је спремна да жртвује око 300 милиона евра недељно за војне операције око Либије, спремна је да убије на хиљаде и хиљаде невиних које ће лицемерно назвати колатералном штетом, правдајући своју болесну агресивност израубованим слоганом: ”борбом за људска права”. Исто тако, спремна је да ризикује еколошку катастрофу која је врло могућа дође ли до диверзије на бушотинама нафте, што је посебна прича.
Е сад, да ли су угрожена људска права на живот у Јапану изазвана природном катаклизмом изгледа да никог од вајних ”хуманиста” не интересује. Данас су им далеко преча права ”мирних” грађана Либије, које тиранише режим Моамера Гадафија, како то дефинишу спин мајстори НАТО-а... Електронски медији као да су заборавили на Јапан и опасност која прети из уништених реактора, па су свој фокус пребацили на све извеснију војну интервенцију НАТО-а против Либије.
Извештавање познатих ТВ мрежа ”из Либије” и око ње, неодољиво ме подсећа на ону хистерију коју сам гледао 1999-те, када су спремали ударе на Србију, правдајући своју агресорску мисију борбом за спречавање ”хуманитарне катастрофе”...
На данашњем самиту у Паризу нико неће ни помислити да средства која ће се утрошити на војне операције (које су сасвим беспотребне) усмери на санирање последица катаклизмичног земљотреса у Јапану.
Лицемерје људског рода надмашује и најцрње слике Дантеовог пакла.
НАТО Алијанса је спремна да жртвује око 300 милиона евра недељно за војне операције око Либије, спремна је да убије на хиљаде и хиљаде невиних које ће лицемерно назвати колатералном штетом, правдајући своју болесну агресивност израубованим слоганом: ”борбом за људска права”. Исто тако, спремна је да ризикује еколошку катастрофу која је врло могућа дође ли до диверзије на бушотинама нафте, што је посебна прича.
Е сад, да ли су угрожена људска права на живот у Јапану изазвана природном катаклизмом изгледа да никог од вајних ”хуманиста” не интересује. Данас су им далеко преча права ”мирних” грађана Либије, које тиранише режим Моамера Гадафија, како то дефинишу спин мајстори НАТО-а... Електронски медији као да су заборавили на Јапан и опасност која прети из уништених реактора, па су свој фокус пребацили на све извеснију војну интервенцију НАТО-а против Либије.
Извештавање познатих ТВ мрежа ”из Либије” и око ње, неодољиво ме подсећа на ону хистерију коју сам гледао 1999-те, када су спремали ударе на Србију, правдајући своју агресорску мисију борбом за спречавање ”хуманитарне катастрофе”...
На данашњем самиту у Паризу нико неће ни помислити да средства која ће се утрошити на војне операције (које су сасвим беспотребне) усмери на санирање последица катаклизмичног земљотреса у Јапану.
Лицемерје људског рода надмашује и најцрње слике Дантеовог пакла.
