KVIZ ZNANJA

"Pitanje: kako da čovek postigne da ne gubi vreme? Odgovor: osetiti ga u svoj njegovoj dužini. Sredstva: provoditi dan u čekaonici zubara, na neudobnoj stolici; slušati predavanja na jeziku koji ne razumemo; obdabirati železničke veze koje su što duže i što nezgodnije i putovati, naravno, stojeći; stajati u repu pred pozorišnim šalterima, a ne uzeti karte itd, itd. "
 
''Davno jednom, u dobro staro vreme, neka krava išla drumom i ta krava koja je išla drumom srete jednog zgodnog mališana koga su zvali "mali zeka".
Tu priču mi je ispričao njegov otac; otac ga je gledao kroz staklo: lice mu je bilo maljavo.
On je bio mali zeka. Krava je prošla drumom gde je živela Beti Bern: ona je prodavala bombone kao limunove kriške.

O, divlja ruža cveta
na zelenoj livadici.

Pevao je tu pesmu. to je bila njegova pesma.

O, juze zejedne dve.

Kad se u krevetu pomokriš, najpre je toplo, a onda hladno. Njegova majka je stavila mušemu. Mušema je imala čudan miris...."
 
Poslednja izmena:
novi citat:

"Ana Sergejevna je bila prilično čudno stvorenje. Nemajući nikakvih predrasuda, nemajući čak nikakve jake vere, ona ni pred čim nije ustupala i nikud nije išla. Ona je mnogo štošta videla, mnogo koješta ju je zanimalo, a ništa je nije potpuno zadovoljavalo; a ona teško da je i želela potpuno zadovoljenje. Pamet joj je bila radoznala i ravnodušna u isto vreme: njene sumnje nisu se nikad gubile do zaborava, niti su se ikad pojačavale do nemira. Da nije bila bogata i nezavisna ona bi se, možda, bacila u boj, saznala šta je strast..."
 
dobro, evo zadatka:

ženski lik:
Jedan od najtragičnijih sporednih likova književnosti 19. veka. Majka male dece, supruga pijanca, siromašna, a ponosna, nesrećna u svakom smislu i uprkos svom teškom životu pokazuje i dalje snagu, vitalizam, neće da se preda. Učesnica je sulude, fenomenalne i gorke scene na ulici sa svojom decom - ovo je inače jedna od najpotresnijih scena u književnosti.
 
Poslednja izmena:
odgovor je Katarina Ivanovna

novi zadatak:
Srpski pesnik, izuzetno popularan u svoje vreme (19.vek). Pisao je i poeziju za decu. Pored pisanja poezije, imao je još jedno zanimanje, a imao je i izuzetno tragičan porodični život, koji je izrazio u svojoj poeziji.
 
''Sad ću vam ispričati, gospodo - bez obzira na to da li vi to želite ili ne - zašto nisam umeo da postanem čak ni insekt. Reći ću vam otvoreno i svečano da sam mnogo puta želeo da postanem insekt. Ali čak ni toga nisam bio dostojan. Kunem vam se, gospodo, da je snažno saznanje - bolest, prava i istinska bolest. Za svakodnevni ljudski život bila bi dovoljna i obična svest, to jest, za polovinu ili četvrtinu manja od one porcije koja sleduje obrazovanom čoveku našeg nesrećnog devetnaestog veka, čoveku koji, pored sveg ostalog, ima i tu nesreću da stanuje u Petrogradu, najapstraktnijem i najfantastičnijem gradu na celoj kugli zemaljskoj. (Ima gradova fantastičnih i nefantastičnih.) Sasvim bi, recimo, bilo dovoljno onoliko svesti sa koliko žive svi takozvani iskreni ljudi i aktivisti. Kladim se da vi mislite kako ja ovo pišem samo iz razmetljivosti, da se malo našalim na račun aktivista, šta više, iz ružne razmetljivosti zveckam sabljom kao moj oficir. Ali, gospodo, ko se može hvaliti svojim bolestima, i još se razmetati njima?"
 
ja, čekala, čekala i ne mogu više!
Odgovor je Dostojevski, Zapisi iz podzemlja.

Novi zadatak:

"Al preko magle ranih stanica,
i žuta dima u kavanama,
ko obećana neka danica,

i melem duge našim ranama,
zjene se krijese neke ljubavi
sa nepoznatim svojim manama,

sa svojim cvijetom plavim, ubavim,
sa svojim bolom punim mirisa,
(da bude lijekom kužnih, gubavih)

- Predivne boje šarnog irisa,
vi arabeske moje dragane,
prepune vi ste miomirisa,

i neke tajne, male, lagane.
U vašim nježnim polusjenama
ja čitam mliječne slovke slagane:

Blagoslovljena među ženama."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top