Квалификације за Европско првенство у кошарци за мушкарце

Сам систем квалификација је кретенизам пар екселанс јер у квалификацијама играју четири тима (Летонија, Пољска, Кипар и Финска) који као домаћини имају загарантовано учешће на ЕП. И који ће одиграти мечеве растерећено, али чији мечеви могу одлучити пласман других екипа, самим тим овакав систем такмичења не можемо сматрати регуларним.
Но тако је како је. Имамо осам група по 4 тима
3e5388c1-eurobasket-qualifiers.jpg

Из група А, Б, Д Ф иду три најбоље пласиране, а из група Ц, Е, Г и Х, поред екипа која су домачини на ЕП, од три преостале иду двије боље пласиране.
Када гледамо саставе група, у свим групама се назиру екипе које би се морале пласирати и оне које ће тешко остварити пласман на ЕП.
Од екипа екс-ју простора Словенија и Црна Гора су добро прошле жребањем, добили су групе које би морале проћи. И Македонци су добро прошли, у групи су са Естонијом гдје имају подједнаке шансе.
О нашој групи ћу у наредном посту.
Без сумње далеко најгоре су прошли Хрватска и Босна, у групи су са Француском која има огромну базу врсних играча, и у ен-би-еју и у евролиги и мимо евролиге. И у овом "прозору" квалификација иако лишени ен-би-еј играча (имају их 14) и оних из ВТБ лиге имају баш моћну екипу (Франциско, Кординије, Луваву-Кабаро, Јабузеле, Поирије - Албиси, Лекомб, Ризашер, Инглес, Лесор - Стразел, Хоард) реално убједљиво најмоћнију од свих репрезентација у овом "прозору". Како се Кипар директно квалификовао, Хрватска и БиХ ће између себе одлучоти ко ће на ЕП.
Хрвати су реално у предности, након дуго времена укомпоновали су добру екипу, но и имају подоста више проблема од БоХ, играће без ен-би-еј играча (Зубац, Шаманић, Шарић) којима се прикључио Матковић (чудна Мишкова одлука да се у јеку сезону прикључи Пеликанима), одустали су од понајбољег плеја Мавре у ВТБ лиги (ваљда се шлихтају Европи у кажњавању играча руске лиге) а задесили су их очекивани откази Жижића о Божића, овог другог је заболио зуб, овог првог нешто друго за њихову селекцију, но то су њихови проблеми.
У наредном посту ћу о нашој групи.
 
Нашио су у групи са Финском, Грузијом и Данском. Финци имају загарантован пласман на ЕП тако да наши морају бити испред једне од двије преостале екипе. Данска није толико наивна екипа колико неки мисле, имају два одлична евролигашка играча, Шилдса о Лундберга, доказане вриједности, екипу која има такве играче нико нема право потцијенити. Но са њима ћемо двомеч играти у новембру, видјећемо да ли ће у том "прозору" бити доступни евролигашки играчи.
Први противник наших је данас Финска. Окосница тима су бековски тандем, Максуни и Салин, веома добри и доказани играчи, круилни центар Јантунен и крило, Американац Грендисон, опаснији су споља него у рекету, како немају никакав императив играће опуштенио, необавезно, опуцаће без сумње 30+ тројки, ако их крене шут, биће незгодни.

За нашу селекцију је далеко важнији други меч у Грузији. Грузини имају годинама проблем малог броја играча на које се могу ослонити, играју са 7-8 играча у ротацији. Доста су јачи у рекету него на спољним позицијама, коју су попунили новим Американцем, комбо беком Томасоном који има 14,1 поена у просјеку у изузетно јакој ендеса лиги. Остали спољни нису толико опасни, први плеј Цинтадзе има 38 година, пред нашим спољним играчима (Аврамовић, Јарамаз, Гудурић, Маринковић, Добрић) је задатак да спријече опасног Томасона, изврше притисак на времешном Цинтадзеу те Ракадзеу, и ту би ако колико толико лимитирају Амера, требали остварити доминацију.
Грузини су много јаки у рекету, Шенгелија и Шермадини су доказани играчи. Код наших ће се ту ротирати Петрушев, Митровић и Давидовац који ће као на СП имати улогу "лажне четворке" уз 10-15 минута Душана Ристића (и надајмо се понеке убачене тројке), ако ту буду добро парирали, добро затварали рекет, одиграли агресивно на офензивном скоку, наши би могли почети квалификације побједама.
Највећа снага грузијске селекције је на клупи, нови селектор Александат Џикић, стручњак који умије и из лимитиранијих играча, што реално јесте у грузијској селекцији изузимајуци Амера и двојац у рекету, извући максимум и наћи им улогу да као тим добро изгледају.

Наравно, селектору Пешићу и нашим сјајним кошаркашима пуно среће у квалификациама.
 
У првом колу, углавном очекивани резултати, екипе које су били фаворитима оствариле су побједу, десило се тек једноп изненађење. И то у нашој групи, Данска је побиједила Грузију 75:69 (стат. овдје).
Меч, нисам гледао, но поглед на статистику је баш неочекиван. Данци су натјерали Грузине агресивном игром на чак 21 изгуибљену лопту, но оно што је баш неочекивано имајучћи у виду да је Грузија баш јака у рекету, остварили су велику доминацију у скоку, чак 15 офензивних скокова, за посљедицу имамо да су Данци имали 20 шутева из игре више као и 4 слободна бацвања, преведено 22-23 посједа више. Таква утакмица се мора добити. Шермадинија су потпуно затворили једини који су код Грузина одиграли нешто, су Шенгелија и Амер Томасон.
Ово компликује ситуацију у нашој групи, Данцуи су се показали пуно опаснијим него ли сам лично имао представу а Грузини ће у понедјељак против наших као домаћини имати императив побједе.

Од других занимљивих мечева првог кола, Италија је очекивано побиједила Турски 87:90 (стат. овдје). Италијани су играли "своју игру", Турци имају видљиве проблеме, доста лимитираних игралча, далеко им бјеше најбољи нови натурализовани играч Тарик Биберовић (27 поена, 9 скокова и 4 асистенције) саиграч нашег Гудурића у Фенеру, који има и кудикамо мању улогу од Марка у ротацији, и то нам говори да су Турци у проблему.

Француска је очекивано добила Хрватску 73:61 (стат. овдје), повремено су Марио Хезоња и Џејлен Смит из Паертизана парирали, но овај тим Француске је једноставнио премоћан, по мени најквалитетнија екипа у овом "прозору" квалификација
 
Kakve su ovo grupe? Svaka smešna od smešnije. Sistem je takav da svako moze da prodje. Onda kad počne EP bude svi igraju danas. Ne igraju nego sistem lak za sve.
с напоменом да је ово четврта завршна фаза квалификација... дакле отпали су по један у свакој фази и то баш везери типа албанија ил казахстан и тако слично...
 
Eh u onim americkim kvalifikacijama Kuba dobila Amere i to sa 15-ak razlike, prva u istoriji i istorijska pobeda Kubanaca nad SAD, sad istina za Amerikance nisu igrali NBA igraci vec uglavnom igraci koji su na dvosmernim ugovorima medju kojima je najvece ime nekadasnja velika nada Orlanda Elfrid Pejton dok sa druge strane Kubanci imaju nekoliko vrlo dobrih i zanimljivih igraca kao sto su Hasijel Rivero iz Makabija, Hauard Sent-Ros bivsi igrac Panatinaikosa koji sad igra u Spaniji u ACB ligi, pa recimo Pedro Bombino i Markos Čakon su dva mlada talentovana i zanimljiva igraca koji igraju u Argentini i koji su bili dva vodeca igraca na toj utakmici sa Amerikancima, Karel Guzman koji igra za rumunski Kluz sa kojim igra i i onaj EvroKup i za koji igra jos par poznatijih igraca, pa recimo Joanki Mensia je isto jedan solidan igrac, pa Joel Kubilja takodje, sad ovako izuzev Jasijela Rivera i mozda Hauarda Sent-Rosa koje ljudi pamte iz Evrolige verujem da vecina ovih ostalih imena ne znaci mnogo ali ovako iako ne igraju u nekim vrhunskim ligama i klubovima onaj ko malo dublje prati kosarku zna da se radi ovako o talentovanim igracima, pa stoga ovaj rezultat i pobeda Kubanaca ne cude previse.
Inace svaka cast Kubancima verujem da im ova pobeda mnogo znaci (pogotovo jos u Havani pred njihovom publikom). ;)

Takodje kvota na Kubance je bila oko 10 pa eto onaj ko se kladi mislim da je vredelo da malo rizikuje i stavi neki dinar na Kubance (narocito onaj ko malo dublje i bolje poznaje kosarkaske prilike).

Evo i highlights-a ;)

 
У другом колу квалификација за ЕП неколико изненађења.
Свакако је највеће побједа Бугарске против свјетских првака Њемаца 67:62 (стат. овдје).
Бугари су лимитарана екипа. Играју своју игру деценијама, успорену, умртзвљену, на што мањи број посједа, ко им уђе у ритам могу бити незгодни, но примјетан мањак квалитета, имају тек једног баш врсног играча натурализованог комбо бека Кодија-Мекинтајер којег памтимо из Партизана.
Но изненадили су Њемце који су шутирали из игре 29%. И који због одсуства ен-би-еј играча (браћа Вагнер, Тајс, Шрудер) и неких евролигашких (Бонга, Ло, Обст) ипак немају ту шорину попут Француске да попуне све позиције. Имају ту и неколико евролигашких играча, чак 8, но у овој екипи има играча који једноставно нису за овај ниво.

Друго иозненађење је побједа Белгије против Шпаније 58:53 (стат. овдје).
Белгијанци немају звучна имена, немају нити једног евролигашког играча, прво име комбо бек Обасохан, тако осредњи ниво у италијанскох лиги, али имају игру. Чврсто у одбрани, мањак квалитета надогнађују агресијом и енергијом, њима нико нико неће дати пуно кошева, свима ће бити тежак противник. Шпанци су очигледно у проблему. Начели су их Летонци, сада и Белгија. Имају систем, најбољи у Европи, улажу у млађе категорије, у млађим узрастима константно успјеси, најављују нова и нова имена, али код прелаза из јуниорске у сениорску кошарку запиње и запиње. Мало ко од тих играча који су обећавали доминацију у млађим узрастима то потврди у сениорској кошарци. У овим квалификацијама су тако саставили екипу од младих који долазе и од ветерана попут Клавера, позицију плеја су попунили Рубиом који и не игра ове сезоне. Но игра је једно мучење, довољно је рећи да су против Белгијанаца упутили само 47 шутева (није грешка) а нису често стајали ни на линији пенала. Оно што их је годинама красило, и у млађим узрастима и у А селекцији, велика агресија која омогућује брзу транзицију и велики број посједа и напада, сада и ту у игри у пољу муку муче. Чека их период када ће морати дочекати неке младе снаге (Нуњез, Алманса) но питање је да ли ће то временом бити тај квалитет.

Побједа Естоније против Литваније 65:59 (стат. овдје) није изненађење.
Естонски играчи играју у јаким европским лигама, у Шпанији имају четворицу, имају и двојицу евролигаша, играчи који знају одиграти чврсто, агресивно како је потребно за овај ниво. На другој страни Литванци једноставно немају ту ширину да попуне одстуство важних играча. И они имају иозванредан рад са млађим узрастима, но код прелаза у сениорску кошарку мало ко оствари оно што је обећавао. Они ће се квалиофиковати на ЕП, повратком у тим важних играча (Јокубаитис, Браздеикис, Седекерскис, Сабонис, Валанчунас) уз могући развој неких баш надарених (Мараускас, Кривас) биће конкурентни за врх.

Најзанимљивији меч бјеше у Тузли. Побједа Француске против БиХ 74:64 (стат. овдје)
Играчи БиХ су пружили велики отпор, Доста лимитирани, против премоћне екипе Француске, редом састављене од изврсних евролигаких играча, одиграли су борбено, агресивно, пресудио је мањак квалитета. И недостатак ниских играча, посебно плеја. Одиграли су читав меч са двометрашком петорком, улогу плеја су преузели Атић и Муса којег је мучио за главу нижи Албиси, повремено би парирали, повремено би то било мучење гдје би тешко преносили лопту. Све у свему, пружили су најбољи отпор који је био реалан имајући велику разлику у квалитету играча, Камењаш је чак повремено добро парирао много квалитетнијим Поиријеу и Лесору, Лазић из Спартака је одиграо са великом енергијом, аутор потеза утакмице, када је контру Француза два на нула спречио нестварном блокадом.

 
У другом колу квалификација за ЕП неколико изненађења.
Свакако је највеће побједа Бугарске против свјетских првака Њемаца 67:62 (стат. овдје).
Бугари су лимитарана екипа. Играју своју игру деценијама, успорену, умртзвљену, на што мањи број посједа, ко им уђе у ритам могу бити незгодни, но примјетан мањак квалитета, имају тек једног баш врсног играча натурализованог комбо бека Кодија-Мекинтајер којег памтимо из Партизана.
Но изненадили су Њемце који су шутирали из игре 29%. И који због одсуства ен-би-еј играча (браћа Вагнер, Тајс, Шрудер) и неких евролигашких (Бонга, Ло, Обст) ипак немају ту шорину попут Француске да попуне све позиције. Имају ту и неколико евролигашких играча, чак 8, но у овој екипи има играча који једноставно нису за овај ниво.

Друго иозненађење је побједа Белгије против Шпаније 58:53 (стат. овдје).
Белгијанци немају звучна имена, немају нити једног евролигашког играча, прво име комбо бек Обасохан, тако осредњи ниво у италијанскох лиги, али имају игру. Чврсто у одбрани, мањак квалитета надогнађују агресијом и енергијом, њима нико нико неће дати пуно кошева, свима ће бити тежак противник. Шпанци су очигледно у проблему. Начели су их Летонци, сада и Белгија. Имају систем, најбољи у Европи, улажу у млађе категорије, у млађим узрастима константно успјеси, најављују нова и нова имена, али код прелаза из јуниорске у сениорску кошарку запиње и запиње. Мало ко од тих играча који су обећавали доминацију у млађим узрастима то потврди у сениорској кошарци. У овим квалификацијама су тако саставили екипу од младих који долазе и од ветерана попут Клавера, позицију плеја су попунили Рубиом који и не игра ове сезоне. Но игра је једно мучење, довољно је рећи да су против Белгијанаца упутили само 47 шутева (није грешка) а нису често стајали ни на линији пенала. Оно што их је годинама красило, и у млађим узрастима и у А селекцији, велика агресија која омогућује брзу транзицију и велики број посједа и напада, сада и ту у игри у пољу муку муче. Чека их период када ће морати дочекати неке младе снаге (Нуњез, Алманса) но питање је да ли ће то временом бити тај квалитет.

Побједа Естоније против Литваније 65:59 (стат. овдје) није изненађење.
Естонски играчи играју у јаким европским лигама, у Шпанији имају четворицу, имају и двојицу евролигаша, играчи који знају одиграти чврсто, агресивно како је потребно за овај ниво. На другој страни Литванци једноставно немају ту ширину да попуне одстуство важних играча. И они имају иозванредан рад са млађим узрастима, но код прелаза у сениорску кошарку мало ко оствари оно што је обећавао. Они ће се квалиофиковати на ЕП, повратком у тим важних играча (Јокубаитис, Браздеикис, Седекерскис, Сабонис, Валанчунас) уз могући развој неких баш надарених (Мараускас, Кривас) биће конкурентни за врх.

Најзанимљивији меч бјеше у Тузли. Побједа Француске против БиХ 74:64 (стат. овдје)
Играчи БиХ су пружили велики отпор, Доста лимитирани, против премоћне екипе Француске, редом састављене од изврсних евролигаких играча, одиграли су борбено, агресивно, пресудио је мањак квалитета. И недостатак ниских играча, посебно плеја. Одиграли су читав меч са двометрашком петорком, улогу плеја су преузели Атић и Муса којег је мучио за главу нижи Албиси, повремено би парирали, повремено би то било мучење гдје би тешко преносили лопту. Све у свему, пружили су најбољи отпор који је био реалан имајући велику разлику у квалитету играча, Камењаш је чак повремено добро парирао много квалитетнијим Поиријеу и Лесору, Лазић из Спартака је одиграо са великом енергијом, аутор потеза утакмице, када је контру Француза два на нула спречио нестварном блокадом.


Pa dobro mozda ipak i nije bas toliko iznenadjenje pobeda Bugara nad Nemackom kad uzmemo u obzir da Nemcima niko nije igrao od bitnih igraca (Sruder, braca Vagner, Tais, Kleber, Hartenstajn, Obst, Lo Maodo, Bonga, Vojtman, Timan, itd) i da je David Kramer bese jedini igrac koji im je igrao na Svetskom prvenstvu a da igra u ovim kvalifikacijama, ono iznenadjenje jeste (jer svakako da su Nemci i u ovom kombinovanom sastavu kvalitetniji) ali opet ne sad neka tolika senzacija.
Recimo u ovom sastavu Nemacke bi izdvojio Oskara da Silvu koji se posebno istice i mislim da bi mogao da bude fino pojacanje za njihovu reprezentaciju u narednom periodu.

Inace vece mi je iznenadjenje pobeda Belgijanaca nad Spanijom, mislim ajde Belgijanci nisu bas tako losi ali opet su Spancima igrali Riki Rubio (koji je verovatno daleko od svoje najbolje forme), Haime Fernandez, Dario Brizuela, Huančo Ernangomez, Viktor Klever, itd opet jedan onako respektabilan sastav i ekipa sastavljena od uglavnom afirmisanih i proverenih igraca, mada mislim da je ovo jos jedan u nizu pokazatelja da su njihovo vreme i njihov vrhunac prosli i mislim da ce se vratiti tamo odprilike gde su bili i pre nego sto im se pojavila ta generacija sa bracom Gasol, Navarom, Kalderonom, Rubiom, Rudi Fernandezom, Felipe Rejesom, Garbahosom, Raul Lopezom, Ljuljom, Ćaćo Rodrigezom, Mumbruom,Ibakom, Miroticem i svim tim silnim igracima, ono malo sta je ostalo od toga a ti neki koji bi trebalo da budu njihovi naslednici uglavnom nisu bas na tom nivou, mislim bice oni i dalje jedna respektabilna i sasvim solidna selekcija koja bi uz malo srece tu i tamo mogla do poneke medalje ali mislim da nikad vise nece biti ni blizu onoga sto su bili do pre nekih 5,6 godina.


Za Litvance i Estonce se donekle slazem, Estonci su onako relativno skromna ali kompaktna ekipa i to sto imaju imaju, a i Litvanci su jako mala zemlja i ipak nemaju taj kvantitet i nije im bas lako da nadomeste izostanak najboljih igraca iako imaju solidnu sirinu i bazu igraca, mada opet su im tu bili Uljanovas, Lekavičius, Giedraitis, Sirvidis, Dimša, Blazevic, igraci koji znaju sta je ozbiljna kosarka i svakako da su trebali da pobede ali eto, verovatno je kao i u slucaju Bugarske i Belgije malo i zelja presudila jer verujem da ova pobeda mnogo vise znaci Estoncima nego sto bi eventualno znacila Litvancima.

A za Francuze se slazem, verovatno imaju i najjaci tim u ovim prozorima, gotovo sve bas ozbiljni evroligaski tipa Jabusili, Lesor, Timoti Luvavu, Porije, Kordinije, Albisi, Strazel, Francisko Silvia, Lakomb, Inglis, a to je i par mladjih igraca kojima je ovo lep test a ujedno i lepa prilika da malo provere neke mlade igrace pred OI na kojima su domacini kao sto su recimo Hadr Nifi iz Pariza ili Džejlen Hoard iz Hapoela iz Tel Aviva koji ima i NBA iskustvo.
Inace Francuzi zaista odlicno rade (uprkos neuspehu na SP), imaju kontinuitet, liga im je sve bolja, odlicno rade sa mladim igracima, konstantno izbacuju kvalitetne nove mlade igrace (opet imaju neka dva klinca gde bi obojica trebalo da budu medju prvih 5 pikova na draftu ove godine) i imaju zaista lepu i široku bazu veoma kvalitetnih igraca sto iz NBA sto iz Evrope.
 

Back
Top