Nemoj da budete tako neprijatni i sugurni. Ja sam bio 1998 na Kosarama od 1 jula do 30 setembra. Video sam ono sto pojedini mgu samo na filmu da gledaju. Licno sam ucestvovao u izvlacenju poginulog Majora GORANA OSTOJICA kod žar kolibe. I mnogo drugih akcija na kosarama . Kao i 4 avgusta kad je poginuo DIMOV DALIBOR kod ostre krivine. I imajte malo postovanja prema poginulima a i nas koji smo se borili za nasu domovinu za srpstvo.
Kosare
- Začetnik teme namestuvoljno
- Datum pokretanja
Nemoj da budete tako neprijatni i sugurni. Ja sam bio 1998 na Kosarama od 1 jula do 30 setembra. Video sam ono sto pojedini mgu samo na filmu da gledaju. Licno sam ucestvovao u izvlacenju poginulog Majora GORANA OSTOJICA kod žar kolibe. I mnogo drugih akcija na kosarama . Kao i 4 avgusta kad je poginuo DIMOV DALIBOR kod ostre krivine. I imajte malo postovanja prema poginulima a i nas koji smo se borili za nasu domovinu za srpstvo.
Neka je vecna slava onima koji su izginuli za srbiju. Najznacajniji tenkoprohodni pravac je bio u rejonu Kosara. Da su Kosare pale, ko zna kako bi tekle akcije NATO snaga podrzani od strane Siptara i Albanske vojske.
Kosare je lepo opisao Milovan Drecun u knjizi Drugi Kosovski boj.
Pozdrav svima koji su bili najhrabriji kada je bilo najpotrebnije.
Kosare je lepo opisao Milovan Drecun u knjizi Drugi Kosovski boj.
Pozdrav svima koji su bili najhrabriji kada je bilo najpotrebnije.
gost 164296
Primećen član
- Poruka
- 853
Neverovatno kakvih kretena ima da ne znaju da cijene takve junake i heroje,Slava onima koji su dali svoje zivote za svoju otadzbinu i da ne zaborave se i oni koji su preziveli taj pakao,A onim kretenima koji samo seru iza kompjutera i uvlace se u dupe zapadu naucite jednom kako se voli svoja zemlja.Jos jednom slava onima koji su dali svoje zivote i heroji nikada ne umiru.
gost 164296
Primećen član
- Poruka
- 853
Veoma si duhovit nema sta.
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.167
Na koga se odnosi ovaj post?
gost 164296
Primećen član
- Poruka
- 853
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.167
Pa prijatelju, procitaj moje komentare pa ces, nadam se, shvatiti nesto. Ovako ne znam odakle ti ovo, posto sam siguran da nisi procitao ni jedan moj post u vezi kosara...pozdrav i tebi...
Zdravo drugari! Slučajno sam naleteo na ove diskusije o Košari, pa reko da i ja malo "zamutim vodu". Ja sam kao komandir jednog odeljenja rezerista (63. pad. brigada) stigao na Košare 13/14 maja 1999. Vozilima smo došli do kote 502 (gde se nalazila veća grupa dobrovoljaca), kojima smo rekli da smo inžinjerci iz Pirotai. Tu su nam vozila i uništena NATO raketama neposredno nakon što smo se uklonili od njih. U isto vreme došlo je još jedno odeljenje rezervista (osam judi), a nešto ranije i četa (pedesetak vojnika) na odsluženju vojnog roka. Ja sam sa "svojom ekipom" od osam ljudi zamenio grupu iz iste jedinice koja je do tada držala taj reon (kota 601, (neposredno iznad puta i potoka), a ostali padobranci su bili par stotina metara severnije od mene. Zadatak je bio da ujutru u 5h krenemo u napad radi "povraćaja" teritorije i objekata (karaule) koji su ranije bili izgubljeni. U akciji je trebalo da učestvuju još neke jedinice (namerno neću da ih spominjem), kao i par tenkova. Tokom noći došlo je do više vazdušnih udara po našim položajima gde smo bili direktno pogođeni kas. bombama i raketama, ali smo tada prošli bez težih gubitaka. Napominjem da na mestu gde sam se nalazio nije bilo nikakvih zaklona osim drveća i šiblja. Da bi smo bili pokretljiviji nismo poneli gotovo ništa osim naoružanja, municije i "pancira". Ujutro, nakon artiljerijske pripreme očekivali smo komandu za napad, međutim javili su nam da se "pritajimo" jer su neke jedinice tokom noći napustile položaje (što smo i sami primetili jer je po nama otvarana paljba iz neposredne blizine, a sa mesta gde bi trebalo da su "naši".Takođe je i jedan naš tenk bio pogođen i onesposobljen. Tako smo se nas osmoro pritajili i tu ostali "pritajeni" još sledećih osam dana, apsolutno bez hrane, vode, cigareta i bez spavanja. I "motorola" je ostala bez baterije već nakon par sati, pa smo vezu sa ostalim našim grupama održavali kuririma. Ono što sigurno mogu da tvrdim je, da u periodu od 13 maja pa do 3 ili 4 juna, u blizini moje grupe, a posebno ispred nas nije bilo ni jednog vojnka ili starešine iz bilo koje druge jedinice!
Tokom sledeće noći vazdušni napadi su se ponovili, i tada je iz našeg borbenog sastava izbačeno gotovo polovina ljudstva. Dva vojnika su poginula a tridesetak je teže ili lakše povređeno. Iz mog odelenja su dva drugara morala da se vrate u bazu zbiog "kontuzije", a i mi ostali smo bili dobro izubijani. (Meni su tada svi zubi "razmrdani" pa sam morao da ih povadim odmah posle rata). Ovakva bombardovanja su nastavljena svake noći negde do 20. maja. Prilikom zadnjeg bombardovanja su kasetne bombe kasnije odbačene, pa su umesto na moju grupu pale stotinak metara dalje i pobile veći broj šiptara. Za svo vreme boravka na ovom mestu bila je opšta pucnjava sa svih strana. Ko je i na koga pucao bog će ga znati. I na nas je veoma često pucano (kineskom municijom) iz neposredne blizine. Mi smo se trudili da ne pucamo bez preke potrebe. Ipak je najteže u svemu bio premor, jer niko od nas nije spavao više od par sati, a ja lično nisam spavao ni dvadesetak minuta (za devet dana ukupno). Vratili smo se u bazu, a kroz dva dana ponovo smo bili na istom mestu još sledećih sedam dana, međutim tada ovakvih bombardovanja više nije bilo. Sa Košare sam otišao na Morinu i tamo ostao do potpisivanja sporazuma. Većina onog što je napisano u prethodnim "prepiskama" na ovom forumu je uglavnom tačno. Ono što mi smeta prilikom ovakvih "diskusija" je to što svi smatraju da imaju prava više od onih "drugih". Neki zbog toga što su negde bili a neki zbog toga što tamo nisu bili. Niko meni nije kriv što sam "zakasao" po ratovima, (bio sam i 1991), pa se stoga i ne trudim da nekom dokazujem kako je tamo bilo. Smatram da je nekorektno vređati nekog samo zbog toga što nije doživeo nešto. Moramo svi da shvatimo da onaj ko nije prošao pakao ne može ni da nasluti kako izgleda. Pozdrav svima i ohladite cevi.
I na kraju: Smatram da je u organizacionom pogledu u ovom ratu bilo obično rasulo (od strane našeg vojnog i političkog vrha), te da smo u takvoj situaciji "jeftino" prošli. Uz malo više poštenija i boljeg rukovođenja mogli smo mnogo više da učinimo i da bolje prođemo.
Tokom sledeće noći vazdušni napadi su se ponovili, i tada je iz našeg borbenog sastava izbačeno gotovo polovina ljudstva. Dva vojnika su poginula a tridesetak je teže ili lakše povređeno. Iz mog odelenja su dva drugara morala da se vrate u bazu zbiog "kontuzije", a i mi ostali smo bili dobro izubijani. (Meni su tada svi zubi "razmrdani" pa sam morao da ih povadim odmah posle rata). Ovakva bombardovanja su nastavljena svake noći negde do 20. maja. Prilikom zadnjeg bombardovanja su kasetne bombe kasnije odbačene, pa su umesto na moju grupu pale stotinak metara dalje i pobile veći broj šiptara. Za svo vreme boravka na ovom mestu bila je opšta pucnjava sa svih strana. Ko je i na koga pucao bog će ga znati. I na nas je veoma često pucano (kineskom municijom) iz neposredne blizine. Mi smo se trudili da ne pucamo bez preke potrebe. Ipak je najteže u svemu bio premor, jer niko od nas nije spavao više od par sati, a ja lično nisam spavao ni dvadesetak minuta (za devet dana ukupno). Vratili smo se u bazu, a kroz dva dana ponovo smo bili na istom mestu još sledećih sedam dana, međutim tada ovakvih bombardovanja više nije bilo. Sa Košare sam otišao na Morinu i tamo ostao do potpisivanja sporazuma. Većina onog što je napisano u prethodnim "prepiskama" na ovom forumu je uglavnom tačno. Ono što mi smeta prilikom ovakvih "diskusija" je to što svi smatraju da imaju prava više od onih "drugih". Neki zbog toga što su negde bili a neki zbog toga što tamo nisu bili. Niko meni nije kriv što sam "zakasao" po ratovima, (bio sam i 1991), pa se stoga i ne trudim da nekom dokazujem kako je tamo bilo. Smatram da je nekorektno vređati nekog samo zbog toga što nije doživeo nešto. Moramo svi da shvatimo da onaj ko nije prošao pakao ne može ni da nasluti kako izgleda. Pozdrav svima i ohladite cevi.
I na kraju: Smatram da je u organizacionom pogledu u ovom ratu bilo obično rasulo (od strane našeg vojnog i političkog vrha), te da smo u takvoj situaciji "jeftino" prošli. Uz malo više poštenija i boljeg rukovođenja mogli smo mnogo više da učinimo i da bolje prođemo.
Moras biti precizniji sta te konkretno zanima, U to vreme (mart-oktobar 1998.g.) ja sam bio jedan od komandira u jedinici koja se nalazila na teritoriji karaule Kosare. Toga dana poginuli su mi : ml.vodnik po ugovoru Miroslav Jocić, ml.vodnik po ugovoru Miloš Pavlović, vojnik Vladimir Radoičić, vojnik Miladin Gobeljić i vojnik Ilija Pavlović u zasedi koju je snimkom zabelezio Agim Ramadani (koga smo kasnije skinuli i poceli naplatu duga). Inace su svi bili iz moje jedinice koja je pridodata granicarima kao jedinica za "dubinsko izvidjanje" . Bilo je strasno naporno naci taj snimak, ali sam uspeo uz pomoc puno prijatelja iz mog rodnog kraja. Snimak smo u vise navrata pustali na raznim TV stanicama zeleci pravdu, roditelji poginulih su se bili organizovali da se pokrene nesto, ali kao i u staroj istoriji ove nase napacene Srbije, o pravim junacima se prica vrlo kratko, i sve ode u zaborav... zalosno ali istinito.
Procitao sam sve vase postove i zgadilo mi se sve sto sam procitao... ne zbog toga sto je neko bio ili ne, da li je neko vise dao ili nije, ko ima vise poginulih ili slicno... vec zbog nacina na koji posmatrate sva desavanja kako 1998.g. tako i 1999.g (po starom srpskom principu "ciji je veci... ili ko je bolji srbin...). Nemam nameru da se svadjam nisakim, mozda je najbolje zatvoriti ovu temu, meni je isuvise gorka i bolna jer sam je licno iskusio.
Sramota je... da ni danas ne razumete rec PATRIOTIZAM ili deo zakletve koji smo svi davali a koji je sada namerno izbacen "... i da u toj borbi dam i svoj zivot" .
"Данас су на сцени они који Косово бране причом. На њиховим реверима пише „Косово је срце Србије“. Оних, који су срца оставили на Косову, нема у тим причама."
Bez namere da ikoga uvredim ovim postom nakon toliko vremena... pozdrav svima od Jerronymo-a (Strelac-9).
ninpo masinac
Zainteresovan član
- Poruka
- 305
Slucajno sam nabasao na ovu diskusiju.
mnoge stvari ovde su neistinite i ima dosta zabluda, ukljucujuci i ovo o bacanju letaka
http://forum.krstarica.com/showthread.php/197019-kosare?p=6178162&viewfull=1#post6178162
u JNA sam bio od 1989 kao komandir voda posebne namene snaga bezbednosti sfr jugoslavije. konkretno na kosovu smo vrsili zadatke u vise navrata od 1996 do 1999.
Konkretno na kosare smo upuceni 27.04.1999 bili smo u tom reonu do 01.07.1999 i u tom peroiodu se videlo koliko je vrh snaga bezbednosti bio samouveren i malo su imali zelje da slusaju komandire sa terena te je zbog toga (i zbog toga, i zbog drugih razloga, naravno) dolazilo do situacija da jedinice koje su spremane za specificne zadatke u stvari krpe rupe na raznim mestima u liniji odbrane. i mi smo tako svo vreme sukoba "krpili rupe" u liniji odbrane uporedo sa drugim zadacima.
leci jesu bacani kao sto je rekao ucesnik rednaksi, na njima je bila fotografija tenka na kojem je bio ucrtan nisan i tekst na engleskom u kojem se govorilo o tome da su 78ma, 211ta 52ga i 78ma brigada mete nato bombardovanja i da isto nece prestati dok se pomenute jedinice ne povuku u svoje kasarne. takodje su bacani leci posle naleta B52, ovi su bili na srpskom i pisani cirilicom.
takodje, zelim da kazem da su izneseni su netacni potaci o dogadjajima na petrovoj gori na samom pocetku sukoba u SFRJ http://forum.krstarica.com/showthread.php/197019-kosare?p=6180878&viewfull=1#post6180878
1. Vrsene su istovremeno 4 akcije ukljucujuci i 2 na petrovoj gori ali toranj na Magarčevcu (radio-relejno cvoriste ili MS 405) nije bio meta iz odredjenih razloga. "autonomni agregati" i skladiste u drugoj koti MS 405 su bile mete.
2. Grupe sa petrove gore su se izvlacile kroz pravac Svinica i gejkovac preko reke Glina na ponikve, nema govora o prebacivanju preko Save
3. jedan do zadataka zadatak na maragcevcu nije izvrsen jedan jeste.
moj pozivni 1996-1999 je bio od una-3 do una-12, po potrebi i po zadacima.
Jerronymo, mislim da smo se nekoliko puta presecali na vezi. drago mi je da si ziv i zdrav.
kao i Agim Ramadani tako i ravilj maremi, munib mazari i ona dva egipcaninca su isto...treci je, koliko ja znam. u sharm el sheiku, drzi neki ronilacki centar, bio je 2001-2002 u rusiji, tamo ga prepoznali neki nasi al pobeze...
toliko od mene
mnoge stvari ovde su neistinite i ima dosta zabluda, ukljucujuci i ovo o bacanju letaka
http://forum.krstarica.com/showthread.php/197019-kosare?p=6178162&viewfull=1#post6178162
u JNA sam bio od 1989 kao komandir voda posebne namene snaga bezbednosti sfr jugoslavije. konkretno na kosovu smo vrsili zadatke u vise navrata od 1996 do 1999.
Konkretno na kosare smo upuceni 27.04.1999 bili smo u tom reonu do 01.07.1999 i u tom peroiodu se videlo koliko je vrh snaga bezbednosti bio samouveren i malo su imali zelje da slusaju komandire sa terena te je zbog toga (i zbog toga, i zbog drugih razloga, naravno) dolazilo do situacija da jedinice koje su spremane za specificne zadatke u stvari krpe rupe na raznim mestima u liniji odbrane. i mi smo tako svo vreme sukoba "krpili rupe" u liniji odbrane uporedo sa drugim zadacima.
leci jesu bacani kao sto je rekao ucesnik rednaksi, na njima je bila fotografija tenka na kojem je bio ucrtan nisan i tekst na engleskom u kojem se govorilo o tome da su 78ma, 211ta 52ga i 78ma brigada mete nato bombardovanja i da isto nece prestati dok se pomenute jedinice ne povuku u svoje kasarne. takodje su bacani leci posle naleta B52, ovi su bili na srpskom i pisani cirilicom.
takodje, zelim da kazem da su izneseni su netacni potaci o dogadjajima na petrovoj gori na samom pocetku sukoba u SFRJ http://forum.krstarica.com/showthread.php/197019-kosare?p=6180878&viewfull=1#post6180878
1. Vrsene su istovremeno 4 akcije ukljucujuci i 2 na petrovoj gori ali toranj na Magarčevcu (radio-relejno cvoriste ili MS 405) nije bio meta iz odredjenih razloga. "autonomni agregati" i skladiste u drugoj koti MS 405 su bile mete.
2. Grupe sa petrove gore su se izvlacile kroz pravac Svinica i gejkovac preko reke Glina na ponikve, nema govora o prebacivanju preko Save
3. jedan do zadataka zadatak na maragcevcu nije izvrsen jedan jeste.
moj pozivni 1996-1999 je bio od una-3 do una-12, po potrebi i po zadacima.
Jerronymo, mislim da smo se nekoliko puta presecali na vezi. drago mi je da si ziv i zdrav.
kao i Agim Ramadani tako i ravilj maremi, munib mazari i ona dva egipcaninca su isto...treci je, koliko ja znam. u sharm el sheiku, drzi neki ronilacki centar, bio je 2001-2002 u rusiji, tamo ga prepoznali neki nasi al pobeze...
toliko od mene
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.167
Pisao sam kao rednaksi (unazad - iskander) zato sto su me vise puta blokirali zbog stvari koje sam pisao. Hvala vam sto posle pet godina potvrdjujete moje tvrdnje. Cinjenica je da ima mnogo onih koji su vodili rat iz fotelja ili im je neko pricao. Tuzno je to sto ni sami, izgleda, ne znaju da su takve ,,radnje,, kontraproduktivne za sve ono sto su borci ucinili u tim godinama. Ali je dobro sto jos ima ljudi koji znaju i zele da se bore za istinu. Pozdrav
sumnjivo lice
Buduća legenda
- Poruka
- 44.833
Mene interesuje odakle ta informacija o grupi iz panceva (ptertpostavljam da imas u vidu ljude iz 72ge koja tada jos nije ni bila formirana) i tom koncetru preko motorole. PItam zato sto sam bio ucesnik dogadjaja u tom operativnom reonu (sredina septembra 1991), grupa kojom sam ja komandovao je bila prebacivana helikopterima u 2 navrata u taj operativni reon ali nikada nije bila desantirana niti je ikada dejstvovala u tom reonu. Posto imam kontakte i sa bivsim protivnicima (jbg, ipak smo svi isli u iste skole i prolazili iste poligone) i znam dvojicu ljudi koji su tih dana bili sa hrvatske strane i ucestvovali u borbama oko objekta Degman na Dilju (kota 460) i nijedan mi ne potvrdjuje bilo kakav desant na taj objekat, potvrdjuju mi neka druga desavanja po koti 460 i uopste u tom reonu, mnogo toga se poklapa sa mojim operativnim saznanjima iz tog vremena, popunili su mi neke operativne rupe za koje nisam imao potvrdu ni sa jedne strana, samo nagadjanja da li je bilo ovako ili onako...ali ovo o desantiranju...da, bio je pokusaj izvlacenja helikopterom (ili helikopterima, razni ljudi daju razne informacije) no taj helikopter je oboren nakon poletanja sa degmana i pao je na hrvatskoj strani, da jedna grupa ljudi je peske krenula prema savi preko oprisavaca no niko ne zna ni za kakav pokusaj deblokade, svi potvrdjuju smao spustanje helikoptera na degmanu i uzletanje nekom manje od minut i dalje pad u nekon selu pored save.
odakle informacija o navigacionoj gresci, zarobljavanju pripadnika, koncertu itd?
sumnjivo lice
Buduća legenda
- Poruka
- 44.833
