Slušam često o moralu... O poštenju... I to igrom slučaja od ljudi koji su i sami radili to isto... Po principu "korela koza ovcu"... Naravno, to nikad ne može da bude isto, ja to razumem, ali opet... Zar je sećanje toliko kratko...
Narod koristi svaku priliku da nesto ućari... Retki su oni koji se odupru tom nagonu... Ali, kad uzmeš nešto što nije tvoje, što ti ne pripada, ma kakvi bili izgovori pod kojim okolnostima je to završilo u tvom džepu, to je u svakom slučaju jedan vid krađe... Da li je neko izgubio novčanik ili mu ispao novac a ti pomislio "da se ne baci"... Ili "da nisam ja, uzeo bi neko drugi"... Da li ti je kasirka vratila više kusura a ti se pravio da to nisi video... U svakom slučaju, uzeo si nešto što nije tvoje... A s druge strane, neko je za to isto ostao kratak...
Pre oko dve decenije dogodila se velika pljačka naše države... Njeni građanii su po sramotno niskim cenama otkupljivali stanove koji im nisu pripadali... Stan koji bi realno vredeo bar 40000 nemačkih maraka, dobijen je na poklon od, na primer, 200 maraka... I nikome to nije smetalo... Naravno, lopovluk nikad i ne smeta ako se sliva u tvoj džep... Bode oči samo kad neko drugi uradi to isto... Onda su ti isti ljudi, koji su ukrali stanove od drzave, kukali na tu drzavu kako ne valja... Kako bi i valjala s takvim građanima... Dobar deo ljudi nije ni zaslužio stanove koje je dobio... Jer je već imao kuću ili i drugi stan... Ono što im je država davala kao vid socijalne pomoći, kasnije je postalo vid zarade... Ti isti stanovi su i danas predmet prodaje za 100 puta vece iznose... U međuvremenu, kad bi neko i zaradio za drugi stan, nije se setio da onaj koji je dobio vrati državi... Amnezija je jedna od boljih bolesti, cak ni ne boli... Sve u svemu, zavidan broj građana ove siromašne države je doprineo da budemo tu gde jesmo...
A sada, ti isti ljudi, koji su dobro zavukli ruku u državni džep, koriste svaku priliku da upru prstom u nekog drugog... I treba, ali bi prvo taj isti prst trebalo da stave na čelo... Možda im dođe iz dupeta u glavu... Možda im izreka "ko o čemu, ***** o poštenju" prizove neka sećanja... Možda, mada ne verujem...
Narod koristi svaku priliku da nesto ućari... Retki su oni koji se odupru tom nagonu... Ali, kad uzmeš nešto što nije tvoje, što ti ne pripada, ma kakvi bili izgovori pod kojim okolnostima je to završilo u tvom džepu, to je u svakom slučaju jedan vid krađe... Da li je neko izgubio novčanik ili mu ispao novac a ti pomislio "da se ne baci"... Ili "da nisam ja, uzeo bi neko drugi"... Da li ti je kasirka vratila više kusura a ti se pravio da to nisi video... U svakom slučaju, uzeo si nešto što nije tvoje... A s druge strane, neko je za to isto ostao kratak...
Pre oko dve decenije dogodila se velika pljačka naše države... Njeni građanii su po sramotno niskim cenama otkupljivali stanove koji im nisu pripadali... Stan koji bi realno vredeo bar 40000 nemačkih maraka, dobijen je na poklon od, na primer, 200 maraka... I nikome to nije smetalo... Naravno, lopovluk nikad i ne smeta ako se sliva u tvoj džep... Bode oči samo kad neko drugi uradi to isto... Onda su ti isti ljudi, koji su ukrali stanove od drzave, kukali na tu drzavu kako ne valja... Kako bi i valjala s takvim građanima... Dobar deo ljudi nije ni zaslužio stanove koje je dobio... Jer je već imao kuću ili i drugi stan... Ono što im je država davala kao vid socijalne pomoći, kasnije je postalo vid zarade... Ti isti stanovi su i danas predmet prodaje za 100 puta vece iznose... U međuvremenu, kad bi neko i zaradio za drugi stan, nije se setio da onaj koji je dobio vrati državi... Amnezija je jedna od boljih bolesti, cak ni ne boli... Sve u svemu, zavidan broj građana ove siromašne države je doprineo da budemo tu gde jesmo...
A sada, ti isti ljudi, koji su dobro zavukli ruku u državni džep, koriste svaku priliku da upru prstom u nekog drugog... I treba, ali bi prvo taj isti prst trebalo da stave na čelo... Možda im dođe iz dupeta u glavu... Možda im izreka "ko o čemu, ***** o poštenju" prizove neka sećanja... Možda, mada ne verujem...