Pa tako kazi, ti si elita uz KundK koja je, gle, slucajnosti li zavrsio na forumu krstarice sa turskom rajom. Kad tako pocnu da k.e.nj.aju o tome kako su oni, jelte, rodom iz napredne sredine a u stvari iz neke selendre u KundK koja je u toj carevini bila u p.m. od kulture, obrazovanja i blagostanja. Pa onda takve pitam, jel vam ta "blizina" carstvu ostavila tradicije univerzitetskig obrazovanja? Ah, nije jer ste bili teska periferija tog carstva.
Hajde, ne s.e.r.i, ceo juzni deo Ugarske koji vi zovete Vojvodina je bila teska selendra, skole su bile provincijske a one bolje svakako nisu bile srpske nego nemacke. A prvu ustanovu koja se zvala fakultet je dobila tek mislim 1956 kada je otvoreno odeljenje Filizofskog fakulteta BU u NS ( za ilustraciju kao godina osnivanja BU se uzima 1848, preko 100 godina pre te godine). U Vojvodini pre 1914 nije zivela elita carevine, ziveo je narod koji je bio u kmetskom odnosu ka vlastelinima ili najamnickom odnosu ka svapskim industrijalcima u par varosi koje su postojale u juznoj Backoj, Banatu i Sremu.
Ja upiredjujem decenije i vekove? A ti si se vratio na j.e.benu KundK i velicinu koju stevnasledili od njih a Beograd vam to oduzeo? Autonomaski g.ov.nari.
Posto pises u vreme kada je u Srbiji vec Bozic pretpostavljam da tebi nije danas vec si ga proslavio pre dve nedelje. Pa zasto onda dolazis da s.e.r.es protiv Beograda i Srbije na nas Bozic? Jel tolika mrznja?
Meni Bozic dokazi za 3 sata, pa cu se iskljuciti, ostaj mi zdravo.
Hristos se rodi, provedi se lepo
Ogradujem se od elitizma, spomenute navodne mrznje i svrstavanja u autonomase.
Kada se budes ukljucio uloguj se na Vikipediju i prepravi podatke.
Велика школа је била највиша
образовна институција у
Србији између 1863. и 1905. године. Настава је одржавана у
Капетан-Мишином здању. Школа је прерасла у
Београдски универзитет 1905, када су отворени
Медицински,
Богословски и
Пољопривредни факултет.
[1]
Уџбеници за студенте Велике школе из 1893. и 1894. године (данас у „
Адлигату”)
Основана је законом од
24. септембра 1863. године као наследник
Лицеја, дотадашње највише школе у
Кнежевини Србији која је била смештена у
Конаку кнегиње Љубице. Приликом оснивања премештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена, капетан
Миша Анастасијевић, поклонио „своме отечеству“. Значајни задужбинари били су и
Лука Ћеловић Требињац,
Ђока Влајковић, краљица
Наталија Обреновић и други.
[2]
Школа је у закону била дефинисана као
научно заведење за више и стручно изображење, тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили
ректор и
Академијски савет. Ректора је постављао владар, а први ректор био је
Константин Бранковић (1814–1865).
[3]
Велика школа је по оснивању имала три одељења, односно факултета:
Филозофски факултет,
Технички факултет и
Правни факултет. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири
prethodila joj je
Велика школа Ивана Југовића је била први заметак високе наставе у
Србији.
Југовићева Велика школа је основана
1808. године у
Београду и била је школа посебног карактера.
У свом наставном плану она је садржала како елементе средње школе (прве две године), тако и елементе високошколске наставе (трећа година). У прве две године учили су се средњошколски предмети (
историја,
географија, рачуница, стилистика,
немачки језик), а у трећој универзитетски предмети (државно право, кривично право и
међународно право). Због свега тога,
Велика школа је имала мало формалних сличности са осталим типовима школа како тадашњег, тако и садашњег времена. Њен узор је очито био у угарским краљевским академијама тога времена, на којима су више образовање стицали државни чиновници.
Kao sto sam napisao za univerzitet
Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно.
Velika skola Ivana Jugovica na koju se pozivas, nije bila univerzitet
У свом наставном плану она је садржала како елементе средње школе (прве две године), тако и елементе високошколске наставе (трећа година).
Њен узор је очито био у угарским краљевским академијама тога времена, на којима су више образовање стицали државни чиновници.
Akcenat je na "drzavni cinovnici".
Postoje popisi moja selendra je pocetkom XX-og veka brojala vise zitelja od tvoje nije Novi Sad, kada smo vec poceli da se prozivamo koja si generacija Beogradana.
Izvini cuo sam da je Beograd najvece selo, sa izgradenom najvecom spavaonom dal' samo na balkanu po nekima u svetu kazu da se zove Novi Beograd.
Nisam hteo da te uvredim pa sam i svoje mesto nazvao selom.