Kako se ponašati prema uplašenima?

nolllexija:
izgleda da ovde niko nema stalne i uzasne strahove,ja ih imam.Pakao je nista za to,imam ih od rodjenja,strahove od svacega...Vremenom su me potpuno paralisali i iscrpeli,a suicid stalna zelja(a bilo je i pokusaja),mozda sada vidite o cemu se radi u ovoj temi
Kliknite za proširenje...

Uh ala si omašio.
Pa ovde je prepuno sa strahovima....Ovde = Srbija , ovde=forum......

Jeste da je ristob u pravu , i to jeste jedan od mogućih puteva.
Kod straha pomaže pretvaranje neizvesnog u uzvesno.
Tj uzimanjem puta, recepture,treninga ljudska psiha koja je pogodjena strahom se rasterećuje od odgovornosti, opterećenja, zatvorene petlje.
Strah se ublažava samodisciplinom , a posle izvesnog vremena i ne primećuje se.
Kao tretman mršavljenja, to ima sličnosti sa borbom protiv straha.
Samo je bitno izabrati metodu, put koji ima jako pozitivno razrešenje u svim slučajevima , sa svim mogućim psihološkim profilima.
Religija ima takav put....
Ona ima ograničenja , bar kod većine, ali ta ograničenja neće biti smetnja većini.....
 
Praćenje obrasca odvlači pažnju od drugih stvari...
Poklanjanje pažnje detaljima sklanja misli od misli o hrani recimo....
Religija ima mnogih dobrih osobina, a jačanje samopouzdanja i podizanje palog duha je nešto od tih....
Posvećenje religiji ima lekovit učinak i kao svako posvećenje...Ispunjenjem.
Zatim pošto prihvatanje religije donosi mnoga gotova rešenja na pitanja, nema više toliko ni nedoumica , a ni nesigurnosti i neodlučnosti....
To sve navodi "vidik" osobe na "čistiji" put. Ovo čistiji znači da je broj mogućih izbora smanjen i sveden na neki iz seta "dozvoljenih" i oprobanih od strane te religije.
Prednost nije u gotovosti rešenja, već u jasnijem sagledavanju važnosti svakog pojedinačnog puta i rešenja na samu osobu....
Moderni manipulatori iz ovih demokratskih sistema nameću upletenost svakog pojedinca u milion odluka radi funkcionisanja demokratije (svuda demos, svuda 51%) , tako da ljudi postaju zagušeni odlukama i razmišljanjima, ili dovoljno je i samo izborima koje i paušalno mogu da odrade...ali su ispred njih....
Njihovi lični putevi , značaj, osim onih naglašenih kao što je društvena uspešnost, veća "vrednost" u $, medijska IN pokrivenost njima samima ostaju u dosta slučajeva pokriveni i nedovoljno istaknuti i jasni zbog preobiljnog izbora....
Ograničenje percepcije koju religija nudi ustvari postaje rasterećenje sopstvene percepcije i stoga sistem valorizacija i uslovljenosti odnosa i osećaja njih samih odjednom lakše funkcioniše.....
Na kraju da dodam da je sve ovo analiza bez uplitanja dobronamerne božije volje, ako postoji za tog pojedinca.......
 
A u vezi fobija, i tu religija pomaže bar na dva načina....
Jedan je naravno pomoć samog boga....
Druga je podizanje samopouzdanja , a i optimizma koji ide uz ushićenje pravog vernika u svrsishodnost svog života i puta koji tog trenutka ostvaruje....
A i sama nada se od trunke polako ojačava i raste.....
Lagodnost praćenja i ulaženja u religijsku subkulturu daje osećaj i socijalne sigurnosti i podrške , što je ljudima kao socijalnim bićima jako bitno.
Lakoća daje impuls daljem angažovanju i na drugim "za samu osobu problematičnih" oblasti i problema....
 
patak opet ti..visoko letis...rekoh ti vec par puta da pricas tako da te i ja glupava razumijem...sve si rekao i opet nista...nisi odgovorio na moje pitanje...kako da mi vjera pomogne u borbi protiv strahova...po tvojoj logici ispada da su vjernici manje plasljivi od nevjernika...svima nam je poznato da covjek samosugestijom moze i da se izljeci od nekih bolesti pa i od strahova...mnogi tu autosugestiju poistovjecuju s vjerom ali ja to bas ne vidim tako...i ja kao nevjernik mogu njome da se sluzim...
 
Ali će pre ili kasnije da ti zatreba iskustvo nataloženo u viševekovno testiranim stavovima i savetima.
A i drugačije je zbog socijalnog karaktera ljudskog bića, da li to radiš usamljeno ili u grupi sa pozitivnim socijalnim stavovima....kao što je verska zajednica bilo koje vere ...homogena subkultura...

Tu autosugestija biva stalno pretvarana u sugestiju , jer postoji neko ko realnije procenjuje napredovanje i stvarno ispoljavanje stvari kod pojedinca, a to je drugi pojedinac....
Drugo , vera je zarazna, ne vera kao religija , nego vera , kao poverenje i poštovanje, baš zbog konformnog pristupa čoveka svojoj okolini (evoluciona tendencija).

Nisu džabe komercijalni psiholozi uneli grupne terapije u svoj džeparac.....funkcionalnije je i isplativije......
 
otkacena slavonka:
patak opet ti..visoko letis...rekoh ti vec par puta da pricas tako da te i ja glupava razumijem...sve si rekao i opet nista...nisi odgovorio na moje pitanje...kako da mi vjera pomogne u borbi protiv strahova...po tvojoj logici ispada da su vjernici manje plasljivi od nevjernika...svima nam je poznato da covjek samosugestijom moze i da se izljeci od nekih bolesti pa i od strahova...mnogi tu autosugestiju poistovjecuju s vjerom ali ja to bas ne vidim tako...i ja kao nevjernik mogu njome da se sluzim...
Kliknite za proširenje...
Vernici se ne plaše ničega.
Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји. (Jovan, 14.27)
Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет. (Jovan, 16.33)
 
Tuzni_patak:
Ali će pre ili kasnije da ti zatreba iskustvo nataloženo u viševekovno testiranim stavovima i savetima.
A i drugačije je zbog socijalnog karaktera ljudskog bića, da li to radiš usamljeno ili u grupi sa pozitivnim socijalnim stavovima....kao što je verska zajednica bilo koje vere ...homogena subkultura...

Tu autosugestija biva stalno pretvarana u sugestiju , jer postoji neko ko realnije procenjuje napredovanje i stvarno ispoljavanje stvari kod pojedinca, a to je drugi pojedinac....
Drugo , vera je zarazna, ne vera kao religija , nego vera , kao poverenje i poštovanje, baš zbog konformnog pristupa čoveka svojoj okolini (evoluciona tendencija).

Nisu džabe komercijalni psiholozi uneli grupne terapije u svoj džeparac.....funkcionalnije je i isplativije......
Kliknite za proširenje...


ostadoh bez rijeci..a to bas kod mene nije lako...
povlacim se ...posto smo opet zapali u vode religije...a tu bas ne plivam dobro...a i ristob se odmah pali pa necu da izazivam...
 
Svakim sputavanjem žrtvujemo deo našeg samopouzdanja.
Svaki poništen i nepoštovan lični stav i aktivnost dovode do stvaranja u paru
-sputavanje izbegavanjem
-rascvetavanje alternativne ispoljenosti

Dok god imamo u rezervi nerascvetanih alternativnih ispoljenosti , ne javlja se društvena frustracija tj. javljanje je lako maskirano rascvetavanjem nove oblasti , alternativne ispoljenosti....

Opasnost je kod talentovanih u velikom broju nerascvetanih alternativnih ispoljenosti, što može dovesti do većeg gubljenja samopouzdanja , jer su više potiskivali....
Opasnost je i kod onih drugih , da duže potiskivanje dovodi do totalnog gubljenja samopouzdanja i stvaranja lične stvarnosti, koja je već tada pod uticajem blago ili više deformisane psihologike(nezdravog razmišljanja i zaključivanja pojedinca).

Dobro je što veliki broj ljudi izbegavanje usled poništenja stava ne mešaju sa potpunim odustajanjem od cele oblasti , cilja....namera...
Dobro je , ma kako čudno zvučalo , i laka osveta. Osobina ljudi koji su osvetoljubivi kad su prinudjeni na neželjeno.
To im je ventil "ličnog sudije" da bi zadržali negeneralizaciju i nepoistovećivanje izolovanog slučaja sa celom okolinom ili društvom.

Ovo je samo jedan od pogleda na situaciju u kojoj strah , frustracija nastaje zbog nepoznavanja mere i granice do kojih može svaki pojedinac kod sebe ići.
Ako je pritisak na pojedinca veći od njegovih sposobnosti (ili broja alternativnih nerascvetalih angažmana) ili veći od mogućnosti tolerancije kroz ventile, sledi da je bolje ispoljiti loše, nekorektne, pakosne sebične i animalne (zbog suštinskog preživljavanja) porive i osobine, nego ih duhovnom samotorturom prigušivati bilo radi rada na transformaciji sebe navikom, bilo radi ličnih zabrana.....
 
Tuzni_patak:
Kako se ponašati prema uplašenima?
Kako kad ne kriju strah, kako kad kriju strah.....
Kako prepoznati šta je zbog straha , a šta zbog karaktera?
Koliko "jakih" uplašenih znate sada, ovog trenutka.....
Kliknite za proširenje...

Patak, ima više vrsta, kao i inteziteta strahova, Trebao si biti malo precizniji da bih odgovorio. Ako ko ima iskustava sa strahovima, panikama... taj sam. No sad da ja detaljnije govorim o tome trebalo bi i vremena i prostora. Pokušaću odgovoriti samo na na prvo (donekle), i precizno na tvoje poslednje pitanje.
U principu (pošto nijesi precizirao vrstu straha) nikakvo saučestvovanje, niti se truditi da nesrećnika saslušaš (ako je strah intenzivan) ne pokazuj empatiju niti slučajno ne "namještaj" zabrinutu facu. Pokušaj da naglo skreneš temu koju je on pretpostavljam nametnuo, nebi li mu odvukao pažnju sa njegove muke. Ma ipak je teško odgovoriti na ovako uopštenu formulaciju, strah.

U ovom trenutku poznajem dvojicu. Svog drugara i sebe ;) . S tim što drugar, u stvari pravi prijatelj, i dalje ima tih problema a ja, na moju sreću, ne :D .
Znake navoda možeš glatko izbaciti u riječi, jakih. U nekom ne baš potpuno tačnom, mogli bi da stoje, međutim..... Da pokušam ovako:" koliko "jakih" ljudi sa cirozom jetre poznajete. Ne mislim na psihičku jačinu već baš na fizičku. Fizički jak čovjek može imati i rak, leukemiju.... Slično je i sa psihičkim poremećajima koji izazivaju strah.
Ma mnogo bi bolje odgovore dobio da si temu postavio na podforumu Zdravlje, Psihijatrija. Pokušaj tamo.
 
ristob:
Onim što se (mnogo) plaše preporučujem da nabave što više snimljenog materijala o ratinim razaranjima u Iraku. Scene koje gledam u svakodnevnim TV izveštajima sa tih strana prosto su frapanntne. U slici sveopšte katastrofe, i ljdskim i u materijalnim pokazateljima, na licima ljudi, čak i dece, ne može se otkriti prisustvo straha! Prosto da čovek pomisli kako su rasa koja ne poseduje mehanizme za detekciju straha.
Kliknite za proširenje...

...prochitah ovo ...vratilo mi se blic sjecanje...
godine beznadja...rat...u gradu je ''mir'', ali rat je ipak u toku...josh se privikavamo...jedan drug i ja sjedimo na plochniku , policijski chas,shta ima veze shto sjedimo na ulici, normalno je biti lud, ko ce da nas pita...i kaze on...:'' 'ebo mater, aman smo mi svi ovdje pukli...'' Ja:''Shto ?'' On:''Pa neshto gledam i razmisljam, danas zene sjedile kod majke na kafi...i men' se chini kad bi neko utrcho i rek'o POGINO MUZ ...da bi one samo rekle..Pogin'o? Aha , dobro...Ajd dodaj mi tu kafu zivotati...i shta si ono prichala malo prije...'ebote, niko ni na shta vishe ne reaguje...''
Imam utisak da to kod ljudi tamo nije hrabrost...vec chovjek vjerovatno ''otupi'' i na uzas i na katastrofu, da bi prezivio ako uspe...mozak je chudna stvar...ali ne bi oni izdrzali godine tog pakla kad bi bili svjesni uzasa...bar, ja tako mislim...

ili jedna anegdota...isto pochetak ove gore navedene pojave...glupo je da je pominjem jer sam imala srecu da mi se preci nasele na dobroj lokaciji, pa nemam prava reci nishta, niti se zaliti ni na shta...ali samo anegdota koju mama i ja preprichavamo...pochetak...ne znamo nishta shokirani, shta znamo shta je rat...dani tishine i chekanja shta ce se desiti ''oni'' ili ''mi'' samo dve rijechi postoje...detonacije tresu se chashe u visecoj kuhinji...i ja kazem mami: ''Da spustim ove chashe, da se ne razbiju ?''i ona kaze "Spusti..."...nakon mnogo godina, izgovorile smo koliko je mozak puknut...naizgled normalna reakcija spustiti chashe, a u sushtini znamo da ce nas mozda pobiti, klati, muchiti, jer je sve nepoznanica...u kojoj ce stvarno biti nebitno da li ce chashe puci...
 
Najbolji lek je pokazati uplasenima koliko su subjekti njihovog straha iracionalni. Strah, kao i ljubav, treba subjekt, jer tezi za dominacijom. Covek moze da se bori protiv straha samo apsurdom. Ja pogledam neki film sa Piterom Selersom, ili Baster Kitona, i niceg se vise ne bojim.
 
Ovo sa apsurdom pali kod lakših oblika i kod žena.
Da li to znači da su žene prepune lakih strahova, ne znam.
Ili su to oni strahovi koji su tu da bi stalno izazivali pažnju i pozornost muškaraca i okoline (bitno).
To su sve validne psihološke i sociološke teorije...

Ali kod težih depresija, apsurd samo udaljava osobu od bolesnika, sit gladnome ne veruje.....neki vid samodestrukcije je stalno prisutan kod depresije.....samokažnjavanje.....
 
Tuzni_patak:
Ali kod težih depresija, apsurd samo udaljava osobu od bolesnika, sit gladnome ne veruje.....neki vid samodestrukcije je stalno prisutan kod depresije.....samokažnjavanje.....
Kliknite za proširenje...


Ovo sam i ja primetio. Depresivni imaju neku crnu rupu u sebi u koju padaju, i neretko vuku i druge sa sobom. Samokaznjavanje mi, pak, zvuci suvise hriscanski. Mislim da depresivni zaboravljaju bitne stvari. Neka greska u sistemu. Zaboravljaju sta ih tera napred, pa ne mogu ni da ga odrzavaju (mislim, pogon).
 
Teorija žena u vezi straha.

Muškarci strah nastoje da potčine i prevladaju, a žene nastoje da ih strah preplavi i dalje nastave sa životom.

Ja se lično ne slažem sa ovom podelom na M i Ž i mislim da nema striktnu vezanost za pol i nepromenjljive polne karakteristike, mada ima nagoveštaja da su pasiva i poddominacija bile obeležje ženskog pola do sada, ali kao proizvod socijalnih i društvenih odnosa, a možda ne zbog fizičke slabosti....

Ali je zanimljivo postojanje ova dva metoda, pošto agresivni i akcioni ljudi , obično ne mogu da prežive drugu metodu preplavljivanja, jer ih ubije i otera u depresiju....
Da li će povećanje agresivnosti kod žena dovesti do sukoba "ličnosti" i ovog drugog metoda i samim tim dovesti do većeg upadanja u depresiju , nego što je to bilo u ranijim periodima ,kad se samarićanski kodeks i psihologika pokazala kao jača u borbi protiv straha upravo kroz drugu metodu ......

Uvek će postojati nešto što je jače od nas trenutno i to sigurno dovodi do neuspešnosti prve metode, samo što čovek ima rezervu zaštite od depresije, ali ograničenu.

Ja nemam iskustva sa ovim drugim ,ili nisam svestan tog istustva, ili je to upravo ono što osećam kad kažem da sve je život i svaki strah je prirodan i samo signal opasnosti i opreza. Dozvola da te svaki strah preplavi i ostavljanje prostora za novi strah , automatski bi značilo da nijedan strah ne postaje fobija, što bi moglo da bude ova druga varijanta....
 
Svi psihički zdravi i normalni ljudi se boje kad im zaprijeti opasnost za njihov tjelesni, psihički i moralni integritet. Gledajte životinje; ako im zaprijeti opasnost, reagirat će na dva načina: procijene li da imaju šanse uništiti izvor straha, tada će napasti, ali ako procijene da se ne mogu nositi s opasnošću, tada će pobjeći.

Što činiti kad smo uplašeni? Najprije treba sebi samome priznati - uh, što sam se uplašio. Glumiti pred drugima da nas nije strah je zapravo nepotrebno opterećivanje s dva straha - (1) od opasnosti i (2) da nas drugi neće prozreti da glumimo- Ako ne možemo primijeniti niti strategiju napada na opasnost niti strategiju izbjegavanja (bježanja) od opasnosti, tada je dobro baviti se bilo kojom aktivnošću koliko god da je besmislena. Važno je samo da se nešto radi. Ako smo u grupi, to može biti dobro, jer će jedan drugoga bodriti. Neki su za vrijeme bombardiranja u skloništima pjevali. Apsurdno, ali je istinito i pjesma pomaže.

Događa se da se ljudi zbog iznenadne opasnosti unerede (pomokre, poseru) - i to je prirodno. Organizam se oslobađa od balasta i spremniji je bilo za napad bilo za bježanje. Nema tu ničega smiješnoga, iako ljudima smijeh dobro dođe da smanji tenziju straha.

Svi koji su prošli kroz rat, znaju jako dobro da su se uvijek bojali i da su često imali itekako veliku želju da pobjegnu pa su ipak ostali. Lažu oni koji govore da se nisu bojali ako je bila ozbiljna opasnost za život. Karakter tu nema neku veliku ulogu. Daleko je važnije iskustvo. Zato se mlade borce najprije uvodi u manje opasne situacije pa u sve opasnije ili im se, ako za tu postupnost nema vremena, dodjelljuje neki iskusan borac koji će ih hrabriti i svojim primjerom pokazati kako se treba nositi sa strahom. Iznenađujuće je kako su ulični siledžije vrlo često veliki strašlljivci. Hrabri su samo kad su neuporedivo nadmoćni.

Strah može biti slabog intenziteta, obična ispitna trema ili trema pred sportski susret. Ovaj strah je čak poželjan. On angažira neke dodatne energije koje pomažu savladavanje prepreka. Ovaj strah možemo i izbjeći - dobro se pripremimo za ispit ili utakmicu. Druga je stvar kad nas uhvati strah visokog intenziteta koji blokira razum pa se pretvaramo u biće koje bježi glavom bez obzira. Intenzivan strah jako smanjuje naše kognitivne sposobnosti, perceptivno polje i samokontrolu. Rimski vojnici su se više bojali svojih oficira, nego neprijatelja. Spartanci nisu u svom vojnom rječniku imali komandu za povlačenje - postojalo je samo: naprijed. Paničan strah se pobjeđuje, koliko god to izgledalo paradoksalno, još većim strahom.

Strah se obično dijeli na (1) običan strah ili strah od nečega (psa, nenprijatelja - uglavnom od poznatog uzroka), (2) tjeskobu (strah kojemu ne znamo uzok, a vezan je uz našu egzistenciju), i (3) brigu (strah za budućnost).

Ovo je ipak prvenstveno psihološka tema.
 
I ti si je pretvorio u nešto što nije realno , jer niko ne reaguje tako smireno, racionalno....kao procenjuje.....
Pre bih reagovao da je primarni izbor ili navika ili opredeljenje razvojem ili genetikom....

A nešto sumnjam da većina razmišlja o svojim strahovima objektivno i racionalno....ma koliko mali bili.....To nije oduvek bilo , mislim da je to u vezi sa narastajućim egom (mada mi nešto sujeta koja raste više ne prati rast egoa.....postaje zbir refleksa i egoa).
Što je ranije bilo problematično zbog neznanja, sad je problematično zbog nesamopouzdanja i otudjenosti od sebe....
 
Nikada se ni u kojoj situaciji ne može apstrahirati od kognitivnog aspekta. Kad ne bismo spoznali (kognicija) da je za nas nešto opasno, ne bismo se ni uplašili. Malo dijete se ne boji zmije jer ne zna da ona može biti opasna. Strah je reakcija na spoznatu opasnost.

Nisam pisao da "većina razmišlja o svojim strahovima objektivno i racionalno"! Emocije se svrstavaju u iracionalno, ne? A strah je emocija.
 
Ja sve emocije svrstavam u racionalno.....psihologično....

Deo koji osoba shvata kao uzroke i posledice generisanja odredjenih emocija zovem svesni racionalni deo, a onaj drugi deo koji je zbog raznih razloga gurnut u neznanje nazivam iracionalni deo.

Problem današnjice je instant vreme.
Tako dolazimo do osobe koja nam u nečemu odgovara, ali je strašno ako budemo imali mnogo "potrebnih činilaca za odgovaranje".
Stoga većina ne želi da dublje ulazi u činioce šta druge ljude čini privlačnim i poželjnim i požudnim , već biraju put da otpočnu vezu na osnovu nekog od kriterijuma koji opstaje i kada je iracionalan (recimo estetika ili vid zabave) i tek onda razvijaju vezu na osnovu zahteva i ucenjivanja obostranog, tj izgradjivanja (prećutno je sledeće , da u kolektivnom izgradjivanju jedan uvek više izgradjuje drugogo, mada je naravno tačno da se obe osobe menjaju).

To turanje(ili nerazdvajanje) u podsvesno činilaca koji dovode do nekog emotivnog odnosa , čini da je sve veći deo emocija iracionalan, a samim tim je i sve veći broj ljudskih odnosa nezadovoljavajući, opterećujući , jer iz nepoznatog a upletenog više ispada nesreće nego iz poznatog , pa tek onda upletenog...

Sada strah.
Strah je jedino emocionalno stanje čije je turanje ispod tepiha svima LOGIČNO.
Bežanje od činilaca koji nas plaše , čine strah izuzetno iracionalnim , iako ako pažljivo pogledamo i izanaliziramo svaki strah je itekako racionalan.
Tu je strah najbolji predstavnik nečega što se kao racionalno u suštini pretvara (veštački , sa namerom čoveka) u iracionalno .

Tako da današnja diskusija o tome da li je strah više racionalan ili iracionalan , naravno dovodi do zaključka da je iracionalan....Baš kao i ljubav (beg od racionalnog osoba koje su slabe da menjaju svoje racionalno).

Da još malo začinimo.
Ko više uživa u ljubavi , oni koji su spojili svoje ljubavi kao racionalno ili kao iracionalno osećanje, kao potpuno razumevanje ili kao potpunu euforiju,(harmonija misticizma).
A ko ima više šanse da se potpuno ispolji i ostvari sklad sa partnerom?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top