Kako imati svoju slobodu od roditelja a istovremeno ne biti socijalno ugrožen?

[bezimeni1]

Како се ослободити токсичног родитељског утицаја где су ти све забрањивали? Ако ти је забрањено да се показујеш, хвалиш, да имаш контакте са разноразним људима, мало је вероватно да ћеш имати посао и од чега да живиш јер за то је баш то потребно, и идаље ћеш можда бити финансијски зависан од родитеља. Бићеш можда и усамљен и без љубави и пријатеља због строгог родитељског васпитања.

Многи кажу, кад напуниш 18 или имаш више од 18 година, одсели се. То је лепо, али где? Од којих пара, и како ако су му родитељи уништили способности које су потребне за нормалан или било какав посао? За посао је потребна комуникација са другима, показивање, много самопоуздања, што родитељи уништавају.

Знајте да законски родитељи не могу да вас избаце и да имате 50 година, многи са признатим инвалидитетима су свакако приморани да тако живе али на то и имају права. Ако сами одете на улицу и побегнете од куће, макар имали и 50 година полиција и социјалне службе ће вас вратити код родитеља ако немате сопствену некретнину, то је закон. Не могу вам ништа док су живи, једино вам могу нешто у смислу да направе уговор о доживотном издржавању са неким другим па да ништа не наследите, али знајте да сте као деца законски бар формално дужни и да се бринете о својим родитељима у старости ако су немоћни и тако се то можда може избећи, то је закон, али не можете бити криви и што ви нисте пуно способни за то јер су вас они осакатили, понашајте се као да је то нека формална законска обавеза јер то и јесте, у складу са својим могућностима, и можда немају могућности да траже уговор о доживотном издржавању којим би вас оштетили за наследство и обезвредили вашу чаки законску обавезу да се бар основно и формално бринете о родитељима, као медицинари иако нисте стручни, то је стварно обавеза као што је и њихова обавеза да се брину о вама ако нисте способни за живот иако имате и 50 година. И треба помоћи било коме ко је у лошој ситуацији али не треба имати никакву блискост према лошим људима, то је само посао и законска обавеза којом ћете још и спречити да останете без наследства које су и они морално дужни да оставе јер је и њима остављано и јер су вас родили и васпитавали без вашег питања, помоћи и било ком странцу свакако треба, то је добро дело, али то не значи и подређивање своје личности њима, медицинари не подређују своју личностш својим пацијентима. Док су живи, не могу вам ништа.

Али како се емотивно дистанцирати од родитеља, да вас не буде срамота ни због чега што урадите а да за то родитељи знају? Хоћете да имате секс или журку у својој соби, родитељи не могу то да забране и не могу вам ништа, али како се ослободити тог осећаја кривице који су вам они наметнули? Шта ако су вам забрањивали секс, ако не смете чак да дате назнаку и да мислите о томе, како онда да се ослободите тога, и како уопште имати после брак и децу?

 

[CrveniGulas]

Situacija u zemlji je takva da je jako teško osamostaliti se, ali potomstvo, da ne kažem dete, treba da teži osamostaljivanju i njegova je krivica ako ne u spe u tome i drugim svojim ciljevima.
Normalno je da će roditelji biti zaštitnički nastrojeni, a i nisu svi psiholozi i pedagozi.
Dakle, biti zahvalan što roditelji postoje, voleti ih i poštovati dok smo živi i tražiti način da se ostvari svoj životni put. Roditelji su najveći, ako ne i jedini saveznici koje imamo. Derišta beže od kuće, zreli ljudi se osamostaljuju. Roditelji te neće nikada oterati, teško će te i pustiti da odeš. Tvoje je da im se skineš sa grbače.

 

[bezimeni1]

Situacija u zemlji je takva da je jako teško osamostaliti se, ali potomstvo, da ne kažem dete, treba da teži osamostaljivanju i njegova je krivica ako ne u spe u tome i drugim svojim ciljevima.

Ако је тешка ситуација у држави, како је дететова кривица што не може да се осамостали ако због лоше ситуацији у држави то не може?

Dakle, biti zahvalan što roditelji postoje, voleti ih i poštovati dok smo živi i tražiti način da se ostvari svoj životni put.

Како, да ли им треба бити захвалан због казни и васпитања која су ти уништила живот? И због чега, како бити захвалан за осакаћеност коју су ти направили?

Derišta beže od kuće, zreli ljudi se osamostaljuju.

Зашто су једни деришта а други зрели људи, ако у суштини раде исте ствари?

Roditelji te neće nikada oterati, teško će te i pustiti da odeš. Tvoje je da im se skineš sa grbače.

Која је разлика између напуштања родитеља и скидања с њихове грбаче? Финансирање њихово, заједнички живот, или шта? Када ће родитељи да се скину са грбаче њихове деце својим васпитањем??

 

[bezimeni1]

Једном, кад је био пијан, био је баш опасни џелат и кабадахија. Баш онако доминантан и у садо-мазо фазону, ребра су ме болела јер сам његовом страшћу био јако бачен на кревет, а и плашио сам се да ће ме тај каубој сутрадан убити неким пиштољом који ће набавити од ортака ваљда из фирме, иако сам имао само 3 године и несазрео за неке такве комбинације. Само су му фалили шешир, бркови, и маскара испод очију, могуће и да је имао црно испод очију, тако је деловао. Иначе од тад не једем пуно и имам трајну неухрањеност јер ми је баш све то аргументовано објаснио док сам баш јео нешто и подржао ме у јелу са "само ти лепо једи а сутра ћу те.." у претпостављеном последњем дану мог живота, и комбинација јела и те спике ми се није баш свидела и од тад не волим да једем. Али више пута је био такав према мојој кеви.

И да ли ја то такво нешто треба да поштујем? И још ће он испасти после неки јадни старац који заслужује подршку а ја син који је безобзиран и све најгоре. Ја документовано имам то да имам социјалну фобију и депресију, а постоји и једно документовано њихово насиље у породици у којем је тај каубој са маскаром испод очију учествовао и који је начинио још већу маскару испод једног ока мојој мајци. Ја сам још крив што их не волим, је ли?

Сви ви који увек подржавате родитеље на штету деце, подржавате насиље и неправду!

 

[Отварач мозга...опет]

Сви ми који ти указујемо да су родитељи подршка, заиста такво искуство и имамо.
Ок,твоје искуство је другачије.
Пиши социјалном о свом проблему,иди тражи да неко размотри твој случај.
Имаш,чини ми се право на прихватилиште.
Тамо уче децу и неким занатима која им могу, касније у животу значити.
Временом ћеш ојачати,осамосталити се и неометано правити планове за себе.
Треба да знаш.
Неће тећи мед и млеко.

 

[georgejune]

Znaci opet ista prica da ti ne seru ali da si pod njihovim krovom na jaslama

 

[leki1]

Najbolji roditelji su profesori i pedagozi. Stalno rade sa decom pa imaju izvezbano culo za empatiju ...izbruseni dijamanti

 

[bezimeni1]

Znaci opet ista prica da ti ne seru ali da si pod njihovim krovom na jaslama

То није њихова добра воља већ деца имају права да ту живе, што значи да они немају права да злостављају, а никад не могу могу ни да надокнаде за тако нешто, који је родитељ платио одштету детету кад му је учинио нешто, тога нема. И изнад свачијих родитеља постоји закон, а и ти родитељи имају своје родитеље, шта би преци мислили о њима и њиховом понашању према својим потомцима? Чему сви толико на моћи и значају дају баш родитељима, они су као увек у праву нешто, и они су подређени држави и својим прецима, то значи да не могу да буду апсолутни владари својој деци.

Не постоји психолошки тест за родитељство нити лиценца, сваки де*бил који је плодан може да буде родитељ.

 

[Markoni11]

Najbolje je kada deca pocnu da zive sama i imaju svoju slobodu i svoj mir.Naravno treba da su punoletna,da su zavrsila neku skolu i da su poceli da rade kako bi sami mogli da finansiraju svoje racune i ostale zivotne troskove.

 

[bezimeni1]

Najbolje je kada deca pocnu da zive sama i imaju svoju slobodu i svoj mir.Naravno treba da su punoletna,da su zavrsila neku skolu i da su poceli da rade kako bi sami mogli da finansiraju svoje racune i ostale zivotne troskove.

То је најбоље али често су проблем паре и посао. Рачуни нису толико страшни јер се они штедњом могу скресати у случају да радиш лош посао или га немаш, становање је убедљиво највећи трошак, како уштедети на кирији, кредиту, како то избећи, никако.

 

[bezimeni1]

Како се ослободити тога ако би ти било глупо од родитеља што желиш да имаш љубав, секс, да се дружиш и проводиш, како се отарасити тога? Никад не можеш да уђеш у брак и да имаш децу јер ће ти бити глупо од родитеља јер ће знати да сигурно имаш секс. Јел нормално сакрити од родитеља да си нпр. у браку, ја мислим да није. Нема никог да те брани од њиховог утицаја, васпитавали су ме и забрањивали неке ствари али никад после нису рекли од сада ти је то дозвољено. Ја уопште нимало нисам близак са родитељима али не знам како да апсолутно све о себи сакријем од њих.

Како се ослободити разних осећаја кривице и морала који намећу родитељи, како другима није глупо од родитеља да буду у везама, да имају друштво, да пуше цигаре или пију, итд? Други чак и свашта из свог живота деле са својим родитељима, упознају своје пријатеље и девојку/дечка са њима, пуше пред родитељима, и није им глупо, не знам како.

 

[Markoni11]

То је најбоље али често су проблем паре и посао. Рачуни нису толико страшни јер се они штедњом могу скресати у случају да радиш лош посао или га немаш, становање је убедљиво највећи трошак, како уштедети на кирији, кредиту, како то избећи, никако.

Na kiriju ne moze da se ustedi to je tacno ali moze da se smanji trosak ako se nadje stan koji nije u centru grada vec na periferiji,cak ne mora ni da bude u gradu vec u nekom naselju blizu grada a da putovanje do posla nije daleko.

Kredit ne mora da se uzima,jer svaki kredit je nepovoljan i vodi u duznicko ropstvo.

Posao moze svako da nadje ko zeli nesto da radi.U pocetku ne mora da bude u struci,vremenom se prelazi na sto bolji i vise placeniji posao,ne moze to odmah.

 

[Markoni11]

Како се ослободити разних осећаја кривице и морала који намећу родитељи, како другима није глупо од родитеља да буду у везама, да имају друштво, да пуше цигаре или пију, итд? Други чак и свашта из свог живота деле са својим родитељима, упознају своје пријатеље и девојку/дечка са њима, пуше пред родитељима, и није им глупо, не знам како.

Zasto bi uopste za nesto osecao krivicu,tvoj zivot je tvoja stvar i nisi duzan nikom nista da se pravdas.Pusti sta rade drugi vec gledaj sebe i svoj status u zivotu,trudi se da vremenom izgradis svoj autoritet u drustvu kako bi te ljudi vise postovali.Ne dozvoli da ti se bilo ko mesa u zivot cak ni roditelji.Neki roditelji misle da svojoj deci zele sve najbolje a nisu ni svesni koliku im stetu nanose.

 

[bezimeni1]

Na kiriju ne moze da se ustedi to je tacno ali moze da se smanji trosak ako se nadje stan koji nije u centru grada vec na periferiji,cak ne mora ni da bude u gradu vec u nekom naselju blizu grada a da putovanje do posla nije daleko.

То да. Једино би то било на селу у околини града и нешто баш екстремно минимално, као нпр. мала соба која није уређена али да је то издвојено и не поред станодаваца да бих имао приватност. Живео бих у ћумезу малтене.

То би било јако повољно али тако нешто не постоји и онда си приморан да пуно плаћаш нешто што ти није скроз неопходно а ти немаш пара. Најгоре је кад немаш избора.

Posao moze svako da nadje ko zeli nesto da radi.U pocetku ne mora da bude u struci,vremenom se prelazi na sto bolji i vise placeniji posao,ne moze to odmah.

Послодавци имају неке критеријуме. Не могу да радим нешто што уопште не знам да радим и за шта нисам талентован, ако се нон-стоп праве грешке (нпр. конобар никад не бих могао да будем осим ако послодавци немају готово никакве критеријуме), ако ниси тимски играч или ако се свађаш због лоших људи, не знам да ли се може остати на послу, ако може онда има посла али ако се добија отказ онда нема. На многим местима врше мобинг или варају, дођеш да радиш други те вређају, праве будалом, подмећу ногу и лажно оптужују, како то избећи? Радно време је често неодговарајуће, мораш да радиш прековремено и викендом или уопште немаш посао, не може да се балансира уопште. Уместо плаћеног годишњег одмора и боловања, радије бих се тога одрекао јер ми не значи толико колико ми значи флексибилност. Разболиш се не смеш ни да користиш боловање јер прете отказом, шта ће ми то? Али мало је послова плаћених на сат или дан а да постоји могућност да се раде дугорочно. Али ко нађе одговарајући посао тај је на коњу и може да се опусти.

Мана послова ван струке је што се прилагодиш на то лоше па бих сада радије бирао једноставан посао плаћен на сат или дневницу са мањим страхом од губитка тог посла, него посао у струци где би било озбиљније и стварно штета ако бих остао без њега, тотално се одродиш од онога што волиш.

Већина послова је таква да кад се ради углавном мора да се штеди па да се размишља да се побегне одатле, и кад не радиш тад имаш нешто и нико те не издржава. Мора се накратко појести го*но да би се преживело, али зато нема цигара, ресторана, путовања, па ни кирије ако није неопходна. Ништа дугорочно одрживо, а они углавном и дају уговоре на одређено. Лош посао је за мене исто као и да немаш посао, џаба ако не смем да одем некад у ресторан јер можда сутра нећу имати никакав посао, то је као и да не радиш.

Kredit ne mora da se uzima,jer svaki kredit je nepovoljan i vodi u duznicko ropstvo.

Слажем се, али мислим да је то мање зло од подстанарства. Али то мора да се узме за нешто јако скромно.

Zasto bi uopste za nesto osecao krivicu,tvoj zivot je tvoja stvar i nisi duzan nikom nista da se pravdas.Pusti sta rade drugi vec gledaj sebe i svoj status u zivotu,trudi se da vremenom izgradis svoj autoritet u drustvu kako bi te ljudi vise postovali.Ne dozvoli da ti se bilo ko mesa u zivot cak ni roditelji.Neki roditelji misle da svojoj deci zele sve najbolje a nisu ni svesni koliku im stetu nanose.

Ја се то трудим, али не знам како да тотално сачувам приватност од њих. Нпр. кад бих се оженио и то бих сакрио од њих и не бих их позвао на свадбу, у таквој мери. Не желим да имају икакво мишљење о мени.

 

[Markoni11]

Послодавци имају неке критеријуме. Не могу да радим нешто што уопште не знам да радим и за шта нисам талентован, ако се нон-стоп праве грешке (нпр. конобар никад не бих могао да будем осим ако послодавци немају готово никакве критеријуме), ако ниси тимски играч или ако се свађаш због лоших људи, не знам да ли се може остати на послу, ако може онда има посла али ако се добија отказ онда нема. На многим местима врше мобинг или варају, дођеш да радиш други те вређају, праве будалом, подмећу ногу и лажно оптужују, како то избећи? Радно време је често неодговарајуће, мораш да радиш прековремено и викендом или уопште немаш посао, не може да се балансира уопште. Уместо плаћеног годишњег одмора и боловања, радије бих се тога одрекао јер ми не значи толико колико ми значи флексибилност. Разболиш се не смеш ни да користиш боловање јер прете отказом, шта ће ми то? Али мало је послова плаћених на сат или дан а да постоји могућност да се раде дугорочно. Али ко нађе одговарајући посао тај је на коњу и може да се опусти.

Мана послова ван струке је што се прилагодиш на то лоше па бих сада радије бирао једноставан посао плаћен на сат или дневницу са мањим страхом од губитка тог посла, него посао у струци где би било озбиљније и стварно штета ако бих остао без њега, тотално се одродиш од онога што волиш.

Већина послова је таква да кад се ради углавном мора да се штеди па да се размишља да се побегне одатле, и кад не радиш тад имаш нешто и нико те не издржава. Мора се накратко појести го*но да би се преживело, али зато нема цигара, ресторана, путовања, па ни кирије ако није неопходна. Ништа дугорочно одрживо, а они углавном и дају уговоре на одређено. Лош посао је за мене исто као и да немаш посао, џаба ако не смем да одем некад у ресторан јер можда сутра нећу имати никакав посао, то је као и да не радиш.

Slazem se potpuno,nije lako.
Moras da budes jak i uporan i da imas dosta strpljenja,jednog dana mora nesto da se promeni na bolje.

 

[leki1]

Slazem se potpuno,nije lako.
Moras da budes jak i uporan i da imas dosta strpljenja,jednog dana mora nesto da se promeni na bolje.

Kad izadjes u grad jednom mesecno, verovatnoca da nadjes devojku je mala. Ako izlazis svaki dan, veca je verovatnoca da ces uzeti vise kontakata.
Tako i sa poslovima. Ako saljes jedan cv mala verovatnoca. Posalji ih 200. Od tih 200 zvace te 35. Od tih 35 u drugi krug ucic ces recimo 7,8 . Od tih 7,8 - 2 ce te zaposliti. A onda sledi borba na intervjuu za platu. Ali i za opstanak.

 

[bernardo]

Како се ослободити токсичног родитељског утицаја где су ти све забрањивали? Ако ти је забрањено да се показујеш, хвалиш, да имаш контакте са разноразним људима, мало је вероватно да ћеш имати посао и од чега да живиш јер за то је баш то потребно, и идаље ћеш можда бити финансијски зависан од родитеља. Бићеш можда и усамљен и без љубави и пријатеља због строгог родитељског васпитања.

Многи кажу, кад напуниш 18 или имаш више од 18 година, одсели се. То је лепо, али где? Од којих пара, и како ако су му родитељи уништили способности које су потребне за нормалан или било какав посао? За посао је потребна комуникација са другима, показивање, много самопоуздања, што родитељи уништавају.

Знајте да законски родитељи не могу да вас избаце и да имате 50 година, многи са признатим инвалидитетима су свакако приморани да тако живе али на то и имају права. Ако сами одете на улицу и побегнете од куће, макар имали и 50 година полиција и социјалне службе ће вас вратити код родитеља ако немате сопствену некретнину, то је закон. Не могу вам ништа док су живи, једино вам могу нешто у смислу да направе уговор о доживотном издржавању са неким другим па да ништа не наследите, али знајте да сте као деца законски бар формално дужни и да се бринете о својим родитељима у старости ако су немоћни и тако се то можда може избећи, то је закон, али не можете бити криви и што ви нисте пуно способни за то јер су вас они осакатили, понашајте се као да је то нека формална законска обавеза јер то и јесте, у складу са својим могућностима, и можда немају могућности да траже уговор о доживотном издржавању којим би вас оштетили за наследство и обезвредили вашу чаки законску обавезу да се бар основно и формално бринете о родитељима, као медицинари иако нисте стручни, то је стварно обавеза као што је и њихова обавеза да се брину о вама ако нисте способни за живот иако имате и 50 година. И треба помоћи било коме ко је у лошој ситуацији али не треба имати никакву блискост према лошим људима, то је само посао и законска обавеза којом ћете још и спречити да останете без наследства које су и они морално дужни да оставе јер је и њима остављано и јер су вас родили и васпитавали без вашег питања, помоћи и било ком странцу свакако треба, то је добро дело, али то не значи и подређивање своје личности њима, медицинари не подређују своју личностш својим пацијентима. Док су живи, не могу вам ништа.

Али како се емотивно дистанцирати од родитеља, да вас не буде срамота ни због чега што урадите а да за то родитељи знају? Хоћете да имате секс или журку у својој соби, родитељи не могу то да забране и не могу вам ништа, али како се ослободити тог осећаја кривице који су вам они наметнули? Шта ако су вам забрањивали секс, ако не смете чак да дате назнаку и да мислите о томе, како онда да се ослободите тога, и како уопште имати после брак и децу?

Занимљив законски преглед и нова знања о томе шта родитељи могу а шта не.