Ma ukapirala sam da su ljudi sa puskama granicari, ali ...
e ako bi nesto bez truda i na brzaka onda se mozes zaista upisati u one sto se ne vaze
ma salim se, nisam ni ja nesto vredna ali
nudi se to sto se nudi
nema tu rasprave, a ti uzmi il ostavi
Ja jesam vredan, samo nemam toliko vremena. Shto se ovog boldovanog tiche - Sad' vec prichamo
Eto, na to ti se sve i svodi - Ako mozesh uzmi, ako ne - otvaraj patetichne teme na Krsti
A to je samo shto se tiche pozitivnih stvari ( u smislu individualnog napretka ), shto se tiche onoga shto morash da uzmesh, a ne mozesh da ostavish... Tu tek nema leka... Npr., meni smeta to shto moram da imam lichnu kartu i matichni broj. Osecam se kao ovca, ali ona zigosana... Shta cemo sa tim? Gde god da odem, imam svoj broj. Smeta mi shto u 95% sluchajeva moram da nosim odecu, a hteo bih da budem nag. Teraju me da se krijem. Razumesh, na prvom mestu mi smetaju pravila koja su mi unapred odredjena, i mreza u koju sam uhvacen, dok josh nisam ni postojao. I gde god da odem ( chak i kada bih mogao da odem ), tu je, ponovo, milion stvari koje mi smetaju. Smeta mi shto me kontrolishu. Smeta mi shto se igraju Boga. Smeta mi shto su dali sebi za pravo da meni kazu shta je ispravno, a shta pogreshno. Smeta mi dogma. Smeta mi sistem. Jako. I puno puta sam pozeleo da ustrelim prvog policajca kog' vidim na ulici. I nekako i dalje mislim, kada bih uradio to... Pa... Svet bi mozda bio za nijansu bolje mesto.
Takodje, puno puta sam pozelo da ustrelim sebe... To bi, takodje, za nijansu popravilo svet. I nemoj sada da mi se nadje neka pametnica da mi objasnjava kako nije lepo ubijati ljude. Znam da nije lepo. Ne bih nikada ubio choveka koji me ne ugrozava ( osim ako je za hranu, kada bash mora ). Ali, ako si ti dao sebi za pravo da pucash u mene ako odbijem da ti se povinujem... Budi siguran da cu ja sutra pucati u tebe... Samo, ***, kochi me ova dusha. Sprechava me da delujem. Kochi me tendencija da oprostim. Kochi me samilost. Shta mi je chiniti?
