Kafana Kafana "Sedmi pečat"

Mislim da je širenje medija, (internet, bezbroj tv kanala) doprinelo tome.

Retko kada gledam tv, a još ređe čitam novine u papirnom izdanju, tako da bih o nečijoj smrti (ili bilo koju drugu vest) verovatno čuo od poznanika ili kolega. Ovako, 95 odsto info saznam na netu, iz online izdanja i društvenih mreža.
 
Džek svih zanata:
Mislim da je širenje medija, (internet, bezbroj tv kanala) doprinelo tome.

Retko kada gledam tv, a još ređe čitam novine u papirnom izdanju, tako da bih o nečijoj smrti (ili bilo koju drugu vest) verovatno čuo od poznanika ili kolega. Ovako, 95 odsto info saznam na netu, iz online izdanja i društvenih mreža.
Kliknite za proširenje...

Nije samo.to..takva smo generacija da su nas naprosto zatekle te smrti. Istina Bogu,vise se pise o tome,ali opet..ne pamtim kad je toliko smrti bilo nanizano bez obzira na medije..prosto se znalo kad nas napusti neko poznat i.priznat u onome sto radi. Najtuznije je sto nas napustaju i mladi ljudi..ali.kako god..juce sam bas pregledala jedan video i sela i zapitala se,jbt kud idemo i sta ce da ostane iza nas..kazu covek kad umire ne pita se sta je uradio u zivotu,vec sta nije..ziva istina a ja znam da sad pocnem da nabrajam sta sve nisam uradila i sta sam propustila ne bi stigla sve da ispisem :(
 
Mislim da je to psihološka stvar. Samo čitamo o smrti i jadima, pa se čovek tako zapita.
Često sam razmišljao o trenutku sopstvene smrti, i rešio da se ne bojim toga. Pokušavam, ali to je urođeni atavizam, strah od nepoznatog i nemogućnost poimanja toga.

Žiivot nam je dat igrom slučajnosti, kao premija, pa ga ne treba tračiti takvim razmišljanjima.
 
12543117_513248472188503_757530751_n.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top