nakon kojeg je filozofiji pošla na jednu, a vjera drugu stranu.
...pa tako dolazimo do trinaestog veka i pocetka otpadije.
Da bismo razumeli posledicu takvog razdvajanja,buduci da Vam je religija prva opsesija,ne mozete,a da se ne zaustavite kod najuticajnijeg sholasticara Tome Akvinskog kao postavljaca razvoja zapadne teologije,koji u svom obimnom delu Summa Theologica,nastalom iz premisa Aristoteleve filozofije,a prepunom silogistickih zakljucivanja,daje zavrsnu rec hriscanskog bogoslovlja.
Sholastika,koja teologiji odseca krila,uzdize se na domen logike,ogranicavajuci je na domen prirodnog saznanja,koju Sv Isak Sirijski opisuje kao "prvi stupanj umovanja...njegove osobine su gordost i nadmenost.Sepuri se,a ostaje da koraca u tami:
ono sto poseduje vrednuje zemaljskim merilima,a ne zna da postoji nesto bolje i od nje same".
U zagrljaju filozofije,prisvajajuci njezin jezik i metodologiju,zapadno bogoslovlje gubi svoju zivu vezu odnosa sa Istinom,pa tako postaje neplodna okosnica igre prikladna vezbanju intelekta...
Na prvoj strani dali ste dobar odgovor postavljacu teme,a za odobravanje ovakvog zakljucka
jedni na tron, drugi na lomachu
odgovor cete dati i na drugom mestu.
Akademsko bogoslovlje,nedovoljno za ljudsko spasenje,kao takvo postaje intelektualno spekulisanje otvoreno za sve,ne donoseci bogopoznanje.
Ovde cu se zaustaviti,kako ne bih vrednujuci akademsku teologiju od same svetosti zivota,postala zrtva duhovne obmane,prepustajuci Vam slobodnu analizu jeretickog porekla.
