Има ли овде још тоталних љубавних губитника?

Јавите се ви који се осећате одвратно. Ја се тако осећам... просто пожелим да имам неки реалан проблем или болест (Боже сачувај) па да се осећам овако. Мимо сваке логике, супротно свему што знам о себи и колико себе познајем, зателебам се као мајмун у једну малу, за коју никад, али никад то не бих претпоставио. И све постепено, миц по миц, одједном се свиди једна ствар, па друга, па за тренутак помислиш да ти се помало свиђа, али одмах то одбациш, и све степеник по степеник, одједном сконтам да сам се попео у пи*ку материну и да не знам више ни где сам кренуо ни где се налазим. Прсо сам...

Још ме и мрзи, значи нема ту више никакве приче, никаквих савета. А једном раније ми се још учинило, док је нисам примећивао, да јој се и свиђам, па сам се одмах од тога стресао и избегавао је неко време. Сад бих је узео за жену. Без заје*анције, чак ми је и то падало на памет. Ма, заљубљеност није благослов него проклетство; осећање недостојно мушкарца... Мислио сам да је тако нешто немогуће после гимназијских дана, али ово што ме је сад спичило, ја то досад нисам видео. У шта сам се претворио задњих неколико месеци, сам се себи гадим. Ја нисам мушкарац, ја сам жена
icon13.gif
:|

WELCOMME TO THE MY WORLD !!!!
Volela bih da svaki muskarac to oseti to sto ti osecas,..da vidite kako je nama, a nama nse to mnogo cesce desava nego vama...
 
WELCOMME TO THE MY WORLD !!!!
Volela bih da svaki muskarac to oseti to sto ti osecas,..da vidite kako je nama, a nama nse to mnogo cesce desava nego vama...


Svi oni su to osetili ;-)

Samo dečake i devojčice drugačije uče, drugačiji pristup...
"Mi moramo biti "čiste, neukaljane, bez iskustva..." kao takve možemo "patiti, patetisati..." Nije greh povrediti nas :roll:
"On mora biti jak-tup kao stena...nesalomiv u svakom pogledu..." Ne možeš ga povrediti, uvek vlada situacijom...
Pa pogledaj samo kako zvuče reči: kurvetina i švalerčina...jedna je PSOVKA, a druga zvuči Mmmm...njami njami :razz:
 
Јавите се ви који се осећате одвратно. Ја се тако осећам... просто пожелим да имам неки реалан проблем или болест (Боже сачувај) па да се осећам овако. Мимо сваке логике, супротно свему што знам о себи и колико себе познајем, зателебам се као мајмун у једну малу, за коју никад, али никад то не бих претпоставио. И све постепено, миц по миц, одједном се свиди једна ствар, па друга, па за тренутак помислиш да ти се помало свиђа, али одмах то одбациш, и све степеник по степеник, одједном сконтам да сам се попео у пи*ку материну и да не знам више ни где сам кренуо ни где се налазим. Прсо сам...

Још ме и мрзи, значи нема ту више никакве приче, никаквих савета. А једном раније ми се још учинило, док је нисам примећивао, да јој се и свиђам, па сам се одмах од тога стресао и избегавао је неко време. Сад бих је узео за жену. Без заје*анције, чак ми је и то падало на памет. Ма, заљубљеност није благослов него проклетство; осећање недостојно мушкарца... Мислио сам да је тако нешто немогуће после гимназијских дана, али ово што ме је сад спичило, ја то досад нисам видео. У шта сам се претворио задњих неколико месеци, сам се себи гадим. Ја нисам мушкарац, ја сам жена
icon13.gif


...

А ви, како те? :|
i ja sam zena drago mi je :)
 
Враћам се поново на тему.

Но, мене то није поколебало јер сам знао да је жена мог живота...
Борба је трајала седам месеци...
Пре два дана прославили смо пет година...

Честитам ти на овоме. И ја сам упоран и борац, и могу без неке лажне скромности да кажем да сам на путу да остварим све своје досадашње амбиције. И ову борбу бих волео да посматрам као изазов, и да јој се потпуно посветим, али фали ми један моћан савезник, а то је хладна глава. У овом случају, ја то немам, а да ствар буде гора, упао сам у ту неку фазу да ми је страшно потребна љубав. Што рече један горе, волео би да се заљуби и да га то покрене... ма то сам и ја прижељкивао годинама, и желео да ми се неко истински свиди, и то баш на овај начин, али нисам очекивао да то може да се догоди ван везе, и да буде тако безнадежно једнострано. Нисам заљубљив тип, не идеализујем жене, не правим од овога опсесију, већ сам једноставно наишао на жену која ми се тотално допада као особа, чији ми додир прија, и коју бих најрадије сад грлио и љубио уместо да у паузи између вечере и очајничког изласка у град пискарам ово чега ће ме највероватније бити блам чим истекне време за "Едит".

И, @Љута-Мамба, ако ово читаш, управо не радим оно што си ми саветовао, а радим оно што си рекао да ћу радити:

postoji jedan jedini spas,a to je da je izbegnes kako znas i umes....znam da je tesko nevideti je,ne otici kod nje,ciniti joj male usluge i skretati paznju na sebe,prija to njoj verovatno,ali ako nece,nece,a ti i dalje patis...hmm...mozda e i nemoguce da poslusas bilo ciji savet,da je iskuliras i prestanes da je vidjas....ali znam da ga nemozes poslusati...razum kaze jedno,srca drugo,srce uvek prevlada

Али, кад не вреди. Што је најгоре, сам сам то направио, јер сам дозволио да развијем неке емоције које треба пустити на слободу једино у стабилној вези.

Ма, и овде вас све смарам... али искрен да будем, и не пишем ово уопште да би неко читао, мислио добро о мени или да имам ишта паметно да кажем, већ једино што мора негде да изађе, па макар то било овде.
 

Back
Top