Ијекавица

M

Mimi95

Buduća legenda
Poruka
33.626
Да ли неко од вас зна правила за речи на ијекавици,односно када иде -је,а када -ије?
Био бих захвалан на одговору.
 
Sve zavisi samo i jedino od intonacije i položaja u reči staroga jata — gde je jat bio pod dugouzlaznim naglaskom, u ijekavici je „ijè“ (po Vuk—Daničićevoj akcentuaciji) a u ekavici „é“ (grijèšiti : gréšiti); gde je bio pod dugosilaznim, u ijekavici je „ȉje“ a u ekavici „ȇ“ (grȉjeh : grȇh); gde je jat bio kratko naglašen, u ijekavici je zamena „je“ spram ekavskoga „e“ (promjena : promena); a gde kratkomu jatu prethode suglasnički sklopovi sa završnim „r“, zamena je „e“ : „e“ (pogreška, ek. i ijek.). S tim, naravno, što postoji i nekoliko izuzetaka od ovih opštih pravilnosti.

Gde glasovi „e“, „ije“, „je“ ne potiču od staroga jata, tu nema ni razlike između narečjâ: početi, prijesti se, oboljenje.
izvor: Ђорђе Божовић, vokabular.org;

Na osnovu upoređivanja ekavice, ijekavice i ikavice, upoređivanja srpskohrvatskog sa drugim slovenskim jezicima, kao i manje-više na osnovu zabeleženog staroslovenskog, lingvisti mogu rekonstruisati gde se u praslovenskom jeziku, odnosno u srednjovekovnim srpskohrvatskim dijalektima, nalazio jat. (Ali svakako ne mogu znati.
Wink
)

Naše ijekavica i ekavica nisu nastale zbog nekog pravila o pretvaranju jedne u drugu, nego su jednostavno rezultat jezičkih razvitaka koji su se po stanovitim pravilima različito odigrali na različitim delovima jezičke teritorije. Kada se danas one sistemski upoređuju, to se čini radi objašnjavanja njihova međusobnog odnosa u okviru srpskohrvatskog jezičkog sistema — i tako se, recimo, može izvesti pravilo da dugom „e“ u ekavskom odgovara „ije“ u ijekavskom, osim kada to „e“ nije rezultat zamene jata; te tako prepoznajemo da je u reči „mleko“ : „mlijeko“ bio jat a u reči „početak“ nije.

Dakle, da bi znala ijekavicu moraš znati pravila zamene jata u ijekavskom narečju, a da bi znala pravila zamene jata moraš znati ijekavicu, i tu se krug zatvara.
Cheesy
Isti izvor.

Zanimljivo, svakako!
Bavićemo se ako Bog da! :)
 
Krishna:
Колико је Ужицу данас остало ијекавице? Предпостављам да је у већој мери користе само старији људи.
Kliknite za proširenje...
И ја сам тако мислио. Али да видиш.....слушам нпр. на аутобуској станици средњошколце који путују кући горе ван града. Занимљиво ми било што чујем да користе ијекавицу ту и тамо и још неке сељачке термине које сам ја као дете запамтио од људи са села. Углавном, слажем се да старији људи и то великом већином са села користе ијекавицу. У граду се чује али доста слабије.
 
KraNp:
И ја сам тако мислио. Али да видиш.....слушам нпр. на аутобуској станици средњошколце који путују кући горе ван града. Занимљиво ми било што чујем да користе ијекавицу ту и тамо и још неке сељачке термине које сам ја као дете запамтио од људи са села. Углавном, слажем се да старији људи и то великом већином са села користе ијекавицу. У граду се чује али доста слабије.
Kliknite za proširenje...
Ја живим у Срему у средини са више Крајишника него Сремаца. Те 2 групе су најбројније, али има и људи из других крајева бивше Југославије (чак и понеки Македонац). У једној пекари у коју понекад долазим ради једна Ужичанка. И док је нисам питао одакле је јасно ми је било да је из Ужица, јер има врло типичан ужички нагласак и начин говора. Говори екавски, али ту и тамо код ње избије неки ијекавизам.
 
Krishna:
Ја живим у Срему у средини са више Крајишника него Сремаца. Те 2 групе су најбројније, али има и људи из других крајева бивше Југославије (чак и понеки Македонац). У једној пекари у коју понекад долазим ради једна Ужичанка. И док је нисам питао одакле је јасно ми је било да је из Ужица, јер има врло типичан ужички нагласак и начин говора. Говори екавски, али ту и тамо код ње избије неки ијекавизам.
Kliknite za proširenje...
Да.....и доста отежу док говоре.....као да певају. Типично за доњу Херцеговину. Слушао си Наташу Мићић.
 
limunada:
Pravilno je...bijelo,lijepo,mlijeko,zvijezda,snijeg,mijenjati,vrijeme..ali i...mjesec,zvjezdice,svjetlost,ljepota...
Kliknite za proširenje...
Postoji realan praktični problem u primeni "pravila" dužine akcenta, a taj je da ijekavica ima u nekim slučajevima zanaglasnih dužina drugačiju akcentuaciju od ekavice. Tako da, budimo iskreni, nešto što je ekavcu kratko, ijekavcu "po zemlji se vuče". U Hrvatskoj je i taj jezički momenat ispao komičan jer su jekavicu kodirali prema tim vukovskim istočnohercegovačkim dužinama, a ne izgovaraju ih - npr. povijest (izgovaraju bez zanaglasne dužine). Takođe, postoje dubleti u akcentuaciji npr. dvocjevka:dvocijevka - oboje je pravilno. I na kraju, treba obratiti pažnju na korene koji nemaju ijekavski nego jekavski refleks starosrpskog jata pa se, iako imaju dugi akcenat, piše "je" - premještanje, poluvjerci, sjedati i sl. I povrh toga svega, u Hrvatskoj se ije nikada ne izgovara (osim u slučaju udvojenog jata (dvije, prije, smije, grije)), već se, po ličkom srpskom dijalekatskom uzusu izgovara kao dugo je: [ljeepo djeete].

Dakle, molim ekavce, da ne gube vreme pokušavajući jer još niko pametan nije objavio priručnik-uputstvo za (i)jekavicu.
 
Poslednja izmena:
Mimi-95:
Да ли неко од вас зна правила за речи на ијекавици,односно када иде -је,а када -ије?
Био бих захвалан на одговору.
Kliknite za proširenje...
Правила, наравно постоје, могу се наћи у стручној литератури, али ако имаш имало слуха да чујеш разлику између кратког и дугог „е” у екавици, можеш се ослонити на слух као на најлакше „правило”. Гдје год је дуго „е” у екавици (нпр. млеко) – у ијекавији је „ије” (млијеко), а гдје је кратко „е” у екавици (нпр. месец) – у ијекавици је „је” (мјесец).

Неко је поменуо месо/мијесо... Наравно да се то не односи на свако „е” у екавици већ само на оне ријечи које су некад имале знак „јат” у писању. Тај знак се читао различито (е, је/ије, и) па се само такве ријечи разликују у екавском, ијекавском и икавском изговору. Нпр. месо, кревет, теле, врело... с тим немају никакве везе.
 
Mrkalj:
Postoji realan praktični problem u primeni "pravila" dužine akcenta, a taj je da ijekavica ima u nekim slučajevima zanaglasnih dužina drugačiju akcentuaciju od ekavice. Tako da, budimo iskreni, nešto što je ekavcu kratko, ijekavcu "po zemlji se vuče". U Hrvatskoj je i taj jezički momenat ispao komičan jer su jekavicu kodirali prema tim vukovskim istočnohercegovačkim dužinama, a ne izgovaraju ih - npr. povijest (izgovaraju bez zanaglasne dužine). Takođe, postoje dubleti u akcentuaciji npr. dvocjevka:dvocijevka - oboje je pravilno. I na kraju, treba obratiti pažnju na korene koji nemaju ijekavski nego jekavski refleks starosrpskog jata pa se, iako imaju dugi akcenat, piše "je" - premještanje, poluvjerci, sjedati i sl. I povrh toga svega, u Hrvatskoj se ije nikada ne izgovara (osim u slučaju udvojenog jata (dvije, prije, smije, grije)), već se, po ličkom srpskom dijalekatskom uzusu izgovara kao dugo je: [ljeepo djeete].

Dakle, molim ekavce, da ne gube vreme pokušavajući jer još niko pametan nije objavio priručnik-uputstvo za (i)jekavicu.
Kliknite za proširenje...
I još, nismo pominjali mesta gde se jat uopštio kao e tipa zenica (pored zjenica), mreža (up. Mrežnica).

I nismo pominjali jat iza r: trebati : upotrijebiti/upotrebiti : potrepština i sl.

I nismo pominjali jat ispred о u participu perfekta aktiva: zasivio:zasivjela, htio:htjela, uspio:uspjela itd. sa izuzecima sjeo i sl.

I nismo pominjali jat ispred palatala: biljeg, bilježiti, ucviljen, diljem i sl.
 
Пилипенда:
Правила, наравно постоје, могу се наћи у стручној литератури, али ако имаш имало слуха да чујеш разлику између кратког и дугог „е” у екавици, можеш се ослонити на слух као на најлакше „правило”. Гдје год је дуго „е” у екавици (нпр. млеко) – у ијекавији је „ије” (млијеко), а гдје је кратко „е” у екавици (нпр. месец) – у ијекавици је „је” (мјесец).

Неко је поменуо месо/мијесо... Наравно да се то не односи на свако „е” у екавици већ само на оне ријечи које су некад имале знак „јат” у писању. Тај знак се читао различито (е, је/ије, и) па се само такве ријечи разликују у екавском, ијекавском и икавском изговору. Нпр. месо, кревет, теле, врело... с тим немају никакве везе.
Kliknite za proširenje...
Хвала,то ме је уствари и занимало.
 
Mimi-95:
Да ли неко од вас зна правила за речи на ијекавици,односно када иде -је,а када -ије?
Био бих захвалан на одговору.
Kliknite za proširenje...
sto se mucis...........idi u Beograd i pozeleces da cujes EKAVICU...........mislices da si u Predoru il u Belom Polju.
samo da nam Beograd ne prekrste u Bijelograd.
 
Постоји и Бјеловар што је исто што и Бјелоград. (Вар – утврђено мјесто, као и град.)

Немој да ми се неки екавци љуте, малкице се шалим, али... Мени је екавица лепа, а ијекавица – за два слова љепша. ;)
 
Пилипенда:
Постоји и Бјеловар што је исто што и Бјелоград. (Вар – утврђено мјесто, као и град.)

Немој да ми се неки екавци љуте, малкице се шалим, али... Мени је екавица лепа, а ијекавица – за два слова љепша. ;)
Kliknite za proširenje...
Бјеловар се оригинално звао Беловар, тако су га звали старинци кајкавски екавци. Бјеловаром су га прозвали Срби јекавци који су се у град и околину доселили у 16-ом в. из динарских крајева са са југоистока. Од 19-ог в. варијанта Бјеловар је постала званична, а у то доба је почела и (и)јекавизација локалних кајкавских екаваца. Западно од Врбаса нема пуно Срба ијекаваца, они су махом јекавци и говоре: врјеме, љеп, мљеко, сњег, рјеч, брјег, сјено, бјел, цвјет, мјешати, звјезда, рјешити итд. а не вријеме, лијеп, млијеко, снијег, ријеч, бријег, сијено, бијел, цвијет, мијешати, звијезда, ријешити. Ијекавице има у Поткозарју, али то није чисто ијекавски крај јер има и јекавских села. Тако да су осим тих ијекаваца из Поткозарја и икаваца из околине Ливна-Купреса и пар енклава у Далматинској Загори сви остали Срби Крајишници јекавци (велика већина). Пошто Руси имају углавном јекавски рефлекс јата то значи да су Крајишници јекавци по томе ближи Русима него екавски, ијекавски и икавски Срби. Белоруси имају екавски рефлекс јата, а Украјинци икавски. Ијекавица је прави раритет међу Словенима и нема је ван западног Балкана, а и ту јој је ареал историјски мањи него што се обично мисли.

@limunada @Mrkalj @KraNp @Mimi-95
 
A мене је једном зачудило кад је неки деда у пекари рекао продавачици: "Дијете.....дајде' ми два КРУВА" мислећи на хлеб. Рек'о......откуд у Ужицу да још неко за хлеб каже КРУВ. Премда се често од сељака може чути да опсују "Јеббем ли ти КРУШНУ мрву" !
 
Krishna:
Бјеловар се оригинално звао Беловар, тако су га звали старинци кајкавски екавци. Бјеловаром су га прозвали Срби јекавци који су се у град и околину доселили у 16-ом в. из динарских крајева са са југоистока. Од 19-ог в. варијанта Бјеловар је постала званична, а у то доба је почела и (и)јекавизација локалних кајкавских екаваца. Западно од Врбаса нема пуно Срба ијекаваца, они су махом јекавци и говоре: врјеме, љеп, мљеко, сњег, рјеч, брјег, сјено, бјел, цвјет, мјешати, звјезда, рјешити итд. а не вријеме, лијеп, млијеко, снијег, ријеч, бријег, сијено, бијел, цвијет, мијешати, звијезда, ријешити. Ијекавице има у Поткозарју, али то није чисто ијекавски крај јер има и јекавских села. Тако да су осим тих ијекаваца из Поткозарја и икаваца из околине Ливна-Купреса и пар енклава у Далматинској Загори сви остали Срби Крајишници јекавци (велика већина). Пошто Руси имају углавном јекавски рефлекс јата то значи да су Крајишници јекавци по томе ближи Русима него екавски, ијекавски и икавски Срби. Белоруси имају екавски рефлекс јата, а Украјинци икавски. Ијекавица је прави раритет међу Словенима и нема је ван западног Балкана, а и ту јој је ареал историјски мањи него што се обично мисли.

@limunada @Mrkalj @KraNp @Mimi-95
Kliknite za proširenje...
Иначе јекавица којом говори већина крајишких Срба је сродна централнохерцеговачкој јекавици и по многим другим елементима осим рефкекса јата. Ево на овој карти су крајишки и централнохерцеговачки означени истом бојом.

EsgjDHWUcAAavPl (1).png


@arebis777 @Mrkalj @limunada @Пилипенда
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top