Od "Oluje" 15 godina
B. STJELJA | 01. avgust 2010.
O srpskoj imovini u Hrvatskoj niko ne vodi računa, iako je
njena vrednost oko 30 milijardi evra. Srbi ostavili 600.000 hektara zemljišta, 980.000 grla krupne stoke, 18 miliona čokota vinove loze
[SIZE=+0]OVE nedelje navršava se petnaest godina od poslednjeg egzodusa Srba iz Hrvatske, ali još nema zvaničnog popisa šta su sve izbeglice ostavile na svojim ognjištima.
Izveštaji sačinjeni još u vreme Savezne Republike Jugoslavije, a u međuvremenu preseljeni u Ministarstvo finansija Srbije, stoje - netaknuti.[/SIZE]
[SIZE=+0][/SIZE]
MARKE I DINARI
U Saveznom ministarstvu pravde postojao je i podatak da je prilikom evidentiranja imovine Srba ukupno prijavljeno i 180 miliona tadašnjih nemačkih maraka i još tri i po milijarde dinara u hrvatskim poslovnim bankama, kao i 600 miliona dinara u hartijama od vrednosti.
[SIZE=+0]U izbegličkim udruženjima kažu da je vrednost evidentirane privatne imovine ostale iza Srba na teritoriji cele Hrvatske čak 30 milijardi evra![/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- Popis imovine izbeglih Srba, u Srbiji je organizovalo 1996. godine ondašnje Odeljenje za sukcesiju Saveznog ministarstva pravde SRJ, odštampani su formulari, a izbeglice iz Hrvatske, ali i iz drugih krajeva, upisale su u njih svoju imovinu - objašnjava Milojko Budimir, predsednik Asocijacije udruženja izbeglica. -
Njihovi formulari su posle osnivanja Državne zajednice SCG, a zatim i njenog raspada, završili u Ministarstvu finansija Srbije, i to u Odeljenju za zaštitu pravnih lica u inostranstvu i alimentaciju. Tamo ih, međutim, za sve ovo vreme niko nije obradio niti je sastavio zvaničan izveštaj o vrednosti imovine izbeglih Srba.[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]Prema nezvaničnoj statistici, u ovom odeljenju se nalazi 76.000 zahteva privatnih lica i firmi.
[/SIZE]
[SIZE=+0]
U ovim papirima stoji da su Srbi u Hrvatskoj do rata imali
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- oko 600.000 hektara zemljišta,
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- zatim oko 18 miliona kvadratnih metara građevinskog prostora, od čega 14 miliona kvadratnih metara stambenog i četiri miliona kvadratnih metara poslovnog prostora.
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]Kada je u pitanju nepokretna imovina,
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- Srbi su ostali bez oko 400.000 poljoprivrednih mašina,
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 64.000 motornih vozila,
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 440.000 opremljenih spavaćih i dnevnih soba, kuhinja i trpezarija, kao i 760.000 raznih kućnih aparata i tehničkih uređaja.
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- Ostali su i bez 980.000 grla krupne stoke,
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- oko 18 miliona čokota vinove loze,
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- osam miliona stabala voćaka,
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 120.000 košnica,
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- i bez umetničkih predmeta i zlata,
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- a imali su i oko 24.000 bunara i cisterni površine od 960.000 kvadratnih metara.[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
Prema podacima izbegličkih udruženja, u Hrvatskoj je uništeno ili devastirano oko 40.000 srpskih kuća u Lici i Dalmaciji i još oko 20.000 kuća u ostalim regijama.
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- Došli smo i do podataka da su posle završetka vojnih operacija u Hrvatskoj uništeni:
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 182 zadružna doma,
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 56 ambulanti,
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 78 crkava,
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 29 muzeja,
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 181 groblje,
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 325 trgovina,
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 113 vodovoda,
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 167 spomenika,
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 311 ugostiteljskih objekata,
[/SIZE]
[SIZE=+0]- 410 zanatskih radnji,
[/SIZE]
[SIZE=+0]
- 118 skladišta...
[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]Hrvatska, međutim, izbegava nadoknadu štete za uništenu nepokretnu imovinu Srba - dodaje Budimir, i objašnjava da se to čini tako što sudovi u Hrvatskoj izbegavaju mogućnost da se kao uzročnik štete prikaže aktivnost vojske i policije i sugerišu oštećenima da preinače tužbe i u njima navedu kako su im kuće srušene u aktu terorizma i nasilja. Za takvu se štetu, od jula 2003. godine, primenjuje drugačiji zakon. Njime se propisuje da se šteta zbog terorizma nadoknađuje kroz obnovu, ali se mnogi tužbeni zahtevi odbijaju.[/SIZE]
[SIZE=+0]
[/SIZE]
[SIZE=+0]I u Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije potvrđuju da oko 7.500 srpskih porodica još čeka na obnovu imovine, a povratnici na okončanje ovakvih postupaka čekaju i po nekoliko godina. [/SIZE]
vi ste los vic...
nemožete vi nama srušit koliko mi možemo obnovit
kad su vaše države duplo veći???
