Geografski fakultet?

ana994:
a S
520.Ibarski basen-Boljevac, Jarando, istocna Srbija-Vrska Cuka, Podvis, Rtanj, Krivi vir, Tresibaba.
521. Primarni i sekundarni sektor obuhvataju proizvodne, a trecijarni i kvartarni sektor neproizvodne delatnosti.
522. Pirot, Beograd, Nis i Kragujevac.
523. Iz Gornjeg lednickog jezera na Sar planini kroz Sredsku zupu i Prizrensko polje.
524. Koznjarska bistrica.
525. Palicko, Fruskogorsko, Vrsacko, Smederevo, Sumadijsko (Oplenacko), Krajinsko (Timocko), Zupsko, Krusevacko, Metohijsko.
526. Psenica- Backa, Srem , Banat, Posavina, Stig, Timocka krajina, Donje Pomoravlje i delovi Leskovacke, Niske, Kosovske i Metohijske kotline. Kukuruz- Srem, Backa, centralni i juzni Banat, Macva, Posavina, Stig, Pomoravlje i Timocka krajina.
527. Energetika, rudarstvo, metalurgija, metalo-preradjivacka, masinska, bazna hemijska i indusrija gradjevinskog materijala.
528. Prehrambena, tekstilna, industrija koze, gume, drvna industrija, laka hemijska i duvanska industrija.
529. Bor, Zvecan kod Kos. Mitrovice-Trepca, Sabac i Zajaca.
530. Studenica.
531. Kopaonik, Zlatibor, Tara, Zlatibor, Divcibare, Fruska gora, Vrsacke planine, Avala, Stara planina, Rudnik, Kosmaj.
532. U Beogradu 1849.
533. Izmedju Kolubare, Ljiga i Dicine na istoku i Drine na zapadu.
534. Kosovo polje, Nerodimlje, Kosovsko pomoravlje, Sirinicka zupa, Malo Kosovo, Pecki podgor, Prizrenski podgor, Reka, Has, Podrima, Rugovo, Hvosno, Sredska, Prekovode, Prekoruplje,Gora i Opolje.
535. Iz Rusije, Kine, Rumunije, Liberije i dr.
536. Pet hidroelektrana- Vrla I, II, III, IV,V i Lisina.
537. 1850 godine u Vrbasu.
538. 1900. u Beogradu.
539. U Pancevu 1722.
540. Kelti (Skordisci)
541. Kao prirodno mrestiliste riba i rezervat ptica.
542. Na prostoru Istocne Slavonije i zapadnog Srema. Obuhvata ravnicarski krajn izmedju usca Drave, Osjeka, Vukovara i Vinkovaca.
543. Karakteristicna je pojava salasa.
544. Fruska gora je nastala izdizanjem i nabiranje, a Vrsacke izdizan jem i radedanjem.
545. Pripada tipu zbijenih seoskih naselja. Rasprostranjena je od Dunava do Juznog Pomoravlja.
546. Pod urbanizmom se podrazumeva rast i razvoj gradova uopste.
547. Naseljavali su balkanske zemlje od Jadranskog mora do Morave i od Dunava do u Epira u Grckoj.
548. Na Dunavu, Mlavi, Nisavi, Belom Timoku i Visocici.
549. U Lepenskom viru, Lazarevoj pecini, kod Zlota, u okolini Bora, Rama, Golupca, Kladova, Svrljiga, Pirota.
550. Kotline- Vranjska, Leskovacka i Niska,. Klisure- Grdelicka, Pecenjevacko suzenje i Stalacka.

Ova ostala cu izbaciti sutra.
Kliknite za proširenje...
zar 520. nije Baljevac ? :D
 
551. Izvire na Prokletijama, a tece kroz Rugovsku klisuru.
552. Dosli su kao emigranti nakon Oktobarske revolucije.
553 Doselili su se krajem 19. veka i stvorili drzavu Ugarsku.
554. Oko 200.000, 4.5% stanovnistva.
555. Razvila se na prelazu iz starijeg u mladje kameno doba od 6. milenijuma stare ere kod Djerdapske klisure.
556. Pokazuju kvalitativne odnose u nekojn populaciji.
557. Oko 11.000 porodica.
558. Severna Dlmacija (Kninska krajina), juzna i istocna Lika, Kordun, Banija, Slavonija, Baranja i Zapadni Srem.
559. Zavisi od kretanja nataliteta, mortaliteta, migracija i spoljnih faktora ekonomske i politicke prirode.
560. Obradivo zemljiste.
561. Severni Kucaj, Krs, Tupiznica, Tresibaba, Svrljiske planine, Brelava i Vlaska planina.
562. Miroc, Veliki Greben, Deli Jovan i Stara planina.
563. Na Kosovu i Metohiji, u jugoistocnoj Srbiji, Vlaskoj oblasti, Pomoravlju, Macvi, Kolubari.
564. Junicka planina sa Djeravicom, Bogicevica, Hajla, Zljeb i Mokra Gora.
565. Sar planina, Pastrik i Koritnik.
566. Odorovsko polje kod Dimitrovgrada, Divljakovacko kod Despotovca i Berovicko kod Pirota.
567. Bela Palanka 525.mm i Prokuplje 529 mm.
568. Karpatsko-balkanske planine, Sar planina, Prokletije, Pesterska visoravan i planine zapadne i jugoistocne planine.
569. Kultura Lepenskog vira kod Djerdapske klisure Dunava.
570.Dve- Ovcar banja i Medjuvrsje.
Toliko, nadam se da sam bila od pomoci. :)

- - - - - - - - - -

Stasaaa:
zar 520. nije Baljevac ? :D
Kliknite za proširenje...
E jeste, pise mi Baljevac, a ja uporno citam i pisem Boljevac. :D
 
ana994:
a S
520.Ibarski basen-Boljevac, Jarando, istocna Srbija-Vrska Cuka, Podvis, Rtanj, Krivi vir, Tresibaba.
521. Primarni i sekundarni sektor obuhvataju proizvodne, a trecijarni i kvartarni sektor neproizvodne delatnosti.
522. Pirot, Beograd, Nis i Kragujevac.
523. Iz Gornjeg lednickog jezera na Sar planini kroz Sredsku zupu i Prizrensko polje.
524. Koznjarska bistrica.
525. Palicko, Fruskogorsko, Vrsacko, Smederevo, Sumadijsko (Oplenacko), Krajinsko (Timocko), Zupsko, Krusevacko, Metohijsko.
526. Psenica- Backa, Srem , Banat, Posavina, Stig, Timocka krajina, Donje Pomoravlje i delovi Leskovacke, Niske, Kosovske i Metohijske kotline. Kukuruz- Srem, Backa, centralni i juzni Banat, Macva, Posavina, Stig, Pomoravlje i Timocka krajina.
527. Energetika, rudarstvo, metalurgija, metalo-preradjivacka, masinska, bazna hemijska i indusrija gradjevinskog materijala.
528. Prehrambena, tekstilna, industrija koze, gume, drvna industrija, laka hemijska i duvanska industrija.
529. Bor, Zvecan kod Kos. Mitrovice-Trepca, Sabac i Zajaca.
530. Studenica.
531. Kopaonik, Zlatibor, Tara, Zlatibor, Divcibare, Fruska gora, Vrsacke planine, Avala, Stara planina, Rudnik, Kosmaj.
532. U Beogradu 1849.
533. Izmedju Kolubare, Ljiga i Dicine na istoku i Drine na zapadu.
534. Kosovo polje, Nerodimlje, Kosovsko pomoravlje, Sirinicka zupa, Malo Kosovo, Pecki podgor, Prizrenski podgor, Reka, Has, Podrima, Rugovo, Hvosno, Sredska, Prekovode, Prekoruplje,Gora i Opolje.
535. Iz Rusije, Kine, Rumunije, Liberije i dr.
536. Pet hidroelektrana- Vrla I, II, III, IV,V i Lisina.
537. 1850 godine u Vrbasu.
538. 1900. u Beogradu.
539. U Pancevu 1722.
540. Kelti (Skordisci)
541. Kao prirodno mrestiliste riba i rezervat ptica.
542. Na prostoru Istocne Slavonije i zapadnog Srema. Obuhvata ravnicarski krajn izmedju usca Drave, Osjeka, Vukovara i Vinkovaca.
543. Karakteristicna je pojava salasa.
544. Fruska gora je nastala izdizanjem i nabiranje, a Vrsacke izdizan jem i radedanjem.
545. Pripada tipu zbijenih seoskih naselja. Rasprostranjena je od Dunava do Juznog Pomoravlja.
546. Pod urbanizmom se podrazumeva rast i razvoj gradova uopste.
547. Naseljavali su balkanske zemlje od Jadranskog mora do Morave i od Dunava do u Epira u Grckoj.
548. Na Dunavu, Mlavi, Nisavi, Belom Timoku i Visocici.
549. U Lepenskom viru, Lazarevoj pecini, kod Zlota, u okolini Bora, Rama, Golupca, Kladova, Svrljiga, Pirota.
550. Kotline- Vranjska, Leskovacka i Niska,. Klisure- Grdelicka, Pecenjevacko suzenje i Stalacka.

Ova ostala cu izbaciti sutra.
Kliknite za proširenje...


hvala Ana, ti si bila na pripremama? :)
 
Ukoliko je ikako moguće obraditi i pitanja od 400-470, jedino taj deo nismo obradili na forumu? Bila bih jakoooooo zahvalna, jer em što mi je knjiga za treću godinu bez nekih strana, em nisam bila na pripremama, pa nisam sigurna ništa dok ne proverim na forumu:::: Hvala unapred za moju imenjakinju!;-)))))
 
ana994:
551. Izvire na Prokletijama, a tece kroz Rugovsku klisuru.
552. Dosli su kao emigranti nakon Oktobarske revolucije.
553 Doselili su se krajem 19. veka i stvorili drzavu Ugarsku.
554. Oko 200.000, 4.5% stanovnistva.
555. Razvila se na prelazu iz starijeg u mladje kameno doba od 6. milenijuma stare ere kod Djerdapske klisure.
556. Pokazuju kvalitativne odnose u nekojn populaciji.
557. Oko 11.000 porodica.
558. Severna Dlmacija (Kninska krajina), juzna i istocna Lika, Kordun, Banija, Slavonija, Baranja i Zapadni Srem.
559. Zavisi od kretanja nataliteta, mortaliteta, migracija i spoljnih faktora ekonomske i politicke prirode.
560. Obradivo zemljiste.
561. Severni Kucaj, Krs, Tupiznica, Tresibaba, Svrljiske planine, Brelava i Vlaska planina.
562. Miroc, Veliki Greben, Deli Jovan i Stara planina.
563. Na Kosovu i Metohiji, u jugoistocnoj Srbiji, Vlaskoj oblasti, Pomoravlju, Macvi, Kolubari.
564. Junicka planina sa Djeravicom, Bogicevica, Hajla, Zljeb i Mokra Gora.
565. Sar planina, Pastrik i Koritnik.
566. Odorovsko polje kod Dimitrovgrada, Divljakovacko kod Despotovca i Berovicko kod Pirota.
567. Bela Palanka 525.mm i Prokuplje 529 mm.
568. Karpatsko-balkanske planine, Sar planina, Prokletije, Pesterska visoravan i planine zapadne i jugoistocne planine.
569. Kultura Lepenskog vira kod Djerdapske klisure Dunava.
570.Dve- Ovcar banja i Medjuvrsje.
Toliko, nadam se da sam bila od pomoci. :)

- - - - - - - - - -


E jeste, pise mi Baljevac, a ja uporno citam i pisem Boljevac. :D
Kliknite za proširenje...
Ja za 567. imam Prokuplje 509 mm, da li je greska u kucanju ili mi nije tacno ? :D
 
Mene zanima sta su na pripremam rekli sto se tice redosleda (znam da je bitan npr. kada se traze visinski pojasevi, ili raspored zemalja po teritoriji ili broju stanovnika itd. ) za ova pitanja kada se radi o nabrajanju ? :D i da li ce da menjaju redosled, npr. kod pitanja kod kojih treba podvuci tacan odgovor, ili ona povezivanje ? :D

- - - - - - - - - -

drakuša:
I ja sam to našla, ali da verujemo Ani, još jedno pitanje, 591 zar nije odgovor pod b, g i d??
Kliknite za proširenje...
ja imam samo b i g :D
 
Stasaaa:
Ja za 567. imam Prokuplje 509 mm, da li je greska u kucanju ili mi nije tacno ? :D
Kliknite za proširenje...
567. Prokuplje 529.
591. Pod g i d.

Ovaj put nije greska u kucanju, ovo su odgovori sa priprema, i ja sam naisla na dosta pitanja koja se ne poklapaju sa onima u knjizi. :)
Po teritoriji i broju stanovnika bitan je redosled kod nabrajanja, ne menja se redosled kod podvlacenja i povezivanja, pitanja ce biti data kao i u zbirci, bar su tako rekli.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Fakultet za evropske pravno-političke studije
Odgovora
0
Pregleda
182
milovan1023
M
Z
Da vam otac, majka, baba, deda sad upisu fakultet kako bi reagovali?
2
Odgovora
25
Pregleda
391
Џорџи
Џорџи
Schrodinger
Britanski fakulteti masovno izbacuju studente zbog AI
Odgovora
5
Pregleda
329
Metronomy
Metronomy

Back
Top