Episkop Teodosije umesto Artemija

*BILJA*

*BILJA*

Buduća legenda
Poruka
32.192
Lipljanski episkop Teodosije izabran je za novog vladiku raško-prizrenske eparhije, odlučeno je na Saboru SPC.

Pre dve godine, vladika Artemije je smenio tadašnjeg lipljanskog episkopa Teodosija, zbog, kako se tada navodilo, nediscipline.

Episkopi Artemije i Teodosije su bili u sukobu zbog obnove srpskih manastira i crkava i saradnje SPC sa međunarodnom administracijom na Kosovu.

Inače, vladika Teodosije je, nakon diplomiranja na Teološkom fakultetu u Beogradu, postao iskušenik u manastiru Crna Reka kod Novog Pazara, pod rukovodstvom tadašnjeg igumana Artemija.

U tom manastiru je zamonašen i dobio je monaško ime Teodosije....

Opsirnije http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=18&nav_category=12&nav_id=473140

Za sad samo kometnar: Ocigledno je izabran politicki podobarn vladika, a nesto vise o tome ko je ustvari novi vladika rasko-prizrenske eparhije sledi...
 
IZDAJA EPISKOPA ARTEMIJA

Ko je dogovorao plan (?) sa Ahtisarijem?!Izdaja vikarnog episkopa lipljanskog i igumana dečanskog Teodosija i njemu podređenih monaha pomeutog manastira nije ništa novo u našoj svetoj Crkvi. Sve od Hrista pa do danas dešavale su se slične izdaje koje su uglavnom pratile velike pastire stada Hristovog koji su bivali izdavani od svoje dece koju su s ljubavlju uzvodili ka Hristu.

Takva je izdaja o kojoj ćemo ovde govoriti.

Svi koji poznaju vladiku Teodosija predvideli su da će do sramne izdaje svoga duhovnika sa njegove strane jednom doći.

Izdaja ep Teodosija počela je mnogo ranije, skoro od samog dolaska Teodosija u Dečane, ali odatle nećemo početi, jer je to bilo davno i nekorisno je pričati o tako davnim dešavanjima kada se sve to ponavljalo godinama, zato ćemo početi od 2004 godine, od hirotonije Teodosija za episkopa.

Pogrešno i neosnovano shvatanje poslušanja počelo je upravo posle hirotonije ep Teodosija. Do tada on se veoma često suprostavljao pojedinim moćnicima naše crkve i često je istupao pred episkopom Artemijem sa svojim ekstremnim stavovima ali ga je vladika Artemije umirivao i govorio mu da je srednji put - carski put.

Setimo se samo hirotonije episkopa Grigorija kada su latinski biskupi ušli u oltar hrama Preobraženja Hristovog u Trebinju, kako je tada besnela revnost u srcu igumana Teodosija, čak je i nekoliko puta prebacio vladiki Artemiju zašto on nije odreagovao, našta mu je vladika odgovorio da katolike nije ni primetio.

Nažalost sa povećanim autoritetom dolaze i povećana iskušelja kojima ep Teodosije nije uspeo da odoli nakon svoje hirotonije kada se i blagodat uvećala....
 
Prvi “problem” zbog kojeg je episkop Teodosije otkazao poslušanje svom starcu bio je pokretanje tužbe protiv četiri zemalja članica Nato Saveza, pred Međunarodnim Sudom u Strazburu, zbog ogromnog neuspeha vojnika KFOR-a u zaštiti imovine SPC-a, tačnije Eparhije raško-prizrenske u etničkom čišćenju 17. marta 2004. godine.

Tada se episkop Teodosije stavio na stranu Nato Saveza umesto da posluša svog duhovnog oca i episkopa svoje eparhije. U to vreme episkop Lipljanski i vikar neposlušni, krenuo je po manastirima eparhije da rovari i da stvara pometnju govoreći svuda da je vladika pod uticajem o Simeona (igumana manastira Banjska) i da on preko vladike sprovodi svoje ekstremne ideje. Čak se išlo dotle da je episkop Teodosije sa svojim “mozgom” o Savom Janjićem dečanskim sabratom, tvrdio kako Simeon “radi” za BIA i da po nalogu nekoga iz BIA Simeon sprovodi tako radikalne poteze preko vladike Artemija jer tobože on ima potpunu kontrolu nad njim.

Tako na primer kada je Havijer Solana dolazio u Gračanicu i naišao na potpuno pravednu negostoljubivost od strane vladike Artemija, episkop Teodosije ga je brže bolje primio u manastiru visoki Dečani, ne bi li pokazao kako je on “tolerantniji”od svog duhovnika.

Tada, 2004.godine nastaje potpuno ignorisanje nadležnog Arhijereja eparhije raško-prizrenske od strane Ujedinjenih Nacija i NATO Saveza i ulogu primaoca gostiju i domaćina počeo je da igra vikar Teodosije.

Uz podršku pojedinih episkopa koji imaju predrasude prema episkopu Artemiju od ranije, episkop vikarni na saboru 2005 postaje opunomoćenik PATRIJARŠIJE za Kosovo i Metohiju, jer episkop Artemije “više nije u mogućnosti sam da vodi eparhiju budući da je začaran od o Simeona Vilovskog i nema potrebno rasuđivanje”

Tada se na majskom redovnom zasedanju episkopa SPC-a, po ko zna koji put vrši pritisak na episkopa Artemija da povuče tužbu protiv četiri zemalja članica pred Mećunarodnim sudom u Strazburu i da prihvati Memorandum za obnovu pravoslavnih manastira i crkava porušenih u neredima 17 marta 2004. i ranije...
 
To je episkop Artemije i preko svoje volje morao da prihvati, ali se ogradio od učešća u obnovi manastira i crkava uništenih marta 2004.g. Posle majskog zasedanja naš glavni junak je poleteo veoma visoko i počeo je da se ponaša kao da je on nadležni Arhijerej eparhije raško-prizrenske.

No izdaja episkopa Teodosija je iz dana u dan bivala sve veća i veća, netrpeljivost prema svom duhovnom ocu u manastiru Visoki Dečani rasla je iz dana u dan, tako da je bratija koja svakodnevno okružuje svog igumana počela da se takmiči ko će više da pohuli na vladiku Artemija pa je tako jedan put čitajući izjavu vladike Artemija u štampi monah Jezekilj prokomentarisao “Šta ovaj deda bunca”….svaki komentar na to je suvišan.

Čak se i odnos prema episkopu Atremiju od strane Teodosijevaca totalno ohladio pa ga skoro i ne smatraju za svog vladiku

Pojedina bratija koja nije mislila kao Teodosijevci već su se ponašli kao pravi Dečanci, proganjana je i nazivana Simeonovim agentima.Tada je došlo na red za obračun sa nekim neistomišljenicima episkopa Teodosija, pa je u odsustvu monaha Mateja odlučivano o njegovom izbacivanju iz pomenutog manastira. To je bilo na jenom od sinaksisa (sastanku monaške zajednice na kojem svi moraju da prisustvuju ako se donosi neka važna odluka) 2005 godine kada je dizanjem ruku kao u skupštini monah Matej isteran iz Dečana samo zato što je episkopa Artemija, svog duhovnika i nadležnog Arhijereja pitao za blagoslov da studira i time je “uvredio” svog igumana od kojeg nije dobio blagoslov, pa je kazna bila ili da se vrati u svoj manastir i zapostavi blagoslov svog duhovnika koji je dobio ili da ne bude više primljen u monaško bratstvo manastira Visoki Dečani, a pri donošenju odluke ignorisalo se mišljenje bratije sa kojom je Matej radio u duborezačkoj radionici i koji su ga dobro poznavali.

Od tog vremena pa do danas episkop Teodosije nije rado viđen gost ni u jednom manastiru eparhije raško-prizrenske izuzev u izolovanom od informacija manastiru Deviču.

Episkop Teodosije ide naokolo i gura se da uvek služi sa vladikom Artemijem da bi posle KiM Info (dečanska informatvna služba) puštala vesti kako je episkop Teodosije sasluživao episkopu Artemiju i time bi negirali postojanje bilo kakvog sukoba koji su Teodosije i Sava započeli, a koji traje i danas.

Prevrtljivost je zaista teško posmatrati a kamoli i učestvovati u njoj....
 
Na majskom Saboru 2006. godine episkop Teodosije je otvoreno tražio da se vladika Artemije smeni ili da njega oslobode dužnosti od zvaničnog opunomoćenika za eparhiju raško-prizrensku, jer navodno nadležni episkop samo vrši opstrukcije njegovog rada. Kao da je episkop Artemije kriv što obnova crkava evo već tri godine nije počela iako je do sada trebala da bude završena. I tako na kraju izigrani od Evrope svu krivicu će svaliti na episkopa Artemija jer je tobože vršio opstrukciju.

No vratimo se majskom zasedanju 2006. godine, kada je na episkopa Artemija vršen pritisak da se povuče sa položaja episkopa ili da primi drugu eparhiju koja ne bi imala dodirnih tačaka sa eparhijom raško-prizrenskom. Tada, da je to mogao da vidi neko od verujućih mirjana pitao bi se, da li su ovo zaista naši episkopi kakve ih viđamo na službama ili na raznim proslavama.

Dranje i urlanje na saborskim zasedanjima počeo je Atanasije Jevtić, a nastavio Grigorije zahumsko-hercegovački, koji je već evo drugu godinu svoj glas podizao na episkopa Artemija, kao da mu ovaj svojim prisustvom smeta.

Ova trojka ili nesveta trojica kako je već neko prokomentarisao, su na pomenutom saboru vrbovali mnoge vladike da ih podrže po pitanju Kosova, ne obrazlažući nikome šta je to “pitanje Kosova”, to je ta tajanstvana šifra, koja znači: “Podržite me priotiv vladike Artemija”.

Nesrećnici misle da se episkop kao što je Artemije može tek tako smeniti.

Redovne instrukcije po pitanju svih gorućih pitanja vezanih za Kosovo i eparhiju raško-prizrensku Teodosije je dobija preko telefona od komadanta Save Janjića koji je svoju novu teoriju za opstanak nezavisnog Kosova razvijao poslednje dve godine i time je morao da uzme na zub svog duhovnika i nadležnog Arhijereja koji se svim silama trudi da sačuva Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije.

Ne bismo imali mesta da opišemo sve detalje i pogrdne reči koje su izrečene na račun episkopa Artemija, a neke nisu ni za pisanje.

Kroz svaku izjavu vladike Artemija vidi se koliko je on veran svom narodu na Kosovu i Metohiji. Kroz intervjue i izjave Teodosija, Save Janjića i ostalih nenavidnika vladike Artemija možemo samo da se čudimo i da se pitamo kakva li sudbina čeka našu Crkvu i naš narod na Kosovu kada njima slični Episkopi i duhovnici počnu da rukovode našom svetom Crkvom.

Vrhunac neposlušanja svome duhovniku bio je na sam dan Vaskrsa 2006.g kada je Episkop Teodosije ne ugledajući se na primer svog episkopa i duhovnig oca primio “Predsednika Kosova” i tim svojim postupkom obelodanio svoju nameru i svoj odnos prema duhovniku jer do tada se o tome znalo samo u crkvenim krugovima a po objavljivanju tog događaja svi su bili zgroženi postupkom vladike Teodosija, i vest o raskolu u epahiji munjevito je prošao kroz celu Srbiju i dijasporu, koje je odmah poslala proglas o štetnosti postupka vladike Teodosija....
 
Kao poslednje oružije iz fabrike Teodosije, Sava, Nektarije, bilo je nameštanje atentata na protojereja Srđana Stankovića bivšeg sekretara Eparhije raško-prizrenske, da bi se zato okrivio o Simeon kako je po blagoslovu vladike Artemija organizovao ubistvo ili pokušaj zaplašivanja čoveka koji igra ”glavnu ulogu u razotkrivanju pronevere po eparhiji iza kojih navodno stoje o.Simeona i Peđa Subotički”

Ko zna kakvim će se sve oružijem služiti nečastivi kako bi potkopao svako dobro delo i žrtvu preosvećenog vladike Artemija.
 
images
 
Ko je covek koji je imao najvise uticaja na biranje novog Patrijarha?

Vladika udbaš hoće da postavi patrijarha


Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ne planira sebe da isturi kao jednog od trojice kandidata za patrijaršijski tron i za to ima debele lične razloge.

Međutim, prema saznanjima „Blica”, Kačavenda nastoji da obezbedi da tok Sabora odrede on i njemu odane vladike, tako da svi kandidati, njih trojica, budu iz kruga njemu bliskih episkopa. Na taj način, ma ko bio izabran, zvorničko-tuzlanski vladika bi daleko od očiju javnosti, kao i do sada, imao najveći uticaj u SPC i u tokove novca.

Zašto vladika Vasilije (Kačavenda), episkop koji oko sebe okuplja snažnim i manje čvrstim vezama najmanje 18 vladika, iako bi to želeo, neće sugerisati da se za njega glasa?
Najjednostavniji odgovor za kojim se isprva poteže jeste „da vladika sklon luksuzu neće svoje raskošne dvore u pozlati menjati za oskudnu, pa i pomalo memljivu sobu u Patrijaršiji”. Međutim, razlozi vladike Kačavende mnogo su dublji. On je dobar deo svog staža u crkvi posvetio i radu za obaveštajnu službu, o čemu svedoče zapisi službi još iz perioda stare Jugoslavije. O tome postoji znatan broj dokumenata. Neki od njih otkrivaju način rada Vasilija Kačavende, ali i potvrđuju činjenicu o kojoj se do sada samo spekulisalo u javnosti - da je angažmanom u službi i njenom preporukom doveden na mesto episkopa 1978. godine. ..
 
"Нисмо ли нечега сличног сведоци и ових дана, тј. претходних месеци, када су г-да Синодалци остварили најтешњу спрегу са актуелном тадићевском влашћу (која им је издашно дала на потпуну услугу и послушност своје значајне ресурсе – медије, судство и полицију, са надлежним министрима, како би достигли високи и тешко достижни циљ; јер тај циљ, према сведочењу самога Митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског, чувара Пећког трона…, изреченог Епископу Артемију фебруара 2010, теже да достигну већ пуних 5 година, неуспешно, те се и данас, у 2010. години, не ради, заправо, ни о каквој ”журби”, као што можда некима изгледа, него о коначном постизању давно издатог ”задатка”, како би се и остали ”задаци”, који су у не малом закашњењу, могли, сада већ ”откочени”, ефикасно испуњавати) у циљу уклањања Епископа Артемија са архипастирског трона, и ефикасног разбијања Епархије рашко-призренске, тј. сатирања и затирања духовне њиве коју је Епископ Артемије 20 година приљежно и усрдно обрађивао и унапређивао (што се огледа и у темељном ”чишћењу” монаштва из Епархије, ”чишћењу” манастира, претходно обновљених и оживљених од стране Епископа Артемија, који су сада запустели – и све то за само 10-ак месеци, под ”диригентском палицом” два Администратора, са даљом перспективом стварања још веће духовне пустиње, на месту некадашње духовне оазе, стваране за претходних 20 година - јер су и манастири које је Епископ Артемије затекао дошавши на трон Епархије након претходног Епископа рашко-призренског, Павла, чињеница је коју треба истаћи, били запустели, са малим бројем монаха, и пред затварањем, осим, наравно манастира Црна Река, која је доживела обнову и процват управо под духовним руководством и старатељством тада игумана аве Артемија), да би се тиме отворила врата за могућност цепањa Епархије, што треба да допринесе даљем комадању Србије, подршци независности Косова и Метохије и аутономизацији Рашке области (или Санџака, како је назива актуелни министар полиције Србије), уз активну спрегу и сарадњу и са нелегалним шиптарским властима и њеним органима на Косову и Метохији, као и међународним организацијама које активно потпомажу и учествују у конституисању независне државе Косово, а све то као део испуњењa пројеката Новог Светског Поретка, чији је један од најактивнијих полигона данас држава Србија..."
 
Ako mi je ikakva uteha, a jeste:

„Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери Светих Отаца“

(„Окружна посланица“ Источних патријараха из 1848.г.)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Гамбино
Руси дали предлог за Савски мост: Уместо рушења, меморијални комплекс
Odgovora
24
Pregleda
495
Nataša Rostova
Nataša Rostova

Back
Top