Moje mlađe je u srednjoj školi i skoro je došla sa dvodnevne ekskurzije.
Kiflice? Deca nose šta im se jede, od smokija do šnicli. Spakuj šta dete želi i ne misli šta je moderno. Kada gooza ogladni sve će da se jede. A uvek je neko u autobusu gladan i veruj mi da će deca pre da se obraduju kiflicama nego grickalicama.
Pare? Zavisi gde idu. Ja sam stavila veto na magnete i poklone. Ako već ne mogu da odole dozvoljeno im je da mi kupe varjaču ili krpu, to barem mogu da iskoristim.
Zivkanje? Ja sam zvala kada sam htela, a oni se uvek jave i nisu nikada bili u fazonu da se nešto stide. Mada, zahvaljujući Viber grupama i pojednim roditeljima, imamo uvid u njihovo kretanje bolje nego da ih MI6 prati.
Ja mojima spakujem Dramamin za put i kesu za povraćanje za nedajbože. Voda obavezno. Pun telefon. Novac. Tvoje kiflice. Sve ostalo nije strašno i ako zaborave.
