Duško Radović



Subota, 25. jun
Prosvetni radnici nemirno spavaju, naglo se bude i znoje.
U san im dolaze ponavljači i daju tačne, briljantne odgovore.

Sve je manje dece u školama.
Škole će se provesti kao i naši hotelski kapaciteti na moru ako ne spuste cene svojih usluga i ako prosvetni personal ne bude ljubazniji i korektniji prema gostima.

Neki hoće da daju krv, a neki neće.
Pored dobrovoljnog davanja krvi,
trebalo bi uvesti porez u krvi
za sve one koji imaju više krvi nego što im pripada.

Da su mnogi ljudi bez vrednosti bili pametni i objektivni, nikad ne bi postigli ono što su postigli.
Mnoge je samo glupost spasla od anonimnosti.

Kakva li će nam biti struja koja se pravi od ovakve Save i onakvog Dunava?
Sijalice će nam smrdeti kao gas-lampe.

Trebalo bi uvesti svake nedelje jedan dan potrošačkog posta. Kad ne bi radili ni trgovina, ni saobraćaj, ni radio, ni televizija.
Da ljudi, najzad, postanu potrošači drugih ljudi.

Danas je subota, 25. jun, kraj meseca.
Viljušku držite u levoj, a nož u desnoj ruci,
za svaki slučaj, ako navali neka koza na to zelje koje danas
budete ručali.
 


Utorak, 28. jun
Oni koji nemaju para, ne bi trebalo da imaju prava na godišnji odmor.
I dalje: dužina godišnjeg odmora trebalo bi da zavisi isključivo od materijalnih mogućnosti svakog pojedinca.

Treba na sve načine stimulisati izbezumljenu trku za novcem.
Tako ćemo pre stići do kraja.

Gledamo u stranim filmovima do kakvih drama dolazi zbog sto i dvesta dolara i ne možemo da verujemo.
Po količini para oko kojih se takve drame vrte, to su filmovi za našu decu.

Zašto se crtani filmovi ne prikazuju u okviru televizijskog Dnevnika?
Dobri crtani filmovi objasnili bi mnogo bolje i očiglednije neke domaće i međunarodne odnose nego suvi verbalni komentari.

Nadajmo se da će naići generacija pametnih i zrelih, onih koji će seći solitere da bi na njihova mesta sadili drveće.

Danas je sramota ići vozom na letovanje.
Ko ide vozom, neće daleko stići.
 


Sreda, 29. jun
Ovako je ipak najbolje: da muž ode negde na letovanje, a da žena za to vreme organizuje krečenje stana ili ga sama okreči.
Kad se muž vrati sa letovanja, vodiče ženu na Savsko jezero da mu čuva stvari dok se on kupa.

Kad krenete na letovanje, ostavite lopovima adrese onih koji imaju više od vas.

Ne spašavajte tuđe žene ako se dave, to nije vaš posao. Ako već treba neko da ih spase, ima ko da ih spase.

Neki mladi muškarci spavaju sami i goli.
To nije lepo.
Prvo nije lepo što spavaju sami, a drugo, kad već spavaju sami, zašto su goli?
To su sablažnjive slike.
Mi nemamo muškaraca za bacanje.
To jest, imamo ih za bacanje, ali ne mladih i zdravih.

Nema lepše slike nego videti dve glave na jednom jastuku.
Lepo je čak i onda kad su se našle na jednom jastuku jer nisu imale drugi.
Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.

Teško je biti dete i biti dobar.
Lakše je biti star i razumeti decu.

Ako se plašite odgovora - ne postavljajte pitanja.
Nije svako znanje lepše od neznanja.

Važnih istina ima malo i sve su kratke, jednostavne i razumljive.
I samo tako, u jednostavnim i čvrstim oblicima, istine mogu dugo da traju.
 


Četvrtak, 30. jun
Neki srećni ljudi provešće i ovo leto pod šatorima.
Njima je uvek bolje baš onako kako im je jeftinije.
Nama bi odgovaralo samo ono što je najskuplje, ali za to nemamo dovoljno para.

Iskoristimo povoljnu priliku,
dok su škartovi i neznalice na godišnjem odmoru,
i sanirajmo svoje radne organizacije.

Ostavite komšijama ključ od stana da vam zalivaju cveće, dok ste vi na letovanju.
Na rastanku im recite ono utešno: Blago vama!
Blago njima, zaista, što ne mogu na letovanje, jer bi imali mnogo više problema da mogu.

Tati je potreban odmor, jer je on navikao da se odmara. Mama može i bez odmora jer se nikad nije odmarala.

Vreme je mirnodopsko.
U nedostatku pravih neprijatelja, mogli bismo trenirati jedni protiv drugih.
U privredi, u sportu, gde bilo. Evo jednog svežeg primera: Juče je naš sugrađanin Siniša Đorić načinio neverovatan podvig, preplivao je 130 kilometara, od Bačke Palanke do hotela „Jugoslavija".
Pokrovitelj ovog podviga bila je redakcija jednog dnevnog lista.
To je bio razlog da redakcija drugog, konkurentskog lista prećuti nezvanični svetski rekord Siniše Đorića.

Više se ni žitarice ne seju, niti se voćke sade tako gusto kao ljudi.
Svaki poljoprivrednik bi mogao objasniti beogradskim urbanistima da je njiva na kojoj je podignut BLOK 30 u Novom Beogradu prenaseljena i da ne treba očekivati visok i kvalitetan rod.
 
duko-radovi-19f2cb56-41b7-4e71-8cdb-3ba11c59486-resize-750.jpg
 
Baš aforizmi nastali nakon smrti Josipa Broza Tita okončali su karijeru Duška Radovića. Komentari poput "Na Kosovu su nam demonstracije velike kao da su manifestacije" i "Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih" označili su 1983. godine kraj kultne emisije "Beograde, dobro jutro". Godinu dana kasnije Duško Radović je preminuo.

Autori izložbe koja već tri godine obilazi Srbiju su Olga Krasić Marjanović, Violeta Đorđević i Sara Ivković Marković iz Biblioteke grada Beograda. Izložba je realizovana u okviru projekta "Bio jednom jedan laf", koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

(Marija Raca)
 
Sanjari
JDP, scena Bojan Stupica
Autor: Robert Muzil
Režija: Miloš Lolić
Dramaturg predstave: Periša Perišić
Glumci: Dubravka Kovjanić, Vanja Ejdus-Kostić, Goran Jevtić, Nikola Vujović, Feđa Stojanović, Cvijeta Mesić, Radovan Vujović


Predstava "Sanjari" je slojevita, neobična, i svakako, drugačija. Glumci u ovoj, pomalo statičnoj predstavi, sve vreme izgovaraju tekst direktno u mikrofone, što je verovatno rediteljeva zamisao da naglasi reči i njihovo značenje, da nam predstavi unutrašnji svet glavnih likova. Ova drama se ne bavi temama iz svakodnevnog života, ona nas uvodi u raskorak između snova i realnosti.

Bez obzira na to što se ovaj komad tek od nedavno izvodi, glumačka ekipa je savršeno uigrana, u jednom trenutku mi se učinilo da je njihova gluma nadrasla sam tekst, da je njihovo izuzetno izvođenje podiglo predstavu na jedan zavidan nivo.
 
Dusan_Radovic_(1922-1984)_pesnici[1].jpg

odlomka poduže pesme "Sanjari", i jezik prilagodio tom uzrastu (parodira jezik mangupa, frajera — tinejdžera): klopa, ćorni, mazni, pajkani, zezanje. Primerio je i tom tinejdžerskom duhu saobrazio i frazeologizme ili idiome: pertla mi puče, boli me dugme, prsluk puca. Reč je ovde o tzv. argo jeziku ili slengu — jeziku jedne populacije; on nije književni, ali ima stilsku funkciju: treba da pokaže da taj mladi svet postoji kao društvena kategorija, ali i da uputi čitaoca na pesnikovo poigravanje tom logikom, da diskretno ukaže kako je sve to pesnikova šala:

Ja se zezam, ti se zezaš, on se zeza...
Mi se zezamo, vi se zezate, svi se zezaju!
Sve je zezanje — bez zezanja!
Pa zezajmo se, ko nam brani!
Nekada mi zeznemo njih
a nekad nas zeznu pajkani!

Iz svega ovoga može se zaključiti kako je Dušan Radović veliki poznavalac dečje prirode i sveta mladih uopšte, pa i nije čudo što je kao dečji pesnik vrlo voljen. Ovakvim svojim pevanjem uticao je i danas utiče na mlade pesnike. On sugeriše jednu misao, vrlo bitnu za dečjeg stvaraoca: u središtu svake pesme i svakog dela za decu mora biti dete, nasmejano, spremno na šalu i zabavu. Jer, dok dete sriče pesmu, ono se igra, zabavlja i raduje. Tom užitku mladih treba težiti i tom modelu dečjeg razmišljanja treba se povinovati, ako se želi biti pravi dečji pesnik.
 
Matija Bećković se u knjizi "Portreti" stihovima odužuje prijateljima koji su obogatili njegov život - Meši Selimoviću, Branku Ćopiću, Dobrici Ćosiću, Desanki Maksimović, Branku Miljkoviću... I Dušku Radoviću.
„Biće to neka moja verzija autobiografije o drugima“, rekao je Bećković za Nedeljnik, koji će u novom broju preneti odlomke iz knjige "Portreti". Ipak, jedan se već našao na sajtu.

Priznati genije

Nepriznate književnosti

Dušan Radović


Obožavao je svog oca

Mašinovođu

Uglješu Radovića

I žalio što ne ume

Da napiše poemu o njemu

Verovao je da bih ja umeo

I nagovarao da to učinim

Navodeći do u reč

Šta u njoj da piše

Kakva i kolika da bude

Napiši je ti onako

Kako misliš da bih je ja napisao

I biće bolja

Od svega što bih ja mogao

I da sanjam

Ali nije napisao

Ni on moju

Ni ja njegovu

Ostala je pesma

Koju nismo umeli da napišemo
 
duc5a1ko-radovic-297x409-1.jpg

Од 1954. до 1984. Душан Радовић је објавио следеће књиге:
  • „Поштована децо“,
  • „Тужибаба и још 9 једначинки“,
  • „Смешне речи“,
  • „Зашто деца чачкају нос“,
  • „Како је кит постао домаћа животиња“,
  • „Причам ти причу“,
  • „Где је земља Дембелија“,
  • „Разбојник Кађа и принцеза Нађа“,
  • „Вукова азбука“,
  • „Че, трагедија која траје“ (са М. Бећковићем),
  • „Црни дани“,
  • „Зоолошки врт Београд“,
  • „Доколице“,
  • „Београде, добро јутро“ (3 књиге),
  • „Волимо Београд свакога дана по мало“,
  • „Позив добрим људима“, „Никола Тесла“,
  • „Није – јесте“,
  • „Игре и играчке“,
  • „Крокодокодил“,
  • „Седи да разговарамо“,
  • „Плави жакет“,
  • „Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак“ - поезија и проза за децу у 4 књиге.



Постхумно су приређене књиге:
  • „На слово, на слово“,
  • „О плакању“,
  • „Вестерн“,
  • „Женски разговори“,
  • „Кратке приче“ и
  • „На острвy писаћег стола“.

Његов рад је ризница поука и порука као што су:
  • „Част ђаку“,
  • „Поштована децо, будите искрени и строги према свима које волите, до којих вам је стало а лепо васпитани за све друге према којима сте равнодушни“,
  • „Ко уме да се радује - има чему да се радује“,
  • „Радост је привилегија оних који мисле скромно о себи а лепо о животу“,
  • „Не морате ви трчати - нека трче деца, деци је то лакше и природније“,
  • „Имати пријатеља, то значи пристати на то да има лепших, паметнијих и бољих од вас. Ко то не може да прихвати - нема пријатеља“,
  • „Неко из детињства понесе само успомене, а неко сачува у очима, ушима, у срцу још мало оне радозналости и немира па уме да се игра и радује малим стварима“,
  • „Не морате бити ни добри ако вам је доброта једина врлина. Лењи и добри, неспособни и добри, равнодушни и добри само су компромитовали доброту“.
 
„Kapetan Džon Piplfoks“ je radiodrama koju je napisao Dušan Radović 1953. godine. Radiodrama je vrsta drame koja se izvodi pred odsutnom publikom. Radnja je zgusnuta i brzo se sve odigrava, jer je izvođenje ovakve vrste dela vremenski ograničeno. „Kapetan Džon Piplfoks“ napisan je na 20-ak strana.


jos mogu da se setim kako sam se tresao kao hebana zecica od radosti kada sam drzao kartu i cekao 10:00 da nas cika pusti u "Malo pozoriste Dusko Radovic" i sad mogu da zaplacem od radosti i uzbudjenja koje mi je ostalo u secanju...

Dusko za mene najveci Beogradjanin ...ima ih jos naravno, samo pisem u svoje ime...

1610625928678.png




BIO JEDNOM JEDAN LAV, KAKAV LAV ...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Poruka Duška Radovića za one koji kukaju na život
Odgovora
0
Pregleda
157
Nina
Nina

Back
Top