Други светски рат у Југославији (1941-1945)

[Nikita Kulganov]

Brdjanin je lazljivac

 

[PA8]

Brdjanin je lazljivac

Ti si najveći patološki lažov.

 

[Nikita Kulganov]

Ti si najveći patološki lažov.

Nema vece lazljivice i falsifikatorke od tebe.

 

[PA8]

Nema vece lazljivice i falsifikatorke od tebe.

Ti si najveći patološki lažov.

 

[Nikita Kulganov]

 

[PA8]

Komunisticka partija Jugoslavije je bila ispostava Moskve od 1920. do 1948. Hitler je napao Jugoslaviju 6. aprila 1941, a KPJ je osnovala partizanski pokret tek nakon što je Nemačka izvršila invanziju na SSSR. Da je pakt Ribentrop-Molotov ostao na snazi do kraja rata, Broz ne bi osnovao partizanski pokret.

 

[Nikita Kulganov]

Muslimani su odmah cim su culi za prave ustaske pokolje 1941, odmah su ih osudili Vodeci mulsimanski intelektualci su napisali dekleraciju kojima su osdili ustaske zlocine nad Srbima. Oovim dogagdjajima i herojima koji su se zalagali za Srbe rizikujuci svoj zivot, danas se uopste ne govori.....
Сарајевска резолуција је била једна од Муслиманских резолуција[1] коју је током Другог светског рата у Сарајеву (тада у саставу Независне Државе Хрватске) 14. августа 1941. године на предлог главног одбора усвојила скупштина удружења илмије (муслимански верски службеници [2]) „Ел-Хидаје“.[3] Овом резолуцијом се констатује тешка ситуације у којој су се нашли муслимани Босне и Херцеговине а за коју се наводи да је последица смишљене политике усташа да изазову сукобе православаца и муслимана, јавно се осуђују злочини појединих муслимана над грко-источњацима (православним Србима), констатује обесправљеност муслимана коју спроводе католици и захтева успостављање реда и мира, кажњавање одговорних за злочине и пружање помоћи жртвама.[3]
https://sr.wikipedia.org/wiki/Сарајевска_резолуција
Приједорска резолуција је била једна од Муслиманских резолуција[1] бошњашког народа, коју је током Другог светског рата у Приједору (тада у саставу Независне Државе Хрватске) 23. септембра 1941. године усвојила група муслимана и муслиманских верских службеника (илмије) у којој се властима НДХ упућује захтев да се престане са злочинима над православним становништвом.[2]
https://sr.wikipedia.org/wiki/Приједорска_резолуција
Мостарска резолуција је била једна од Муслиманских резолуција[1] коју је током Другог светског рата у Мостару (тада у саставу Независне Државе Хрватске) усвојило муслиманско свештенство.[2] Овом резолуцијом се констатују небројени злочини, преступи, злоупотребе над православним Србима и њихово присилно навођење на проверу вере.[2]
https://sr.wikipedia.org/wiki/Мостарска_резолуција

Banjalučka rezolucija 1941 – Bošnjaci su spašavali Jevreje, Rome i Srbe​

Godine 1941. čak 75 uglednika Banje Luke pokušalo je spriječiti ustaške zločine, u prvom redu nad Srbima i Jevrejima

Ubijanje sveštenika i drugih prvaka bez suda i presude, strijeljanje i mrcvarenje u gomilama često posve nevinih ljudi, žena i djece, gonjenje u masama od kuća i postelja čitavih porodica s rokom od jednog do dva sata za spremanje, za njihovo deportiranje u nepoznate krajeve, prisvajanje i pljačkanje njihove imovine, siljenje na prelazak na katoličku vjeru, rušenje bogomolja, sve su to činjenice koje su zaprepastile svakog poštenog čovjeka i koje su i na nas, muslimane ovih krajeva, djelovale najneugodnije.

Alija Kapidžić – Bio vojni imam, jedan od inicijatora i potpisnika Rezolucije

Efendija Zahirović

Muftija koji je sprečio pokolj Srba​

Zahvaljujući Muhamedu Šefketu efendiji Kurtu iz Tuzle, u tom gradu za vreme Drugog svetskog rata nije bilo masovnih zločina ustaških okupatora nad srpskim stanovništvom

Da ovaj plan ustaškog tajnog odbora za istrebljenje Srba i Jevreja u Tuzli ipak bude osujećen, zaslužan je islamski sveštenik Muhamed Šefket efendija Kurt (1879–1963). Ovaj tad već penzionisani tuzlanski muftija, čija se 140. godišnjica od rođenja navršava ove godine, uživao je veliki ugled u tom gradu, koji se u Drugom svetskom ratu nalazio pod okupacijom NDH.

Svoj uticaj muftija Kurt je iskoristio da spreči progon srpskog stanovništva. Na njegove zasluge nedavno je ukazao i istoričar Dejan Ristić, koji je na društvenim mrežama podsetio kako je muftija, saznavši za ustaški plan, s grupom uglednih Tuzlaka zatražio hitan prijem kod nemačkog komandanta grada Hohbajera i njegovog zamenika, potpukovnika Vista, od kojih je zatražio da spreče zločin.

Nemačka komanda je odmah istakla plakat s tekstom upozorenja da niko ne sme nikoga zlostavljati, oduzimati ili rušiti tuđu imovinu i dirati živalj koji slavi. Da su se Nemci u donošenju takve odredbe rukovodili svojim interesom, po svoj prilici, bio je svestan i muftija Kurt. Zato je, u nastojanju da učvrsti njihov demarš, otišao u Zagreb, zatraživši od Andrije Artukovića da ustaše ne diraju mirno srpsko stanovništvo.
„Zahvaljujući angažmanu muftije Kurta, u Tuzli nije bilo masovnih zločina. Jugoslovenske vlasti su ga zato posle 1945. odlikovale Ordenom bratstva i jedinstva prvog reda, iako je bio verski službenik iz bogate porodice i, samim tim ’prirodni neprijatelj proletarijata’”, objašnjava Ristić.

Na internetu postoji i sajt posvećen porodici Kurt, na kojem se može doznati da je dalja ratna sudbina ovog muftije bila nemilosrdna. Kako se navodi, u jednoj dojavi iz juna 1943. ustaški režim će ga označiti kao „potajnog neprijatelja današnjeg poretka” i „starog Bizantinca – Srbina”.

Iste godine ostaje bez dva sina – Envera, člana Agitpropa NOB-a, kojeg ubijaju muslimanske straže legije, i Asima, pripadnika NOB-a, koji dobija pegavi tifus i nestaje na nepoznatoj lokaciji. Do kraja rata će izgubiti još jednog sina, Fadila, ubijenog 1945. pod nerazjašnjenim okolnostima.
Enver, Asim i Fadil su bili troje od ukupno osmoro dece koliko je muftija Kurt imao sa suprugom Arifom. Što se tiče njegove biografije, on je rođen u Travniku, a najpre je službovao u Banjaluci od 1914. godine, da bi 1925. prešao u Tuzlu, gde je bio muftija sve do 1933. a tri godine kasnije je penzionisan.
Kada je 1963. umro, prota Đorđe Jovanović je održao govor na njegovoj sahrani kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi. Kako se navodi na sajtu, tom prilikom je uslišena „intimna i neuobičajena molba prote Jovanovića da on bude taj koji će u efendijin grob sići pre njega, dočekati tabut s efendijinim telom i položiti ga u raku”.

O tom događaju je pisao i Meša Selimović, opisujući muftiju Kurta kao „dinamičnog, plemenitog, neustrašivog čoveka” koji je svoj „veliki ugled založio da bi spasavao ljude iz ustaškog zatvora”. Znameniti pisac je naveo i da je na pogrebu efendije, među brojnim okupljenima, bilo „najviše Srba – seljaka iz okoline Tuzle”.
https://www.politika.rs/sr/clanak/420315/Muftija-koji-je-sprecio-pokolj-Srba

 

[Nikita Kulganov]

Komunisticka partija Jugoslavije je bila ispostava Moskve od 1920. do 1948. Hitler je napao Jugoslaviju 6. aprila 1941, a KPJ je osnovala partizanski pokret tek nakon što je Nemačka izvršila invanziju na SSSR. Da je pakt Ribentrop-Molotov ostao na snazi do kraja rata, Broz ne bi osnovao partizanski pokret.

Istorija se bavi naucnim cinjenicima, a ne nebulozama sta bi bilo kad bi bilo ! Nauci vec jedanput !

 

[PA8]

Istorija se bavi naucnim cinjenicima, a ne nebulozama sta bi bilo kad bi bilo ! Nauci vec jedanput !

Na tvoju veliku žalost očigledno je da Broz NE bi osnovao partizanski pokret da je pakt Ribentrop-Molotov ostao na snazi do kraja rata.

 

[Nikita Kulganov]

Na tvoju veliku žalost očigledno je da Broz NE bi osnovao partizanski pokret da je pakt Ribentrop-Molotov ostao na snazi do kraja rata.

Ovo je istorija , ane bajke da izmisljas i fantaziras i da pises sta bi bilo kad bi bilo.

 

[PA8]

Ovo je istorija , ane bajke da izmisljas i fantaziras i da pises sta bi bilo kad bi bilo.

Na tvoju veliku žalost očigledno je da Broz NE bi osnovao partizanski pokret da je pakt Ribentrop-Molotov ostao na snazi do kraja rata.

 

[Nikita Kulganov]

@PA8 misli da je istorija kada on izmislja i fantazira sta bi bilo kad bi bilo

 

[PA8]

@PA8 misli da je istorija kada on izmislja i fantazira sta bi bilo kad bi bilo

Na tvoju veliku žalost očigledno je da Broz NE bi osnovao partizanski pokret da je pakt Ribentrop-Molotov ostao na snazi do kraja rata.

 

[Nikita Kulganov]

 

[PA8]

Pogledajte prilog 1490751

Ja sam ponosan što u mojoj porodici niko nije bio u partizanima.

 

[Nikita Kulganov]

 

[Pera zdera]

Biti ateista je cool.
Nema razlike medju ljudima, kraj price

 

[PA8]

Ti si komunista

 

[Nikita Kulganov]

 

[Лекизан]

Ослобођење Чачка 1.октобра 1941.године у
Другом светском рату. Поручник Јован
Бојовић, командант Јеличког четничког
одреда на тенку са саборцима и народом
улази у град.

 

[Nikita Kulganov]

Ослобођење Чачка 1.октобра 1941.године у
Другом светском рату. Поручник Јован
Бојовић, командант Јеличког четничког
одреда на тенку са саборцима и народом
улази у град.
Pogledajte prilog 1492434

Evo sta pise o Osloboadjanju Cacka 1941 ma izvoru koji je dozvoljen na forumu
Ослобођење Чачка је била заједничка партизанско-четничка акција. Немци су се рано ујутро 1. октобра 1941. повукли из Чачка, а у град су без борбе ушле партизанско-четничке снаге.
Према писању бројних учесника догађаја, борба за Чачак је у великој мери измишљена. Генерал Беме, командант Србије, наредио је 28. септембра напуштање Чачка, које је обезбеђено интервенцијом моторизоване колоне из Краљева. Такође су спорни подаци о погинулим четницима и заробљеним Немцима.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Ослобођење_Чачка

 

[Лекизан]

Evo sta pise o Osloboadjanju Cacka 1941 ma izvoru koji je dozvoljen na forumu
Ослобођење Чачка је била заједничка партизанско-четничка акција. Немци су се рано ујутро 1. октобра 1941. повукли из Чачка, а у град су без борбе ушле партизанско-четничке снаге.
Према писању бројних учесника догађаја, борба за Чачак је у великој мери измишљена. Генерал Беме, командант Србије, наредио је 28. септембра напуштање Чачка, које је обезбеђено интервенцијом моторизоване колоне из Краљева. Такође су спорни подаци о погинулим четницима и заробљеним Немцима.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Ослобођење_Чачка

Јесте пише то на википедији, само што ми видимо четнике који на тенку улазе у град, да ли је пре тога била велика борба или мања, где тачно, да ли је било погинулих, заробљеника, и свега осталог је техничко питање.
Уосталом као што данас знамо да су Пећанчеви четници ушли у Ужице пре партизана.
А знамо и како су партизани учествовали у нападима на Горњи Милановац и Краљево, пусте четнике да се бију а они после држе митинге у ослобођеном граду.

 

[Nikita Kulganov]

“

Danas se navršava 80 godina od “Februarskog pokolja u Pomoravlju”. Tokom noći 1. Februara 1944.četnici su ubili, većinom zaklali, 46 civila na teritoriji Pomoravlja.

 

[Лекизан]

“ Pogledajte prilog 1492833
Danas se navršava 80 godina od “Februarskog pokolja u Pomoravlju”. Tokom noći 1. Februara 1944.četnici su ubili, većinom zaklali, 46 civila na teritoriji Pomoravlja.

И баш заклали цивиле?

 

[Nikita Kulganov]

И баш заклали цивиле?

Da