Драгољуб Дража Михаиловић

[Лекизан]

 

[Koča]

Шта мислите, ко ће глумити Дражу?

филм ће бити спектакл, нема сумње!

 

[Koča]

Лично ,,Први герилац Европе''!
Враћа се из Русије.
- - - - - - - - - -



Срамна подвала Ајзенхауеру и Де Голу - да одликују Дражу
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf Стр.: 74 и 75

Да ли је Дража заиста најодликованији српски официр у историји?

подсетимо се и највреднијих

не смемо заборавити ни пољски орден Virtuti Militari којим га је одликовао председник пољске владе у избеглиштви генерал Сикорски

или су можда важнија она одликовања за ослобођење и независност Србије?

заиста је Дража прошао све што је могао у својој каријери...заслугама нема краја

 

[Koča]

nisam prijavio tvoju poruku, dajući ti vremena da sam shvatiš koliko je sramna i nedolična, ali vidim da i dalje stoji, što prvenstveno govori o tebi samom, kakav si ti nečovek

dakle, ako dete nije sahranjeno pod krstačom ne zaslužuje nikakvo poštovanje??- - - - - - - - - -

dete od nepunih godinu dana po tebi je opravdano zaklati????

sramota

to je i za krivičnu prijavu !!

зна се да су претходно у Вранићу поклани четници на спавању од стране комунистичких симпатизера...а и сама звезда на споменицима довољно говори...Вранић је био појединачни злочин из освете...на теми о комунистичким злочинима си у немогућности да злочинe негираш, једноставно их оправдао...дакле сви који нису пришли партизанима по теби су оправдано побијени...а овде кукаш...какво лицемерје...

Spojler

Дете из српске породице коју су у властитој кући масакрирали партизани

Spojler

Мајка и дете из српске породице коју су у властитој кући, у кревету, масакрирали партизани


партизански и усташки злочини из италијанских извора

 

[Милица]

Што овај модератор оволико виче на теми, непријатно ми било кад сам отворила, искрено.

- - - - - - - - - -

Ево, поставићу овде један документ који до сада нисте могли да видите,
пошто нисам пронашла погоднију тему, ако није место, молим обришите.

 

[proka]

O razmimoilaženjima i međusobnim borbama četničkih vođa za položaj posle Birčaninove smrti Đura Vilović, kasnije član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta, obavestio je 1. marta 1943. godine Mihailovića:


"Kada je preminuo blaženopočivši Vojvoda Birčanin a u Split prilikom njegove sahrane stigao još i g. Dobrivoje Jevđević i vojvoda Baćović, u stanu g. R. Ćorovića održavale su se terevenke i prskao šampanjac, održavali se brojni sastanci, domjenke i dogovori po hotelu Ambasadoru i po privatnim stanovima s ciljem da se priredi sve i potisne radni štab Vojvode Birčanina, a preuzme voćstvo po njegovim ličnim i političkim protivnicima. Tu i tada su skovane osnove, podvale, rezolucije i otpočelo se s nepoštednom kampanjom protiv ranijih Vojvodinih zamenika..."



...............Kod Đujića se uopšte nije ništa radilo. Samo se intrigiralo a tolerisali su se nedopušteni poslovi, šverc i pljačka. Tu još postoje i neke Birčaninove vojvode Brana Bogunović, Mane Rokvić i još neki sve od zla oca i gore majke, mrze se između sebe, proganjaju se, prete zločinima svima i svakome — napasti. Plećaš koji je kod nas dolazio u Lipovo i dobio korpus ima za sobom dvaestak i ništa nije organizovao iako je kupovao ljude iz već postojećih jedinica za novac koji sam mu dao u cilju zbrinjavanja izbeglica. Mane Rokvić u Petrovcu ima oko 500 ljudi, ali to je običan razbojnik i nemoguć siledžija.

- - - - - - - - - -

eto to je bila vojska neosudjenog a streljanog draže

 

[Ненад]

Корисниче проко, јеси некада чуо за реч архивске ознаке?

 

[proka]

Nekoliko meseci po dolasku u Split, 6. avgusta 1943, Žujović je o zatečenom stanju i preduzetim akcijama obavestio Mihailovića:



"Poštovani i dragi moj Čiča!


Stanje koje sam po svom dolasku ovde zatekao uglavnom znate. U Splitu je postojao jedan omirznuti četnički forum, čije je životarenje još jedino omogućavao autoritet Dr Račića. U političkom pogledu dakle situacija je bila takva da je četništvo predstavljalo ruglo.

Četnike su mrzeli i svi privrženi ljudi i nisu mogli verovati da četnici imaju veze sa Vama. Nemam potrebe da Vam govorim o bezbroju grešaka pa i krivica (prkosan stav prema svima, potpuni naslon i potčinjenost Italijanima, nerad, trošak bez kontrole, razuzdanost potčinjenih organa, jednom riječi vašar).

U vojničkom pogledu osim loše formirane, rđavo naoružane, nedisciplinovane njene Dinarske divizije, nije postojalo ništa. Vojni štab u Splitu pravdao je svoje postojanje tobožnjom vezom sa Italijanima a inače se sve praktično svodilo na lak, bezbrižan i provokatorski život oficira (Ivaniševića, Kostića, Šoškića i dr.) koji su živeli raskošno, putovali slobodno, ne radeći apsolutno ništa.

- - - - - - - - - -

Корисниче проко, јеси некада чуо за реч архивске ознаке?

http://www.znaci.net/00001/11_1_1.pdf

- - - - - - - - - -

12 stranica punih, od prvog pasusa do zadnjeg, sve do jednog imaju arhivske oznake

- - - - - - - - - -

a u pogledu gore prenetog, vidimo da su četnici lagodno živeli u splitu sve vreme okupacije, pio se šampanjac, putovalo ko da nije rat, tu i tamo puko neki šamar na šetilištu po splitskoj rivi ali četnici imali su tvrd obraz

- - - - - - - - - -

sve gore navedeno je iz četnikih izvora, njihovi izveštaji, dopisi i sl

- - - - - - - - - -

Да ли је Дража заиста најодликованији српски официр у историји?

подсетимо се и највреднијих

не смемо заборавити ни пољски орден Virtuti Militari којим га је одликовао председник пољске владе у избеглиштви генерал Сикорски

или су можда важнија она одликовања за ослобођење и независност Србије?

заиста је Дража прошао све што је могао у својој каријери...заслугама нема краја

tačno tako, mora da je neki orden dobio i za gore navedeno

- - - - - - - - - -

U svim prečanskim krajevima četništvo je sinonim skoro razbojničke bande.

6. avgusta 1943, Žujović o zatečenom stanju

 

[proka]

Kapitulacijom Italije došlo je do raspadanja Ličkog četničkog korpusa, koji je bio pod komandom potpukovnika Slavka Bjelajca. U izveštaju njegovog saborca kapetana Aleksandra Aranđelovića upućenom 15. februara 1944. četničkom komandantu zapadne Bosne, pored ostalog, piše:



"U vreme kapitulacije Italijanske vojske zatekao sam se u Sloveniji, gde smo bili došli sa zadatkom hvatanja veze sa Slovenačkim nacionalnim grupama. Ovu akciju predvodio je major brat Marović Vasilije. Čim smo saznali za slom Italije, pohitali smo na svoj teren — Srpske Moravice, ali je već bilo dockan. Italijani iz okolnih garnizona već su bili pobegli sa većim delom svoga naoružanja. U Moravicama smo ostali 3 dana i za to vreme tu su došli četnici sa celog sektora. Za ova tri dana izvršili smo sve pripreme za pokret na jug prema ranijim instrukcijama nadležnih starešina. Međutim, taj pokret na jug sa naših 1.000 četnika pod komandom majora Markovića nije bilo tako lako izvršiti, kad se uzme u obzir da su partizani u to vreme držali čitavu teritoriju: Gorskog kotara, Korduna, Banije, Hrvatsko primorje, celu Liku i Dalmaciju do Knina. Partizani su bili veoma jaki i brojno i naoružanjem. Već drugoga dana našega pokreta izdržali smo jednu tako strašnu borbu, s nadmoćnijim neprijateljem, gde smo se morali klati noževima i tući kundacima. U daljem kretanju držali smo se planinskih lanaca Velike i Male Kapele, ali smo svuda dočekivani od novih i novih partizanskih snaga, a mi smo bili uvek jedini koji smo svakog dana morali izdržati nove udarce. Radi toga su se četnici demoralisali. Otpočelo je masovno napuštanje jedinica. Jedni su odlazili u svoj kraj i tako se sakrivali, a drugi su se predavali partizanima. Za deset dana uz starešine ostalo je samo 100 najčvršćih četnika a i ovi su bili demoralisani. Borbu nigde nisu hteli da prime, već su bežali, a ako je bila potrebna patrola, morali su ići samo oficiri. Četnici su oficire počeli izbegavati. Dešavalo se da smo i po 7 dana živeli od kupina i drenjina. Pojedinci su bili toliko iznemogli da su im drugi morali čak i pušku nositi. Marševska sposobnost zbog iznurenosti je bila takva da smo pri kraju puta prevaljivali jedva 7 do 8 km dnevno. Pri tome su nas partizani pratili u stopu. To njihovo proganjanje bilo je tako jako da smo bili prinuđeni da se penjemo na najviši vrh Velebita (Sveto brdo) da bismo izbegli njihove zasede prilikom silaska u Dalmaciju. Ipak smo stigli u štab vojvode Đujića, jedni polu mrtvi, a drugi polu živi.


Vojvoda Đujić rekao nam je otvoreno:

'Pa zar tako bedno svršiše Bjelajčevi četnici koji su mi od strane Vrhovne komande uvek ukazivani kao primer na koji treba ja da se ugledam.' Međutim, ubeđen sam da bi on prošao još bednije samo da u Knin nisu došli Nemci u vreme sloma Italije i da se nije na njih grčevito oslanjao. Sve te jedinice bile su pod nemačkom komandom i branile nemačke saobraćajne objekte na drumu i železničkoj pruzi od Gračaca pa preko Knina sve do Šibenika i bile su na nemačkom kazanu. Zbog ove saradnje sa Nemcima podigli su svoj glas Ljotićevci koji su do sada radili prikriveno po raznim jedinicama Dinarske divizije a sada pod okriljem Nemaca došli su do punog izražaja. Protiv Ljotićevaca nije preduzeto nista valjda radi toga da se ne bi zamerilo Nemcima. Čak su neki od njih dobili komandantske položaje u četničkim jedinicama i imaju oficirske činove koje nisu dobili ukazom Nj. V. Kralja, već ukazom izdajnika Mite Ljotića.



Druga jedna stvar zbog koje nisam mogao nikako ostati na teritoriji vojvode Đujića, jeste pljačka koja tu caruje.

Pljačkaju i starešine i četnici, kako je ko hteo, na primer: jednoga dana sam saznao da je jedna brigada 'zaplenila', u stvari opljačkala oko 1.800 komada što krupne, što sitne stoke. Sve je to nestalo na volšeban način u roku od sedam dana. Stoka je prodata okupatoru, a novac razdeljen između starešina i vojnika te brigade, s tim što su starešine dobile lavovski deo. Ovakvi slučajevi su svakodnevni. Odlazi se tako daleko da četnici pljačkaju i srpska četnička sela.

Baš onih dana kad sam ja bio na Đujićevoj teritoriji došlo je do borbe između dveju četničkih jedinica jer su jedni opljačkali stoku iz sela drugih, a ovi ih sačekali i napali. Bilo je mrtvih i ranjenih."

 

[Дундурије]

 

[Лекизан]

Зашта је беше проко осуђен Слободан Јовановић за сарадњу са окупатором или као ратни злочинац?

 

[Koča]

Pogledajte prilog 465969

Ако се манемо комунистичко-хрватских, давно превазиђених сплачина, овде изнетих, за нас Србе остаје само једно питање...је ли Дража најодликованији у историји или није?

Верујем да другови прока и добро дошли, имају одговор..наравно ако се осећају Србима

 

[Добро дошли]

Оригинал поставио Добро дошли
Имам одговор!

Срамна подвала Ајзенхауеру и Де Голу - да одликују Дражу
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf Стр.: 74 и 75
**********************************
И ко зна колико су одликовања на овај и сличан начин прибављена после рата.
,,Првом герилци'' очигледно је веома важно да се истицањем одликовања избрише злочиначка биографија.
Одликовања могу бити небројана али злочине које је починио током рата не могу се никако обрисати

Има још!

Два бугарска одликовања:
- Прво када је научио бугарски језик.
- Друго када су га Бугари протерали из Бугарске
Službovanje u kraljevoj gardi potpukovnik Mihailović završio je 14. februara 1935, kada je prekomandovan u organizacijsko odeljenje đeneralštaba ministarstva vojnog. Tu je ostao do 28. maja, kad je stigla naredba za odlazak u Sofiju, na mesto vojnog atašea Kraljevine Jugoslavije.
Tamo je naučio i bugarski jezik i dobio dva bugarska odličja: Orden Aleksandra Nevskog 3. stepena, koji mu je uručio lično car Boris prilikom odlaska, i Orden krsta Svetog Aleksandra, koji će stići tri godine kasnije, 1939. Za vreme službe u Sofiji dobio je i pukovnički čin, 6. septembra 1935, povodom rođendana kralja Petra II Karađorđevića.
Mihailović je maja1936. godine na zahtev bugarske vlade povučen iz Sofije, pošto je uspostavio kontakte sa nekim kompromitovanim bugarskim oficirima, pa je premešten za vojnog atašea u Pragu.

***************************************
Дисциплинован и узоран старешина
U jesen 1919. godine poručnik Mihailović je postao vodnik 3. čete 1. bataljona pešadijskog puka kraljeve garde. Međutim, nije se dugo zadržao u kraljevoj gardi, zbog jednog incidenta u kafani Sloboda, uoči ponoći 31. decembra. Njegov drug, gardijski poručnik Stefan Buhonjicki, pripit je držao zdravicu, u kojoj je pohvalno spomenuo boljševičku revoluciju. Kada su Bohonjickom zbog toga upućene pretnje, Draža je izvadio pištolj, repetirao i stavio na sto, rekavši: Da vidimo ko je bolji Srbin od mene!. Dobio je 15 dana zatvora, a onda je već 25. januara 1920, vraćen u 28. pešadijski puk u Skoplje.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Драг...82.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.B0
***************************************
Протеривање, шенлучење при пићу, казне, затвори, ........пратиле су ,,Првог герилца'' током стицања војне каријере. А онда уследила сумњива одликовања.

 

[Koča]

Оригинал поставио Добро дошли
Имам одговор!

Срамна подвала Ајзенхауеру и Де Голу - да одликују Дражу
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf Стр.: 74 и 75
**********************************
И ко зна колико су одликовања на овај и сличан начин прибављена после рата.
,,Првом герилци'' очигледно је веома важно да се истицањем одликовања избрише злочиначка биографија.
Одликовања могу бити небројана али злочине које је починио током рата не могу се никако обрисати



Има још!

Два бугарска одликовања:
- Прво када је научио бугарски језик.
- Друго када су га Бугари протерали из Бугарске
Službovanje u kraljevoj gardi potpukovnik Mihailović završio je 14. februara 1935, kada je prekomandovan u organizacijsko odeljenje đeneralštaba ministarstva vojnog. Tu je ostao do 28. maja, kad je stigla naredba za odlazak u Sofiju, na mesto vojnog atašea Kraljevine Jugoslavije.
Tamo je naučio i bugarski jezik i dobio dva bugarska odličja: Orden Aleksandra Nevskog 3. stepena, koji mu je uručio lično car Boris prilikom odlaska, i Orden krsta Svetog Aleksandra, koji će stići tri godine kasnije, 1939. Za vreme službe u Sofiji dobio je i pukovnički čin, 6. septembra 1935, povodom rođendana kralja Petra II Karađorđevića.
Mihailović je maja1936. godine na zahtev bugarske vlade povučen iz Sofije, pošto je uspostavio kontakte sa nekim kompromitovanim bugarskim oficirima, pa je premešten za vojnog atašea u Pragu.

***************************************
Дисциплинован и узоран старешина
U jesen 1919. godine poručnik Mihailović je postao vodnik 3. čete 1. bataljona pešadijskog puka kraljeve garde. Međutim, nije se dugo zadržao u kraljevoj gardi, zbog jednog incidenta u kafani Sloboda, uoči ponoći 31. decembra. Njegov drug, gardijski poručnik Stefan Buhonjicki, pripit je držao zdravicu, u kojoj je pohvalno spomenuo boljševičku revoluciju. Kada su Bohonjickom zbog toga upućene pretnje, Draža je izvadio pištolj, repetirao i stavio na sto, rekavši: Da vidimo ko je bolji Srbin od mene!. Dobio je 15 dana zatvora, a onda je već 25. januara 1920, vraćen u 28. pešadijski puk u Skoplje.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Драг...82.D1.81.D0.BA.D0.B0_.D1.80.D0.B0.D1.82.D0.B0
***************************************
Протеривање, шенлучење при пићу, казне, затвори, ........пратиле су ,,Првог герилца'' током стицања војне каријере. А онда уследила сумњива одликовања.

нашао се поклоник Јосипа Броза да говори о најодликованијем српском официру у историји

уозбиљи се...где мислиш да ће проћи ове сплачине које постављаш?

има, има, колико хоћеш...

Командант I армије Живојин Мишић у наредби Ађ. Бр. 10001. за 5. јун 1917. похвалио је у овом распису свим јединицама потпоручника Дражу Михаиловића.

одликовао се необичном храброшћу...непријатељу нанео велике губитке...храброст, пожртвованост, одлучност, присебност и послушност

е кад Мишић овако каже

 

[Koča]

Силна савезничка признања у току рата...заиста се ни један вођа покрета отпора у Другом светском рату не може похвалити оволиким бројем признања и одликовања других савезничких команданата

У Дражин штаб редом су стизале похвале и одликовања...

 

[Koča]

списку готово да нема краја...

Rej Brok, glavni dopisnik ''Njujork Tajmsa'' za Balkan, tokom Drugog svetskog rata, sa sedistem u Ankari pisao je da je Mihailovic spasao Kairo.

"Ni u jednom drugom saveznickom predvodniku nisu se kao u njemu spleli hladna vojnicka hrabrost,politicka ostroumnost i takticko strategijske sposobnosti koje su dovele do sloma osovinske sile u Jugoistocnoj Evropi.Nijedan drugi vojskovodja nije kao on potstakao druge gerilske snage na nesalomiv otpor.
Iako operisuci u srazmeri 1/10 pa cak i 1/20,cetnici su uspeli u svom prvom cilju-da sprece doturanje dragocenog materijala marsalu Ervinu Romelu u zapadnoj pustinji (Kirenauka),ubrajajuci u to tenkove,topove,mazivna ulja i masti za njegove "Tigar" tenkove a istovremeno su britanskoj 8 armiji ("Pustinjski pacovi") dostavljali neocenjivo dragocena obavestenja o pokretu nemackih trupa preko Balkana.
Mihajlovic je bio majstor manevarske vojne i zavaravanja protivnika.Na vrhuncu svoje moci,on je vezivao i upleo u gerilski rat u Jugoslaviji preko 18 divizije osovinskih trupa.Njegova taktika bila je jasna:Vrsiti prepade na neprijatelja u do tad nevidjenom obimu sabotirati zeleznicke pruge u Centralnoj Srbiji i dolinama Vardara...
Moze se reci mirne duse i bez straha da to neko moze poreci-DA JE MIHAJLOVIC SPASIO KAIRO.
Pored toga on je uporno uskracivao tesko pritisnutim nemcima dotur dragocene municije za njihove "Tigrove" ta je municija letela u vazduh dolinama Morave i Vardara...
Pored tih taktickih napada na Romelove linije snabdevanja,izvanredna obavestajna sluzba Srbije-koje je priticala takoreci neprekidnim mlazom-omogucila je Englezima da tacno znaju kad Osovina planira krupne akcije u Kirenaici

ONI OD NAS KOJI SU BILI UPUCENI U TE STVARI,ZNAJU DA JE MIHAILOVIC BIO,U PRAVOM SMISLU RECI,PREDHODNICA I ZASTITNICA HRABRE OSME ARMIJE;ON JE BUKVALNO ZASLUZAN STO JE ROMEL IZGUBIO ZAPADNU PUSTINJU.

Priznanja Djeneralu Mihailovicu, 72-77; prema: Milos Acin - Kosta: ''Draza Mihailovic - Cica - Apostol slobode'', 193-194

Marcia Kurapovna, u svojoj knjizi Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries that Doomed WWII Yugoslavia

“ General Mihailovich ’ s Part in Allied Victory in Africa, ” Congressional Record
Extension of Remarks , the Honorable Hugh Butler of Nebraska, United States
Senate, February 12, 1945,

 

[Koča]

Са дивљењем о ђенералу говорио је Мекдауел и остали поводом Дражине одлуке да остане у својој земљи са својим народом, иако је имао понуду американаца да га извуку

Djeneral Mihailovic je imao vise ponuda od Saveznika da napusti zemlju i spasi glavu od kandzi komunista koji su ga, kako se kasnije ispostavilo, unapred osudili i spremili njegovu likvidaciju ali je to uvek odbijao uz napomenu da ostaje sa svojim narodom u tim teskim trenucima, da ne zeli da ga napusti itd...

o tome je poznato sledece:

__________________________

To (ponuda - m.p.) se najpre desilo 1. novembra 1944. godine u Boljanicu prilikom odlaska Mekdauela, Milodragovica i Rajacica. ''Djeneral Mihailovic je odbio da podje sa njima. Niko nije mogao da ga ubedi'', zapisao je Nik Lalic koji je ostao sa cetnicima. 57

Prema drugom americkom izvoru, Mekdauel je dobio naredbu od svoje centrale iz Barija da ponudi Drazi odlazak iz zemlje. Ovaj izvor belezi kako je Draza ''odbacio zivot izgnanika ili izbeglice i insistirao da ce ostati i umreti u svojoj zemlji.'' 58

Mnogo godina kasnije, na predavanju u San Francisku, svoje pohvale Drazinoj inteligenciji, karakteru i shvatanjima, Mekdauel zavrsava sledecom recenicom: ''Moje divljenje prema njemu nije bilo vece nego kada je najodlucnije odbio da zajedno sa mnom napusti tle svoje zemlje.'' 59

I nasi ljudi iz inostranstva trazili su da Draza napusti zemlju, a on im je odgovorio 24. decembra, preko sefa Centra veze Vrhovne komande majora Peveca:

''Na depese koje ste mi poslali iz inostranstva odgovorite preko Petkovica i Fotica sledece: General Mihailovic nije ni pomisljao da napusta zemlju u danasnjim teskim casovima. Aktivnost boraca JVuO prilagodjava se prilikama.'' 60

Kada su 27. decembra americki avioni ponovo sleteli u Boljanic, Drazi je jos jednom ponudjeno da napusti zemlju. Nik Lalic, koji je toga dana otputovao sa svojim radiotelegrafistom Arturom Dzibilijanom, pise:

''Djeneral Mihailovic je odbio moj predlog da i on podje sa nama u Italiju uprkos mojoj informaciji da sam takav nalog dobio iz Vasingtona. Djeneral Mihailovic mi je odgovorio da je on cvrsto odlucio da ostane sa svojim narodom, i da ne zeli da ga napusta kad je najteze.'' 61

U cetnickim redovima ostala je legenda da je Draza, na americke ponude da napusti zemlju, odgovorio Dantonovom opaskom izgovorenom u Francuskoj revolcuiji 1789. godine: ''Otadzbina se ne nosi na djonovima cipela.''

57 M. Pesic, Misija Haljard, 166.

58, 59 K. Nikolic, Istorija Ravnogorskog pokreta, knjiga treca, 246, 304

60 AVII, CA, K-301, reg.br. 5/1.

61 M. Pesic, Misija Haljard, 167.

зато је Дража остао легендарни и бесмртни вођа

 

[proka]

eto da je tako pa da je istina, ali nije, pa opet dobro

iz gore navedenog ispada da je amerikancima godinu dana pred kraj rata bilo jasno da je draža rat izgubio, pogotovo od kad su ga englezi i kralj pustili niz vodu...

svima je bilo sve jasno samo nije bilo jasno njemu..............

- - - - - - - - - -

eeeee koliko bi srpskih mladića spasao da je tada pobegao iz srbije....

 

[Koča]

сва савезничка признања забележила је и Marcia Kurapovna у својој књизи Shadows on the Mountain

списак је фасцинантан и постоји читав извор који се односи на Дражину улогу и чувеној Бици за Африку

“ General Mihailovich ’ s Part in Allied Victory in Africa, ” Congressional Record
Extension of Remarks , the Honorable Hugh Butler of Nebraska, United States
Senate, February 12, 1945,

http://resistance-revolution.s3.amazonaws.com/Shadows on the Mountain.pdf

- - - - - - - - - -

Све су ово нео-четничке измишљотине у покушају (али само у покушају) да се опере злочиначки образ ,,Првог герилца''!

молим да се држимо историјских чињеница, без личних фрустрација и неозбиљних и неаргументованих постова...нема смисла, ипак је ово пдф Историја

- - - - - - - - - -

Dražino Pismo je objavljeno jula 1946. godine u Njujorku, od strane Komiteta za pošteno suđenje Draži Mihailoviću. Samo nekoliko dana posle toga, Mihailović je likvidiran u Beogradu


„Ni pod kojim uslovima neću napustiti svoju Otadžbinu i svoj narod. Svoju zemlju ne možete poneti na đonovima cipela, kako je rekao Danton kada su mu predlagali da napusti Francusku. Jedino što danas mogu da učinim je - da ponovim ove reči. Jer ja nisam Josip Broz Tito koji nema ničeg zajedničkog ni sa ovom zemljom niti sa ovim narodom, pa da mogu da pobegnem...

Tamo kod vas u Švajcarskoj imate dovoljno mojih oficira i vojnika koji su napustili zemlju i, sa mojom dozvolom. Vi takođe imate i veliki broj nekadašnjih ratnih zarobljenika i deportiraca, koji danas predstavljaju žive svedoke nepravde koja se sprovodi nad našom nacijom. Međutim, sjedinjeni duhom, ne propustite nijednu priliku, a da pašu patnju ne pokažete onima oko vas, tako da čitav civilizovan svet sazna pravednost naše borbe. Ponavljam, moje mesto je ovde, u mojoj zemlji, sa mojim narodom, da bih tako umanjio njihovu patnju, i da bih ih ohrabrio u njihovom verovanju u spasenje, koje će ipak doći.

Uvek sam govorio da će saveznici jednoga dana shvatiti kakvu su grešku napravili, dajući Jugoslaviju u ruke Tita i njegovih terorističkih komunista.

...Komunisti su skoncentrisali sve svoje napore da mene uhvate. Mobilisali su sve svoje servilne poslušnike: Bugare, Albance, Italijane i druge komuniste - koji su svi sjedinjeni u svojoj rešenosti da mene likvidiraju. U ovom poduhvatu sovjetski specijalisti su takođe brojni.

Vi znate moju strategijsku nameru, da se održim po svaku cenu za veliki zadatak koji je pred nama. Možda ću pasti za naš sveti cilj. Vi znate da će time pasti i pravedna borba naše nacije. Jer ja jedino činim što je volja naroda - zbog toga sam i počeo borbu protiv okupatorskih snaga, a docnije i protiv komunista... Ne sumnjam ni za trenutak, Zora slobode sa Ravne Gore zablistaće nad našom paćeničkom Otadžbinom.“

https://sr.wikisource.org/sr-el/Дражино_писмо

Зато је остао легендарни јунак!

сетимо се, бивши аустроугарски каплар је ухватио бежанију из земље, директно из пећине, чим је загустило

 

[Добро дошли]

сва савезничка признања забележила је и Marcia Kurapovna у својој књизи Shadows on the Mountain
списак је фасцинантан и постоји читав извор који се односи на Дражину улогу и чувеној Бици за Африку
“ General Mihailovich ’ s Part in Allied Victory in Africa, ” Congressional Record Extension of Remarks , the Honorable Hugh Butler of Nebraska, United States Senate, February 12, 1945,
http://resistance-revolution.s3.amazonaws.com/Shadows on the Mountain.pdf
- - - - - - - - - -
молим да се држимо историјских чињеница, без личних фрустрација и неозбиљних и неаргументованих постова...нема смисла, ипак је ово пдф Историја
- - - - - - - - - -
Dražino Pismo je objavljeno jula 1946. godine u Njujorku, od strane Komiteta za pošteno suđenje Draži Mihailoviću. Samo nekoliko dana posle toga, Mihailović je likvidiran u Beogradu.

„Ni pod kojim uslovima neću napustiti svoju Otadžbinu i svoj narod. Svoju zemlju ne možete poneti na đonovima cipela, kako je rekao Danton kada su mu predlagali da napusti Francusku. Jedino što danas mogu da učinim je - da ponovim ove reči. Jer ja nisam Josip Broz Tito koji nema ničeg zajedničkog ni sa ovom zemljom niti sa ovim narodom, pa da mogu da pobegnem...
Tamo kod vas u Švajcarskoj imate dovoljno mojih oficira i vojnika koji su napustili zemlju i, sa mojom dozvolom. Vi takođe imate i veliki broj nekadašnjih ratnih zarobljenika i deportiraca, koji danas predstavljaju žive svedoke nepravde koja se sprovodi nad našom nacijom. Međutim, sjedinjeni duhom, ne propustite nijednu priliku, a da pašu patnju ne pokažete onima oko vas, tako da čitav civilizovan svet sazna pravednost naše borbe. Ponavljam, moje mesto je ovde, u mojoj zemlji, sa mojim narodom, da bih tako umanjio njihovu patnju, i da bih ih ohrabrio u njihovom verovanju u spasenje, koje će ipak doći.
Uvek sam govorio da će saveznici jednoga dana shvatiti kakvu su grešku napravili, dajući Jugoslaviju u ruke Tita i njegovih terorističkih komunista.
...Komunisti su skoncentrisali sve svoje napore da mene uhvate. Mobilisali su sve svoje servilne poslušnike: Bugare, Albance, Italijane i druge komuniste - koji su svi sjedinjeni u svojoj rešenosti da mene likvidiraju. U ovom poduhvatu sovjetski specijalisti su takođe brojni.
Vi znate moju strategijsku nameru, da se održim po svaku cenu za veliki zadatak koji je pred nama. Možda ću pasti za naš sveti cilj. Vi znate da će time pasti i pravedna borba naše nacije. Jer ja jedino činim što je volja naroda - zbog toga sam i počeo borbu protiv okupatorskih snaga, a docnije i protiv komunista... Ne sumnjam ni za trenutak, Zora slobode sa Ravne Gore zablistaće nad našom paćeničkom Otadžbinom.“
https://sr.wikisource.org/sr-el/Дражино_писмо
Зато је остао легендарни јунак!
сетимо се, бивши аустроугарски каплар је ухватио бежанију из земље, директно из пећине, чим је загустило

Не урлај, урлање није баш никакав аргумент!
А ти стално урлаш
- - - - - - - - - - - - - - - -
Ово су некакви накнадни пропагандни памфлетићи коришћени за тренутно политичко балансирање. Ако су се Савезници одрекли услуга ,,Првог герилца'', због шуровања са окупаторима, што би га сада вадили из г***а. Ноторне глупости
Међутим, ти си цитирао погрешан документ. Требало је овај:

Molim da se ova moja molba uzme kao moje iskreno pokajanje
da mi Prezidijum olakša tešku kaznu na koju sam osuđen.

Faksimil molbe za pomilovanje Dragoljuba Draže Mihailovića
http://www.politika.rs/sr/clanak/320370/Nepoznati-Draza/Molba-za-pomilovanje
**********************

 

[Koča]

После стрељања ,,Првог герилца'', ови његови кажу: ,,Жив је, ено га у Русији''!
Па да им поверујемо! Шта кажеш?

каже се

Жив је Дража, умро није, док је српства и Србије!

кад смо код Русије, руска браћа вазда најбоље о нашем Чичи

 

[proka]

Predsednik Višeg suda: Trešnjev nije pokazao stručnost

Predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović saopštio je danas da je sudija Aleksandar Trešnjev koji je bio član veća u slučaju 'Šarić', premešten u krivično odeljenje jer tokom šestogodišnjeg mandata "nije pokazao dovoljan stepen stručnosti i osposobljenosti za postupanje u predmetima Posebnog odeljenja Višeg suda".

Stepanović je naveo da javno dostupni izveštaj o radu od 23. januara 2012. do 28. novembra 2017. godine pokazuje da je sudija Trešnjev za nepunih šest godina, koliko postupa kao sudija Posebnog odeljenja, kao predsednik veća pravnosnažno rešio "svega" dva predmeta, od kojih je jedan okončan odlukom o odbijanju optužbe usled apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

"Pored toga, dva predmeta su rešena na osnovu postignutih sporazuma o priznanja krivičnih dela. U pogledu kvaliteta rada, sudija Trešnjev je imao 60 odsto ukinutih odluka, dok su troje sudija kojima takođe ističe šestogodišnji mandat u januaru, ostvarile daleko bolji kvalitet rada i uz to rešile veći broj predmeta, pri čemu je sudija Dragan Milošević imao 33 odsto ukinutih odluka, sudija Maja Ilić 20 odsto, a Vladimir Mesarović 11 odsto ukinutih odluka", naveo je predsednik Višeg suda.

On je ukazao da je članom šest Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela propisano da prilikom raspoređivanja u Posebno odeljenje Višeg suda prednost imaju sudije koje poseduju "potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije".

Stepanović je podsetio da je zakon ograničio period na koji sudija može biti raspoređen u Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, što kako je naveo, "znači da se ne radi o bezuslovnom i neograničenom stečenom pravu sudije da postupa u predmetima Posebnog odeljenja".

"Tim vremenskim ograničenjem nametnuta je dužnost predsedniku Višeg suda da na osnovu analize rada i rezultata koje je sudija ostvario u proteklom periodu od šest godina, utvrdi da li je sudija pokazao dovoljan stepen stručnosti i osposobljenosti za postupanje u predmetima iz nadležnosti Posebnog odeljenja, a koji eventualno opravdaju produženje mandata", piše u saopštenju.

Navodi se i da je predsednik Višeg suda, ukoliko to nije slučaj, "ex lege" u obavezi da sudiju po isteku mandata rasporedi za postupanje u predmetima opšteg odeljenja Višeg suda u Beogradu ili drugog suda iz koga je upućen, gde je izabran da na stalnu sudijsku funkciju i odakle mu se garantuje da neće biti premešten bez sopstvene saglasnosti shodno Zakonu o sudijama i Ustavu Srbije.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je ranije da je postupajući sudija u slučaju "Šarić" Aleksandar Trešnjev smenjen sa mesta člana veća u tom postupku, odnosno sa mesta sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, što je Viši sud u Beogradu demantovaonavodeći da je Godišnjim rasporedom poslova za 2018. godinu, Trešnjev raspoređen u krivično odeljenje Višeg suda u Beogradu jer mu šestogodišnji mandat ističe 24. januara 2018. godine.

"Sudija Trešnjev je, inače, raspoređen u Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu Godišnjim rasporedom poslova za 2012. godinu na period od šest godina, odlukom vršioca funkcije predsednika suda, počev od 24. januara 2012. godine, pa do isteka šestogodišnjeg mandata, 24. januara 2018. godine", piše u saopštenju.

- - - - - - - - - -




sudija Trešnjev je imao 60 odsto ukinutih odluka ????

- - - - - - - - - -

http://rs.n1info.com/a345624/Vesti/Vesti/Predsednik-Viseg-suda-Tresnjev-nije-pokazao-strucnost.html

- - - - - - - - - -

dakle, sudija trešnjev je loše radio, samo dve pravosnažne presude od kojih jedna odbacivanje tužbe zbog zastarelosti bez raspravljanja predmeta tužbe..

preko 60% presuda oboreno

da li se i ostale presude ovog lošeg sudije preispituju po službenoj dužnosti?

da li i dražina rehabilitacija dolazi na red da se preispita?

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

ili je sudija sklonjen kad je ispunio svoju svrhu?

 

[Добро дошли]

Predsednik Višeg suda: Trešnjev nije pokazao stručnost
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.:- - - - - - - - - -
sudija Trešnjev je imao 60 odsto ukinutih odluka ????
- - - - - - - - - -
http://rs.n1info.com/a345624/Vesti/Vesti/Predsednik-Viseg-suda-Tresnjev-nije-pokazao-strucnost.html
- - - - - - - - - -
dakle, sudija trešnjev je loše radio, samo dve pravosnažne presude od kojih jedna odbacivanje tužbe zbog zastarelosti bez raspravljanja predmeta tužbe..
preko 60% presuda oboreno
da li se i ostale presude ovog lošeg sudije preispituju po službenoj dužnosti?
da li i dražina rehabilitacija dolazi na red da se preispita?
- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -
ili je sudija sklonjen kad je ispunio svoju svrhu?

Oн као својевремено Месић: ,,Ја сам свој задатак испунио''. ,,Нема више пресуде ,,Првом герилцу Европе'' и он више није ратни злочинац''.
Биће запамћен као лични и послушни судија ,,Групи за рехабилитацију ратних злочинаца''.

 

[proka]

sad će i ta presuda da se preispita, pa ko zna, možda se i ona ukine

 

[Лекизан]

Мислиш као што се укинула комунистичка!