Pucnjava u školi u Finskoj budi sećanja: Treća pucnjava u istoriji, ubijeno više od 20 ljudi
Reuters/ Lehtikuva/Roni Rekomaa
„Bilo je strašno, ovo se ne događa u Finskoj“, rekla je majka jedne učenice škole u kojoj je 12-godišnji dečak ubio jedno i ranio još dvoje dece. Istina je, međutim, drugačija jer je od 2007. godine ovo treći slučaj pucnjave u finskim školama, a četvrti napad kada se u obzir uzme i onaj počinjen mačem.
Pucnjava u osnovnoj školi u Finskoj dogodila u utorak ujutro u učionici na početku drugog časa, dok je učiteljica držala čas muzičkog, a učionica bila puna učenika.
Kada je prvi učenik pao pošto je upucan, ostali su pomislili da je reč o šali. Međutim brzo su, zajedno sa učiteljicom, pomogli ranjenim drugarima, pišu finski mediji.
U pucnjavi, koja se dogodila u školi „Vijertola“ u gradu Vanta, ubijen je jedan učenik, a dvoje je teže ranjeno. Napadač, 12-godišnjak, uhvaćen je u predgrađu Helsinkija, Siltamakiju i nije se opirao prilikom hapšenja. U svoje vršnjake pucao je iz pištolja koji pripada rođaku.
Pucnjava je oživela sećanja na ranije oružane incidente u finskih obrazovnim ustanovama u kojima je bilo mnogo više žrtava, s tim što se poslednji slučaj izdvaja po tome što je današnji napadač mlađi od svojih prethodnika.
Reuters/ Lehtikuva/MARKKU ULANDER
Prva školska pucnjava u Finskoj desila se
25. januara 1989. godine u srednjoj školi u Raumi, kada je učenik (14) iz očevog pištolja ubio dvoje dece iz razreda, a jedno ranio.
U školi je nastala panika, a rukovodstvo je pogrešilo u tome što je pustila đake da idu kućama, što je olakšalo bekstvo napadaču i otežalo potragu policiji. Dečak je ipak pronađen tog dana popodne.
Tokom vožnje do policijske stanice policajac ga je pitao kako se oseća, a dečak je odgovorio kontrapitanjem: „Da li je i treći umro?“. Kasnije je tvrdio da je bio žrtva vršnjačkog nasilja. Pošto je bio mlađi od 15 godina nije krivično odgovarao za zločin.
Sledeći smrtonosni napad desio se u
novembru 2007. godine u srednjoj školi u gradu Jokela. Učenik (18) je ušao tog jutra u školu i iz poluautomatskog pištolja ubio osmoro i ranio jednu osobu pre nego što je pucao sebi u glavu. Od posledica ranjavanja preminuo je kasnije tog dana u bolnici.
On je propustio prvi čas tog dana, a prvog đaka ubio je na hodniku škole. Potom je nastavio da puca po đacima u toaletu i hodnicima. Tu je naleteo na školsku medicinsku sestru koja se uputila da ukaže pomoć ranjenima i ubio je. U svoju razrednu je ispalio sedam metaka dok je pokušavala da ga odgovori od zločina. Prethodno je hodnike posuo mašinskim uljem u pokušaju da zapali školu, ali mu to nije uspelo.
Jedina osoba koju je poštedeo je majka jednog učenika na koju je naleteo dok je žena ulazila u školu.
Finska nije stigla da obeleži godišnjicu ovog masovnog ubistva, kada je
23. septembra 2008. student (22) Univerziteta primenjenih nauka u Kuhajoki ubio desetoro ljudi iz, takođe, poluautomatskog pištolja. Potom je sebi pucao u glavu.
Čuvar, koji je zadobio više prostrelnih rana, rekao je da je napadač bio dobro pripremljen i da je hodao smireno. Uz vatreno oružje sa sobom je nosio i molotovljeve koktele.
Za razliku od napadača iz srednje škole u Jokeli koji je pucao nasumično, student iz Kuhajoke je prilazio jednoj po jednoj žrtvi i ispaljivao hice u nju. Devet od deset njegovih žrtava ubijeno je u učionici u kojoj se u tom trenutku polagao ispit iz ekonomije, dok je deseta žrtva stradala na hodniku. Osam ubijenih su bile devojke, jedan mladić i deseta žrtva je profesor koji je pokušao da spreči napadača da se vrati u učionicu.
Pošto je upucao kolege studente, napadač je učionicu polio benzinom i zapalio.
Policija ga je pronašla u blizini škole s prostrelnom ranom u glavi, a napadač je preminuo istog dana u bolnici.
Od tada do danas na fakultetu u gradu Kupio se u
oktobru 2019. desio napad mačem, u kojem je jedna devojka ubijena, a devetoro studenata ranjeno. Studenta (25) koji je izvršio napad zaustavio je policajac koji je u njega pucao i tom prilikom ga teško ranio.
Napadač je 2020. godine osuđen na doživotnu kaznu zatvora.
Pucnjave u finskim školama dovele su do pooštravanja zakona o oružju, zahtevajući da vlasnici oružja imaju najmanje 18 godina. Međutim, ostao je propis da svako stariji od 15 godina može da zatraži dozvolu za korišćenje tuđeg oružja ukoliko ima odobrenje staratelja.
Osamnaestogodišnjaci kojima se dozvoljava posedovanje oružja moraju se smatrati sposobnima za vatreno oružje pre nego što im se izda dozvola.
Finska je osma zemlja na svetu po broju vlasnika oružja na 100 stanovnika – 32,4 na 100 stanovnika, a procenjuje se da u zemlji od 5,6 miliona ljudi ima više od 1,5 miliona komada oružja.
