DANICA DRASKOVIC BI DA ZABARANI PARTIZANSKE FILMOVE.! (Vuk i Dana vs. Prle i Tihi)

Strela:
Ма то у култури је сића лова, мене више "жуља" онај директор ЈАТ-а (СПО) и

његова месечна плата од 900.000 динара :evil:
Toliku platu je imao Dir. JAT-a kad je SPO bio na vlasti u Bg-u. O tome se pisalo
a za danas stvarno ne znam.
Ako jeste - šta on radi ? Pravi avione ?
 
Lacibg:
Toliku platu je imao Dir. JAT-a kad je SPO bio na vlasti u Bg-u. O tome se pisalo
a za danas stvarno ne znam.
Ako jeste - šta on radi ? Pravi avione ?


Nebojša Starčević
Rođen je 27. juna 1964. godine u Beogradu. Diplomirani je pravnik. Na mesto vršioca dužnosti generalnog direktora Jat Airways-a postavljen je odlukom Vlade Srbije 18. februara 2005.
Telefon: + 381 11 3131-094, 3131-095
e-mail: CEO@jat.com
______________________________________________________________________

Изволи па га питај шта ради. Човек је Данин кадар.
 
Strela:
Шта ти Јомини није јасно?
Да је вршиоц дужности генералног директора ЈАТ-а Небојша Старчевић?
Да је кадар СПО-а?
Или да има месечну плату од 900.000 динара?
Da ima 900000 dinara za mesec dana na poslu.
 
whitenicky:
Meni je DANICA bas cool riba :))))) .... iskreno mislim i ja da treba zabraniti partizanske filmove ... treba ponovo da se pustaju filmovi na PALMI posle ponoci ...to je bre rat :))))
NIki idemo ti i ja jedan da da pregovaramo sa Palmom,da pusta one njegove ratne filmove i to odmah od 23h!
:D:D:D:D:D


A ovde su svi "izraziti anti komunisti" pritiv zabranjivanja partizanskih filmova. Jel to cudno?
Meni se jedan Hrvat smejao u lice zato sto je video da RTS i BK (dok je postojao) i dan danas pustaju partizanske filmove.

:D:D
 
Strela:
Дана би да "опере" прошлост Србије (Југославије), једино је заборавила да "опере" прошлост свог мужа шездесетосмаша, који је након своје "револуционарне" младости, засео у удобан (и добро плаћен) кабинет Мике Шпиљка (ортодоксног комунисте)...
Она прижељкује да доживотни министар културе буде Драган Којадиновић (СПО),
који би финансирао филмове по романима њеног супруга Вука (СПО), које би режирао Мика Алексић (СПО), а у којима би глумила Данина сестичина Нада Мацанковић (ваљда је и она СПО), а коју је на ФДУ примила Микина жена Биљана Машић (СПО)...
И тако сви срећни и задовољни на челу са госпођом министарком и њеном ужом и широм фамилијом.

umalo da ogrešimo dušu i ne spomenemo izvesnog gospodina Tončića,zamenika ministra Kojadinovića.Čovek je bio direktor GSP-a????????Odlična kvalifikacija za kulturu :confused:
 
Sta se lozite bre na Komuniste, nema ova serija nista sa tim. Ovo je bre prava akciona serija i to odlicna, majstorski odradjena. Prebacite npr. scenario serije u Kosovsku Mitrovicu 2006-e i imacete isto takvu super seriju koja ce biti isto tako lazna ali zanimljiva za gledanje. Bre ideja za seriju je nastala iz stripa "Mirko i Slavko" samo je doradjena i prebacena u Beograd.
 
ОТПИСАНИ - ИСТИНА О БЕОГРАДСКИМ ИЛЕГАЛЦИМА

О њима се много говорило - чак им је посвећена и једна ТВ серија - али о њима се ипак ништа не зна. Јер - све су нас слагали! Београдски илегалци у Другом светском рату јесу постојали, у Гестапоу су заиста били и записани и отписани. Али, сем неких мањих изузетака, они нису били комунисти - већ равногорци. Нешто више о београдскима можете сазнати из књиге једног од њих, др Павла Милошевића, "Равногорска омладина", која је управо изашла из штампе у издању "Погледа". На овом месту доносимо поглавље о илегалној радио станици, које је инсирисало ауторе серије "Повратак отписаних" за снимање једне епизоде, као и поглавље о најчувенијем београдском илегалцу - Валтеру

ПИШЕ: Др Павле МИЛОШЕВИЋ

Два радиоапарата и радио станицу за пријем вести направио је Тихомир Јакшић. Делове су му набављали омладинци из представништава "Сименса" и "Филипса" у Београду. Један апарат је дао Тркљи (505), а други поручнику Миодрагу Којићу ("Петер"). Којић је био командант Колубарске бригаде, активно је сарађивао са београдским илегалцима. Јакшић је једно време био код Којића, а у Београд се вратио 10. децембра 1942, непосредно пред хапшење. Он је још марта 1942. успоставио директну везу са Дражом. Ту везу водио је капетан Јоже Грбец. Он је становао је у улици Драже Павловића, имао је шифру 509, а позивни знак ЕЈК-у и ЕЈХ. Отишао је на терен када му је Гестапо био на трагу. После откривања његове станице, веза је једно време обављана преко курира.
Београдском групом за везу руководио је инжењер Томашевић, а везу између "Валтера" и Томашевића држао је капетан Миодраг Стојановић ("Пера-професор").
Зграда за смештај радио станице је пажљиво бирана. Одабрана је велика зграда која је имала улаз са четири улице, и то: Краља Александра број 94, Молерова, Хаџи-Ђерина и Душана Богдановића. Улаз за радио станицу био је из Хаџи-Ђерине број 1. Апарат се налазио у собици на мансарди. За апаратом су се смењивали Бранимир Хрга и Тихомир Јакшић.
У ТВ серији о комунистичким илегалцима, "Отписани", видели смо да је Гестапо имао радио гониометар... Комунисти нису имали радио станицу у Београду, али Гестапо јесте имао радио гониометар. Управо тако су и открили нашу радио станицу. Лоцирали су њен положај и баш када су наилазили на улаз у зграду су налетели на Јакшића и његову вереницу. Са њима су отишли на мансарду, где су затекли Хргу како емитује депеше. Јакшић је долазио да смени Хргу.

ГЕСТАПО ПРОТИВ "ВАЛТЕРА"
У Београду је јануара 1942. Гестапо ухватио велику групу припадника Равногорског покрета. Тада је ухапшено 14 официра и једна жена, Олга Вучковић, која је стрељана на Бањици. Капетан Ненад Митровић је стрељан на Јајинцима, а остали су одведени у заробљеничке логоре у Немачкој. То су:
- Пуковник Бранислав Пантић,
- пуковник Јован Тришић,
- потпуковник Радивоје Лучић,
- капетан Бративоје Урошевић,
- капетан Стојан Станислав,
- резервни поручник Саша Николајевић,
- пуковник Света Крајиновић,
- потпуковник Паљић,
- потпуковник Душан Манојловић,
- генерал Милутин Стефановић,
- капетан Лазар Дабетић и
- поручник Душан Дутина.
Једна од највећих немачких акција у Београду била је против потпуковника Жарка Тодоровића "Валтера". Подаци о томе чувају се у Архиви Града Београда под ознаком БДС досије Г - 116 ("Валтер"). Тодоровићу је користио још два имена: Желимир Крстић и Бане. Поред њега, у овој великој операцији изведеној 17. марта 1943, "пали" су и следећи илегалци:
 
- поручник Константин Хаџи Илић (стрељан 7. јуна 1943),
- Владета Бошковић (стрељан 7. јуна 1943),
- наредник Пантелија Максић (одведен у Маутхаузен),
- Радомир Ћурић из Сарајевске улице број 24 (одведен у Маутхаузен),
- Гојко Чебо, књижар у Пашићевој 24 (стрељан 7. јуна 1943),
- капетан Момчило Мирковић (стрељан 17. августа 1943),
- капетан Никола Павковић (одведен у Маутхаузен),
- потпоручник Емил Живојиновић из Тршћанске број 3 (судбина непозната),
- поручник Љубан Кордић (судбина непозната),
- Дарко Ћирковић, који је ухапшен тек средином 1944. (одведен у Маутхаузен),
- Сава Грујић (одведен у заробљенички логор Стриј),
- ваздухопловни капетан Богдан Ивановић (одведен у Маутхаузен),
- инжењер Павле Алексић (одведен на рад у Немачку 1944),
- Анђелко Божиновић (судбина непозната),
- мајор Павле Бабац (одведен у заробљенички логор Стриј) и
- др Петар (презиме нечитко).


Нешто раније, 28. децембра 1942, у Београду је ухапшена и "Радио група 506", везана за "Групу Валтер". Тада су у руке Гестапоа пали следећи илегалци:
- инжењер Драгомир Томашевић из улице Војводе Протића 18\1 (стрељан 19. априла 1943),
- радио техничар Тихомир Јакшић из Драже Павловића број 28 (стрељан 19. априла 1943),
- Јелена Грубјешић из Драже Павловића број 13, вереница Тихомира Јакшића (она је пуштена 8. маја 1943),
- инжењер Лука Шпартаљ, директор и власник фабрике у улици Војводе Мишића. Он је био финансијер Равногорског покрета. Убијен је у Гестапоу пролећа 1943. године.
- Бранимир Хрга. Он је пристао да ради за Гестапо. После је одведен у Немачку.
- Богољуб Зечевић, рођен 1914. у Ивањици (стрељан),
- Спасоје Ђорђевић, рођен 1910. у Гучи. Он је стрељан два дана пре ове рације, јер је ухапшен раније.

1.jpg

Мајор Жарко Тодоровић "Валтер", први командант Београда. Преживео Маутхаузен, данас живи у Паризу

3.jpg

Драгослав Радивојевић, члан Врховне омладинске тројке (ВОТ) Београда, стрељан 1943. у Јајинцима

4.jpg

Винко Коњиковић, обавештајац илегалне равногорске организације у Београду, стрељан 1943. у Јајинцима

24.jpg

Георгије Јововић, члан Врховне омладинске тројке (ВОТ) Београда, стрељан 1943. у Јајинцима
 

Back
Top