inagadadavida:
Dan sećanja na žrtve holokausta
Beograd -- Svet obeležava 27. januar kao Dan sećanja na žrtve holokausta u Drugom svetskom ratu.
U podsećanju na tragediju više od šest miliona Jevreja koji su bili žrtve nemačkih fašista i njihovih saradnika širom Evrope, predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da „više nikada ne sme da se dogodi da milioni stradaju samo zato što pripadaju drugoj rasi, veri ili naciji. Iako ih ima tek nešto više od 3.000, Jevreji u Srbiji i danas su meta antisemitskih grupa, kaže za B92 Aca Singer, predsednik Saveza jevreskih opština
Kada su 27. januara vojnici Crvene armije ušli u logorski kompleks Aušvic-Birkenau u njemu su zatekli oko 5.000 logoraša koji su čudom preživeli višegodišnju torturu zloglasnog nacističkog logora.
[/SIZE]
...
HolokaustIz projekta Википедија
Holokaust je ime za sistematski državni progon i genocid nad različitim etničkim, verskim i političkim grupama ljudi tokom Drugog svetskog rata od strane Nacističke nemačke i njenih saradnika. U rane primere holokausta ukljućuju se pogrom Kristalne Noći i Eutanazijski Program T-4, što se kasnije razvilo u uporabu odreda smrti i koncetracionih logora u masivnom i centralno organiziranim pokušajem da se ubije svaki mogući pripadnik skupina na koje su ciljali nacisti.
Evropski Jevreji bili su glavne žrtvre Holokausta, koga su Nacisti zvali "Konačno rešenje jevrejskog pitanja".
Poreklo reči
Holokaust (grčki olokauston: "potpuno spaljen", od prefiksa olo i kauston, spaljen) je žrtva paljenica bogovima ili dušama pokojnika kod Grka i Rimljana, pri kojoj se obično (za razliku od drugih tipova žrtava) spaljivala cela žrtvena životinja. Kod starih Izraelaca postojao je analogni obred spaljivanja celog jagnjeta (hebrejski olam kalil: uništenje ognjem).
Reč holokaust prvi je za taj genocid (koji sami Jevreji označavaju hebrejskom rečju Šoa, "nevolja", "uništavanje") upotrebio crkveni sabor protestantskih crkava tadašnje Zapadne Nemačke. Postepeno je ušao u opštu upotrebu i danas je to osnovno značenje reči. Upotrebljen je zbog osobitog značaja i intenziteta mržnje prema Jevreja i ideološke osude Judaizma, koja se izdvaja od postupaka prema drugim nacističkim žrtvama,
a ima svoje duboke korene u hrišćanskoj civilizaciji (antisemitizam).
Termni postepeno ulazi u opštu upotrebu u raznim jezicima do 1970-ih godina. Međutim, u Općoj enciklopediji JLZ, 3. svezak (1977.), u članku Holokaust navodi se samo izvorno značenje.
Postoje razlike u opsektu primene pojma. U širem značenju, obuhvaća također i genocid nad Romima i Slovenima, te sustavno uništavanje drugih grupa koje je nacistički režim provodio: homoseksualaca, duševnih bolesnika, političkih protivnika, poljskih i sovjetskih ratnih zarobljenika, Jehovnih svjedoka itd.
*********************************************************************
Пре свега да се унапред обезбедим и објасним ДА МИ ЈЕ ИСКРЕНО ЖАО СВАКЕ НЕВИНЕ ЖРТВЕ, СВАКОГ ДЕТЕТА, ЖЕНЕ ИЛИ СТАРЦА ИЛИ ЧОВЕКА који је доживео тако ужасну и мученику смрт, без обзира на веру или нацију.
Ови подаци о речи ХОЛОКАУСТ преузети су са Википедије (јер ми је познато да је већина учесника највише користи као извор информација). Иако не подржавам "научност" и прецизност овог РЕЧНИКА - ипак се и ту могу наћи понеки подаци који одговарају истини.
У сваком случају и лаику је јасно да ХОЛОКАУСТ обележава жртва Нацистичке Немачке - БЕЗ ОБЗИРА НА НАЦИЈУ И ВЕРУ. Данаас, ми на жалост имамо ситуацију да испада да је тај дан - ДАН ЖАЛОСТИ НАД ЈЕВРЕЈСКИМ ЖРТВАМА.
Не поричем да су највеће жртве биле Јевреји - АЛИ ПОРИЧЕМ ДА СУ САМО ОНИ БИЛИ ЖРТВЕ и примећујем њихов велики уложен напор да свуда у свету где су били злочини геноцида ОНИ ПРЕПРАВЕ ЧИЊЕНИЦЕ О ЖРТВАМА У СОПСТВЕНУ "КОРИСТ" - која је више него жалосна.
8-) 8-) 8-)
Ae priznaj mali da volis da se udaras po kaki 
(не видим те)
