Stagniranje da, ali napredak ne. Za to je potrebno jos mnogo godina i ko zna kakvih vlada...
Вероватно и горе од стагнације, могуће да ће то да буде темељно разваљивање, наставак процеса започетих 2000. године, методом гаса до даске илити стезања каиша (док не изгубимо ваздух). Све смрди на то, присуство ММФ и Светске банке у Влади, непостојање икакве економске политике или најаве мера које би могле да зауставе пропадање (смањење плата и пензија и продаја преостале "породичне сребрнине "није никаква мера, то је налог ММФ који има за циљ осигурање отплате камата и никако не може произвести раст, опоравак, бољитак).
Да ли је у праву Бранко Драгаш када каже:
Бранко Драгаш тврди да је Крстић појачан са Удовички и Вујовићем који долази из Светске банке, па како тврди, тај трио Светској банци и ММФ-у треба да помогну да „доврше уништење земље“.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/399630/Tanka-nada-u-bolji-zivot
Или Небојша Катић када пише:
ЕКОНОМИЈА НОВЕ ВЛАДЕ ИЛИ СРБИЈА НА БАЛТИКУ
Најхваљеније државе нису оне у којима људи најбоље живе, већ оне које су најдаље отишле у реформским процесима
Ако је судити по најавама нове владе, пут ка економском оздрављењу Србије би могао следити балтичке узоре. Болне реформе би требало спровести брзо и одлучно, онако брзо како је то учињено, на пример, у Естонији у периоду од 1992. до 1994. године. Када се реформски процеси окончају, и Србија би уз мало среће могла постати тако чудесно успешна као што су то данас балтичке државе.
Чему нас може научити балтичко искуство, шта су кључни елементи тог успеха, и на каквим идејама тај успех почива?
1. Вишак знања шкоди. Реформе су најуспешније када их спроводи неко ко о економији не зна ништа.
2. Да би се болне реформе спровеле, важно је променити свест грађана.
3. Реформе у почетку морају страшно болети – толико страшно да све касније муке и болови изгледају готово пријатни. Што се данас више обори БДП, то ће каснији резултати изгледати импресивније.
4. Опседнутост индустријом је само још један социјалистички мит. Ефикасније је када се кључне гране продају странцима.
5. Уместо индустрије, треба се ослонити на финансије, стамбену изградњу и промет некретнина.
6. Пензионери су увек проблем, али и решење увек постоји.
7. Када се анализирају економски резултати, важно је бити селективан и инсистирати само на резултатима који се добро уклапају у неолиберални скрипт.
8. Високе стопе незапослености нису проблем, а емиграција је добродошла. Што више грађана напушта балтичке републике, статистике незапослености су све боље.
9. Када криза избије, кључно је заштити интересе страних кредитора.
10. Последње и најважније – ко ће вас хвалити ако сами себе не хвалите. Наравно, помоћ пријатеља и овде добро дође.
Цео чланак на:
http://www.standard.rs/index.php/ekonomija/29043-економија-нове-владе-или-србија-на-балтику
На слици: најлепши реформатор, Тигар. Да ли je наш исто тако леп или можда још лепши, још већи Тигар?