Da li nas namerno psiholoski razaraju podsvesno?

[Sonatica72]

Dobro..Hajde da pokušamo da se vratimo na psihologiju.

Rupe na putevima, parkiranje na Vračaru, muke na šalterima sa šalterušom "Micom ubicom" nemaju, priznaćete, vezu sa psihologijom.

Da li nas država i društvo namerno psihološki razaraju?

Odgovor je potvrdan ukoliko posmatramo širu sliku. Tu mislim na rijaliti emisije, rupe na putevima, šaltere..

Svako bira da li će biti psihološki razoren od strane društva-države. Svako od nas ima daljinski i ne mora da gleda rijaliti emisije.

Ne moramo da budemo besni i anksiozni pri susretu sa šalterskim radnicima. U 21 veku račune plaćamo online. Možemo da tražimo izvod iz matične knjige rođenih online putem, bez susreta sa šalterom matičara. Navodim samo dva primera a ima ih mnogo.

Niko od nas ne može da živi na pustom ostrvu. Kada živimo u gradu moramo da se prilagodimo tom gradskom životu i životu u manjim mestima.

U svim ovim situacijama koje ste naveli u komentarima, pokušajte da pronađete i dozu humora. Postoji.

Možemo da ne dozvolimo da nas namerno psihološki razaraju, zato je humor važan. Pored humora važni su i samopouzdanje...

 

[The_Night_Hawk]

Апсолутно.
"Калимеро сндром" нам неће помоћи у животу.
Још погубније је бити Дон Кихот.
Моја бака је то лепо говорила: не може шут с' рогатим се бости...
Дакле, администрације и нерад су постојали и постојаће.
Много опасније су планске акције против породице и образовног система.
За то су криви корумпирани политичари, али не само они...
Јер човек је кварљива роба.
Значи, кад схватим да је СВАКО подложан томе, нема шта да изнервира...
Завршићу овај непотребно дугачак упис једним стихом из старе песме:
Не очекуј да те ико разумије, ради своје, ти си човјек од заната
сву несрећу око тебе што се вије, створиле су ситне душе - из ината.

 

[Sonatica72]

@The_Night_Hawk tvoj komentar nije dugačak.

Sa ovim se apsolutno slažem..Ne znam da li postoji tema na ptf-u "Porodica" o ovom velikom problemu.

Много опасније су планске акције против породице и образовног система.

Da se vratim i na početak teme.. Svakoga od nas nerviraju raskopane ulice, rupe, nedostatak mesta za parkiranje- ovi problemi mogu da se reše na izborima, opštinskim i beogradskim.
Znamo ko je uništio Beograd i ostale veće i manje gradove i opštine. Izbori, po potrebi ulica i problem, bar na gradskim i opštinskim nivoima može da bude rešen.

Objektivno posmatrano, psihološki nas razaraju od devedesetih do danas..sa pauzom od 2000-2012.godine.

Ne poznajem mnogo ljudi koji žive učaureni u nekom svom "mikrokosmosu". Taj mikrokosmos kako mnogi nazivaju one koji su posvećeni samo porodici i bliskim prijateljima bez interesovanja za svet oko sebe, taj mikrokosmos nije dobar.

Učaureni, tačnije udobno ušuškani mikrokosmos stvara privid savršenog života a savršenstvo ne postoji.

Mislim da smo zbog toga manje empatični, manje solidarni, manje..

Sa druge strane, ukoliko mnogo razmišljamo o svemu što nas okružuje, postajemo anksiozni, iritabilni...Ni to nije dobro.

Potrebno je pronaći zlatnu sredinu. Zato sam već spomenula i humor..
I samo kad posmatramo neke stvari sa izvesnom dozom humora, biće nam, bar za nijansu, dve bolje.