- Poruka
- 36.243
U popodnevnim satima 12. februara 2023. godine, dvojica muškaraca odvezla su se kamperom na polje izvan Rena, Nevada. Zapalili su količinu sumpornog praha veličine pesnice na prenosivom roštilju. Žuta gomila je izgorela u bezbojni sumpor dioksid (SO2). Kako je oštar miris prožimao vazduh, muškarci su sakupili gas i upumpali ga u balon prečnika kišobrana. Dodatni helijum ga je naterao da poleti i uzleti u nebo sa kamerom i GPS senzorom pričvršćenim na njega. Na svom putovanju prema stratosferi, koje je trajalo nekoliko sati, tim je odlutao daleko na jugozapad i prešao planine Sijera Nevade pre nego što je granata pukla i oslobodila gasoviti sadržaj. Uređaj se na kraju srušio na pašnjak krava u blizini Stoktona u Kaliforniji.
Balon je pustio samo nekoliko grama SO2. Ipak, akcija je prekršila tabu. Pitanje je da li čovečanstvo treba da unese hemijske supstance u stratosferu kako bi usporilo globalno zagrevanje. SO2, zajedno sa vodenom parom, formira kapljice koje lebde u vazduhu i odbijaju upadnu sunčevu svetlost nazad u svemir poput malih ogledala. Luk Ajsman i Endru Song, osnivači kompanije Make Sunsets, ranije su prodavali kredite preduzećima i pojedincima: 10 dolara je finansiralo oslobađanje jednog grama SO2, za koji su rekli da bi nadoknadio zagrevanje atmosfere za jednu tonu ugljen-dioksida tokom godine. Njih dvoje su prvobitno planirali da počnu u Meksiku, ali nakon što ih je meksička vlada zabranila, preselili su se u SAD.
Mnogi ljudi se plaše „geoinženjeringa“. Ideja koja stoji iza upravljanja solarnim zračenjem (SRM), kako ga još nazivaju, izgleda previše smela: da popravimo atmosferu koju smo promenili daljim manipulisanjem njom. Takav čin faustovske arogancije mora propasti! Međutim, postaje sve jasnije da emisije CO2 verovatno neće pasti dovoljno brzo da ograniči globalno zagrevanje na međunarodno dogovorenih 1,5 stepeni Celzijusa. Zato se posledice geoinženjeringa nekim stručnjacima čine manje zastrašujućim od nekontrolisanih klimatskih promena. S jedne strane, sve je više konkretnih koncepata za hlađenje planete, dok s druge strane rasprava o tome postaje sve žučnija.
Upravljanje solarnim zračenjem oponaša prirodni fenomen koji se vidi nakon velikih vulkanskih erupcija. Erupcija vulkana Pinatubo na Filipinima 1991. izbacila je 20 miliona tona SO2 u stratosferu. Ovaj ekran od aerosola ohladio je planetu za oko pola stepena Celzijusa tokom sledeće godine pre nego što su kapljice ponovo potonule na zemlju.
Istraživanja sugerišu da bi SRM raspoređen na dovoljnim nivoima - što je ekvivalent četvrtini erupcije Pinatubo godišnje, što bi blokiralo jedan ili dva procenta sunčeve svetlosti - moglo da uspori zagrevanje, pa čak i da malo ohladi planetu. Uticaj bi se osetio u roku od nekoliko meseci, a cela stvar bi koštala samo nekoliko milijardi dolara godišnje. S druge strane, udaljavanje od fosilnih goriva će verovatno potrajati decenijama i CO2 koji se do tada emituje dodatno će povećati zagrevanje. Iako bi uređaji mogli da se koriste i za uklanjanje milijardi tona CO2 iz atmosfere korišćenjem takozvanog direktnog odvajanja vazduha, takve mašine zahtevaju mnogo energije, do 25 odsto globalnih energetskih potreba.
izvor Spektrum
Balon je pustio samo nekoliko grama SO2. Ipak, akcija je prekršila tabu. Pitanje je da li čovečanstvo treba da unese hemijske supstance u stratosferu kako bi usporilo globalno zagrevanje. SO2, zajedno sa vodenom parom, formira kapljice koje lebde u vazduhu i odbijaju upadnu sunčevu svetlost nazad u svemir poput malih ogledala. Luk Ajsman i Endru Song, osnivači kompanije Make Sunsets, ranije su prodavali kredite preduzećima i pojedincima: 10 dolara je finansiralo oslobađanje jednog grama SO2, za koji su rekli da bi nadoknadio zagrevanje atmosfere za jednu tonu ugljen-dioksida tokom godine. Njih dvoje su prvobitno planirali da počnu u Meksiku, ali nakon što ih je meksička vlada zabranila, preselili su se u SAD.
Mnogi ljudi se plaše „geoinženjeringa“. Ideja koja stoji iza upravljanja solarnim zračenjem (SRM), kako ga još nazivaju, izgleda previše smela: da popravimo atmosferu koju smo promenili daljim manipulisanjem njom. Takav čin faustovske arogancije mora propasti! Međutim, postaje sve jasnije da emisije CO2 verovatno neće pasti dovoljno brzo da ograniči globalno zagrevanje na međunarodno dogovorenih 1,5 stepeni Celzijusa. Zato se posledice geoinženjeringa nekim stručnjacima čine manje zastrašujućim od nekontrolisanih klimatskih promena. S jedne strane, sve je više konkretnih koncepata za hlađenje planete, dok s druge strane rasprava o tome postaje sve žučnija.
Upravljanje solarnim zračenjem oponaša prirodni fenomen koji se vidi nakon velikih vulkanskih erupcija. Erupcija vulkana Pinatubo na Filipinima 1991. izbacila je 20 miliona tona SO2 u stratosferu. Ovaj ekran od aerosola ohladio je planetu za oko pola stepena Celzijusa tokom sledeće godine pre nego što su kapljice ponovo potonule na zemlju.
Istraživanja sugerišu da bi SRM raspoređen na dovoljnim nivoima - što je ekvivalent četvrtini erupcije Pinatubo godišnje, što bi blokiralo jedan ili dva procenta sunčeve svetlosti - moglo da uspori zagrevanje, pa čak i da malo ohladi planetu. Uticaj bi se osetio u roku od nekoliko meseci, a cela stvar bi koštala samo nekoliko milijardi dolara godišnje. S druge strane, udaljavanje od fosilnih goriva će verovatno potrajati decenijama i CO2 koji se do tada emituje dodatno će povećati zagrevanje. Iako bi uređaji mogli da se koriste i za uklanjanje milijardi tona CO2 iz atmosfere korišćenjem takozvanog direktnog odvajanja vazduha, takve mašine zahtevaju mnogo energije, do 25 odsto globalnih energetskih potreba.
izvor Spektrum
