Claude Monet-otac impresionizma

Poli46

Poli46

Stara legenda
Poruka
85.080
claude-monet-photo.jpg

Danas najpoznatiji po svojoj seriji spokojnih slika lokvanja, impresionista Klod Mone iz 19. veka bio
je revolucionarna osoba u razvoju umetnosti. Tokom svog dugog života, koji se protezao između
1840. i 1926. godine, Monet će napredovati od crtanja zabavnih karikatura prijatelja do hvatanja
neuhvatljivih nijansi prirodnih scena u različitim prizorima svetlosti i boja. Nastojeći da svoju
jedinstvenu percepciju prirodnog sveta prevede direktno na platno, umetnik je imao ključnu ulogu
u kovanju potpuno novog pravca za svet umetnosti.

Jedna od prvih Moneovih slika, završena 1858. godine, bio je realan pejzaž pod nazivom
Pogled na Rouelles, Le Havre, živopisna scena koja na prvi pogled malo liči na njegova kasnija dela.
Umetnikovi rani napori odaju počast realističkoj školi umetnosti koja je dominirala tokom njegovog
detinjstva. Reagujući protiv romantizma, umetnici realista poput Gustava Kurbea usredsredili su
se na tačnost prikazivanja svojih predmeta, koji su se često sastojali od figura radničke klase i
neulepšanih prirodnih pejzaža.
 
Tokom ovog perioda od kasne tinejdžerske do ranih 20-ih, Monet je proveo vreme u Luvru
u Parizu, gde je upoznao savremene slikare, poput Edouarda Maneta, koji će kasnije postati
kolege. Dok su drugi umetnici nastojali da poboljšaju svoje tehnike kopiranjem master dela
izloženih u Luvru, Monet je više voleo da skicira ono što je mogao da vidi kroz prozor časnog
muzeja umetnosti.
monet-gardenPhoto of Monet's Garden at Giverny, France.jpg
Photography of Monet's Garden at Giverny, France

Po odlasku iz inostrane službe 1862. godine, umetnik se vratio u Pariz da bi se pridružio
privatnom ateljeu Charlesa Gleirea, slikara istorijske umetnosti. Prostor studija delio je sa
Pierre-Augusteom Renoir-om, Frederiqe-om Bazille-om i Alfredom Sislei-om, koji će svi
kasnije odrediti budući umetnički pravac. Studenti bi često odneli štafelaje i boje u spoljašnje okruženje i kratkim, spretnim potezima kista prenijeli svoje neposredne utiske o pejzažu na
platno. Tokom svog tutorstva u studiju Gleire, umetnik je naslikao Ženu u zelenoj haljini,
portret njegove buduće supruge Camille u prirodnoj veličini i Žene u vrtu, za koje je Camille
takođe pozirala. Nekadašnja slika prihvaćena je za izlaganje u prestižnom pariskom salonu.
Delo je bilo prvenstveno u realističkom stilu, nedostajalo mu je mešavine jarkih boja i
neposrednosti koja je definisala njegova kasnija dela.
water-lilies-claude-monet.jpg

Water Llilies-Claude Monet
Lokvanji nisu ime jedne slike, već naziv niza dela. Klod Mone se tokom svog života nekoliko puta vraćao na ovu temu i naslikao više od 250 slika lokvanja. Zajedno sa Zvezdanom noći Vincenta van Gogha, vodeni ljiljani su najznamenitije slike
 
monet-with-water-lilies.jpg

Monet-with Water Lilies
No vratimo se Impresiji i kako je nastao pravac Impresionizam..

Monet je odlučio da prikaže svoju sliku Impression Sunrise iz 1872. godine, koja se pokazala sudbonosnom odlukom. Jedan od umetničkih kritičara koji su recenzirali izložbu skovao je
termin „impresionizam“ kao podrugljivu šalu nakon gledanja „Impression Sunrise“ i slično
izvedenih dela na izložbi, tvrdeći da su slike amaterske i nedovršene. Umetnici su prihvatili
novi naslov svog pokreta, a potom su se identifikovali kao impresionisti. Jednom kada je
pokret dobio ime i reputaciju, koliko god sumnjiv bio, Monet je kreirao neka od svojih
najsjajnijih umetničkih dela, kao što su Madame Monet i Child, koja je završio 1875. godine,
scenu blistavih i boja i života.
impression-sunrise.jpg

Ova čuvena slika Utisak-Impresija, izlazak sunca nastala je iz scene u luci Le Havre. Monet prikazuje maglu koja daje maglovitu pozadinu delu smeštenom u francuskoj luci. Narandžasta
i žuta nijansa sjajno se kontrastiraju tamnim čamcima, gde je publici malo, ako je ikakav detalj odmah vidljiv. To je upečatljivo i iskreno delo koje pokazuje da se manji čamci u prvom planu
gotovo pokreću kretanjem vode. To je još jednom postignuto odvojenim potezima četkica koji
takođe pokazuju razne boje koje se "blistaju" na moru.
 
1883. Klod Mone je se nastanio u Živerniju, 1890 kupio veliku kuću sa imanjem, i sa ogromnom energijom i oduševljenjem uspeo je od njega da stvori ne samo dom za porodicu, već i svoj sopstveni raj – vrt, o kome su mnogi govorili i pisali.
Mone je uz pomoć iste one volje koju je iskazao i u slikarstvu uspostavio svoju vladavinu nad prirodom.
Postavljajući paralelne granice prema vrsti i boji, planirajući i određujući, on je svakoj biljci dao odgovarajuće mesto, imajući pri tom na umu motive za slike. Vrt je postao deo Monea, ušao je u njegovu dušu i (što je za njega najvažnije) u njegovo oko. Ono za čim je tragao bila je harmonija celine, celokupan utisak. Nikada nije bio umetnik isključivo predan botaničkim detaljima – cveće je za njega bilo, manje više, samo nosilac svetlosti.

Živerni nije bio na Seni, ali je imao malu reku Ept i veći broj potoka, tako da je Mone mogao da uživa, i zahvaljujući tome, on se ponovo vraća svom starom motivu – vodi, koja je proticala svuda oko njega, dodavajući joj pri tom i neke nove elemente koje je pronalazio u svojoj bašti. Zapravo, početkom 90-ih kupio je ispod kuće polje koje je od njegovog imanja bilo odvojeno železničkim šinama i pretvorio ga u bazen - vrt na vodi, uz pomoć potočića koji su tuda proticali. Godine 1895. izgradio je i lučni drveni most, sličan mostovima sa japanskih drvoreza preko koga su visile vistarije i on će kasnije postati tema novih slika. Ali, glavnu inspiraciju Moneu će ipak predstavljati bazen sa jeguljastom travom i algama koje su tu rasle, irisima, trskom i žalosnim vrbama oko ivica, kao i plutajućim lokvanjima koji su se nalazili na površini . Ovo će biti osnovni motiv njegovih slika na kojima je radio poslednjih trideset godina.



Vrt Kloda Monea


8b9d5d50ab43397e.jpg


Monets-GARDEN.jpg


monet2.jpg
 
poppies.jpg

Poppies-Polja maka
Impresionističko slikarstvo za koje se mislilo da je jako revolucionarno. Tehnika je gotovo
„skicirana“ i na nju bi se gledalo kao na preliminarnu studiju slike, a ne na gotov rad
pogodan za izložbu. (Monet je sam delo smatrao nedovršenim i iz tog razloga je prihvatio
naslov „Utisak“ da bi ga razlikovao od dela kao što je njegov drugi pogled na Havre na istoj
izložbi, mada i ovom nedostaje završetak. ) U ovom radu, Monet je detalje skinuo na
najmanju moguću meru: brodogradilišta u pozadini pločica prikazuje samo nekoliko poteza
kistom kao i čamci u prvom planu. Cela slika predstavlja umetnikov brz pokušaj da uhvati
trenutak koji prolazi. Izuzetno vidljiva, gotovo apstraktna tehnika primorava gotovo više pažnje
nego sama tema, pojam koji je tada gledaocima bio potpuno stran.
water-lily-pond-with-japanese-bridge.jpg

Water-Llily pond with Japanese Bridge

Do 1890-ih, finansijske brige koje su Monea mučile veći deo njegovog života dolazile su kraju
i on je uspeo da kupi Giverni - zapravo je stvorio neko bogatstvo i uspeo je da uloži svoj
novac u svoj dom i baštu po prvi put. To je rezultiralo zapanjujućim i jedinstvenim imanjem,
koje je uključivalo najuzbudljiviji vrt - koji je dizajnirao umetnik - i njegov ribnjak sa vodenim ljiljanima. Dozvola za planiranje data je 1893. godine i on je veći deo svog fokusa proveo u
svojim delima
 
Ljudsko oko je zanimljiv instrument. Sam po sebi perfektan, sluzi da bude izmanipulisan od strane uma,
podloznom gajenju iluzije kao predstave o savrsenom, lepoti, gotovom. To je u neku ruku povratni mehanizam.
Zasnovan je na pretpostavci da se uz samo par uocenih detalja koji se podrazumevaju smatra da se vidi
100-procentna totalnost sveta i realnosti. :cool: To je, npr. konstatovala tzv. `geshtalt` psihologija. :)
Zapravo, sto je um vise oslobodjen pretpostavki o celovitosti svega opazenog uz tek jedan minimum od svega,
to ce vise biti sposoban da shvati da zapravo nista nije video do tada i da ce tad tek krenuti da uocava punu sarolikost svega.;)
Umetnost impresionizma je na neki cudan nacin dospela do formule ove iluzije uma, odn. iluzije o celovitosti opazenog, i uz pomoc
sitnih detalja uspevala da je docara i odrzi...Medjutim, sva vestina dobrih umetnika tog pravca zasniva se na svesti da je (barem za njih)
ta iluzija razobrucena, te da imaju prava da kroz bogate rupe na pocepanoj zavesi lazne stvarnosti iscaprkaju i izvuku na povrsinu one posebne detalje
koje laicko oko previdja ili uopste ne primecuje.;):) Ponovnim tkanjem tih detalja u pretpostavljenu mini-iluziju o celini dobija se jedan ili drugi masterpis.:cool:
 
Black_star:
Ljudsko oko je zanimljiv instrument. Sam po sebi perfektan, sluzi da bude izmanipulisan od strane uma,
podloznom gajenju iluzije kao predstave o savrsenom, lepoti, gotovom. To je u neku ruku povratni mehanizam.
Zasnovan je na pretpostavci da se uz samo par uocenih detalja koji se podrazumevaju smatra da se vidi
100-procentna totalnost sveta i realnosti. :cool: To je, npr. konstatovala tzv. `geshtalt` psihologija. :)
Zapravo, sto je um vise oslobodjen pretpostavki o celovitosti svega opazenog uz tek jedan minimum od svega,
to ce vise biti sposoban da shvati da zapravo nista nije video do tada i da ce tad tek krenuti da uocava punu sarolikost svega.;)
Umetnost impresionizma je na neki cudan nacin dospela do formule ove iluzije uma, odn. iluzije o celovitosti opazenog, i uz pomoc
sitnih detalja uspevala da je docara i odrzi...Medjutim, sva vestina dobrih umetnika tog pravca zasniva se na svesti da je (barem za njih)
ta iluzija razobrucena, te da imaju prava da kroz bogate rupe na pocepanoj zavesi lazne stvarnosti iscaprkaju i izvuku na povrsinu one posebne detalje
koje laicko oko previdja ili uopste ne primecuje.;):) Ponovnim tkanjem tih detalja u pretpostavljenu mini-iluziju o celini dobija se jedan ili drugi masterpis.:cool:
Kliknite za proširenje...
Impresionisti slažu kratkim potezima boju do boje i boja se u oku posmatrača pretvara
u treću boju..Ukratko ako staviš žutu do plave,stvara se iluzija zelene boje.. Žutu do crvene
registrujemo kao oranž i tako dalje.Zato se impresionisti ne posmatraju izbliza,jer se iluzija razbija.
Ove YT selim u Kafanče Atelje,ovde im nije mesto..žao mi je.
 
Poli46:
Impresionisti slažu kratkim potezima boju do boje i boja se u oku posmatrača pretvara
u treću boju..Ukratko ako staviš žutu do plave,stvara se iluzija zelene boje.. Žutu do crvene
registrujemo kao oranž i tako dalje.Zato se impresionisti ne posmatraju izbliza,jer se iluzija razbija.
Ove YT selim u Kafanče Atelje,ovde im nije mesto..žao mi je.
Kliknite za proširenje...
dobar si mod.:):ok:
Neprilagođena:
Pogledajte prilog 959080

Žena sa suncobranom
Klod Mone
Kliknite za proširenje...
gde da nadjem ovakav polaroid...:p:cool:
 
San Giorgio Maggiore At Dusk (1908)



Slika prikazuje misteriozne zgrade za koje se čini da se magično pojavljuju iz okolnog pejzaža, gotovo da plutaju u pozadini.
Obrasci se nežno ubacuju, mada nedovoljno da bi se prikrio njihov identitet.
Slika se fokusira na crkvu San Giorgio Maggiore sa zvonikom koji se uzdiže do vrha slike.
Desno su slabo vidljive kupole Santa Maria della Salute i ušće Velikog kanala.

Monet je crkvu San Giorgio Maggiore oslikao u šest svetlosnih uslova. Ovim raznolikim pristupom slike su se fokusirale na „prirodu iskustva“. Posebno su ga impresionirali venecijanski zalasci sunca,..

„Ovi sjajni zalasci sunca jedinstveni u svetu“.


1280px-Claude_Monet,_Saint-Georges_majeur_au_crépuscule.jpg

San Giorgio Maggiore At Dusk (1908)
K.Mone
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top