Čitalački klub

Untitled-1.png
 
eveline:
Da, baš sam danas razmišljala. Može posle zatvaranja liste predloga i nakon glasanja, da se zapravo napravi rang lista i time raspored čitanja, ali da se sve te knjige pročitaju.
Kliknite za proširenje...
I ja sam pomislila na to, ali posle sam pomislila isto ono što je rekao Peti ligament...
Hocu reci, da je ovo bio Club zatvorenog tipa, od nekoliko istih clanova, onda bi bilo ok to da citamo sve knjige po redosledu glasova.
Ali ovde je otvoreno za svi, pa valjda ce i novi ako dodju hteti da daju svoj predlog
 
Na žalost ne može anketa, mogu samo 10 odgovori, a mi imamo 13.



Dakle, glasacemo ovde, do utorak u 21h,

Možete da glasate za 3 knjige:

  1. O ženama i soli - Gabriele Garcije
  2. Estoril - Dejan Tiago Stanković
  3. Zavera budala - Džon Kenedi Tul
  4. Pad Gondolina - Dž. R. R. Tolkin
  5. Anonimna - Grir Hendriks
  6. Vreme života i vreme smrti - Erih Marija Remark
  7. Drugi san - Robert Heris
  8. Ostrvo ispod mora - Izabel Aljende
  9. Uvek nikad - Jordi lafebre (grafička novela)
  10. Žena na stepenicama - Bernhard Šlink
  11. Pedro Paramo - Huan Rulfo
  12. Dzelat ljubavi - Irvin. D. Jalom
  13. Na rubu pameti - Miroslav Krleža
 
Mika:
Na žalost ne može anketa, mogu samo 10 odgovori, a mi imamo 13.



Dakle, glasacemo ovde, do utorak u 21h,

Možete da glasate za 3 knjige:

  1. O ženama i soli - Gabriele Garcije
  2. Estoril - Dejan Tiago Stanković
  3. Zavera budala - Džon Kenedi Tul
  4. Pad Gondolina - Dž. R. R. Tolkin
  5. Anonimna - Grir Hendriks
  6. Vreme života i vreme smrti - Erih Marija Remark
  7. Drugi san - Robert Heris
  8. Ostrvo ispod mora - Izabel Aljende
  9. Uvek nikad - Jordi lafebre (grafička novela)
  10. Žena na stepenicama - Bernhard Šlink
  11. Pedro Paramo - Huan Rulfo
  12. Dzelat ljubavi - Irvin. D. Jalom
  13. Na rubu pameti - Miroslav Krleža
Kliknite za proširenje...
kako beše, može i za svoju ili? i kako? pišemo ovde redne brojeve (naslove)?
 
Zadivljujući roman o majci zarobljenoj u prošlosti, o sudbonosnom izboru njene ćerke i o porodičnom nasleđu stvorenom na Kubi pre nego što su se obe rodile.

Karmen je rođena na Kubi. Traume imigrantskog života u Majamiju zauvek su ostavile traga na njoj. Njena ćerka Džanet bori se sa zavisnošću od droge. Okružena svojim mukama i nedaćama suseda, počinje da istražuje porodičnu prošlost, a onda iznenada odlučuje da u svoje okrilje uzme devojčicu čiju je majku pritvorila imigraciona policija.

Ne zaboravljajući život u nasilnom patrijarhalnom društvu, Karmen se priseća mučnog odnosa sa svojom majkom poredeći ga sa odnosom koji ima sa svojom ćerkom. A Dženet, istrajna u nameri da dokuči istinu, putuje na Kubu da vidi baku i obračuna se sa tajnama prošlosti kojima je suđeno da isplivaju na površinu.

O ženama i soli je kaleidoskopski portret izdaja – ličnih i političkih – koje su oblikovale živote tih izuzetnih žena. Nezaboravna meditacija o izborima majki, baštini uspomena koje one nose i odlučnosti žena koje biraju da iznesu svoje priče uprkos onima koji bi da ih ućutkaju. Ova knjiga je više od priče o dijaspori: ona je priča o najzamršenijim, najčasnijim, najčovečnijim korenima Amerike.

Smešten u luksuzni hotel Palasio u mondenskom letovalištu Estoril nedaleko od Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata usled portugalske neutralnosti bio stecište mutnih radnji obaveštajnih službi zaraćenih strana, ali i izbeglica iz svih krajeva Evrope, Estoril je divan i potresan roman o egzilu, podeljenoj lojalnosti, strahu i preživljavanju. Gosti hotela su špijuni, pali kraljevi, pisci, nacisti, američke diplomate i Jevreji bez državljanstva, a portugalska tajna policija pažljivo nadzire posetioce, trudeći se da niko ne ugrozi neutralnost njihove zemlje.

Čitaoci će u holovima hotela i na plažama Estorila naići na Crnjanskog, Aleksandra Aljehina, Antoana de Sent Egziperija u razgovoru s jevrejskim dečakom tršave kose koji živi sam u hotelu, kao i na mnoge druge istorijske ličnosti koje su ovde našle utočište. Posebno interesantan lik je Duško Popov, dvostruki agent, poreklom s naših prostora, kojeg će upoznati Ijan Fleming i po uzoru na njega osmisliti lik Džejmsa Bonda.

Upoznajte Ignacija Ž. Rajlija, intelektualca nezainteresovanog za ljubav i zaposlenje, plemenitog krstaša u ratu sa američkim snom. Običnim građanima Nju Orleansa čini se da je momak pomerio pameću. Ignacije se ne obazire na to. Korpulentni tridesetogodišnjak živi kod majke i posvećeno zapisuje svoj opus magnum u školskim sveskama koje krije ispod kreveta. Ali mama ima neprijatno iznenađenje za njega: Ignacije mora da pronađe posao. Ne posustavši pred izazovom, on novo zaposlenje koristi da nastavi svoju misiju protiv modernosti, rada, neznanja i poroka – a sada je naoružan gusarskom kapom i kolicima s hot-dogovima!

Dve najveće sile sveta obrele su se u priči o Padu Gondolina.

Morgot, kao iskonsko zlo, nije prisutan u priči ali upravlja silnim vojskama iz svoje tvrđave Angband. Potpuno suprotstavljen Morgotu jeste Ulmo, najmoćniji Valar posle Manvea. Sred ovog božanskog trvenja, smešten je grad Gondolin, predivan i skriven. Utvrdili su ga Vilovnjaci Noldori, koji su nekad obitavali u Valinoru, božanskom kraljevstvu, a potom, pobunivši se protiv njihovog vladara, pobegli u Srednju zemlju.

Turgona, gondolinskog kralja, najviše mrzi i najviše ga se boji Morgot, koji očajnički pokušava da otkrije taj vešto skriveni grad, dok Bogovi u Valinoru, na žustrim većima, odbijaju da se povinuju Ulmovim nakanama i zamislima. U taj svet stupa Tuor, Turinov rođak, oruđe Ulmove zamisli. Neopažen, pod Ulmovim vođstvom, Tuor kreće iz rodne zemlje na strahotno putovanje do Gondolina, i u jednoj od najupečatljivijih scena iz istorije Srednje zemlje, Bog mora se pred njim ukazuje, uzdigavši se iz okeana usred stihije. U Gondolinu je postao slavan; oženio se Idril, Turgonovom ćerkom, i njihov sin je Earendel, čije je rođenje i veliki značaj u danima što će doći Ulmo predvideo. Ishod je strahovit.

Morgot je, zahvaljujući izdaji, saznao sve što mu je trebalo, i krenuo u razarajući napad na grad, sa Balrozima i zmajevima i Orcima nebrojenim. Nakon detaljnog opisa pada Gondolina, priča se završava begom Tuora i Idril, sa njihovim sinom Earendelom, gde su, osvrćući se na planinskim liticama dok beže ka jugu, gledali u razvaline grada u plamenu. Njihov se put završava novom pričom, Pričom o Earendelu, koju Tolkin nikada nije napisao, ali koja je u ovoj knjizi prikazana kao nacrt na osnovu drugih izvora. Prateći prikaz priče o Berenu i Lutijeni, Kristofer Tolkin je koristio isti modalitet ’segmentovane istorije’ u pisanju ovog izdanja Pada Gondolina. Po rečima Dž. R. R. Tolkina, bila je to „prva prava priča iz njegovog izmišljenog sveta” i zajedno sa Berenom i Lutijenom i Decom Hurinovom čini triptih „Velikih Priča” o Starijim danima.

Privučena lakom zaradom, Džesika Faris pristaje da učestvuje u istraživanju o etici i moralu koje sprovodi istaknuti njujorški psihijatar. Ipak, onog trenutka kada kroči u sobu 214, bezličnu prostoriju u kojoj je čeka laptop sa porukom na ekranu, nešto joj govori da je možda pogrešila.

Da li ste sposobni da budete potpuno iskreni?
Možete li da izgovorite laž, a da ne osetite krivicu?
Da li ste ikada duboko povredili nekoga do koga vam je stalo?

Polako, pitanja zagonetne doktorke Šilds postaju sve upornija, ličnija, opasnija. Kao da zna o čemu Džes razmišlja… i šta krije. A kada od nje zatraži da se iz sobe 214 preseli u stvarni svet, biće prekasno da se povuče iz igre. Jer je Džesika, sada već zatočenica suptilne mreže ljubomore, zavere i opsesije, savršen kandidat za ono što doktorka Šilds ima na umu. Barem dok ne otkrije da je istu sudbinu doživela i žena pre nje.

Posle dve godine na ruskom frontu, Ernst Greber konačno dobija tri sedmice odsustva. Ali pošto se i pre dešavalo da odustva budu otkazana u zadnji čas, Greber je odlučio da ne piše svojim roditeljima da im ne bi davao lažnu nadu. No kada Greber napokon stigne kući, otkriće da je njegov dom sravnjen sa zemljom. Od njegovih roditelja nema ni traga ni glasa. Dok se njegovo odsustvo primiče kraju, Greber će potražiti Elizabetu, prijateljicu iz detinjstva. I ona je, kao i on, zarobljenik života koji nije želela. U vremenima rata, ljubav je reč koja se ne pominje često. Ali ponekad, ono što je trebalo da bude privremena uteha može proizvesti neko neočekivano iskupljenje.
 
Šta ako je tvoja budućnost u prošlosti?

Civilizacije smatraju da su neuništive. Istorija nas upozorava da niko nije pošteđen.

Godina je 1468. Mladi sveštenik Kristofer Ferfaks stiže u zabačeno selo na jugozapadu Engleske kako bi sahranio parohijskog prethodnika. Parohijani ga ne dočekuju raširenih ruku. Sumnjaju da stari sveštenik nije umro prirodnom smrću i povezuju njegovu smrt sa nestalim knjigama i kostima pronađenim u blizini. Da li je zbog svoje opsesije prošlošću izgubio život?

Što dublje Ferfaks otkriva život u ovoj zajednici izolovanoj od sveta, to su više njegova vera i znanje o istoriji poljuljani.

Dok vas uvlači u svoju zlokobnu atmosferu, Drugi san vizionarski govori o dramatičnom kraju tehnološkog doba, potvrđujući talenat jednog od najvećih savremenih pisaca.

Kraj je osamnaestog veka, i situacija na Santo Domingu je teška. Sarite je imala sreće – iako rođena kao robinja, sa devet godina su je prodali francuskom veleposedniku Tuluzu Valmorenu, koji joj je namenio da bude kućna robinja, umesto da je pošalje na mukotrpan i opasan rad na plantažama šećerne trske.

Njena prirodna dobrota, snaga duha i poštenje omogućili su joj da preživi – zavoleli su je i Valmorenova krhka supruga Španjolka, i njihov sin Moris, i mudri doktor Parmentje, vojnik Rele i kurtizana Violeta, i Tante Roze, vidarka, i Gambo, mladi hrabri rob koji žudi za slobodom. Slobodom za kojom i Sarite žudi, više nego za bilo čime drugim.

Pisac s neobičnim darom da pronikne u dubinu ljudske psihe, Bernhard Šlink u svom novom romanu istkao je prefinjenu ljubavnu priču koja prožima junake u rasponu većem od trideset godina.
U vreme kada je bio mlad advokat, glavni junak je dobio neobičan slučaj, da zastupa slikara koji potražuje nazad sliku od svog kupca smatrajući da je on namerno uništava. Na slici je naslikan ženski akt na stepnicama.
Ko je ta žena, zašto je njena slika toliko važna i slikaru i naručiocu slike, i kako će ona postati fatalna za mladog advokata, razrešiće se nekoliko decenija kasnije u Australjii, na udaljenom ostrvu, gde se svi junaci okupljaju i gde se odvija drugi čin njihove životne drame.

Poštujući poslednju želju svoje majke, Huan Presijado dolazi u izmišljeni meksički grad, zabit Komalu, da bi pronašao svog oca, Pedra Parama, koga nikad nije upoznao. Međutim, Huan zatiče grad duhova, u kojem glasovi preminulih odjekuju u svetu živih, ostavljajući čitaoca da u toj snolikoj atmosferi pronađe put iz začarane pustinjske doline na granici dva sveta.

To mesto nad kojim kruže gavranovi, izniklo „na samoj zemaljskoj žeravici, skoro u čeljusti pakla”, postaće nezaobilazan literarni toponim svetske književnosti, uzdignut do dimenzija mita.

Rulfov stvaralački opus nije obiman, uz roman Pedro Paramo, napisao je samo još zbirku priča Dolina u plamenu, koja je takođe deo ove knjige, novelu Zlatni petao (El gallo de oro), a u piščevoj zaostavštini ostali su fragmenti još dva nedovršena dela: Koridiljeri (La cordillera) i Osumasin (Ozumacín). Ipak, uticaj koji je izvršio na pisce latinoameričkog buma, a i šire, nemerljiv je. O tome najbolje svedoči činjenica da je Markes ovog autora upoređivao sa Kafkom, navodeći da je Pedro Paramo „jedan od najlepših romana na kastiljanskom jeziku”, Suzan Sontag ga je smatrala jednim od najznačajnijih dela svetske književnosti XX veka, a nobelovac Oktavio Pas piše kako Rulfo daje „sliku našeg vlastitog pejzaža”, a njegova vizija sveta je zapravo vizija onog sveta. Veliki Fuentes je možda bio najpoetičniji rekavši da je Rulfova proza „natopljena sokovima smrti”.

Zbirka deset uzbudljivih priča poznatog psihoterapeuta Irvina D. Jaloma otkriva misterije, frustracije, patos i humor u srcu terapeutskih seansi.

Pripovedajući o dilemama svojih pacijenata, pripovedač nam ne daje samo očaravajući uvid u njihove lične želje i motivacije, već, takođe, otkriva i svoju sopstvenu priču iz ugla terapeuta: svoj pokušaj da izmiri svoje suviše ljudske reakcije sa senzibilitetom koji bi svaki psihijatar trebalo da poseduje.

Malo je ko, još od Frojdovog vremena, pokušao da prikaže sa toliko jasnoće i otvorenosti ono što se zbiva između psihoterapeuta i pacijenta iza zatvorenih vrata.

Jalom nam u ovom delu nudi romanesknu, no ipak analitičnu i preciznu rekonstrukciju intrigantnog dijaloga između psihijatra i pacijenta.

Ovo je priča o onima koji su se bar jednom zapitali da li je svaka borba za istinu uzaludna ukoliko je društvena stvarnost zasnovana na licemerstvu i gluposti. Ovo je priča i o onima koji se nikada nisu pomirili sa takvom stvarnošću. Naposletku, ovo je priča o pojedincu koji je odlučio da se souči sa takvom stvarnošću i suprotstavi joj se.

Danilo Kiš je u intervjuu iz 1982. godine govorio o Miroslavu Krleži i tom prilikom kazao je kako u Krležinoj rečenici uvek ima vetra, te da zbog toga njegova zastava neprestano treperi. Skoro četrdeset godina kasnije, pred vama se nalazi roman Na rubu pameti, koji je prvi put objavljen daleke 1938. godine, a koji ćete čitati imajući utisak da ga je napisao vaš savremenik.

„Roman Na rubu pameti možda nije poput Povratka Filipa Latinovicza i Gospode Glembajevih među najviše citiranim ili najčešće tumačenim ostvarenjima Miroslava Krleže, najznačajnijeg hrvatskog, i jednog od najznačajnijih južnoslovenskih pisaca dvadesetog stoleća. Pa ipak, to je danas možda i najaktuelnije delo ovog izuzetno plodnog i angažovanog autora, koji se – kao istinski angažovani intelektualac – tokom cele karijere nije libio toga da u svojim književnim delima tematizuje najvažnije probleme i događaje epohe u kojoj je živeo.“

Ovo je priča o jednoj ljubavi ispričana unatrag. O strasti između dvoje ljudi koja je platonska, ali večna. Ona je Ana, harizmatična šezdesetogodišnjakinja, bivša dugogodišnja gradonačelnica i novopečena penzionerka, supruga i majka. Borac velikoga srca koji izaziva divljenje i poštovanje. On je Zeno, okoreli neženja, veliki zavodnik, pomorac, bibliotekar pred penzijom, doktor fizike koji je četrdeset godina pisao doktorat. Slobodnog i pustolovnog duha, zavodljiv i tajnovit. Njihova je ljubav nemoguća i trajna.
 
hrleći:
Zadivljujući roman o majci zarobljenoj u prošlosti, o sudbonosnom izboru njene ćerke i o porodičnom nasleđu stvorenom na Kubi pre nego što su se obe rodile.

Karmen je rođena na Kubi. Traume imigrantskog života u Majamiju zauvek su ostavile traga na njoj. Njena ćerka Džanet bori se sa zavisnošću od droge. Okružena svojim mukama i nedaćama suseda, počinje da istražuje porodičnu prošlost, a onda iznenada odlučuje da u svoje okrilje uzme devojčicu čiju je majku pritvorila imigraciona policija.

Ne zaboravljajući život u nasilnom patrijarhalnom društvu, Karmen se priseća mučnog odnosa sa svojom majkom poredeći ga sa odnosom koji ima sa svojom ćerkom. A Dženet, istrajna u nameri da dokuči istinu, putuje na Kubu da vidi baku i obračuna se sa tajnama prošlosti kojima je suđeno da isplivaju na površinu.

O ženama i soli je kaleidoskopski portret izdaja – ličnih i političkih – koje su oblikovale živote tih izuzetnih žena. Nezaboravna meditacija o izborima majki, baštini uspomena koje one nose i odlučnosti žena koje biraju da iznesu svoje priče uprkos onima koji bi da ih ućutkaju. Ova knjiga je više od priče o dijaspori: ona je priča o najzamršenijim, najčasnijim, najčovečnijim korenima Amerike.

Smešten u luksuzni hotel Palasio u mondenskom letovalištu Estoril nedaleko od Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata usled portugalske neutralnosti bio stecište mutnih radnji obaveštajnih službi zaraćenih strana, ali i izbeglica iz svih krajeva Evrope, Estoril je divan i potresan roman o egzilu, podeljenoj lojalnosti, strahu i preživljavanju. Gosti hotela su špijuni, pali kraljevi, pisci, nacisti, američke diplomate i Jevreji bez državljanstva, a portugalska tajna policija pažljivo nadzire posetioce, trudeći se da niko ne ugrozi neutralnost njihove zemlje.

Čitaoci će u holovima hotela i na plažama Estorila naići na Crnjanskog, Aleksandra Aljehina, Antoana de Sent Egziperija u razgovoru s jevrejskim dečakom tršave kose koji živi sam u hotelu, kao i na mnoge druge istorijske ličnosti koje su ovde našle utočište. Posebno interesantan lik je Duško Popov, dvostruki agent, poreklom s naših prostora, kojeg će upoznati Ijan Fleming i po uzoru na njega osmisliti lik Džejmsa Bonda.

Upoznajte Ignacija Ž. Rajlija, intelektualca nezainteresovanog za ljubav i zaposlenje, plemenitog krstaša u ratu sa američkim snom. Običnim građanima Nju Orleansa čini se da je momak pomerio pameću. Ignacije se ne obazire na to. Korpulentni tridesetogodišnjak živi kod majke i posvećeno zapisuje svoj opus magnum u školskim sveskama koje krije ispod kreveta. Ali mama ima neprijatno iznenađenje za njega: Ignacije mora da pronađe posao. Ne posustavši pred izazovom, on novo zaposlenje koristi da nastavi svoju misiju protiv modernosti, rada, neznanja i poroka – a sada je naoružan gusarskom kapom i kolicima s hot-dogovima!

Dve najveće sile sveta obrele su se u priči o Padu Gondolina.

Morgot, kao iskonsko zlo, nije prisutan u priči ali upravlja silnim vojskama iz svoje tvrđave Angband. Potpuno suprotstavljen Morgotu jeste Ulmo, najmoćniji Valar posle Manvea. Sred ovog božanskog trvenja, smešten je grad Gondolin, predivan i skriven. Utvrdili su ga Vilovnjaci Noldori, koji su nekad obitavali u Valinoru, božanskom kraljevstvu, a potom, pobunivši se protiv njihovog vladara, pobegli u Srednju zemlju.

Turgona, gondolinskog kralja, najviše mrzi i najviše ga se boji Morgot, koji očajnički pokušava da otkrije taj vešto skriveni grad, dok Bogovi u Valinoru, na žustrim većima, odbijaju da se povinuju Ulmovim nakanama i zamislima. U taj svet stupa Tuor, Turinov rođak, oruđe Ulmove zamisli. Neopažen, pod Ulmovim vođstvom, Tuor kreće iz rodne zemlje na strahotno putovanje do Gondolina, i u jednoj od najupečatljivijih scena iz istorije Srednje zemlje, Bog mora se pred njim ukazuje, uzdigavši se iz okeana usred stihije. U Gondolinu je postao slavan; oženio se Idril, Turgonovom ćerkom, i njihov sin je Earendel, čije je rođenje i veliki značaj u danima što će doći Ulmo predvideo. Ishod je strahovit.

Morgot je, zahvaljujući izdaji, saznao sve što mu je trebalo, i krenuo u razarajući napad na grad, sa Balrozima i zmajevima i Orcima nebrojenim. Nakon detaljnog opisa pada Gondolina, priča se završava begom Tuora i Idril, sa njihovim sinom Earendelom, gde su, osvrćući se na planinskim liticama dok beže ka jugu, gledali u razvaline grada u plamenu. Njihov se put završava novom pričom, Pričom o Earendelu, koju Tolkin nikada nije napisao, ali koja je u ovoj knjizi prikazana kao nacrt na osnovu drugih izvora. Prateći prikaz priče o Berenu i Lutijeni, Kristofer Tolkin je koristio isti modalitet ’segmentovane istorije’ u pisanju ovog izdanja Pada Gondolina. Po rečima Dž. R. R. Tolkina, bila je to „prva prava priča iz njegovog izmišljenog sveta” i zajedno sa Berenom i Lutijenom i Decom Hurinovom čini triptih „Velikih Priča” o Starijim danima.

Privučena lakom zaradom, Džesika Faris pristaje da učestvuje u istraživanju o etici i moralu koje sprovodi istaknuti njujorški psihijatar. Ipak, onog trenutka kada kroči u sobu 214, bezličnu prostoriju u kojoj je čeka laptop sa porukom na ekranu, nešto joj govori da je možda pogrešila.

Da li ste sposobni da budete potpuno iskreni?
Možete li da izgovorite laž, a da ne osetite krivicu?
Da li ste ikada duboko povredili nekoga do koga vam je stalo?

Polako, pitanja zagonetne doktorke Šilds postaju sve upornija, ličnija, opasnija. Kao da zna o čemu Džes razmišlja… i šta krije. A kada od nje zatraži da se iz sobe 214 preseli u stvarni svet, biće prekasno da se povuče iz igre. Jer je Džesika, sada već zatočenica suptilne mreže ljubomore, zavere i opsesije, savršen kandidat za ono što doktorka Šilds ima na umu. Barem dok ne otkrije da je istu sudbinu doživela i žena pre nje.

Posle dve godine na ruskom frontu, Ernst Greber konačno dobija tri sedmice odsustva. Ali pošto se i pre dešavalo da odustva budu otkazana u zadnji čas, Greber je odlučio da ne piše svojim roditeljima da im ne bi davao lažnu nadu. No kada Greber napokon stigne kući, otkriće da je njegov dom sravnjen sa zemljom. Od njegovih roditelja nema ni traga ni glasa. Dok se njegovo odsustvo primiče kraju, Greber će potražiti Elizabetu, prijateljicu iz detinjstva. I ona je, kao i on, zarobljenik života koji nije želela. U vremenima rata, ljubav je reč koja se ne pominje često. Ali ponekad, ono što je trebalo da bude privremena uteha može proizvesti neko neočekivano iskupljenje.
Kliknite za proširenje...
koja si ti neumorna carica ♥
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top