Čitalački klub - poziv na čitanje

[Shade]

Ko nema živaca za manir magičnog realizma nek se knjige ne laća, u suprotnom slučaju - toplo preporučujem.

Dakle, na prvi pogled reč je o istorijskom romanu upakovanom u bajkovite boje magičnog realizma. Međutim, dublje
analiziranje otkriva mnoge slojeve isprva nevidljive.

Radnja romana je smeštena u 18. vek ali njegov sadržaj ne gubi na aktuelnosti ni danas. Kako se to kaže, reč je o
angažovanom štivu.

Uvek je bilo i biće razmetljivih moćnika sa svojim privilegijama (s neba palim) i sirotinje lišene istih i dobrobiti koje one donose.
Uvek je bilo "ljubavi" iz računa i pravih ljubavi, vizionara, dvorske flore i faune, prognanih, neshvaćenih, slavljenih, kuđenih...

Istorijska podloga je poslužila za paralelu sa današnjicom, susret dva intelktualca (Skarlati i Lorenco), koji se u stvarnosti verovatno
nikada nije ni dogodio, je sjajna metafora lagodnog položaja umetnika i neizvesnosti onoga koji prelazi granice dozvoljenog, a koji
su opet u stanju da se razumeju i ne osuđuju međusobno.

Naracija je vrcava, visprena, sarkastična, surovo realna.

Ovo je roman o licemerju, moći i nemoći, ljubavi i smrti. Moćnici vuku konce, nemoćni trpe. Ljubavi ima ili nema, sredina ne postoji.
Sve su smrti iste samo se umiranja razlikuju.

Sve istorijske ličnosti pomenute u romanu, kao i događaji, vrlo su pažljivo odabrani. Svako ima svoje pandane u i prošlosti i u današnjici.

Eto, toliko na brzinu.

 

[krasuljak]

Sve istorijske ličnosti pomenute u romanu, kao i događaji, vrlo su pažljivo odabrani. Svako ima svoje pandane u i prošlosti i u današnjici.

Verujem, ali ja ih ne prepoznajem... Da jesam, verovatno bi mi roman bio zabavniji.
Inače, jako mi se dopada tvoj prikaz.

 

[krasuljak]

Mogao bu Uliks da nam bude sledeći, čisto zbog simbolike. Msm, ja sam odlučila već da počnem sa čitanjem 16. juna. Krajnje je vreme, imam ga već 2 godine... Sećam se, tada je bilo puno zainteresovanih. Nema Dadija...

 

[Mrs.Bi]

Ja imam neku staru knjigu, svu žutu, sitnih slova, gustog teksta i nemam želju da je čitam, a i bojim se da je sadržaj naporan. Mislim, ono, imam nameru jednom u životu da pročitam, ali nisam siguran je baš sad taj momenat. Mogu da probam...

 

[Mrs.Bi]

Nego, nekako se osećam dužna više prema sebi nego prema vama da napišem još koju reč o Saramagu.

 

[Mrs.Bi]

Ovo je Saramagov roman koji me je do sada najviše namučio. Totalno drugačiji od svih koje sam do sada pročitala, iako pisan "normalnim" stilom, što je za njega retkost. Hvala Bogu da mi nije prvi zapao, nikad se više ne bih usudila da ga čitam.
Čitajte Slepilo i Sva imena, to je moja preporuka.

A vidiš, ja sam baš zadovoljna što mi je bio prvi i što mi je "legao" pa ću nastaviti sa Saramagom.

Ko nema živaca za manir magičnog realizma nek se knjige ne laća, u suprotnom slučaju - toplo preporučujem.

Ja imam živaca i volim magični realizam, Markes me je time kupio za sva vremena. Ali iskreno, daleko je ovo od Markesove magije, one u kojoj sam uživala bez zadrške, koje je uspevala da me prenese u taj svoj svet. A i to je možda bilo što sam bila mladja, što sam bila otvorenija za novo, što je tog novog bilo.... sad mi se čini da sam sve uglavnom sve već videla, pročitala, doživela. Nema više one radoznalosti, oduševljenja i ushićenja. Ali ne odustajem od traganja.

Upečatljiva mi je ta paralela izmedju siromašnih i bogatih i to kako je svako svestan da mu je tu mesto i da ne može drugačije i podnosi taj svoj usud bez mnogo razmišljanja i roptanja.
A kad neko pokuša da odleti iz tog svog sveta i od svoje sudbine, pa potroši godine da napravi letelicu i gde stigne? Opet neslavno završi. Onaj sveštenik kanda da je poludeo, a Baltazar i Bluminda se vratili u svoje siromaštvo i težak rad.

Snažne su mi scene kada prevoze onaj ogromni kamen za manastir. Koliko je tu ljudi, volova, organizatora, nadglednika trebalo... pa ono kad kraljevska porodica putuje kroz ono blato. Ima, ima snažnih scena

 

[Shade]

Nacionalna palata Mafra je največi portugalski kulturno-istorijski spomenik i jedna od najvećih turističkih
atrakcija (portugalski Versaj).
Palata i bazilika predstavljaju kompleks od oko 40 000m[SUP]2[/SUP], što je čini jednom od najvećih palata na svetu.
Unutrašnjost je dekorisana skupocenim kamenom i zlatom, sadrži bogatu umetničku zbirku i biblioteku
od 40 000 knjiga.

Izgradnja je trajala 13 godina, a na gradilištu je u proseku bilo oko 15 000 radnika dnevno (pred kraj gradnje 30 i
45 000) i 7000 vojnika. Tokom izgradnje je poginulo oko 1400 radnika.

Posvećenje palate je održano na kraljev 41. rođendan, 1730., mada ona još nije bila dovršena. Proslava,
kakvu Portugal nije video, trajala je osam dana.

Kralj Žoao V, poznat pod nadimkom Velikodušni (Magnanimous), zavetovao se na izgradnju Mafre ako bude
imao naslednika. Izgradnja je finansirana zlatom iz Brazila, a njeni temelji plivaju u krvi Brazilaca i Portugalaca.
Kralj, koji je bio veliki mecena, nije žalio zlata da palata bude ukrašena kako valja. Osim što je kupovao put u
večnost izgradnjom grandomanskih građevina, kralj je finasirao i naučne poduhvate.

Bartolomeu Lorenco de Gužmao se smatra ocem vazduhoplovstva. Nakon jednog delimično uspešnog uzletanja
u prisustvu kralja, njegovo veličanstvo je odlučilo da nastavi finansiranje Gužmaovih vazduhoplovnih poduhvata.
Pasarolu nije izbajoslovio Saramago, već je ona zaista postojala.

Spojler

Nakon nekih nesuglasica sa inkvizitorima, pobegao je u Španiju gde je i umro.

Domeniko Skarlati, italijanski kompozitor, veći deo svog života je proveo na portugalskom i španskom dvoru. Bio je
lični učitelj muzike princeze Marije Magdalene Barbare, a nakon njene udaje za španskog princa i sam se preselio u
Španiju gde je nastavio da podučava princezu.

Ima još mnogo istorijskih ličnosti koje se pominju u romanu ali sam izdvojila ove najčešće pominjane.

 

[krasuljak]

Ja imam neku staru knjigu, svu žutu, sitnih slova, gustog teksta i nemam želju da je čitam, a i bojim se da je sadržaj naporan. Mislim, ono, imam nameru jednom u životu da pročitam, ali nisam siguran je baš sad taj momenat. Mogu da probam...

Znam da je teška, zato i mislim da će samo sramota da me natera da je pročitam...
A nisam ni mislila da je kraj diskusije o Saramagu, nego poželeh da dignem temu. Nema nešto mnogo zainteresovanih...

- - - - - - - - - -

Nacionalna palata Mafra je največi portugalski kulturno-istorijski spomenik i jedna od najvećih turističkih
atrakcija (portugalski Versaj).
Palata i bazilika predstavljaju kompleks od oko 40 000m[SUP]2[/SUP], što je čini jednom od najvećih palata na svetu.
Unutrašnjost je dekorisana skupocenim kamenom i zlatom, sadrži bogatu umetničku zbirku i biblioteku
od 40 000 knjiga.

Izgradnja je trajala 13 godina, a na gradilištu je u proseku bilo oko 15 000 radnika (pred kraj gradnje 30 i
45 000) i 7000 vojnika. Tokom izgradnje je poginulo oko 1400 radnika.

Posvećenje palate je održano na kraljev 41. rođendan, 1730., mada ona još nije bila dovršena. Proslava,
kakvu Portugal nije video, trajala je osam dana.

Kralj Žoao V, poznat pod nadimkom Velikodušni (Magnanimous), zavetovao se na izgradnju Mafre ako bude
imao naslednika. Izgradnja je finansirana zlatom iz Brazila, a njeni temelji plivaju u krvi Brazilaca i Portugalaca.
Kralj, koji je bio veliki mecena, nije žalio zlata da palata bude ukrašena kako valja. Osim što je kupovao put u
večnost izgradnjom grandomanskih građevina, kralj je finasirao i naučne poduhvate.

Bartolomeu Lorenco de Gužmao se smatra ocem vazduhoplovstva. Nakon jednog delimično uspešnog uzletanja
u prisustvu kralja, njegovo veličanstvo je odlučilo da nastavi finansiranje Gužmaovih vazduhoplovnih poduhvata.
Pasarolu nije izbajoslovio Saramago, već je ona zaista postojala.

Spojler

Pogledajte prilog 331710

Nakon nekih nesuglasica sa inkvizitorima, pobegao je u Španiju gde je i umro.

Domeniko Skarlati, italijanski kompozitor, veći deo svog života je proveo na portugalskom i španskom dvoru. Bio je
lični učitelj muzike princeze Marije Magdalene Barbare, a nakon njene udaje za španskog princa i sam se preselio u
Španiju gde je nastavio da podučava princezu.

Ima još mnogo istorijskih ličnosti koje se pominju u romanu ali sam izdvojila ove najčešće pominjane.

Ovo je bilo baš profesionalno. Svaka čast na informisanosti.

 

[Shade]

Ovo je bilo baš profesionalno. Svaka čast na informisanosti.

Ja svaku knjigu čitam tako. Nova knjiga - nov istraživački poduhvat.

 

[krasuljak]

Bravo.
Ja nemam toliko živaca.

 

[Mrs.Bi]

Ni vremena! Sve je to zanimljivo saznati što je Shade napisala, ali ja jedva stignem da čitam knjige radi svog zadovoljstva i uživanja, kad bih još istraživala o njima.
U stvari sad me ovo navelo na zaključak da ja u stvari sve to radim jako površno. Ja čak nisam ni pomislim da proverim da li ta Mafra i taj manastir zaista postoje (pošto nisam čula za to).
A sad vidim da je to u stvari opisana njegova gradnja. I koliko je radnika bilo i kako su ih na silu dovodili iz svih krajeva zemlje i da ih je mnogo izginulo. Zaista zanimljivo i jedna nova dimenzija romana...

 

[Shade]

Ni vremena! Sve je to zanimljivo saznati što je Shade napisala, ali ja jedva stignem da čitam knjige radi svog zadovoljstva i uživanja, kad bih još istraživala o njima.
U stvari sad me ovo navelo na zaključak da ja u stvari sve to radim jako površno. Ja čak nisam ni pomislim da proverim da li ta Mafra i taj manastir zaista postoje (pošto nisam čula za to).
A sad vidim da je to u stvari opisana njegova gradnja. I koliko je radnika bilo i kako su ih na silu dovodili iz svih krajeva zemlje i da ih je mnogo izginulo. Zaista zanimljivo i jedna nova dimenzija romana...

I ja čitam iz zadovoljstva, naravno, samo što zadovoljstvu čitanja pridodam i zadovoljstvo saznavanja.

 

[krasuljak]

I ja čitam iz zadovoljstva, naravno, samo što zadovoljstvu čitanja pridodam i zadovoljstvo saznavanja.

Da, cenim to, ali, kako Bijićka reče, mi, koji se bavimo drugom vrstom posla, često nemamo toliko vremena. A efektnije je, znam, pročitati pet puta manje knjiga temeljno, nego ovako kako ja to činim.

Spojler

Možda bi mi bilo lakše da sam pri računaru dok čitam, tada bih mogla da istražujem na licu mesta. Ovako, kratim vreme prilikom putovanja na relaciji kuća- pos'o, stičući površne informacije.

Zato je pametno učestvovati u ovakvim diskusijama. Podelimo saznanja... S tim što ja od vas nešto i saznam.

 

[krasuljak]

Šta bi s Uliksom? Neće niko?

 

[Elefteria]

I ja čitam iz zadovoljstva, naravno, samo što zadovoljstvu čitanja pridodam i zadovoljstvo saznavanja.

I ja istražujem kad me nešto zainteresuje, najviše geografske pojmove i istorijske ličnosti o kojima dotad nisam imala pojma.

Ja ne bih Uliksa, ali sam ionako nepouzdana, tako da se moje mišljenje ne važi.