Čarls Bukovski

Za malecku

ona dole peva, svira na svojoj
gitari, mislim da je srećnija nego
obično i drago mi je, ponekad malo
poludim i surov sam prema njoj.
teška je četres’pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oči
često istinski tužne.
ponekad me moje potrebe
čine sebičnim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio
vešt
u izvinjanjavanju.
čujem je kako peva
sada je
već duboka noć
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voće iz bašte
i ova je soba
spokojna
tako čudno
kao da je čarolija postala
nešto sasvim
normalno. :heart
 
Za Džejn

225 dana pod travom
i znaš više od mene.

odavno su ti uzeli svu krv
suva si pritka u korpi.

tako li to biva?
u ovoj sobi

sati ljubavi
još bacaju senke.

Kada si otišla
uzela si gotovo sve.

Klečim u noćima
pred tigrovima
koji me ne puštaju.

to što si bila
neće se ponoviti.


tigrovi su me našli
i nije me briga
 
Sirena

morao sam u kupatilo zbog nečega
i kucao na vrata
a ti si bila u kadi
prala si lice i kosu
video sam gornji deo tvoga tela
i osim sisa
izgledala si kao devojčica od pet
ili osam godina,
radosna si bila u vodi,
Linda Li.
nisi bila samo suština tog
trenutka
već svih mojih trenutaka
do tada
kupajući se u peni
pa ipak nije bilo ničeg
što bih ti rekao.

uzeo sam to što mi je trebalo
nešto
i izašao.
 
..Ja sam lice iza prozora..Tekući čovjek što zuri u noćni strop..Manji od Boga i ni izdaleka tako pouzdan..Krvarnik ako sam porezan..Ljubavnik kad sam sretan..Čovjek kad sam rođen..Mnogo više..I mnogo manje..
185117_354118271339647_824236581_n.jpg
 
Vidim na stotine ljudi dnevno
koji su sasvim odustali.
Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim,
osim hranom, krovom, i odećom,
usresredjeni samo na to,
bez snova.
Oni ne osećaju užas što ne vole
ili što nisu voljeni

Čarls Bukovski
 
Буковски!!!!!!

Скидам капу.

Имам сва његова прозна дела и заиста је писац који је померио границе књижевности.!
 
U nekoj njegovoj priči našao sam delić koji smatram sjajnom ilustracijom jedne od najvećih životnih istina.
Pita ćerka oca "Da li postoje srećni ljudi?"
I onda genijalan odgovor: "Ne, ali postoje oni koji ne shvataju da su nesrećni"...
Tako istinito...
 
Ja nisam guru, ja nisam vođa. Pijem svoje vino, kladim se na konje i pišem pjesme. I vidiš, to je i sve. Ja nemam ništa da kažem ni o čemu. A nema tu šta ni da se kaže. Što manje govorim, to se bolje osjećam.
Jesi li ikada pokušao da ćutiš cijeli dan? Od trenutka kad se probudiš pa do trenutka kad ponovo zaspiš? Ili još bolje, da prespavaš cijeli dan i zaboraviš sve? Probudiš se sljedećeg dana i osjećaš se sjajno.
Ljudi previše rade, previše govore….evo mene opet, dajem kao neke savjete, ali znaš već šta mislim.
Moj problem je što obično živim sa nekom ženom. Pokušavao sam to da izbjegnem, ali uvijek se na kraju nekako nađem sa nekom. Kada sam sâm, držim se svoga plana skoro uvijek. Imam i periode kada se osjećam slabo ili depresivno. *******! Ili kada ne mogu ništa da jedem. U tom slučaju ja odem u krevet na 3-4 dana. Zamračim cijelu sobu i prosto odem da spavam. Probudim se u neko doba. Iskenjam se. Ispišam. Salijem u sebe jedno pivo i vratim se opet u krevet. Iz toga izađem potpuno preporođen za sljedeća 2 ili 3 mjeseca. To mi daje moć. Mislim da će jednog dana ljudi reći, ovaj psihopata je znao nešto što medicina još ne zna.
Svako bi trebao otići da spava kad mu loše krene i jednostavno odustati od svega na 3 ili 4 dana. I onda se vratiti kao nov. Ali mi smo toliko opsjednuti sa tim kako moramo ustajati, raditi i ponovo ići na spavanje.
Ima jedna žena sa kojom živim sada, pojavi se oko 1 poslije podne i ja joj kažem: “Spava mi se, idem da spavam.” Ona odgovara:”Šta? Hoćeš da spavaš, pa tek je jedan poslijepodne!” Ali u tom trenutku mi čak ni ne pijemo! Dođavola, šta drugo da radim nego da idem da spavam. Ljudi su zakovani za procese. Ustani. Lezi. Radi nešto. Ustani, radi nešto, idi na spavanje. Ustani. Ne mogu se izvući iz tog začaranog kruga. Vidjećeš, jednog dana ljudi će reći:”Bukovski je znao.”
Lezi, odspavaj 3-4 dana dok ne povratiš svoje životne sokove, a onda ustani, pogledaj oko sebe i radi to što treba da radiš.
 
VINO VEČNOSTI

popodne je
i čitam u krevetu
ponovno neke dijelove Fanteova
Vina mladosti
dok moj veliki mačor
BEAKER
drijema uza me.
pisanje nekih ljudi
je poput visećeg mosta
koji te uzdiže
iznad mnogih stvari
što žderu i razdiru.
Fanteove čiste i magične
emocije
drže se jednostavne
i jasne linije.
ali to što je taj čovjek umro
jednom od najsporijih
i najužasnijih smrti
za koje sam ikad čuo
ili im posvjedočio...
kazuje nam da bogovi
ipak ne igraju na favorite.
odložio sam
knjigu.
i ostao tako sjediti
s knjigom s jedne
i mačkom s druge strane...
Johne,
prijateljstvo s tobom,
kao i način na koji je nastajalo,
presudni je događaj moga života.
ne mogu baš reći
da sam bio spreman umrijeti za tebe,
jer to ne bih baš tako dobro
izveo,
ali drago mi je
što sam te danas popodne
još jednom
vidio.

Čarls Bukovski
 
Najteži
rođendan za mene bio je moj 30.
nisam želeo da iko zna.
sedeo sam u istom baru
noću i danju
i mislio: koliko ću još
dugo
biti u stanju
da održavam ovaj
blef?
kad ću odustati i
početi da se ponašam kao svi
ostali?
naručio sam još jedno piće i
razmišljao o tome
a onda mi je stigao
odgovor:
kad budeš mrtav, bejbi, kad
budeš mrtav kao i
ostali.

- - - - - - - - - -

kada sledeći put slušate Borodina
setite se da je bio samo hemičar
koji je pisao muziku da se opusti;
kuća mu je uvek bila prepuna ljudi -
studenti, umetnici, pijanci, skitnice,
i nikada nije znao da kaže ne.

kada sledeći put slušate Borodina
setite se da je njegova žena koristila
njegove kompozicije
da njima obloži kutije za mačke
ili da pokrije tegle s kiselim mlekom;
patila je od astme i nesanice
i hranila ga rovitim jajima
a kada bi tražio da pokrije glavu
da bi prigušio zvuke u kući
davala mu je samo čaršav;
osim toga, obično je neko bio
u njegovom krevetu
(spavali su odvojeno kada su uopšte
spavali)
i pošto su sve stolice
obično bile zauzete
često je spavao na stepeništu
umotan u stari šal;
govorila mu je kada da podseče nokte,
da ne peva ili zviždi
niti da stavlja previše limuna u čaj
ili ga cedi kašikom;
Simfonija broj 2 u B minor
Princ Igor
Na stepama Srednje Azije
spavao je samo ako stavi
tamnu tkaninu preko očiju;
1887. došao je na bal
na Medicinskoj Akademiji
odeven u šaljivu narodnu nošnju
izgledao je izuzetno veselo
i kada je pao na pod
mislili su da izigrava klovna.
kada sledeći put slušate Borodina,
setite se...

 
BORODIN


Kada sledeći put slušate Borodina
setite se da je bio samo hemičar
koji je pisao muziku da se opusti;
kuća mu je uvek bila prepuna ljudi -
studenti, umetnici, pijanci, skitnice,
i nikada nije znao da kaže ne.
kada sledeći put slušate Borodina
setite se da je njegova žena koristila
njegove kompozicije
da njima obloži kutije za mačke
ili da pokrije tegle s kiselim mlekom;
patila je od astme i nesanice
i hranila ga rovitim jajima
a kada bi tražio da pokrije glavu
da bi prigušio zvuke u kući
davala mu je samo čaršav;
osim toga, obično je neko bio
u njegovom krevetu
(spavali su odvojeno kada su uopšte
spavali)
i pošto su sve stolice
obično bile zauzete
često je spavao na stepeništu
umotan u stari šal;
govorila mu je kada da podseče nokte,
da ne peva ili zviždi
niti da stavlja previše limuna u čaj
ili ga cedi kašikom;
Simfonija broj 2 u B minor
Princ Igor
Na stepama Srednje Azije
spavao je samo ako stavi
tamnu tkaninu preko očiju;
1887. došao je na bal
na Medicinskoj Akademiji
odeven u šaljivu narodnu nošnju
izgledao je izuzetno veselo
i kada je pao na pod
mislili su da izigrava klovna.
kada sledeći put slušate Borodina,
setite se.

Čarls Bukovski
 
živim s jednom damom i četiri mačke i nekih se dana svi slažemo.
nekih dana imam problema sa jednom od mačaka.
nekih dana imam problema sa dve mačke.
nekih dana sa tri.
nekih dana imam problema sa sve četiri mačke
i sa damom:

deset očiju gleda u mene kao da sam pas.
 
ŠTA I ZAŠTO

zapanjuje kako se nepopustljivo držimo
svoje
bede,
uvek u odbrani, ugroženi
silama.
zapanjuje energija koju sagorevamo
hraneći svoj gnev.
zapanjuje kako u jednom trenutku
režimo kao zver, a onda
posle nekoliko trenutaka,
zaboravljamo šta i
zašto.

Čarls Bukovski
 
...trenutno chitam po drugi put ''Zhene''...



''....Po prvi put pomislio sam na brak. Znao sam da u njoj sigurno postoje mane koje još nisu izbile na površinu. Početak nekog odnosa je uvek najlakši. Posle toga počne razotkrivanje i nikad da stane. Ipak, pomislio sam na brak. Mislio sam na kuću, psa i mačku, kupovanje po samoposlugama.Na kraju sam zaspao. Kad sam se ujutru probudio, Ketrin je sedela na ivici kreveta i četkala na metre kestenjaste kose. Njene velike tamne oči me pogledaše. ''Zdravo, Ketrin'', rekoh, hoćeš da se udaš za mene?..''
 
Uzeo sam knjigu Beleske matorog pokvarenjaka
Izdavac je - Algoritam Beograd
Stampa - Neven. Beograd

Prevela s englekog - Vesna Peric

Sledece sto me zanima kada otvorim knjigu sve je kako da objasnim 'prenatrpano' u prevodu se nije vodilo racuna o velikom slovu posle tacke... sve je nekako samo kao prenatrpano u tih 206 stranica koje pocinu sa 11. stranice...
Da li je u pitanju stamparska greska ili je to 'bukovski' ? ili je mozda u pitanju neko 'falsh izdanje'

Ali iskren da budem ovako je bas bas "aljkavo"
 
Ja sam bio više pod utiskom da je Bukovski tako pisao i da su mu tako izdali :mrgreen: Sećam se da negde pročitao kako je rekao da su mu i u zbirci pesama štampali crtice koje je koristio na mašini da obriše neki stih xD
 
Direkt:
Ja sam bio više pod utiskom da je Bukovski tako pisao i da su mu tako izdali :mrgreen: Sećam se da negde pročitao kako je rekao da su mu i u zbirci pesama štampali crtice koje je koristio na mašini da obriše neki stih xD
Kliknite za proširenje...

Da, zato i pitah ili je to mozda 'bukovski' ali bas je zabolo u oci samo tako (evo i dalje mi ta slika u glavi) kada sam prelistao novu knjigu da osetim taj miris jer ga volim...

Valjda mi nece smetati dok budem citao. :)

Ali, opet, imalo je pisaca koji nisu znali cak ni pravopis a pisali su... Ne smem da zamislim kako bi to tek izgledalo da su prenosili u stampanom izdanju tako kako je.
 
PRIJATELJSKI SAVET

Idi na Tibet.

Jaši kamilu.
Čitaj Bibliju.
Oboj cipele u plavo.
Pusti bradu.
Obiđi svet u papirnoj barki.
Pretplati se na Saturday Evening Post.
Žvaći samo levom stranom vilice.
Oženi se jednonogom ženom i brij se pravim brijačem.
Ureži svoje ime na njenu ruku.

Peri zube benzinom.
Spavaj ceo dan a noću se veri po drveću.
Budi monah i pij rakiju i pivo.
Drži glavu pod vodom i sviraj violinu.
Igraj trbušnjak pod ružičastim svećama.
Ubij svoga psa.
Kandiduj se za gradonačelnika.
Živi u buretu.
Razbij sebi glavu tomahavkom.
Sadi lale na kiši.

Ali nemoj da pišeš poeziju.

Čarls Bukovski
 
sve više i više dobijam pisma
od mladih ljudi koji mi govore da će
uzeti moje mesto, da ga već previše dugo
držim, da će da mi jebu mater,
skinu mi moj poetski crni pojas, itd.
zapanjen sam koliko su sigurni
u svoj književni talenat...
pretpostavljam da ih podržavaju
njihove žene, devojke, majke,
učitelji, frizeri, ujaci, braća,
konobarice, pa čak i radnik na
benzinskoj pumpi...
ali zašto bi želeli da skinu
tako dobrog tipa kao što sam ja
sa njegove grane?
slušam Malera, ostavljam 20 posto napojnice,
dajem novac klošarima, ustajem svakog jutra
i hranim 9 mačaka...
zašto ne bih mogao još malo da zadržim moj
crni pojas?
dobijam pijane telefonske pozive u 3 noću:
"gotov si, Kinaski, prodao si se!
ja sam PRAVI UMETNIK, ti kurvin sine,
i ja sam na ulici!
čekam te sad napolju, polomiću te,
Kinaski!"
ili dolaze na vrata i ,ako ne
otvorim, noć odzvanja od njihovih
psovki, a limenke piva lete u
prozore...
svi ti teatralni, bučni, navodni pesnici!
i ja, tako dobar tip,
a oni bi da me skinu s *****...
siguran sam da ću jednog dana biti zamenjen,
možda sam već zamenjen.
shvatam kako se odvija književna igra.
imao sam svojih pet minuta, dugih pet minuta
i dovoljno sam star da mogu da umrem za tren
oka...
ne bi trebalo da pušim ovu debelu cigaru
ili da pijem jedno pivo za
drugim.
da li mi je moj crni pojas već skliznuo oko
članaka?
da li sam spreman da se sklonim u stranu?
strpljenja, strpljenja, ljudi, doći će i
vaš dan, ne svima, ali jednom ili dvojici
najboljih među vama...
u međuvremenu, zar ne biste mogli da
gnjavite nekog drugog?
moram li ja uvek biti deo vašeg rokovnika?
ja sam dobar tip, nikog nisam zveknuo
po ustima bar deset godina.
čak sam i prvi put u životu glasao...
ja sam odgovoran građanin
redovno perem kola
pozdravljam susede
razgovaram sa poštarom...
vlasnik obližnjeg suši-bara klanja mi se
kad ulazim...
a ipak mi je pre neki dan neko poslao
pismo, listovi su bili premazani
govnetom...
čini se da
svaki mladi pesnik hoće da me skine s *****!
molim vas pričekajte, ljudi, ubrzo ću vam
izaći u susret...
u međuvremenu, pustite me da se igram s mojim
pesmicama-igračkama,
pustite me samo još
malo!
hvala
vam...
 
~ Blue Bird ~
there's a bluebird in my heart that
wants to get out
but I'm too tough for him,
I say, stay in there, I'm not going
to let anybody see
you.
there's a bluebird in my heart that
wants to get out
but I pour whiskey on him and inhale
cigarette smoke
and the whores and the bartenders
and the grocery clerks
never know that
he's
in there.

there's a bluebird in my heart that
wants to get out
but I'm too tough for him,
I say,
stay down, do you want to mess
me up?
you want to screw up the
works?
you want to blow my book sales in
Europe?
there's a bluebird in my heart that
wants to get out
but I'm too clever, I only let him out
at night sometimes
when everybody's asleep.
I say, I know that you're there,
so don't be
sad.
then I put him back,
but he's singing a little
in there, I haven't quite let him
die
and we sleep together like
that
with our
secret pact
and it's nice enough to
make a man
weep, but I don't
weep, do
you?
 
DEVOJKE KOJE SMO PRATILI KUĆI

Devojke koje smo nekad pratili kući
sada su dame sa torbama,
ili je jedna od njih ona sedokosa stara vrana
koja te zveknula štapom.
Devojke koje smo nekad pratili kući
sede na guskama u staračkim domovima,
igraju šaflbord u parkovima.
Ne rone više u talase sa belim kapama,
te devojke koje smo pratili kući,
ne mažu više svoja tela uljem ispod sunca,
ne lickaju se više pred lepim ogledalom,
te devojke koje smo pratili kući.
Te devojke koje smo pratili kući negde su otišle,
neke zauvek, a mi koji smo ih pratili?
Mrtvi u ratovima, mrtvi od infarkta, mrtvi od neutoljenjih čežnji,
naši snovi su tv-snovi,
a nekoliko nas, tako malo nas pamti devojke koje smo pratili kući
kada sunce kao da je uvek sijalo.
Kada se život kretao tako nov i neobičan i prekrasan u svetlim haljinama.
Ja pamtim.

Čarls Bukovski
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top