БУЂЕЊЕ СРПСКОГ ПОКРЕТА ОБНОВЕ

Nekada vodeca opoziciona politicka snaga u Srbiji i organizator mnogih masovnih protesta protiv aktuelne vlasti dozivela je sudbinu da se sada pojavljuje na listi sa vecim brojem drigih stranaka sa samo 8 poslanickih kandidata. Dakle SPO nije u stanju vec duzi niz godina ni da probije izborni cenzus od 5% a nekada je pretendovala da dodje na vlast, mada je realno uvek dosta zaostajala za tada vladajuciom SPS. S druge strane, stranke koje su u to vreme jedva ulazile u Skupstinu Srbije sada vode glavnu rec. SVE SE MENJA!
 
Neznam da li ce jos jedan pokusaj da se narod namami na pricu o evropskoj Srbiji i glasa za koaliciju predvodjenu DS-om uspeti. Tu je i zastrasivanje biraca (naracito onih manje edukovanih) da ce, ukoliko oni ne pobede, u Srbiji zavladati pakao poput onog koji smo imali 90-tih godina proslog veka.Zaklucak bi bio da ako glasamo za listu ,,Za Evropsku Srbiju" mozda cemo uci u EU, ali nam bar nece biti mnogo gore nego sada, a ako ne glasamo za tu listu nesporno ce biti gore.
 
Danice ti li si ? :lol: Juriiiiš ... Juriiiiiiiiš ... (dok sedi na balkonu - a "vojnici" pred vodenim topovima, gumenim mecima, pendrecima ...) :cool: A onda je jednog dana ovladao Beogradom. Koja je to pljačka i korupcija bila ...

...i time, zadobio tvoje dozivotno "poverenje", jer, sudeci po tvojim komentarima, nisi bio na demonstracijama 9.marta, niti si ih ikada podrzao!

Ochigledno da si, kao i danas, na strani vecine, jer, tako je naj bezbednije!!!:confused:
 
Зашто нема жељеног опоравка и препорода у нашој држави?

Зато што државну њиву и народну мисао нисмо оплевили од хиљада и хиљада Милошевића, па коров дави пшеницу.

Милошевић – то је поредак анти-вредности. То су његове нетакнуте тајне службе, његови уредници, његови писци, његови генерали, његове телевизије, његови тужиоци и судије, његови академици, његови националисти, читаве фаланге саучесника у његовим злочинима и највећем поразу и удесу нашег народа.

Они или ми. Беспуће или пут. Корак назад, у амбис без дна, или велики искорак ка новој Европи и њеним вредностима. У Србији се сада, одсудно, прелама између ово двоје.

На јединственом тржишту углавном једне монете, вероватно и једног Устава и једног правног система, под куполом једног парламента и под управом једне Владе, двадесет и седам држава граде у историји још невиђени поредак нове будућности и новог приступа државној моћи и људској срећи.

Правници, историчари, политичари, економисти, генерали и футуролози тек ће да дефинишу тај систем зависности свега и свакога. Пред очима наше генерације пројекти 19. и 20. века о независности нација и држава замењују се новим начелима међузависности и држава и нација и већине и мањине и армија и култура и религија и буџета и развојних планова и запошљавања и расподеле дохотка. Богатство мора да уклања сиромаштво, сила мора да буде у служби човекове слободе, а границе између држава и непомерљиве и непостојеће.

Француски и руски председник визионарски наговештавају да ће се, од Атлантика до Владивостока, ускоро простирати „унија судбина“.

А ми где смо? На централном европском путу који је блокиран. Држава нам је мост између Европе и Азије, Јадрана и Дунава, Балкана и Русије. Због тога што нам је кућа на главном друму, у прошлости су се, при свакој европској и светској олуји, сукобљене војске кретале тим друмом и ми смо страдали и губили. Први пут, ова позиција је у нашу корист и то нам говоре сви.

Уклањање препрека са ове европске магистрале најпречи је задатак СПО, јер је то највећи национални и државни интерес. Међу тим препрекама, најопасније су моралне и духовне блокаде у главама прошлости, у проповедима да је Европа антисрпска и антиправославна, у страху од другачијег и бољег, у лицемерном ставу да будемо опрезни и да не журимо, да у Брисел идемо и са европским и са антиевропским заставама.

Жури нам се, јер каснимо. Понуда да земље Западног Балкана, скраћеним путем, постану пуноправне чланице Европске уније има своје рокове и услове. Српски покрет обнове мора да предњачи у саопштавању истине о томе шта се од нас захтева и шта, за узврат, добијамо. Осим испуњења Хашке обавезе, не захтева се ништа друго него оно што је захтевано од Мађара, од Словака, од Чеха, Пољака, Словенаца или Грка. Препород тих држава није се десио преко ноћи, него у једном сталном процесу промена и финансирања тих промена.

Наш народ мора да одлучи: Да ли су од запошљавања, од раста зарада, од нових станова, путева, болница, фабрика и школа важније антиевропски устројене службе безбедности, тајни досијеи, мафијашки кланови? Да ли су важније сулуде пароле о Великој Србији до Карловца и Карлобага или паре за куће и посао српских избеглица и борба за примену европских закона да се сви прогнани који то желе безбедно врате у своје куће и на своја имања, уз гаранције уживања њихових и грађанских и националних права и слобода?

Наш народ мора да зна да грађани државе која је у Европској унији могу путовати без виза у сваку земљу Европске уније, у њој се запослити и покренути бизнис као да нису странци, да без икаквих такси и дажбина за стране држављане могу купити све и то однети својој кући.

Наш народ, а нарочито млади људи који су његова будућност, морају знати да Европска унија не издаје команде шта се мора учити у српским школама и на српским универзитетима, али ће признати наше дипломе и финансирати програме ERAZMUS за наставак студија у било којој земљи Европске уније, програме које је до сада искористило више од милион студената нове Европе.

Србија ће бити велика и снажна онолико колико буде Европе у њој и мала и осуђена на пропадање онолико колико буде грехове прихватала као врлине, а глупост као меру памети.

Вековима је свака српска прича завршавала Косовом. Наш програмски пут, који се зове Европа, захтева и нову причу о Косову и ново гледање на Косово.

Тражимо да на Косову и Метохији буду европски стандарди и да буде поштована Повеља Уједињених нација. Ништа мање и ништа више од тога.

Тражимо, дакле, европски степен заштите свих права Срба на Косову, оправку порушених кућа, цркава и манастира, гаранције за повратак прогнаних и европску децентрализацију власти која ће обезбедити локалну самоуправу и за енклаве, та раштркана гета српске мањине у мору албанске већине. И тражимо да постојећа наша државна граница са Албанијом и Македонијом не може бити ни померана ни преименована у косовску државну границу, као што пише у преамбули Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, који желимо да потпише Србија. За то смо да државне границе и на Балкану буду европске границе, постојеће на мапи, непостојеће у стварности.

Под кровом једне нове цркве у Бриселу све су европске цркве. У парламенту нове Европе заједно су и десне и леве партије, и велике и мале државе, и републике и краљевине. Чекају нас и пожурују да им се придружимо.
ВУК ДРАШКОВИЋ
 
Posto je vise nego sigurno da ovaj inerviju niko ili vrlo malo ljudi ce procitati ,postavicu ga ovde jer smatram da je vrlo zanimljiv zbog nekih stvari koje je Draskovic ovde ispricao .

Ustvari postavicu samo par stvari koje su po meni vrlo zanimljive ,inace interviju je vrlo dug.

С: Вуче, разумемо те ваше игре, езоповске речи, али можете ли мало то прецизније да објасните?
В.Д: Нова српска држава почела је од кућног Карађорђевог дворишта. Од тада па наредна два века, држава се само ширила, напредовала, јачала, побеђивала, стицала савезништва, пријатељства и углед у свету. И шта се нама десило у последњој деценији прошлог века.
С: Па, неће бити да смо сви ми слепи, а само ви видите унапред?
В.Д: Оставимо сад са стране дрвеће, које нам не да да видимо шуму. Десило са то, да се у размаку од само три, четири године у пораз претворене све победе и сви напори из претходна два века.
С: Је л’ мислите да су порази стигли, само зато што је наша политика била таква? Или, што је светско паковање такво - какво је?
В.Д: Људи који су се тада нашли на челу државе и који су нам креирали судбину, успели су немогуће. Да нам за две-три године, у пораз претворе Први и Други балкански рат који је, да вас подсетим, добила победничка српска војска. Да у пораз претворе Први светски рат који је добила српска војска. Успели су да народ, из Јасеновца, Јадовног, толиких јама и кречана независне усташке државе Хрватске, осрамоте пред светом и да нас свету представе као народ џелата.
С: Ви као да дајете историјски суд, није ли мало рано за то?
В.Д: Да је неки врховни луцифер, расписао конкурс ’90-те године, да се изабере вођство и политика, која ће у тако кратком временском раздобљу да уништи Србе, да их обори у блато, у срамоту, у поразе, у несрећу, не би могао да нађе такву екипу. Ово што говорим је коначни суд историје, оне која ће доћи, кад нас не буде било.
С: Много је људи у Србији који се не би сложило с вама?
В.Д: Хм, хм... Истовремено је фатално то да је и данас огроман број Срба, загледан у апостоле те политике националног слома и несреће. Па им се пишу песме, па им се носе беџеви, па се славе као патриоти, а не дају да се Србија сети оних који су је дизали: Карађорђа, Милоша, Пашића, Мишића, Путника, Александра... Сећамо их се само пригодно, поводом годишњица њихове смрти.
С: Поменули сте три речи – отац, мајка и Косово. Сад вам отму трећу реч и мислите да се формира јака Србија, без Косова?
В.Д: А кад су нам отели трећу реч? Написао сам роман "Руски конзул" и види се како је Косово расрбљивано од ’45. на овамо. Међутим у тој политици, немојмо да тражимо алиби за ону фаталну политику пораза. Немојмо да кријемо чињенице и да народ лажемо да смо ми 17. фебруара ујутру, чврсто били на Косову као држава, а онда 17. фебруара поподне, албански парламент прогласио независност и ми изгубили све. То је лаж.
С: Да ли мислите да на тај начин може да се узме део нечије територије?
В.Д: Наравно да је то велико насиље над међународним правом, али ако се скрива узрок, онда су и закључци погрешни. Србија је Кумановским споразумом, после НАТО бомбардовања изгубила све атрибуте суверенитета над Косовом и то оверила потписом на том споразуму.
С: Па, неће бити; зар тај Споразум и Резолуција 1244 није она танана нит која нам још даје наду у враћање Косова и Метохије?
В.Д: По домаћем и међународном праву, суверенитет је судска, законодавна, извршна, војна и полицијска власт државе над одређеном територијом. Све то смо ми изгубили над одређеном територијом.
С: Шта смо задржали?
В.Д: Задржали смо територијални интегритет, односно име наше државне међе са Албанијом и Македонијом. И то без могућности да ту међу ми контролишемо. Ипак та Резолуција 1244, сачувала нам је територијалну целовитост, а у имену међе је на одређени начин и суверенитет.
С: Ако је тако просто, а није, у чему је онда - наш проблем?
В.Д: Народу мора бити објашњено, што ћу се ја потрудити у овој изборној кампањи, како је дошло до Кумановског споразума.
С: То, верујемо, знају сви, али је л’ имало боље могућности?
В.Д: У једном тренутку током разговора у Рамбујеу, од руског председника у посредничкој тројци Бориса Мајорског, добијам поруку да хитно идем за Београд и да ту поруком предам Милошевићу, са молбом да хитно потпишемо то што нам је понуђено, јер је представник ЕУ Волфганг Петрич успео да "сломи" представника Америке Кристофера Хила. Ја сам ту поруку предао Милошевићу...
С: Шта је то било толико сензационално да мислите да би донело другачији расплет?
В.Д: У њој је писало овако: "суштинска аутономија за Косово у оквиру целе Југославије, нема никакавог референдума о будућности и Косово је у државним оквирима Србије. Задржавамо три хиљаде војника, две хиљаде полицајаца на Косову. Обавезни смо да примимо трупе НАТО пакта, уз доста уверљив наговештај да би то могле да буду и трупе Уједињених нација, које ће тамо остати колико је потребно, највероватније око три године, да заједно са нашим снагама разоружају УЧК и од свих људи на Косову одузму оружије.
С: Лепо звучи.
В.Д: Милошевић је то сместа одбио. Рекао је "Ви сте Вуче неискусни, немате дипломатско искуство. Сама чињеница да Руси траже да ово потпишемо, казује нам да то нипошто не смемо учинити, јер Руси играју како Вашингтон свира". Рекао је и то "да неће страна чизма на Косово", на шта сам му одговорио: учинићу све, само нека он потпише, а ја преузимам одговорност да ће стране трупе доћи у патикама, да не би дошле у чизмама. Био сам саркастичан и очајан...
С: Зашто је одбио?
В.Д: Зато што је већ био сломљен од шефице Јула и шефа радикала, и прихватио државну стратегију која је гласила "Наш највећи државни и национални интерес је да испровоцирамо НАТО да будемо бомбардовани. Потребне су нам бомбе НАТО пакта, да бисмо те бомбе искористили за распиривање антиамеричког и антиевропског расположења у земљи, да бисмо их искористили као кишобран за ликвидацију политичких противника у земљи, и да бисмо трасирали пут за неку врсту државне уније са Белорусијом и Русијом, додуше са Русијом када буде свргнут Јељцин, и када дођу Зјуганов и Жириновски на власт.
 
Draskovic je dao interviju "Svedoku".

В.Д: Кад сам био министар спољних послова и био у посети државном секретару САД, рекао сам следеће, а то и понављао у Савету безбедности Уједињених нација – принцип да је сила јача од повеље Уједињених нација и од права на коме инсистирате, моја влада ће да прихвати и да потпише, ако прихватите ви да промените први члан Повеље Уједињених нација, а ја имам предлог да вам помогнем како да гласи тај први члан.
С: Како?
В.Д: И он је питао "како?" Рекао сам да има само два става. Став први – Сједињене Америчке Државе и моћне земље Запада су увек у праву! И став други – кад год Сједињене Америчке Државе и моћне западне земље нису у праву, примењује се став први. Не знам шта све нисам радио као министар спољних послова да сачувам оно што се сачувати могло.
С: ’Ајде, прошло је време, каква је била ваша стратегија?
В.Д: Моја стратегија од почетка била је срачуната на следеће; под један - тражимо снажне међународне гаранције за српски народ на Косову и Метохији, за наше религијско и културно наслеђе и за директне њихове везе са остатком Србије. Друго – не дамо да нам се мења крштеница наше државне границе са Албанијом и Македонијом. Све остало улажемо у компромис. Ја сам то крстио разноразним формулама - "више од аутономије, мање од независности, три европска принципа, једна Србија два система" и да не подсећам даље.
С: Како сада стоје ствари?
В.Д: Косовски Гордијев чвор 17. фебруара ништа није разрешио, само је све додатно замрсио. Косово постаје један нерешени, замрзнути конфликт, на мало другачији начин него што је било пре 17. фебруара.
С: Је л’ на боље ил’ на горе?
В.Д: Ако будемо паметни, и ту жаоку пораза претворимо у јаку Србију и победимо политику пораза, могао бих да кажем да није далеко дан кад ће наша тробојка назад на Проклетије. Стање је такво данас да га овако не би замрсио ни Достојевски.
С: Да ли мислите да је Косово стварно држава?
В.Д: Косовски парламент је прогласио независност. Ту независност, признало је у свету око 35 држава. Не верујем да ће на скупштини Уједињених нација, број држава које признају Косово бити већи од још 20 држава које би признале независно Косово...
С: Међу онима које су признале Косово су и САД, Велика Британија, Немачка и Француска, Италија, али те државе истовремену признају и Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација?
В.Д: Значи, на међународном нивоу, они поштују међународно право и Резолуцију 1244, а у тој резолуцији јасно пише да је Косово саставни део Србије. На националним нивоима, они крше ту Резолуцију 1244 и признају косовску независност. Све се своди на то, да те државе, признају оно што не признају, и не признају оно што признају.
С: На шта вам то личи?
В.Д: Од 17. фебруара до данас, с обзиром на мој лични углед који имам у тим земљама, водио сам многе разговоре и тражио да на предстојећим парламентарним и локалним изборима у Србији морају да учествују Срби са Косова и Метохије, јер на то имају право по Резолуцији 1244 Савета безбедности, а та резолуција биће на снази све док не буде опозвана одлуком Савета безбедности, а неће бити опозвана све док тамо седе Русија и Кина.
С: Је л’ имају право Срби са Косова да гласају?
В.Д: Срби са Косова гласаће на државним српским изборима 12. маја, за парламент Србије, и на Косову ће по својим енклавама, по српском закону, гласати за своје локалне парламенте на Косову.
 
В.Д: Наравно да сам српски националиста, али онај који хоће победничку, а не поражену Србију. Све оно што покушавам да објасним од 1990, је да Србија не сме да иде против себе и да јој не може бити интерес пораз, несрећа, изолација.
С: ’Ајде да се сетимо, шта сте говорили кад је народ викао Вуче, Вуче. Јака Србија, а је л’ ово што нам се нуди јака Србија?
В.Д: То је пут ка јакој Србији.
С: Како кад немамо ни војску...
В.Д: То су глупости. Нећу Србију која ће да буде трава. У Африци сам чуо једну мудру пословицу – тешко трави, без обзира да ли слонови воде љубав или се туку. Није наш интерес, да ову Србијицу која нам је остала, претворимо у државу у којој се шакетају велики.
С: Да ли мислите да народ не схвата о чему се ради?
В.Д: Достојевски је једном рекао, да су два најневинија створења и најзгоднија за варање и шпекулацију – деца и народ. Шта је могао несрећни народ да каже ’90. године, кад су причали да нема Србије без Тења. И сад мислим да 99 одсто људи у Србији тада није ни знало где је то Тење, а можда не зна ни сада. Али су прогутали удицу: готово је, пада Србија, ако нема Тења. После су причали, нема Србије без Книна, Србија се брани у Книну. Ја сам тада одговорио – "Не, убио вас Бог, Книн се брани у Србији". Оборимо ми ово зло, које води Србију, Книн ће бити заштићен. Јака Србија – јаки Срби свуда.
С: Али то "зло" је сада оборено, шта ћемо сада да обарамо?
В.Д: Јесте, али знамо на шта се то сада свело. Србија поражена, осрамоћена, Срба у Книну нема. Сада им је иста парола са мало измењеним речима – нема Србије без Косова. Шта то значи? Састао се албански парламент у Приштини и прогласио да су они независна држава, а ми "куку нама од данас не постојим ни ми".
С: Како би, по вама, требало Србија да одговори?
В.Д: Наш одговор мора да буде, ми постојимо и Косово постоји. Србија ће бити све јача и биће једнога дана толико јака да ћемо тамо доћи.
С: Лепо звучи, али...
В.Д: У овој земљи је мањак памети. ’Ајде да погледамо шта је био СССР. Совјетски савез је бивша царска Русија, и сви су је звали Русија, за разлику од Југославије, која није била Србија. Када се рападао СССР, у срцу сваког Руса распадала се и Русија. Али Москва није залелекала да је то смак света, нити је на државе које су се одвојила, послала војску, него су заузели овакву позицију – стегнути зубе и градити јаку Русију, око које ће се на нови начин поново састављати и растављати. Ево није прошло ни две деценије од тада, присуствујемо почетку остварења те визије. Око све јаче Русије, почиње да се саставља оно што је некада био Совјетски савез. Ако нећемо да учимо од Русије, ’ајде да учимо од немачког народа. После ИИ светског рата Немци су подељени на две државе, на четири окупационе зоне, а више од десетак милиона Немаца похађало је разне курсеве денацификације. Шта би било са Немачком да је лелекала и истицала Хитлерове постере, кукала за Хитлером и његову политику проглашавала националном и патриотском. То они нису учинили, него су се коренито одрекли политике која је донела нацији катасртофу, кренули путем економског опоравка, духовног опоравка, највећег пријатељства са окупаторима и стигли дотле да сруше Берлински зид, да се уједине, да преузму заставу уједињења Европе. Све се то збило у размаку мањем од 50 година.
С: Зар и у Србији не постоји вишедеценијска жеља за уједињењем српских земаља?
В.Д: У Србији многи мисле овако – ако оно што желим, не могу да остварим до ручка, евентуално до вечере, то је онда погрешно, морам нешто друго. Не може. Читао сам скоро неке књиге о Првом балканском рату. И уживао и смејао се. У највећој тајности, припремамо се да нападнемо Турску, да упаднемо у Косово и ослобађамо друге крајеве. Да бисмо ту тајност учинили још тајновитијом, никад дотле српски посланик у Цариграду није такве "љубавне поздраве" испоручивао људима на челу Турске, него баш уочи нашег напада. И то је било у функцији успављивања противника. Ја уопште не знам како једна држава Карађорђевића, Обреновића, Пашића... толиких паметних људи, визионара, коју су Србију водили ка победи, може све то да заборави и закачи се за оне који су све то срушили.
СПО би прескочио цензус и сам
С: А да ли мислите да СПО сам, стварно, не би могао да прескочи изборни цензус?
В.Д: Да није стално неких референдумских атмосфера, сигурно би далеко ишли изнад цензуса. Неће вам пропасти глас ако га дате СПО-у, такође га дајете за европску Србију. А онда аналитичари убеде народ да све иде у једну кутију, иначе губе глас.
С: Како нисте успели, кад сте били најмоћнији, да убедите те аналитичаре да буду на вашој страни?
В.Д: Кад сам водио опозицију, само смо једном изашли на изборе под својим именом. На свим каснијим изборима сам предводио коалицију. Мене кад питају што сам стварао ДОС, ја одговарам – да срушим Милошевића. Али ми кажу да је ДОС срушио и СПО, мени то није драго, али је тај губитак мањи него добитак рушења Милошевића.
 
Nema ovog nigda ,totalna mediska blokada,ni na jednoj TV ,ni u jednim novinama,bas nigde ,a celnici SPO-a su u kampanji vec 5 dana......sta da se radi rekao Misko ne moze i ne moze.


Drašković: Ne dozvoliti povratak na vlast politike nacionalnog sloma Petak, April 04, 2008 16:51 RTS


Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je u Kragujevcu da nema veće obaveze pred našim narodom nego da 11. maja glasa za listu 'Evropska Srbija - Boris Tadić' kako bi se konačno porazila politiku poraza koja je nanela mnoge nesreće srpskom narodu.

'Građani Srbije ne smeju dozvoliti povratak na vlast politike nacionalnog sloma koja je u poslednjoj deceniji prošloga veka u poraze preokrenula sve srpske pobede, od Karađorđevog vremena', rekao je Drašković na konferenciji za novinare.

Naglašavajući da su srpske pobede u protekla dva veka pokretane upravo iz Šumadije, Drašković je ocenio da Šumadija posebno ima obavezu da glasa za 'jaku i pobedničku evropsku Srbiju'.

Lider SPO je ocenio da će bitka Srbije da se vrati na svoje Kosovo trajati dugo i da je nečasno na krilima kosovskih emocija gurati Srbiju u izolaciju.

'Jedno moramo da znamo da će se Srbija na svoje Kosovo moći vratiti kao država u punom kapacitetu samo onda kada Srbije postane jaka ekonomski, demokratski i vojnički i kako god izgledao taj povratak i kad god se bude desio do njega jedino može da dovede samo jaka Srbija, a ne obogaljena i sirotinjska', rekao je Drašković.

On je dodao da su se sve države koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ogrešile ne samo o Srbiju već i o svoju istoriju.

Drašković je ocenio i da je politika mržnje i sukoba izgubila sve i da joj gradjani ne smeju dozvoliti da izgubi i Srbiju, a što će se, kako je rekao, neizbežno desiti ako se ta politika vrati na vlast, sama ili u najavljenoj koaliciji s nekim strankama koje su protiv te politike borile od 9. marta 19991. godine do 5. oktobra 2000.

Drašković je posle konferencije za novinare na trgu 'Kod Krsta' razgovarao sa gradjanima.
 
Maksime, izgleda da imaš fobiju od Draškovića. Zar ti nije dosta što se šepuriš i na vašem patrijotskom burek forumu. Dosadio si i bogu i ljudima.

Zamenio si me sa nekim drugim Maksimom ,jer nikakve veze nemam sa Burek Forumom i nikad nisam bio na tom Forumu i nemam nikakvu fobiju od Vuka Draskovica ,bas naprotiv ,izuzetno cenim tog coveka .:ok::ok:
 
Hteli bi još stanova i lokala da pomažnjavaju, lopine teške. Drašković je ludak koji bi bez griže savesti izazvao građanski rat (što je i pokušao). Vraća se SPS, vraća se SPO... ludilo mozga!


Imas dokaze da su pokrali stanove i lokale ili da je lud,ako imas odmah u tuzilastvo i prijavi te "lopove" iz SPO-a da ih napokon stave u bukagije ???

Isto tako ,ako znas da je lud i imas dokaze za to ,prijavi ga republickoj izbornoj komisiji ,da ga definitivno izbace iz izborne kampanje kao "ludog coveka".

Ako nemas.....znaci da si jedan obican stranacki placenik koji nema poima koji o cemu pise i koji to radi iz mrznje prema tom coveku i SPO-u.:confused::shock:

Evo nesto zanimljivo iz Novosti ,kojima je Draskovic dao interviju:

СПО није могао сам на изборе? Очигледно сте задовољни што сте ушли у коалицију са ДС?
- То је та политика победе. Логично је, можда, било очекивати да ће се СПО наћи у коалицији са ДСС и НС, са којима смо, као и са ДС, били заједно, на истој обали реке, од 1990. до 2000. године. Понети косовским емоцијама, на моје изненађење, људи који воде ДСС и НС повели су опасну политику по српски народ и на Косову и у Србији. А, то је политика националног пораза.

На основу чега то тврдите?
- Косовски чвор неће бити решен за месец-два, годину или две. Једно је сигурно, да само јака економски, демократски, по броју савезника, јака војнички - Србија може одлучујуће утицати на то да се врати на своје Косово. Србија изван Европске уније неће имати никакве шансе да поврати Косово, ни да одржи себе саму.

Али, и премијер Коштуница тврди да Србија може у ЕУ, али само целовита са Косовом?
- ЕУ то и нуди Србији. Споразум о стабилизацији и придруживању, који нам ЕУ нуди, признаје Резолуцију 1244 СБ УН. Та парола о целовитости Србије, преузета из скупштинске резолуције коју су написали радикали и због које је пала Влада, одлучујуће је определила СПО да иде у коалицију “За европску Србију”. У питању је, не бацање прашине, него стена у очи народа, са уверењем да ће косовске емоције да ослепе Србе.

А, зашто се Брисел не би изјаснио колику Србију жели у свом друштву, посебно што је већина земаља ЕУ признала независност КиМ?
- То је тачно, али нека ДСС и НС онда буду доследни у политици саморањавања Србије и отворено кажу да неће у ЕУ зато што су неке њене чланице признале независност.

То и кажу...
- Али, нека онда кажу и да Србија мора да се повуче из УН, ОЕБС, Савета Европе, ММФ, с обзиром на то да и неке чланице тих организација признају независно Косово. Зато је то подвала.

Коштуница тврди да више нема поверења у ваше коалиционе партнере, ДС и Г 17 плус, да су искрени у одбрани КиМ. Ви, очигледно, имате?
- Слажем се са премијеровом паролом да су ово избори за Србију и против Србије, али тврдим да свако ко жели да подиже “берлински зид” према Европи ради против Србије.

Шта Србији доноси та Европа?
- Обавеза наше листе, која је више од коалиције, јесте управо то, да објаснимо народу шта је Европа. То је историјски пројекат обједињавања свих народа и држава под истим кровом, под истим монетарним и тржишним условима, са истим системом вредности, на принципу уравнотеженог развоја. Грчка је од 1987. године из фонда ЕУ бесповратно добила 115 милијарди евра. Кукамо, с правом за Косовом, али због немаштине окрећемо главу од толиких Косова у Србији - опустоше и умреше Пчињски, Топлички, Јабланички округ, па чак и делови централне Србије, Шумадија.
 

Back
Top