- Poruka
- 335.470
Alegorije pet čula su serija od pet slika sa ženskim personifikacijama čula , koje su naslikali Jan Brugel Stariji i Peter Paul Rubens 1617. i 1618. godine u Antverpenu .Ovo je jedan od najpoznatijih i najuspešnijih primera Brigelove saradnje sa Rubensom, koje je takođe spajalo blisko prijateljstvo.
Iako predstavljanje pet čula u maskama ženskih likova datira još iz 16. veka , upravo je Brigel bio prvi koji je ovu temu uzeo kao izgovor za postavljanje gomile umetničkih dela, muzičkih instrumenata, naučnih alata. i vojne opreme, u pratnji cveća zemlje i proizvoda lova i ribolova . Ovakav način tretiranja ove teme biće široko korišćen u flamanskom slikarstvu
Brojgel je, kao i Rubens, u to vreme radio u Antverpenu na dvoru Alberta VII, nadvojvode Austrije, i njegove supruge Izabele, guvernera Španske Holandije.
Rubens postavlja svoje ženske alegorije, uvek praćene putom ( vidom , sluhom , mirisom , dodirom ) ili satirom ( ukus ), u raskošnim prinčevskim postavkama koje je kreirao Brojgel i koje podsećaju, na bogatstvo i sjaj dvora nadvojvoda Alberta i Izabele , guvernera Španske Holandije dvora kojem su bili privrženi Rubens i Brojgel
Tokom istog perioda u kome je Brojgel radio na seriji pet čula sa Rubensom, završio je važnu porudžbinu u Antverpenu na istu temu, predstavljenu u dve slike: jedna koja prikazuje vid i miris ; drugo, sluh, dodir i ukus. Ove dve slike su kupljene oktobra 1618. godine od Brojgela da budu poklonjene nadvojvodi Albertu guvernera Španske Holandije i njegovoj ženi Izabeli , kojima su bili privrženi Rubens i Brojgel, a koji su ukrasili svoj zamak Tervuren 1619 .
Vid i miris i ukus, sluh i dodir su verne replike dva dela koja su verovatno naručili Izabel Klara Eugenija i Albert od Austrije, koji su vladali južnom Holandijom, da bi bila poslata u Madrid. Originale, izgubljene u požaru u palati Kudenberg u Briselu 1731. godine, radilo je dvanaest vodećih flamanskih slikara tog perioda . Svaki umetnik je slikao različite delove dela prema svojoj specijalnosti. Slike koje se sada nalaze u Museo Nacional del Prado dokumentovane su u Madridu u inventaru palate Alkazar iz 1636. godine poslatih iz Antverpena
Alegorija vida i mirisa , v. 1618.
U Vidu i mirisu, slike u pozadini uključuju isceljenje slepih, koje predstavljaju duhovni vid, za razliku od fizičkog vida, predstavljenog lupom. Teleskop u prvom planu i hodnik u zadnjem delu, obrubljen umetničkim delima, koji vode do otvorenih vrata u prirodu i osvetljen odozgo snopovima sunčeve svetlosti, takođe se odnose na aspekte ovog čula. Ženska figura koja oličava pogled gleda svoj odraz u ogledalu koje joj drži kupidon, dok druga ženska figura, koja predstavlja miris, prima buket cveća od drugog kupidona. Pas predstavlja oštar njuh, a cibetka smrad.
Alegorija sluha, dodira i ukusa , c. 1618.
U Ukusu, sluhu i dodiru, centralna scena je obrok; svira lutenista i deca pevaju, oličavajući sluh, dok jedna mlada žena mazi nervu u naručju, predstavljajući dodir, a druga se sprema da jede ostrige koje predstavljaju ukus. Detalji kao što su klavikord i drugi muzički instrumenti sa leve strane odnose se na sluh, a majmun vuče za kosu Kupidona, oblik dodira. U prostoriji i hodniku koji se vide na zadnjoj desnoj strani prikazane su slike koje su takođe povezane sa tri čula: Blagovesti i Minervina poseta Parnasu (sluh), Zubar (dodir), i Kazna bogatog Epulona i Venčanje u Kani ( ukus)
U čulima sluha, dodira i ukusa nalazi se kakadu sa sumpornim grbom, koji je poreklom iz Australije, u blizini žene u crvenoj haljini. Istoričari su se pitali kako je kakadu koji je prikazao Brueghel mogao da stigne u Holandiju do ovog trenutka, s obzirom da slika prethodi najranijim evropskim slikama divljih životinja poreklom iz Australije 80 godina. Jedna teorija je da se Vilem Janszoon vratio sa svog prvog putovanja u Australiju sa pticom u Holandiju preko Indonezije 1611. Isti kakadu se pojavljuje i na ranijem platnu, Hearing, od strane Brigela i Petera Paula Rubensa.
„Čula sluha, dodira i ukusa“ je izuzetno umetničko delo poznato po slojevitoj tehnici slikanja, uravnoteženoj kompoziciji, živopisnoj paleti boja i fascinantnoj priči.
Štaviše, simboli i alegorije koje je Brigel uključio u delo čine ga još zanimljivijim i sadržajnijim.
Iako predstavljanje pet čula u maskama ženskih likova datira još iz 16. veka , upravo je Brigel bio prvi koji je ovu temu uzeo kao izgovor za postavljanje gomile umetničkih dela, muzičkih instrumenata, naučnih alata. i vojne opreme, u pratnji cveća zemlje i proizvoda lova i ribolova . Ovakav način tretiranja ove teme biće široko korišćen u flamanskom slikarstvu
Brojgel je, kao i Rubens, u to vreme radio u Antverpenu na dvoru Alberta VII, nadvojvode Austrije, i njegove supruge Izabele, guvernera Španske Holandije.
Rubens postavlja svoje ženske alegorije, uvek praćene putom ( vidom , sluhom , mirisom , dodirom ) ili satirom ( ukus ), u raskošnim prinčevskim postavkama koje je kreirao Brojgel i koje podsećaju, na bogatstvo i sjaj dvora nadvojvoda Alberta i Izabele , guvernera Španske Holandije dvora kojem su bili privrženi Rubens i Brojgel
Tokom istog perioda u kome je Brojgel radio na seriji pet čula sa Rubensom, završio je važnu porudžbinu u Antverpenu na istu temu, predstavljenu u dve slike: jedna koja prikazuje vid i miris ; drugo, sluh, dodir i ukus. Ove dve slike su kupljene oktobra 1618. godine od Brojgela da budu poklonjene nadvojvodi Albertu guvernera Španske Holandije i njegovoj ženi Izabeli , kojima su bili privrženi Rubens i Brojgel, a koji su ukrasili svoj zamak Tervuren 1619 .
Vid i miris i ukus, sluh i dodir su verne replike dva dela koja su verovatno naručili Izabel Klara Eugenija i Albert od Austrije, koji su vladali južnom Holandijom, da bi bila poslata u Madrid. Originale, izgubljene u požaru u palati Kudenberg u Briselu 1731. godine, radilo je dvanaest vodećih flamanskih slikara tog perioda . Svaki umetnik je slikao različite delove dela prema svojoj specijalnosti. Slike koje se sada nalaze u Museo Nacional del Prado dokumentovane su u Madridu u inventaru palate Alkazar iz 1636. godine poslatih iz Antverpena
Alegorija vida i mirisa , v. 1618.
U Vidu i mirisu, slike u pozadini uključuju isceljenje slepih, koje predstavljaju duhovni vid, za razliku od fizičkog vida, predstavljenog lupom. Teleskop u prvom planu i hodnik u zadnjem delu, obrubljen umetničkim delima, koji vode do otvorenih vrata u prirodu i osvetljen odozgo snopovima sunčeve svetlosti, takođe se odnose na aspekte ovog čula. Ženska figura koja oličava pogled gleda svoj odraz u ogledalu koje joj drži kupidon, dok druga ženska figura, koja predstavlja miris, prima buket cveća od drugog kupidona. Pas predstavlja oštar njuh, a cibetka smrad.
Alegorija sluha, dodira i ukusa , c. 1618.
U Ukusu, sluhu i dodiru, centralna scena je obrok; svira lutenista i deca pevaju, oličavajući sluh, dok jedna mlada žena mazi nervu u naručju, predstavljajući dodir, a druga se sprema da jede ostrige koje predstavljaju ukus. Detalji kao što su klavikord i drugi muzički instrumenti sa leve strane odnose se na sluh, a majmun vuče za kosu Kupidona, oblik dodira. U prostoriji i hodniku koji se vide na zadnjoj desnoj strani prikazane su slike koje su takođe povezane sa tri čula: Blagovesti i Minervina poseta Parnasu (sluh), Zubar (dodir), i Kazna bogatog Epulona i Venčanje u Kani ( ukus)
U čulima sluha, dodira i ukusa nalazi se kakadu sa sumpornim grbom, koji je poreklom iz Australije, u blizini žene u crvenoj haljini. Istoričari su se pitali kako je kakadu koji je prikazao Brueghel mogao da stigne u Holandiju do ovog trenutka, s obzirom da slika prethodi najranijim evropskim slikama divljih životinja poreklom iz Australije 80 godina. Jedna teorija je da se Vilem Janszoon vratio sa svog prvog putovanja u Australiju sa pticom u Holandiju preko Indonezije 1611. Isti kakadu se pojavljuje i na ranijem platnu, Hearing, od strane Brigela i Petera Paula Rubensa.
„Čula sluha, dodira i ukusa“ je izuzetno umetničko delo poznato po slojevitoj tehnici slikanja, uravnoteženoj kompoziciji, živopisnoj paleti boja i fascinantnoj priči.
Štaviše, simboli i alegorije koje je Brigel uključio u delo čine ga još zanimljivijim i sadržajnijim.
