Brat i Mrznja!

[Razbaruseno pile]

Kao sto je neko vec pre rekao mnogo toga je i porodica krica, slazem se ...mozda ne "kriva" ali uticaj je tu...Mi, moj brat i ja, smo izrasli u jako besne ljude...nasi roditelji su takvi..ja se trudim da to promenim sto vise mogu..jer ne zelim da jednog dana kada budem imala decu da ih vidim kako rastu u besne ljude[/QUOTE]

Kad imamo decu u vecini slucajeva se trudimo da izbegnemo greshke nashih roditelja i budemo za nijansu drugaciji ili bolji.
Cuvaj tu ljubav koju gajish prema bratu, a u sebi preseci.Niko nije vredan tvojih zivaca, zivi zivot dalje i ne dozvoli da te bilo ko gazi.
On ima svoj zivot, svoja pravila,svoj ego,svoj kukavicluk i ko zna shta josh.
Budi iznad toga i drugacija.

 

[no imagination]

Mozda se neke stvari i ne daju popraviti,zasto bi lupala glavu ako ne moras. Nije to nikakva sramota ako se ne slazes sa bratom, niste jedini takav slucaj, a ima i gorih. Nemoj da ga pritiskas i gusis, samo se osecas jos gore kad vidis da tvij trud bude uzaludan. Bitno je da si pokusala, dala sve od sebe...mozda je vreme da dignes ruke...

 

[nikikaoja]

ja nemam ni brata ni sestru i jako mi ježao što nemam sa kim da podelim ni lepo ni ružno.Zato ne mogu da poverujem da ove dve reči mogu da idu zajedno BRAT I MRŽNJA.Mislim da ne mogu da se mrze brat i sestra, možda postoji doza zavisti i ljubomore /naročito kada se ožene i udaju/ ali mržnja sigurno NE

 

[hator]

Znas kako...

Sestra i ja smo se mnooogo svadjale kad smo bile mladje. Tesko je o tome govoriti a biti objektivan, mada iz mog ugla, cinilo se da je u pitanju starosna razlika i dugogodisnje nipodastavanje moje individue, 5 godina mladje od sestre koja je, je l', sve vise i bolje znala od mene. Kao sto kaze Hellen, moze to biti roditeljska greska, a cini mi se da nije iskljuceno da i mnogi drugi faktori mogu uticati na to. Potpuno razliciti karakteri, na razlicite nacine krojeni i opet ispoljavani na razlicite nacine. Cini mi se da mi je svaka drugarica bila bliza od sestre. Medjutim, bez obzira na licno iskustvo, smatram da je to vise-manje normalna i uobicajena pojava, i da prestaje kad tad. Evo, danas, kada ja imam 23 a ona 28, volimo se i postujemo najvise na svetu. A kada su svadje prestale? Prosto nije postojao odredjeni momenat. A ko je bivao kriv? Pa, recimo da smo obe nosile krivicu jer smo bile klinke, i prioriteti su bili razliciti. Vreme ucini da sve to ipak dodje na svoje...

 

[nikikaoja]

Znas kako...

Vreme ucini da sve to ipak dodje na svoje...

Ovo si lepo rekla

 

[boogie wogie]

Ljubav je i stvar izbora, a braću, sestre, roditelje itd, nismo mi birali..

 

[Luciferko]

Za takve stvari su iskljucivo i iskljucivo roditelji krivi i niko drugi. Takvu situaciju obicno imate u situacijama kadase roditelji ne slazu bas najbolj. A jedno dete je vise na jednog dal po izgledu dal po naravi a drugo na drugog. Onda dominantniji roditelj pocne da vuce sebi i stiti ono dete koje vise lici na njega, dakle ono moze da radi sta hoce, moze da ponizava, moze da isamara, moze da drzi predavanja onom drugom bez obzira na godine. Ono drugo ima da cuti i pogne glavu. Inace ce ga dominantniji roditelj izbaciti iz kuce ili kazniti na neki nacin.

Na dalje tahmicenja medju decom. Koja se organizuju pred prijateljima , "ajde sada da vidimo ko od vas dvojice moze da....." posle cega se gubitnik ismeva, ponizava na najgore nacine, naziva pogrdnim imenima lepe mu se etikete.

 

[It's a bravery to...]

a tuzno je to....ja jos uvek mislim da ako smo brat i sestra mora da se volimo i jedno drugo podrzavamo....kada zivis u takvom uverenju s bratom koji je tu samo kada njemu nesto treba....tuzno je

 

[Alisa u zemlji čuda]

Da li neko od vas ima problem s bratom/sestrom....da li osecate da vas izbegavaju, da su ljubomorni na vase uspehe, pa cak i da vas mrze...da vas ne postuju a da ocekuju da vi njih postujete.
Da li se pitate gde je krenulu sve naopako....i da li ste bas vi krivi

Moj brat i ja smo se nekako udaljili. On je dosta zatvoren i tako je uvek bilo. Ali dok smo živeli oboje kod roditelja, bio mi je stalno na oku, pa smo više pričali, znala sam čim ga pogledam da li ga nešto muči i mnogo više smo razgovarali.
Sada se viđamo jednom nedeljeno na ručku kod roditelja i da nema toga bojim se da se ne bi uopšte viđali. Postoji inicijativa samo sa moje strane, on je potpuno nezainteresovan.
Mene to jako boli. Ignorisanje mi je još gore. Mada nisam sigurna da li je to u pitanju ili jednostavno ta njegova zatvorenost. I više nema teorije da mi se otvori jer se viđamo retko, u punoj kući, na samo sat-dva vremena.
Gubim ga i to me strašno boli...

 

[Ciciban]

Jednostavno ne zelim ni da pomislim

strasno me nervira ponekad i cesto ga izgrdim jer zna da pogresi , ali kad je on sam u pitanju ( na njegovu stetu) , medjutim , da ga mrzim ???? NECU NIKAD .

 

[Carol]

Koja glupost.Kako brat ili sestra moze biti ljubomoran/na na tebe??Naravno,da se ponekad svadjam sa svojim bratom i da me iznervira kao retko ko ali mrznja??Ma daj.....

 

[Millie80]

Te dve reči- Brat i Mržnja- mi nikako ne idu zajedno.

Isto sam ovo pomislila.

Imam starijeg brata, i sve dok ne budem imala svoju (novu) porodicu, tj. muža i djecu,
brat mi je uvijek na prvom mjestu...on, pa roditelji...
uvijek smo se slagali dobro, nije mnogo stariji od mene, pa su ljudi nekad mislili i da smo blizanci...oooo, kako sam plakala i tugovala kad je on krenuo u školu, a ja još nisam mogla...
zajedno se igrali kao djeca (bilo je tu nekad i modrica i suza, nije da nije ), zajedno počeli izlaziti kao tinejdžeri...
nikad nisam brinula o ograničenjima izlazaka i povratku kući iz grada kad je on tu...imamo dosta zajedničkog društva, i meni je tako super...
znam dosta ljudi koji sa braćom ili sestrama ne da nisu bliski, nego se ne podnose...
i uvijek se nekako rastužim kad to vidim, vjerovatno baš zbog toga što znam koliko meni moj brat znači...
smatram ga i najboljim prijateljem, i podrškom u ne znam ti kako teškim situacijama...
nervira me bezbroj nekih sitnica kod njega, i on to zna, kao što i ja tačno znam šta njemu smeta kod mene...
ali, to uopšte ne mijenja činjenicu da ga volim do neba i nazad, i da sam srećna i ponosna što mi je baš on brat...

 

[причалица]

Има она наша народна:

- Ко ти је ископао око?
- Брат!
- Значи, зато је тако дубоко!


(Ја мислим да је то на првом месту грешка родитеља...)

uvek ubodeš kako treba.
imam problem, ali tek sad, kad smo odrasli...kad smo bili klinci, sve do završetka studija -sve je bilo ok.
kako formirasmo porodice...strava. mislim, ja uvek, kao starija, krenem priču tj. zaboravim šta je bilo, ali ne vredi...neće čovek.

 

[gost 159591]

Mislim da nikada nije proslo vise od sedam dana ( osim letovanja i putovanja) a da se nisam videla sa bratom. Mislim da nikada nije prosao ni jedan dan da se nismo culi. Doduse stanujemo blizu, bliska sam i sa njegovom zenom jos odavno pre njihovog vencanja pa mozda to vezuje vise nego obicno.
Ipak daleko od toga da sam posebno vezana za njega, da mi je nesto jako bitno njegovo misljenje, da ga opravdavam u svakoj situaciji.Normalan odnos imamo.
Moja deca su vezana jedno za drugo vise nego mi se svidja. nadam se da ce te veze popustiti kako odrastaju.

 

[причалица]

Mislim da nikada nije proslo vise od sedam dana ( osim letovanja i putovanja) a da se nisam videla sa bratom. Mislim da nikada nije prosao ni jedan dan da se nismo culi. Doduse stanujemo blizu, bliska sam i sa njegovom zenom jos odavno pre njihovog vencanja pa mozda to vezuje vise nego obicno.
Ipak daleko od toga da sam posebno vezana za njega, da mi je nesto jako bitno njegovo misljenje, da ga opravdavam u svakoj situaciji.Normalan odnos imamo.
Moja deca su vezana jedno za drugo vise nego mi se svidja. nadam se da ce te veze popustiti kako odrastaju.

i mi smo bili jako vezani. moja malenkost je još uvek vezana za njega i važno mi je u vezi nekih stvari šta će da kaže...ipak, životne situacije su dovele do toga da se on udaljio, da su mu važnije neke druge osobe nego ja i moja porodica.
pokušavam to da prihvatim, jer ne mogu ništa da promenim.

 

[gost 159591]

i mi smo bili jako vezani. moja malenkost je još uvek vezana za njega i važno mi je u vezi nekih stvari šta će da kaže...ipak, životne situacije su dovele do toga da se on udaljio, da su mu važnije neke druge osobe nego ja i moja porodica.
pokušavam to da prihvatim, jer ne mogu ništa da promenim.

Iskreno mi je zao da je tako, ali... To sto se on odaljio od tebe i neke ljude smatra vaznijim vratice mu se kao bumerang kad bude gledao sutra i svoju decu kako su daleki i kako se vezuju za neke njemu strane ljude. Primerom se deca vaspitavaju, ne recima.
Za tebe neka samo bude vazno da je tvoja savest mirna a on ce shvatiti kad tad kako je glupo iz bilo kog razloga izgubiti nekog ko te iskreno voli, jer takvi su retki za svakoga pa i za njega.
Koliko samo zivot obogati ljubav sestre, brata, njihove dece. Kako moze ne biti toga svestan?

 

[Ganci]

ljubomora je prvi korak ka ne prichanju izmedju rodbine...

 

[Ванда]

,,Да је добро имати брата, и Бог би га имао''

Не слажем се са овом реченицом, а ја имам сестру.
И то је нешто најлепше што су ми родитељи поклонили!

Васпитали су нас тако да будемо упућене једна на другу, а ми смо наш однос градиле даље саме.

Волела бих да се моји синови кад одрасту тако слажу, а мислим да хоће.

 

[причалица]

Iskreno mi je zao da je tako, ali... To sto se on odaljio od tebe i neke ljude smatra vaznijim vratice mu se kao bumerang kad bude gledao sutra i svoju decu kako su daleki i kako se vezuju za neke njemu strane ljude. Primerom se deca vaspitavaju, ne recima.
Za tebe neka samo bude vazno da je tvoja savest mirna a on ce shvatiti kad tad kako je glupo iz bilo kog razloga izgubiti nekog ko te iskreno voli, jer takvi su retki za svakoga pa i za njega.
Koliko samo zivot obogati ljubav sestre, brata, njihove dece. Kako moze ne biti toga svestan?

pa eto...rekla sam mu da će mu biti žao jednog dana, ali on je odgovorio ''videćemo''.
uredno mu se javljam da čestitam božiće, rođendane i tako to...ali, za uzvrat je samo - ništa. savetovala sam se objektivnim ljudima i rekli su da se ne brinem, da je to njegova stvar...i ja se tako i ponašam.
šta drugo mogu?

 

[Milos Bojanic]

Smrt roditelja pokazuje kakvi su zaista odnosi medju bracom i sestrama. Gledam oko sebe i vidim da tek tada stvari koje se krckaju decenijama izlaze na videlo... Do tada samo pretpostavljamo, a onda se sve (nazalost uglavnom lose) pokaze.

 

[причалица]

pa, jeste...to može da bude samo kap u prepunoj čaši...ali, ovde kod nas škripi odavno.

 

[It's a bravery to...]

Moj brat i ja smo se nekako udaljili. On je dosta zatvoren i tako je uvek bilo. Ali dok smo živeli oboje kod roditelja, bio mi je stalno na oku, pa smo više pričali, znala sam čim ga pogledam da li ga nešto muči i mnogo više smo razgovarali.
Sada se viđamo jednom nedeljeno na ručku kod roditelja i da nema toga bojim se da se ne bi uopšte viđali. Postoji inicijativa samo sa moje strane, on je potpuno nezainteresovan.
Mene to jako boli. Ignorisanje mi je još gore. Mada nisam sigurna da li je to u pitanju ili jednostavno ta njegova zatvorenost. I više nema teorije da mi se otvori jer se viđamo retko, u punoj kući, na samo sat-dva vremena.
Gubim ga i to me strašno boli...

potpuno ista situacija...samo sto se ja jos i previse trudim, tako da kada me on ignorise, ili je ne zainteresovan to me jos vise boli....

 

[gost 149754]

ja i moj brat smo bili vrlo bliski dok smo bili deca
ali vreme i udaljenost je učinila svoje
posećuje me i ja odlazim kod roditelja, al on često nije kod kuće....
tako da ....:

 

[причалица]

brat i ja smo oduvek bili samostalni, tj. nismo, od kad smo se pozapošljavali, živeli sa roditeljima. kažem, sve je nekako i išlo dok se nije oženio. onda je nekako okrenuo ćurak naopako...kako god.

 

[crna ovčica]

Brata obozavam i retko kad se svadjamo a sestra toliko sekira mamu da slobodno mogu da kazem da njega volim vise...tuzno i jedva priznajem ali istina...