- Poruka
- 334.460
Razgovara se glasno. Nekad se i pretera, pa cela kafana sazna određeno mišljenje. Desi se i svađa, ali ništa strašno, nekako se problem reši i stanje se vrati u normalu.
Ispred vrata, otvorene, teške drvene šalukatre kažu da je otvoreno. Nekada je i otvoreno ali unutra ne bude konobar, jer tog dana radi gazda koji je trknuo po piće. Ako su pritvorene, neko čisti, ali za stalne goste je otvoreno, a puno je stalnih.
Kad je vreme za baštu, i stalni pomognu da se postave stolovi i stolice i otvore dva velika suncobrana. Divota je u maloj ulici u centru grada, bez saobraćaja, a pored reke sedeti ujutru i slušati otključavanje radnji. Zatvaranje je fiksno ako je konobarica, jer i ona žena mora nekad da ode kući. Ako je gazdin sin, fiksno je jedino ako momak zaželi da sa drugarima ode u kafanu. Ako je gazda, zavisi da li je raspoložen, umoran ili nadrndan. Desi se, kad gosti zaglave, da ode a ovi moraju da sačekaju jutarnju smenu. Kod naplaćivanja nikad nema problema, sem kad je gazda. Kad su u pitanju „stalni“, mrzi ga da računa, pa moraju oni. Težak je i na kuvanju kafe, ali odradi.
Svi stalni se zabrinu kad iz daljine vide metalnu šipku, horizontalno postavljenu i katanac. To je jednako stresno kao kad neko sedne i kaže da neće da pije. U redu je da ima problem ali ovo kod svih izazove ozbiljnu zabrinutost. Dnevno se rešavaju pojedinačne, poluglobalne i globalne situacije. Uvek ima nešto novo, a rešivo. Nekad se niko i ne seća šta je to bilo novo i šta je rešeno. A i nije bitno. Ipak se sve reši kako se reši, a i mnogi su bili u pravu kako treba da se reši, bez obzira što je bilo sijaset rešenja, pa aj’ ti znaj ko je šta predložio kao rešenje.
Odmah sa desne strane od ulaza uzduž prostostorije je šank, drveni, dugačak taman da trojica mogu da stoje, a da se ne guraju. Od gore je izguljen od laktova stalnih. Kao da je zabranjeno sesti, oni su u večitoj priči sa konobaramom ili konobaricom. Na policama, kao i trajnost čaja, traju i retki primerci čaša. Stolovi i stolice su drveni, stoljnjaci karirani.
Okrugli sto sa šest stolica i još četiri četvrtasta sa četiri stolice su centralni deo. Okrugli sto je za stalne gde se igraju karte. Tablić, anjc, preferans ili remi. Sto u ćošku je za šah.
Stalnima se svakako pridruže i novi, jer i oni možda postanu stalni, a možda i ne. Preko sto pedeset godina kafana je svedok boravka mnogih generacija. Menjale su se i države i vlasnici ali je ona nekako ostajala ista.
Razgovara se glasno. Nekad se i pretera, pa cela kafana sazna određeno mišljenje. Desi se i svađa, ali ništa strašno, nekako se problem reši i stanje se vrati u normalu.
Za okruglim stolom traje partija. Odelo i staž stalnog su pojedinačno stariji od igrača preko puta. Ostala dvojica, sredovečni ljudi. Onaj mladi ne prestaje da priča. U nekom trenutku reče matorom da svakako neće vratiti pare koje mu je ovaj pozajmio. Uz blesavi kez ponovi to još nekoliko puta. Matori reče, lenjo i onako usput, da mu u tom slučaju više nikad neće pozajmiti. Ovom mladom se svideo sopstveni glas i nastavi da laprda koješta i da zeza i provocira matorog. Kao odgovor je nekoliko puta dobio: “ Ajde vuci kartu i budi miran.“ Uđe u kafanu jedan od stalnih, sede kod njih, naruči turu kao što je i red kad kibicuješ. Momče iskapi vinjak i nastavi pojačavajući tempo, a i psovke. Posle nekog vremena mu novopridošli reče da prestane, a ovaj se zavali u stolicu i zaustavi da i njemu nešto pametno kaže. Kad mu kibicer desnicom zavrnu šamarčinu iza uva, ovaj direktno pade pod sto. Matori se sagnu, podiže stoljnjak i reče: „Ta jesam ti rek’o da budeš miran.“
Ispred vrata, otvorene, teške drvene šalukatre kažu da je otvoreno. Nekada je i otvoreno ali unutra ne bude konobar, jer tog dana radi gazda koji je trknuo po piće. Ako su pritvorene, neko čisti, ali za stalne goste je otvoreno, a puno je stalnih.
Kad je vreme za baštu, i stalni pomognu da se postave stolovi i stolice i otvore dva velika suncobrana. Divota je u maloj ulici u centru grada, bez saobraćaja, a pored reke sedeti ujutru i slušati otključavanje radnji. Zatvaranje je fiksno ako je konobarica, jer i ona žena mora nekad da ode kući. Ako je gazdin sin, fiksno je jedino ako momak zaželi da sa drugarima ode u kafanu. Ako je gazda, zavisi da li je raspoložen, umoran ili nadrndan. Desi se, kad gosti zaglave, da ode a ovi moraju da sačekaju jutarnju smenu. Kod naplaćivanja nikad nema problema, sem kad je gazda. Kad su u pitanju „stalni“, mrzi ga da računa, pa moraju oni. Težak je i na kuvanju kafe, ali odradi.
Svi stalni se zabrinu kad iz daljine vide metalnu šipku, horizontalno postavljenu i katanac. To je jednako stresno kao kad neko sedne i kaže da neće da pije. U redu je da ima problem ali ovo kod svih izazove ozbiljnu zabrinutost. Dnevno se rešavaju pojedinačne, poluglobalne i globalne situacije. Uvek ima nešto novo, a rešivo. Nekad se niko i ne seća šta je to bilo novo i šta je rešeno. A i nije bitno. Ipak se sve reši kako se reši, a i mnogi su bili u pravu kako treba da se reši, bez obzira što je bilo sijaset rešenja, pa aj’ ti znaj ko je šta predložio kao rešenje.
Odmah sa desne strane od ulaza uzduž prostostorije je šank, drveni, dugačak taman da trojica mogu da stoje, a da se ne guraju. Od gore je izguljen od laktova stalnih. Kao da je zabranjeno sesti, oni su u večitoj priči sa konobaramom ili konobaricom. Na policama, kao i trajnost čaja, traju i retki primerci čaša. Stolovi i stolice su drveni, stoljnjaci karirani.
Okrugli sto sa šest stolica i još četiri četvrtasta sa četiri stolice su centralni deo. Okrugli sto je za stalne gde se igraju karte. Tablić, anjc, preferans ili remi. Sto u ćošku je za šah.
Stalnima se svakako pridruže i novi, jer i oni možda postanu stalni, a možda i ne. Preko sto pedeset godina kafana je svedok boravka mnogih generacija. Menjale su se i države i vlasnici ali je ona nekako ostajala ista.
Razgovara se glasno. Nekad se i pretera, pa cela kafana sazna određeno mišljenje. Desi se i svađa, ali ništa strašno, nekako se problem reši i stanje se vrati u normalu.
Za okruglim stolom traje partija. Odelo i staž stalnog su pojedinačno stariji od igrača preko puta. Ostala dvojica, sredovečni ljudi. Onaj mladi ne prestaje da priča. U nekom trenutku reče matorom da svakako neće vratiti pare koje mu je ovaj pozajmio. Uz blesavi kez ponovi to još nekoliko puta. Matori reče, lenjo i onako usput, da mu u tom slučaju više nikad neće pozajmiti. Ovom mladom se svideo sopstveni glas i nastavi da laprda koješta i da zeza i provocira matorog. Kao odgovor je nekoliko puta dobio: “ Ajde vuci kartu i budi miran.“ Uđe u kafanu jedan od stalnih, sede kod njih, naruči turu kao što je i red kad kibicuješ. Momče iskapi vinjak i nastavi pojačavajući tempo, a i psovke. Posle nekog vremena mu novopridošli reče da prestane, a ovaj se zavali u stolicu i zaustavi da i njemu nešto pametno kaže. Kad mu kibicer desnicom zavrnu šamarčinu iza uva, ovaj direktno pade pod sto. Matori se sagnu, podiže stoljnjak i reče: „Ta jesam ti rek’o da budeš miran.“
