Biti svoj

[Отварач мозга...опет]

Добро је бити свој.

 

[Nina]

Добро је бити свој.

s vremena na vreme i slatko neciji..cisto da ne dosadi biti samo svoj

 

[Steinadler]

Čovek sa totalnom amnezijom je svestan.

Da li imaš veći prigovor savesti da šutneš astal ili čoveka sa totalnom amnezijom?
Rasklopiš astal i baciš ga na deponiju. Jel bi mogao to da uradiš i sa čovekom
koji se ne seća svoje ličnosti?

Svest i ličnost nisu isto. Svest je preteča svega što postoji. Kada si se rodio imao
si svesnost, ali ne i ličnost.

Iz nekog razloga sam mislio na stanje kome, bez svijesti. U tom slučaju amnezije, dolazi do prekida sa podsviješću, te je onda čovjek u tom trenutku na nivou neke životinje, ili bakterije, što se ličnosti tiče. Ali taj prekid se može, ali ne mora, uspostaviti na osnovu biohemijskih procesa, tako da računamo izmedju ostalog da opet može povratiti svoja sjećanja, stavove.
Prigovor savjesti je takodje subjektivna i relativna stvar, isto tako odgovor zavisi od tvojih moralnih uvjerenja i stavova.
Nekom će biti lakše da rastavi čovjeka i da ga baci na deponiju npr. članovi meksičkog kartela će pre da raskomadaju čovjeka nego sto, i to dok je svjestan i živ, i to je realnost. Greška je ovde jer ti postavljaš pitanje kroz prizmu morala koji je u tebi i u većini ljudi instaliran, nazovimo ih "normalnim" ljudima koji taj moral dijele medjusobno, odnosno stavove. Takodje postoje ljudi, koji žele iz nekog razloga ubiti drugog, počiniti zločin, serijske ubice npr. i to ih ispunjava iz nekog razloga, kao što lovci danas više iz zabave iz hobija ubijaju životinje, ne kao pre iz potrebe, tako postoje i ljudi koji to rade drugima, takodje neki ljudi plaćeni za to, u nekima to čuči dok se ne desi rat pa kada se nadju u situaciji da to mogu učiniti oni to čine, ratni zločin npr. itd.
Švabe su onomad pravili sapune od ljudi, bacali u peći i sl. a stolovi su im služili da ručaju, za rad itd. dakle više su imali savjesti i poštovaja za stolove, jer je moral toliko relativna kategorija da ljudima neki predmeti mogu biti svetinja, mnogo vredniji od ljudi.
Preko svijesti i upijanjem informacija, formiramo stavove koje skladištimo u podsvijesti postajemo ličnosti, odnosno imamo ono čime se nazivamo "svojima", svoje stavove i to je ono o čemu govorimo vezano za temu.

 

[Steinadler]

Добро је бити свој.

Zašto?

 

[Steinadler]

s vremena na vreme i slatko neciji..cisto da ne dosadi biti samo svoj

Nina pomjera granice! :]

 

[Отварач мозга...опет]

Zašto?

Зато...што је многима...само то...сопствени интелект и логика расуђивања...преостало
Сви се лепо осећају крај храбре и одважне особе...
Ја то..."бити свој" ...видим као неко мало брдашце,узвишење...
где се повремено уздигнеш да боље...попут шахисте...сагледаш ситуацију и себе у њој...

 

[Jasna]

Iz nekog razloga sam mislio na stanje kome, bez svijesti. U tom slučaju amnezije, dolazi do prekida sa podsviješću, te je onda čovjek u tom trenutku na nivou neke životinje, ili bakterije, što se ličnosti tiče. Ali taj prekid se može, ali ne mora, uspostaviti na osnovu biohemijskih procesa, tako da računamo izmedju ostalog da opet može povratiti svoja sjećanja, stavove.
Prigovor savjesti je takodje subjektivna i relativna stvar, isto tako odgovor zavisi od tvojih moralnih uvjerenja i stavova.
Nekom će biti lakše da rastavi čovjeka i da ga baci na deponiju npr. članovi meksičkog kartela će pre da raskomadaju čovjeka nego sto, i to dok je svjestan i živ, i to je realnost. Greška je ovde jer ti postavljaš pitanje kroz prizmu morala koji je u tebi i u većini ljudi instaliran, nazovimo ih "normalnim" ljudima koji taj moral dijele medjusobno, odnosno stavove. Takodje postoje ljudi, koji žele iz nekog razloga ubiti drugog, počiniti zločin, serijske ubice npr. i to ih ispunjava iz nekog razloga, kao što lovci danas više iz zabave iz hobija ubijaju životinje, ne kao pre iz potrebe, tako postoje i ljudi koji to rade drugima, takodje neki ljudi plaćeni za to, u nekima to čuči dok se ne desi rat pa kada se nadju u situaciji da to mogu učiniti oni to čine, ratni zločin npr. itd.
Švabe su onomad pravili sapune od ljudi, bacali u peći i sl. a stolovi su im služili da ručaju, za rad itd. dakle više su imali savjesti i poštovaja za stolove, jer je moral toliko relativna kategorija da ljudima neki predmeti mogu biti svetinja, mnogo vredniji od ljudi.
Preko svijesti i upijanjem informacija, formiramo stavove koje skladištimo u podsvijesti postajemo ličnosti, odnosno imamo ono čime se nazivamo "svojima", svoje stavove i to je ono o čemu govorimo vezano za temu.

Ja sam pitala tebe, a ne neke tamo koji su ovakvi ili onakvi. Osim ako ti nisi psihopata
i serijski ubica.

Čuj koma i amnezija baš liče.. kao i astali i životinje..

 

[Steinadler]

Зато...што је многима...само то...сопствени интелект и логика расуђивања...преостало
Сви се лепо осећају крај храбре и одважне особе...
Ја то..."бити свој" ...видим као неко мало брдашце,узвишење...
где се повремено уздигнеш да боље...попут шахисте...сагледаш ситуацију и себе у њој...

Da se mi razumijemo ovde svi.
Smisao ove teme "biti svoj", je kritički osvrt na sam termin, i definisanje istog, jer mnogi vi smatrate i uzimate taj termin samo za dobro, stavljate ga u okvir odredjenog morala i time ga ograničavate, dublje ne razmišljanjući, isključujete zlo, koje se može uklopiti 1/1 u ove termine! Jasne odgovore takodje imaš na prethodnim stranicama.
Za primjer je uzet citat od Emersona i od Vajlda. Tvoj citat "dobro je biti svoj", je takodje neodredjen što se tiče morala. Jer to može biti i dobro i zlo, ali ga ti tumačiš iz nekog razloga samo kao dobro.

 

[Steinadler]

Ja sam pitala tebe, a ne neke tamo koji su ovakvi ili onakvi. Osim ako ti nisi psihopata
i serijski ubica.

Čuj koma i amnezija baš liče.. kao i astali i životinje..

Ako ćemo tumačiti temu po ličnim, subjektivnim odgovorima na odredjeno nešto, npr. šta bih ja uradio u nekoj situaciji, ili šta sam ja u smislu "svoj", možemo samo ograničiti temu na otkrivanje ličnosti onog drugog, zato se moramo uzdići i gledati stvar objektivno, i iz druhih perspektiva i uglova uključujući računjući druge subjekte.
Mi ovde koristimo nešto što se zove metafora i personifikacija, uči se u osnovnoj školi, pa izguglaj ako ti je promaklo....

 

[Jasna]

Ako ćemo tumačiti temu po ličnim, subjektivnim odgovorima na odredjeno nešto, npr. šta bih ja uradio u nekoj situaciji, ili šta sam ja u smislu "svoj", možemo samo ograničiti temu na otkrivanje ličnosti onog drugog, zato se moramo uzdići i gledati stvar objektivno, i iz druhig perspektiva i uglova uključujući računjući druge subjekte.
Mi ovde koristimo nešto što se zove metafora i personifikacija, uči se u osnovnoj školi, pa izguglaj ako ti je promaklo....

Vidi, ja od smeha ne znam kako bih sa tobom razgovarala. Ono, pobedio si..

svako dobro..

 

[Steinadler]

Vidi, ja od smeha ne znam kako bih sa tobom razgovarala. Ono, pobedio si..

svako dobro..

Vidi, tu se razlikujemo, otkrila si sebe, ali to mi nije mnogo bitno jer je van teme, očigledno ti to gledaš i pristupaš kao da smo se mi ovde borili, vodili debatu, tvrdoglavo braneći svoje stavove, sa tvoje strane možda je tako, ali to nije moj nači učeśća ovde, pobjeda za mene je samo jedna, tj. ako dijalektikom, vodjenjem logičkog razgovora, dodjemo do istine jednog pojma, teme.
Ja ću da ti zahvalim ukoliko možeš svojom logikom da promijeniš moj pogrešan stav o nečemu ili oplemeniš temu istinom, svi mi imamo rupe i nismo savršeni, tako da svako iskreno krpljenje treba biti dobro došlo, a ne doživljeno kao napad, borba...
Nema ovde pobjednika na ličnom nivou, a tebi hvala na učeśću kako god.

 

[Lule]

Mislim da grešiš što smisao teme tražiš u definisanju fraze "biti svoj" a onda insistiranju na najširem mogućem značenju te definicije. To bi bila relativizacija i svaka fraza onda može da se obesmisli i zloupotrebi, pri čemu niti kriminalci dobijaju ideju u frazama, niti sa fraza u samom nastanku odnosila na njih. A drugo, to i nije toliko zanimljivo istraživati jer je svima jasno da je suludo pljačkati pod izgovorom "biti svoj". Predložila sam ti da umesto toga temu usmeriš na nekriminalni svet, to je interesantnije.

 

[Отварач мозга...опет]

Da se mi razumijemo ovde svi.
Smisao ove teme "biti svoj", je kritički osvrt na sam termin, i definisanje istog, jer mnogi vi smatrate i uzimate taj termin samo za dobro, stavljate ga u okvir odredjenog morala i time ga ograničavate, dublje ne razmišljanjući, isključujete zlo, koje se može uklopiti 1/1 u ove termine! Jasne odgovore takodje imaš na prethodnim stranicama.
Za primjer je uzet citat od Emersona i od Vajlda. Tvoj citat "dobro je biti svoj", je takodje neodredjen što se tiče morala. Jer to može biti i dobro i zlo, ali ga ti tumačiš iz nekog razloga samo kao dobro.

Не.Када пружам руку не кажем " Здраво,ја сам нормалан".
За ових пар хиљада година ,то смо превазишли.
Епитети.
Бити свој се увек користило,дал у мотивационом или покретачком...одважном смислу као нешто позитивно.
Не треба ми генеза нормалног да бих разумео питање.

 

[Steinadler]

Mislim da grešiš što smisao teme tražiš u definisanju fraze "biti svoj" a onda insistiranju na najširem mogućem značenju te definicije. To bi bila relativizacija i svaka fraza onda može da se obesmisli i zloupotrebi, pri čemu niti kriminalci dobijaju ideju u frazama, niti sa fraza u samom nastanku odnosila na njih. A drugo, to i nije toliko zanimljivo istraživati jer je svima jasno da je suludo pljačkati pod izgovorom "biti svoj". Predložila sam ti da umesto toga temu usmeriš na nekriminalni svet, to je interesantnije.

Lule, tema nije mnogo duboka, i ja ne insistiram na najširem značenju, već prosto na to što temu ograničavate moralom i dobrim, dakle tako prostu je još više sužavate i predstavljate ovde pogrešno, neistinito!
Bila je pre neka reklama "budi svoj, sledi svoje instinkte", i to je tačno, dakle, instinkte, instiknt odnosno nagon ka nekom ponašanju može biti i zlo.
Dakle, kriminalac itekako može biti svoj, objasni mi zašto ne može, ako sledi svoj instinkt?
Ovo je čista logika, i potrudite se da date odgovor iskren, bez uticaja ega koji vam ne dozvoljava da budete objektivni, te vam ne dozvoljava da ne budete u pravu, izgovor ne može biti nedostatak inteligencije jer ima je ovde svako u dovoljnoj mjeri barem toliko da shvati ovu logiku, pa čak i oni ispod prosječni.

 

[Lule]

Dakle, kriminalac itekako može biti svoj, objasni mi zašto ne može, ako sledi svoj instinkt?

Pa ja sam ti objasnila na neki način

A drugo, to i nije toliko zanimljivo istraživati jer je svima jasno da je suludo pljačkati pod izgovorom "biti svoj"

Mislim, nema potrebe za onakvom daljom prozivkom.

 

[Steinadler]

Не.Када пружам руку не кажем " Здраво,ја сам нормалан".
За ових пар хиљада година ,то смо превазишли.
Епитети.
Бити свој се увек користило,дал у мотивационом или покретачком...одважном смислу као нешто позитивно.
Не треба ми генеза нормалног да бих разумео питање.

Nije to prosti epitet, iliti ukrasni prilog, već pojam.
Nije u pitanju geneza normalnog, nego logičkog i objektivnog pristupa.
Nije se koristilo uvijek u pozitivnom smislu, to bi bilo slično kada bih ja rekao alat se koristio uvijek kao alat plemenito, ne, alat se koristio i kao oružje.
To što ti smatraš da je svrha alata, da se koristi samo kao alat i nešto pozitivno, to je tvoja zabluda, objektivno, on se koristi i za negativno, baš kao i ovaj termin o kojem govorimo.
Biti svoj, se koristi i u negativne svrhe, npr. silovatelj je svoj ako sledi svoj isntinkt za tim i to radi, takodje i kriminalac koji čini zlo na osnovu svog isntinkta je svoj, dokaži mi da nije?

 

[Steinadler]

Pa ja sam ti objasnila na neki način

Mislim, nema potrebe za onakvom daljom prozivkom.

Nije Lule, jer filozofija dovodi sve u pitanje, ima kriički pristup, tako isto možemo dovesti neke opšte citate u pitanje i razmatranje, iako ih masa ljudi prihvata zdravo za gotovo, površno, iako to u suštini nije tako.
Molim vas da shvatite da se mi ovde ne borimo, ne prozivamo, niti se ja sa nekim borim, što je Jasna nekako zaključila, ne, mi ovde razgovaramo o pojmu, iznosimo argumente ko šta ima, da dodjemo do krajnjeg logičkog zaključka, odnosno istine.
Naprotiv, zašto je suludo pljačkati pod izgovorom "biti svoj"?
Zar je onda osoba svoja, taj kriminalac, ako se uzdržava da to uradi po svom nagonu i instinktu?
Naprotiv, on tada nije svoj, jer se uzdržava, a od čega se uzdržava? Pa uzdržava se od onoga što on jeste, potiskuje to! Dakle njega će ohrabriti npr. reklama "budi svoj, sledi svoje instinkte", ili citati koje sam naveo u prvoj poruci.
Vi ne vidite opasnost tih poruka. Isto kao što ne vidite opasnost u alatu, jer po defaultu smatrate da je to alat, plemenito, a ne oružje.

 

[Отварач мозга...опет]

Разумем (сви) шта хоћеш да кажеш.
Али,постоје изреке које се вековима користе у неким,сличним ситуацијама као такве.
Ни не треба их извртати.
Замисли како би онда изгледао свет,када бих баш све морао да доводим у везу и у питање.
Толико

 

[Steinadler]

Разумем (сви) шта хоћеш да кажеш.
Али,постоје изреке које се вековима користе у неким,сличним ситуацијама као такве.
Ни не треба их извртати.
Замисли како би онда изгледао свет,када бих баш све морао да доводим у везу и у питање.
Толико

Mnogo je komplikovano dovoditi sve u pitanje, zato sam i naveo da je naš ljudski kapacitet ograničen znanjem, istinom, podacima... da smo mi Vavilonske kule koje se grade i ruše nesagradjene... možda je znanje, odnosno sveznanje po ideji Boga, ograničeno, ali je toliko opširno i komplikovano za nas odnosno beskonačno jer mi smo ograničeni.
Mi nismo savršeni i živimo sa tim, to i nije toliko strašno, samo ima jedna začkoljica tu, jer oni koji više znaju, čeśće u životu prolaze bolje od onih koji znaju manje, pa se tako medjusobno trkamo u ovoj igri zvanoj život, gde je znanje/spoznaja poželjna i treba težiti ka tome.
Filozofija se upravo bavi time, dovodjenjem nešto ili nečega u pitanje, tražeći istinu, da bi se znalo.

 

[Отварач мозга...опет]

Mnogo je komplikovano dovoditi sve u pitanje, zato sam i naveo da je naš ljudski kapacitet ograničen znanjem, istinom, podacima... da smo mi Vavilonske kule koje se grade i ruše nesagradjene... možda je znanje, odnosno sveznanje po ideji Boga, ograničeno, ali je toliko opširno i komplikovano za nas odnosno beskonačno jer mi smo ograničeni.
Mi nismo savršeni i živimo sa tim, to i nije toliko strašno, samo ima jedna začkoljica tu, jer oni koji više znaju, čeśće u životu prolaze bolje od onih koji znaju manje, pa se tako medjusobno trkamo u ovoj igri zvanoj život, gde je znanje/spoznaja poželjna i treba težiti ka tome.
Filozofija se upravo bavi time, dovodjenjem nešto ili nečega u pitanje, tražeći istinu, da bi se znalo.

Радо читам твоје теме,али си вечерас ,чини ми се мало љут .
Бити свој је лајт мотив нове генерације,желе промене,веће слободе,другачији свет...што је негде и нормално
Ти заправо желиш да укажеш на то да би настао прави хаос,анархија у пуном свом смислу...ако би смо сви успели да будемо своји и ту те савршено разумем(о).

 

[Lule]

Nije Lule, jer filozofija dovodi sve u pitanje, ima kriički pristup, tako isto možemo dovesti neke opšte citate u pitanje i razmatranje, iako ih masa ljudi prihvata zdravo za gotovo, površno, iako to u suštini nije tako.
Molim vas da shvatite da se mi ovde ne borimo, ne prozivamo, niti se ja sa nekim borim, što je Jasna nekako zaključila, ne, mi ovde razgovaramo o pojmu, iznosimo argumente ko šta ima, da dodjemo do krajnjeg logičkog zaključka, odnosno istine.
Naprotiv, zašto je suludo pljačkati pod izgovorom "biti svoj"?
Zar je onda osoba svoja, taj kriminalac, ako se uzdržava da to uradi po svom nagonu i instinktu?
Naprotiv, on tada nije svoj, jer se uzdržava, a od čega se uzdržava? Pa uzdržava se od onoga što on jeste, potiskuje to! Dakle njega će ohrabriti npr. reklama "budi svoj, sledi svoje instinkte", ili citati koje sam naveo u prvoj poruci.
Vi ne vidite opasnost tih poruka. Isto kao što ne vidite opasnost u alatu, jer po defaultu smatrate da je to alat, plemenito, a ne oružje.

Parola "biti svoj" nije nekakva filozofska teza, nego izreka koja u se u startu svog nastajanja nije odnosila na kriminalne postupke, već je bila uslovna. Zato se izreke i ne shvataju bukvalno i ne treba im pridavati širi smisao niti težinu.
Ali ako već insistiraš da proširiš definiciju, s čim se ja ne slažem, onda pljačkati i silovati nije suludo, šta drugo da ti kažem.

 

[Steinadler]

Parola "biti svoj" nije nekakva filozofska teza, nego izreka koja u se u startu svog nastajanja nije odnosila na kriminalne postupke, već je bila uslovna. Zato se izreke i ne shvataju bukvalno i ne treba im pridavati širi smisao niti težinu.
Ali ako već insistiraš da proširiš definiciju, s čim se ja ne slažem, onda pljačkati i silovati nije suludo, šta drugo da ti kažem.

Tako je i Bog stovrio čovjeka po naličju svom, pa je sve krenulo nizbrdo od tog stvaranja i naličja, od Adama i Eve, Kaina i Avelja do dan danas...
Vi je uslovljavate, kako ko, citati su nedefinisani...
Iz dosta uglova smo razmotrili temu, dosta je rečeno, ne bih da se vrtim u krug, nego kada uhvatim vremena možda ću dodati još par primjera kada gubimo sebe, tj. kada čovjek upadne u dilemu da li ostati svoj ili ne. Možete se i vi potruditi pa dati poneki primjer.

 

[Steinadler]

Kolac ili ostati svoj?
Zatim, malo blaža varijanta, ostati svoj ili težak život.
Dilema ili Izbor.
Biralo se i jedno i drugo, na osnovu shvatanja, životnih stavova, samim tim, i medju nama trebalo bi biti različitih mišljenja koja bi ako bi se našli u takvoj odredjenoj situaciji izabrala jedan od ova dva izbora, jedni jedno, drugi drugo.
Ali, možemo i objektivno sagledati oba izbora, prednosti i mane što bi rekli, ali ipak, na kraju izbor je uvijek i može biti samo jedan u takvim situacijama koliko god objektivni mi bili.

Djakon Avakum.
Nakon Hadži Prodanove bune protiv turaka 1814 god. biva uhvaćen, kazna mu je odredjena, nabijanje na kolac, ali, ponudjeno mu je i to da će mu život biti spasen, ako predje u islam.

Avakumu je prišla njegova sirotica majka, u želji da sina spase mučenja.Poučena od turskih zapovednika, da će Avakuma poštedeti ako pređe u islam, ona pred njim pade na kolena i plačući ga poče zaklinjati u mleko kojim ga je podojila, da pristane da se poturči i tako spase svoj mladi život, a Bog će da mu oprosti jer je to učinio od goleme nevolje. Na to joj sin, po narodnom pesniku, odgovori:
Majko moja, na mlijeku ti hvala, al'ne hvala na nauci takoj, brzo ćeš se obradovati sinu, dok pred Božije izađemo lice. Smrt izbavlja od svakijeh bijeda, cvijet proljetni tek za zimom ide.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Свети_ђакон_Авакум#Спољашње_везе
Avakum je u ovom slučaju izabrao biti, ostati svoj. Tu je cijenu platio životom, i to na mučan način.
Šta mislite, da li treba ostati svoj u ovakvoj neprilici, ili ne? Šta bi ste vi izabrali?

Alojzije Stepinac.
Reći ću da je bio svoj, uprkos kontradiktornom djelovanju u neskladu sa svojom pozicijom. Dakle, njegova najviše rangirana pozicija u katoličkoj crkvi je bila kardinal, a tokom haranja NDH, bio je nadbiskup. Otvoreno je kritikovao komunistički pokret, ali nije kritikovao NDH i genocidnu praksu iste, možda u nekoj zanemarljivoj maloj mjeri tek toliko ga ne odbaci poslednje zrno osnovnog morala kojeg njegova vjera i crkva propagira kroz učenja. Ipak, ostao je dosledan sebi takav kakav je bio, kako je delovao. Pitanje je da li je trebao ostati svoj podržavati NDH do kraja, ili je trebao da ustane, i glasno kaže braćo hrvati, ova politika koju vodite je zlo, hrišćanstvo je ljubav, te da kritikuje zločinačko djelovanje NDH i ustaša po svaku cijenu, pa čak da strada za te ideale u skladu sa pozicijom, kao što je Hrist stradao za svoje?

 

[Отварач мозга...опет]

Uh...
Svi znamo sta je logicno,ocekivano...
ponekad se neko usprotivi...negoduje...
TO...njega je dirnulo u zicu...odreagovao je..to je bila njegova ,licna, granica prihvatljivog..i preko nje ne moze... iako bi bilo, mozda ,u tom trenutku pametnije...
Svi smo mi ljudi ..gresimo...popustamo ...
Ali
postoje stvari,neki ih nazivaju moralnom barijerom...
a po meni je
cist razum
Odgoj naravno,
ali i hrabrost je od svih ljudi reci NE...
Tada ne brigas o carsiskim pricama...
bitna ti je istina...

 

[Lule]

Kolac ili ostati svoj?
Zatim, malo blaža varijanta, ostati svoj ili težak život.
Dilema ili Izbor.
Biralo se i jedno i drugo, na osnovu shvatanja, životnih stavova, samim tim, i medju nama trebalo bi biti različitih mišljenja koja bi ako bi se našli u takvoj odredjenoj situaciji izabrala jedan od ova dva izbora, jedni jedno, drugi drugo.
Ali, možemo i objektivno sagledati oba izbora, prednosti i mane što bi rekli, ali ipak, na kraju izbor je uvijek i može biti samo jedan u takvim situacijama koliko god objektivni mi bili.

Djakon Avakum.
Nakon Hadži Prodanove bune protiv turaka 1814 god. biva uhvaćen, kazna mu je odredjena, nabijanje na kolac, ali, ponudjeno mu je i to da će mu život biti spasen, ako predje u islam.


https://sr.wikipedia.org/sr-el/Свети_ђакон_Авакум#Спољашње_везе
Avakum je u ovom slučaju izabrao biti, ostati svoj. Tu je cijenu platio životom, i to na mučan način.
Šta mislite, da li treba ostati svoj u ovakvoj neprilici, ili ne? Šta bi ste vi izabrali?

Alojzije Stepinac.
Reći ću da je bio svoj, uprkos kontradiktornom djelovanju u neskladu sa svojom pozicijom. Dakle, njegova najviše rangirana pozicija u katoličkoj crkvi je bila kardinal, a tokom haranja NDH, bio je nadbiskup. Otvoreno je kritikovao komunistički pokret, ali nije kritikovao NDH i genocidnu praksu iste, možda u nekoj zanemarljivoj maloj mjeri tek toliko ga ne odbaci poslednje zrno osnovnog morala kojeg njegova vjera i crkva propagira kroz učenja. Ipak, ostao je dosledan sebi takav kakav je bio, kako je delovao. Pitanje je da li je trebao ostati svoj podržavati NDH do kraja, ili je trebao da ustane, i glasno kaže braćo hrvati, ova politika koju vodite je zlo, hrišćanstvo je ljubav, te da kritikuje zločinačko djelovanje NDH i ustaša po svaku cijenu, pa čak da strada za te ideale u skladu sa pozicijom, kao što je Hrist stradao za svoje?

Ne može da se porede ove dve dileme: u slučaju đakona Avakuma on bira između toga da li da izgubi uverenje ili da mu se učini zlo, a u slučaju Stepinca da li da takođe izgubi uverenje ili da učini drugome zlo. Zato je besmisleno ovu izreku proširiti na zločince.